Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI IZMENE KRIVIČNOG ZAKONIKA: Najavljeno uvođenje kazne doživotnog zatvora


Posle najave da će u Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016 - dalje: KZ) biti uvedena kazna doživotnog zatvora za višestruke ubice, ubice dece i druga najteža krivična dela, stručnjaci imaju zadatak da precizno formulišu sva pravila u vezi s izricanjem i izvršenjem kazne doživotnog zatvora.

Cilj ove kazne je da zločinac bude trajno izolovan iz društva, pa se zato u Srbiji nekada davno zvala "večita robija", a u Sloveniji se i danas naziva "dosmrtna kazna". Ipak, zbog mogućnosti uslovnog otpusta, ova kazna često ne traje do smrti osuđenika, rekli su nedavno stručnjaci na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

Naime, Komitet UN i Evropski sud za ljudska prava nametnuli su državama članicama obavezu da osuđeni na doživotnu robiju imaju mogućnost uslovnog puštanja na slobodu, obično posle 20, 25 ili 30 godina. Zato bi i naš KZ morao da propiše koji je to period proveden iza rešetaka posle koga bi doživotni osuđenik imao pravo da traži uslovni otpust.

Mnoge države u svojim zakonima imaju predviđen uslovni otpust, ali se on u praksi ne odobrava tako lako. Engleska i Vels, Holandija, Slovačka i Bugarska su jedine evropske zemlje koje su propisale doživotni zatvor bez prava na pomilovanje i uslovni otpust.

SAD su sa 50 doživotnih osuđenika na 100.000 stanovnika rekorderi po broju osuđenih na večitu robiju, a među njima je veliki broj maloletnika. Poznati su slučajevi da se za višestruka ubistva izriče nekoliko doživotnih kazni, što znači da izlazak iz zatvora u "ovom životu" nije moguć.

Doživotni zatvor je ukinut u Južnoj i Centralnoj Americi, Hondurasu, Nikaragvi, El Salvadoru, Kostariki, Venecueli, Kolumbiji, Urugvaju, Boliviji, Ekvadoru i Dominikanskoj Republici, ali su zato propisane maksimalne kazne od čak 75 godina u El Salvadoru, 60 u Kolumbiji, 50 u Kostariki i Panami. To znači da će najveći broj učinilaca najtežih zločina ipak provesti iza rešetaka ostatak života.

Doživotna robija uvedena je u mnogim zemljama kao zamena za smrtnu kaznu, koja je kao "nehumana" brisana iz krivičnih zakona svih zemalja Saveta Evrope.

Srbija je smrtnu kaznu zamenila najpre s 20, a zatim sa 40 godina zatvora. Posle inicijative Fondacije "Tijana Jurić", koju je svojim potpisima podržalo više od 160.000 građana, naši stručnjaci već mesecima razmatraju argumente za uvođenje doživotnog zatvora i protiv njega. Potrebno je doneti posebna pravila i odrediti u kom zatvoru će biti smešteni doživotni osuđenici.

Kako se ova kazna izvršava u Makedoniji (Severnoj Makedoniji) nedavno je na savetovanju pravnika na Kopaoniku govorila dr Aleksandra Gruevska Drakulevski, profesor Pravnog fakulteta "Justinijan Prvi" na Univerzitetu "Sv. Kiril i Metodij" u Skoplju.

U KPD "Idrizovo" sada se nalazi 40 osuđenika na doživotnu kaznu. Polovina su Albanci, zatim slede Makedonci, a u manjem broju Romi i Turci. Svi su izvršili najmanje jedno ubistvo. Najveći broj njih su povratnici. Nijedan nije uslovno otpušten – rekla je dr Gruevska Drakulevski.

Makedonski zakon propisuje da otpust mogu da traže tek posle izdržanih 25 godina, a prve doživotne kazne izrečene su 1991. godine.

Ovi osuđenici nikada ne mogu preći iz zatvorenog u poluotvoreno odeljenje. Imaju pravo na produžene posete do 90 minuta i "bračne posete", kao i pravo da češće primaju pakete, ali ne mogu da telefoniraju bez nadzora niti da dobiju ograničeni izlazak iz ustanove. Mogu da se bave sportom i umetnošću, a obezbeđeni su im zdravstvena zaštita i psihološka pomoć.

Za neka krivična dela postoji mogućnost podnošenja zahteva za pomilovanje što podrazumeva zamenu za blažu kaznu – rekla je dr Aleksandra Gruevska Drakulevski.

Ukidanje smrtne kazne u državama članicama Evropske unije rezultiralo je povećanjem osuđenih na doživotnu kaznu, što je dodatno dovelo do prenatrpanosti zatvora. Osim toga, naglasila je profesorka, kazna doživotnog zatvora različito se sprovodi u različitim zemljama.

Mali broj zemalja širom sveta dozvoljava da maloletnici budu kažnjeni doživotnim zatvorom bez mogućnosti uslovnog otpusta ili pomilovanja. U nekim američkim državama i u Kanadi doživotni zatvor može se izreći čak i za saobraćajne delikte – kaže profesorka.

Prema Krivičnom zakoniku Republike Makedonije, doživotni zatvor može se izreći za ukupno 25 različitih krivičnih dela, s tim što sud može da izabere između ove kazne i 40 godina zatvora. Ne može se izreći učiniocu koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršio 21 godinu života.

Zakon propisuje da osuđenik na doživotni zatvor mora imati kontakt s porodicom i spoljnim svetom, ali i mogućnost da dobije uslovni otpust, uz pažljivu procenu rizika od strane zatvorske uprave.

Neke presude u SAD prevazilaze maksimalni ljudski život. Za naročito teške zločine, sudovi ponekad dodaju još godina, bez obzira na kaznu doživotnog zatvora, kako bi se osiguralo da dobro ponašanje neće dovesti do oslobađanja osuđenika. Sudovi u Južnoj Africi izrekli su najmanje dve presude koje prelaze jedan vek – navodi dr Aleksandra Gruevska Drakulevski.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 14.01.2019.
Naslov: Redakcija