ZAKON O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA: Još nisu startovale obavezne obuke profesionalnih korisnika pesticida

Lepo vreme izmamilo je pčele iz košnica i izvelo poljoprivrednike u njive, voćnjake, povrtnjake... I ovi insekti i proizvođači zaduženi su da nam obezbede hranu. Iako na istom zadatku, nekad se dešava da ljudi zaborave značaj oprašivača, pa nepravilno koriste pesticide ili upotrebljavaju one koji nisu dozvoljeni. Zbog toga se dešavaju pomori pčela, a bez njih nema života. Prema važećem Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 17/2019) još prošle godine u januaru trebalo je da počnu obuke za one koji u okviru svojih profesionalnih aktivnosti koriste sredstva za zaštitu bilja, posle čega bi poljoprivrednici dobili sertifikate. Ipak, ova praksa još nije zaživela. Zašto se kasni i kada bi obuke mogle da počnu iz resornog ministarstva ne objašnjavaju.

Priroda je oživela, a sa toplim danima i pčele su počele da izleću iz košnica. Jedan od većih izazova pčelara u ovom periodu jeste da sačuvaju svoja društva od neadekvatne upotrebe sredstava za zaštitu bilja.

“Najveći problemi pčelara, kada govorimo o upotrebi pesticida u poljoprivredi su nepoštovanje važećih propisa. Nesavesni voćari i ratari upotrebljavaju pesticide koji su u Srbiji zabranjeni godinama unazad. Primer nam je 2019. godina kada je u pčelama nađen fipronil, koji je zabranjen još 2012. godine”, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

“Prvi put sam se lično susreo sa trovanjem pčela, sada već davne 2008. godine, kada se sumnjalo na neonikotinoide. Ali u to vreme u Srbiji nisu mogle da se izvrše analize, zbog, po mojim saznanjima, nedostatka adekvatne opreme ili čega već… Od tada pa nadalje trovanja su postala prvobitno retka i sporadična da bi sa protokom vremena stradanja pčela bila sve veća i sve katastrofalnija”, dodaje on.

Prvo, objašnjava, zvanično od strane nadležnih organa zabeleženo katastrofalno trovanje pčela u atarima Kikinde bilo je 2015. godine. Tada je otrovano 3.509 košnica.

“Stradale su pčele izletnice, ali su se društva kasnije regenerisala. Posledica ovog trovanja pčela bili su gubitak sezone - gubitak meda, prihoda i veliki poslovi na sanaciji pčelinjaka. Nakon toga, trovanja su se dešavala i dalje svake godine, ali ne u katastrofalnim razmerama da je zahvaćen veći deo atara. 2019. došlo je do totalnog trovanja 1.668 pčelinjih društava što je potvrđeno u istragama nadležnih organa, gde je gotovo ugašeno 35 pčelarskih gazdinstava. O uništenim zajednicama, koje pčelari nisu prijavili, ne želim ni da govorim”, podseća Čolak.

“Samo zahvaljujući sinhronizovanom i upornom radu Udruženja pčelara Kikinda, SPOV-a, SPOS-a, razumevanju pokrajinskih i republičkih organa i solidarnošću pčelara Srbije, ljudima je obezbeđena pomoć u rojevima i šećeru za prihranu pčela pa pčelari nisu odustali od ovog posla. Ovo govorim samo za Kikindu, gde je trovanje bilo najveće, ali svakako da ga je bilo i u drugim mestima. Poslednje trovanje pčela sa kojim sam upoznat desilo se u Šidu i Somboru prošle godine”, kaže on.

Trovanja, smatra, nisu smanjena, već su pčelari počeli da prećutkuju ove probleme.

“Jednostavno ljudi nemaju para da se upućuju u izuzetno skupe i neizvesne procese analiza i sudske postupke, koje čak i gube, pa onda još i plaćaju enormne iznose sudskih i ostalih troškova. Na primer kolega Dejan Ćukalović iz Inđije je izgubio pčelinjak od stotinak košnica 2012, a pre 2-3 godine još je morao i da plati 10.000 evra sve troškove suđenja. Naime, sud u Inđiji je presudio da nije bilo trovanja, bez obzira na sudsku presudu Apelacionog suda da su pčele otrovane”, kaže Čolak.

“Postoje i dokazi da je fitosanitarna inspektorka izašla na teren odmah po prijavi. Po završenom uviđaju konstatovano je da je čak pet sredstava kojima je prskano voće i kojima su pčele uništene bilo na listi zabranjenih pesticida”, navodi on.

Glavobolje pčelarima, kaže, zadaje isključivo manji broj nesavesnih voćara i ratara, koji ne znaju da rade sa pesticidima ili su možda i bahati.

“Posle svih ovih godina naših muka, govorenja, preporučivanja, teško je da ne znaju da je zabranjeno prskanje poljoprivrednih kultura u cvetu sredstvima koja su opasna za pčele. Po meni lično, i država je kasnila sa donošenjem propisa koji zabranjuju upotrebu neonikotinoida, koji su u EU zabranjeni godinama unazad. Srećom, tu su se stvari u poslednjih nekoliko godina pomerile sa mrtve tačke pa se nadamo da će se u narednom periodu trovanje pčela prekinuti. Bar kad su neonikotinoidi u pitanju”, ističe Čolak.

“Poljoprivrednici greše jer ne vrše pravovremenu zaštitu kultura. Kada se štetočine namnože, a biljke procvetaju, onda udaraju svim “oružjem” da spreče katastrofu. Međutim, tada je uglavnom već kasno što je slučaj sa uljanom repicom. Uz to, još i unište pčele tako da gube prihode, kako u već uništenim biljkama tako i u smanjenju broja pčela koje treba da opraše biljke. Takođe, kada su voćnjaci u pitanju, čak i kada je cvetanje voća gotovo, ne obraćaju pažnju na korove koji cvetaju ispod voća”, objašnjava on.

Da bi se štete od neadekvatne upotrebe pesticida smanjile pčelari iz Kikinde su počeli da organizuju stručne skupove na koje pozivaju ratare, voćare, povrtare... To, kažu, počinje da daje, za sada, skromne rezultate.

“Godinama imamo veoma uspešnu saradnju sa pčelarskim udruženjem. Gajimo kulture poput suncokreta i uljane repice gde je prisustvo pčela jako bitno. Opštepoznato je da pčele dobro utiču na oprašivanje kod ovih kultura i zato su dobrodošle na našim njivama”, kaže Vladimir Rodić, agronom AD Kozara, Banatsko Veliko Selo.

“Pre izvesnog vremena je u Kikindi bila obuka koju je vodio gospodin Siniša Ilinčić za koga se slobodno može reći da je jedan od najboljih stručnjaka kad je ova problematika u pitanju, a ujedno je i sam pčelar. On drži pčele usred svog voćnjaka i nikad nije napravio problem. To nam govori da je samo potrebno znanje i odgovorno ponašanje”, ističe on.

Država je zakonski uredila ovu oblast, ali se sa primenom zakona kasni. Još januara prošle godine trebalo je da počnu da se održavaju obuke za sve profesionalne korisnike sredstava za zaštitu bilja. One, međutim, ni danas nisu počele.

“Te obuke su jako važne. Nažalost, danas se mnogo ljudi bavi poljoprivrednom proizvodnjom, a ne poseduju potrebno znanje. Radi se nekontrolisana zaštita useva. Veća imanja imaju stručnjake koji su edukovani. S druge strane imamo mnogo sitnih njiva pod uljanom repicom i tu se krije, po meni, najveća opasnost za pčele, jer vlasnici tih njiva uglavnom nisu obučeni kad je u pitanju pravilna primena pesticida”, kaže Rodić.

Profesionalnim korisnicima smatraju se sva lica koja u okviru svojih profesionalnih aktivnosti koriste sredstva za zaštitu bilja, kao i lica koja svoje poljoprivredne proizvode stavljaju na tržište. Korisnik koji koristi sredstva za zaštitu bilja na malim površinama - okućnicama, baštama, vrtovima, na bilju ili proizvodima od bilja koje proizvodi za sopstvene potrebe, ne smatra se profesionalnim korisnikom, navode u Upravi za zaštitu bilja.

Dodaju da propisani program obuke obuhvata bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, odlaganje i transport pesticida. Kroz obuku bi korisnici trebalo da steknu znanje o osnovnim svojstvima pesticida, njihovim osobinama i mehanizmima delovanja, klasifikaciji i obeležavanju, znacima trovanja i prvoj pomoći, kao i o korišćenju ličnih zaštitnih sredstava.

“Takođe, predviđeno je i da steknu znanja o odlaganju iskorišćene ambalaže i ostataka pesticida, poštovanju karence, praćenju štetnih organizama, vođenju evidencija, kao i o značaju tehničke ispravnosti uređaja za primenu i njihovom održavanju, vodeći računa o značaju pravilne primene i rukovanja na način na koji će sprečiti neželjeni uticaj na zdravlje ljudi, životinja i životnu sredinu”, kažu u ovoj instituciji.

“Kroz obuke korisnici će se upoznati i sa uticajem pesticida na životnu sredinu, posebno na podzemne i površinske vode, izvore voda i vodotokova, ostalih površina koje se ne tretiraju, neciljane organizme, prvenstveno pčele, vodeći računa o vremenu primene, kao i saznanja o integralnom upravljanju štetnim organizmima u cilju davanja prednosti nehemijskim merama suzbijanja štetnih organizama”, navode nadležni.

Svim ovim merama, ističu, cilj je proizvodnja bezbedne hrane i zaštita životne sredine.

“Nakon završene obuke o bezbednoj primeni, rukovanju, skladištenju, transportu i odlaganju sredstava za zaštitu bilja i položene provere znanja, korisnik treba da dobije sertifikat profesionalnog korisnika, što će u narednom periodu biti uslov za kupovinu sredstava za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama. Sertifikat profesionalnog korisnika se izdaje na period od pet godina i može se produžiti nakon dodatnih obuka”, objašnjavaju u Upravi za zaštitu bilja.

“Predviđeno je da osnovne obuke budu jednodnevne u trajanju od deset nastavnih časova, posle čega će se proveravati znanje i izdavati sertifikati. Profesionalni korisnici, takođe, imaju obavezu da redovno, na svakih pet godina, proveravaju ispravnosti i funkcionalnosti svojih uređaja za primenu sredstava za zaštitu”, navode u ovoj instituciji.

Zašto se kasni sa sprovođenjem Zakona u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne navode. Pre gotovo godinu dana objašnjenje za kašnjenje bilo je da je reč o složenom procesu koji zahteva dobru logističku pripremu. Ipak, treba reći da proizvođači nisu baš bez bilo kakvih uputstava o upotrebi pseticida.

“Tokom zimskog perioda za poljoprivredne proizvođače organizujemo različita predavanja u Poljoprivrednoj stručnoj službi. U ovom periodu se, takođe, obrađuje tematika u vezi sa pčelarstvom i korisnim insektima, jer primena svih sredstava može imati negativno delovanje, koje čak ne mora imati smrtni ishod pčela. Recimo, može da dođe do konfuzije i dezorjentisanosti”, kaže Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe Zrenjanin.

“Kolege iz Savetodavne službe tokom godine, organizuju i Radionice za svoje domaćine i ostale zainteresovane, na kojima sugerišu kako bezbedno primeniti pesticide, đubrivo... Uloga Prognozno-izvešajne službe je veoma važna, jer se kroz praćenje štetnih organizama, konstatuje i prisustvo korisnih i uvek je prisutna sugestija o značaju pčela i korisnih insekta. Upravo ovi organizmi se mogu nazvati, pomoć prijatelja u parazitiranju i smanjenju populacije štetnih insekata”, dodaje ona.

Biljnu proizvodnju ugrožava veliki broj biljnih bolesti i štetočina koje značajno utiču na kvalitet i kvanitet gajenih useva. Često prouzrokovane štete limitiraju prinos.

“Najosetljivija faza kod svih useva je cvetanje. Zakonom je zabranjen tretman insekticidima u ovoj fazi. Štetni isekti se mogu iskontrolisati u fazama pre ili posle cvetanja primenom preparata koji pokazuju selektivnost prema oprašivačima. Saradnja među pčelarima i ratarima je neophodna kako bi pčelari mogli da se dogovore gde će postaviti svoje košnice. Ponekad se dešava da pčele ostave na obodu parcele bez dogovora sa vlasnicima iste i bez naznačenog kontakta”, kaže Parađenović.

Posledice nepravilne upotrebe pesticida trpimo svi. I korisnici tih sredstava, budući da većina ne koristi zaštitnu opremu, ali i potrošači poljoprivrednih proizvoda, životinje i životna sredina zbog ostataka pesticida u hrani. Tako se osim sprovođenja neophodne zakonom propisane obuke za korišćenje pesticida, mora uticati i na svest ljudi, kako bi shvatili da je ponekad veća šteta za određene kulture ako nestanu pčele, nego ako štetočine učine svoje.

Mnogo puta do sada je navedeno da trećina proizvedene hrane u svetu direktno zavisi od pčela, a još trećina indirektno. Naime, kako niko ne kontroliše populacije drugih vrsta insekata oprašivača, koje su možda već istrebljene ili su na pragu istrebljenja, oprašivanje je u najvećoj meri palo na pčele.

Izvor: Vebsajt RTS, Zorica Sinadinović, 12.04.2023.
Naslov: Redakcija