ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Trgovac/prodavac odgovara za nesaobraznost proizvoda u roku od dve godine od trenutka kupovine. Ukoliko se, iz bilo kojeg razloga, pojavi nesaobraznost proizvoda u prvih šest meseci od kupovine, potrošač ima pravo na nekoliko opcija, odnosno proizvod se može uputiti na popravku, može biti zamenjen, moguć je i raskid ugovora, zapravo povraćaj novca, a ima i mogućnost da se umanji cena. Posle roka od šest meseci potrošač ima pravo da se njegova reklamacija reši na dva načina – popravkom ili zamenom za nov proizvod
Da potrošači više znaju o tome kakva su im prava prilikom kupovine pokazuje i to što je sve više slučajeva kojima je i sudskim putem potvrđeno da su bili u pravu prilikom reklamacija koje su uložili trgovcu.
Nedavno je zabeležen još jedan takav epilog i kupac, koji je tražio zamenu proizvoda, a prodavac to odbacio, insistirajući na popravljanju, sada ima nov proizvod. Naime, po rečima pravnog savetnika Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Mladena Alfirovića, kupac u roku od dve godine ima pravo na zamenu proizvoda, a za popravku se uvek mora dobiti pismena saglasnost potrošača.
To je i potvrda da su od donošenja i primene Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon), koji je na snazi već nekoliko godina, potrošači u mnogo boljoj poziciji nego ranije. Naime, utvrđena su i propisana pravila kojih se trgovci moraju pridržavati. U slučaju da to ne urade, potrošači mogu – a sve više ih to i čini – zaštitu svojih prava potražiti i preko udruženja za zaštitu potrošača. Jedan od razloga što se većina prodavaca ponaša u skladu s propisanim pravilima je i to što, ukoliko se reklamacija usvoji a ne reši u skladu sa Zakonom, mogu prekršajno odgovarati, a i platiti kazne od 300.000 dinara do 2.000.000 dinara.
Istini za volju, prodavci se, otkako važi Zakon, pridržavaju propisanih pravila i uglavnom su promenili svoj stav prema kupcima. Ipak, ima i onih koji zakonske odredbe tumače onako kako njima odgovara, verovatno se nadajući da nisu baš svi potrošači upoznati s tim kakva su im prava i kako da ih zaštite. Ima prodavaca, ukazuje Alfirović, koji Zakon, vezan za ulaganje reklamacije nakon šest meseci od kupovine tumače tako da potrošač ne mora da da saglasnost za popravku robe.
" Ako do nesaobraznosti robe – što zapravo znači da se proizvod ne može koristiti s osnovnom namenom – dođe u bilo kojem trenutku u roku od dve godine od kupovine, potrošač ima pravo da se taj proizvod zameni", kaže Alfirvić.
Dodaje da mnogi trgovci ukazuju potrošačima na to da je to moguće samo u slučajevima kada je od kupovine proteklo šest meseci, a da je nakon toga popravka moguća bez saglasnost potrošača. Takvo tumačenje je protivzakonito, i to je već potvrđeno u sudskoj praksi u nekoliko presuda.
Pravila vezana za rok od dve godine, koliki je period za koji trgovac odgovara za nesaobraznost, nisu limitirana cenom, a ni vrstom proizvoda, a Alfirović ukazuje na to da se za vrednost robe do 500.000 dinara ne plaća sudska taksa na tužbu i presudu.
"Za proizvode za koje se može odrediti dužina trajanja, saobraznost se određuje spram roka trajanja koju ističe proizvođač – poput prehrambenih proizvoda, rezervnih delova, potrošne robe... Kod takvih proizvoda rok trajanja je kraći pa se, naravno, ne može primeniti rok od dve godine", kaže Alfirović.
Po njegovim rečima, trgovac/prodavac odgovara za nesaobraznost proizvoda u roku od dve godine od trenutka kupovine. Ukoliko se, iz bilo kojeg razloga, pojavi nesaobraznost proizvoda u prvih šest meseci od kupovine, potrošač ima pravo na nekoliko opcija, odnosno proizvod se može uputiti na popravku, može biti zamenjen, moguć je i raskid ugovora, zapravo povraćaj novca, a ima i mogućnost da se umanji cena. Posle roka od šest meseci potrošač ima pravo da se njegova reklamacija reši na dva načina – popravkom ili zamenom za nov proizvod.
"U roku od dve godine, bez obzira na to da li je reč o periodu do šest meseci ili je u pitanju poslednji dan roka, prilikom reklamacije proizvoda neophodna je saglasnost potrošača da bi se kvar ili bilo kakva nesaobraznost rešavala popravkom, odnosno popravka nije moguća bez pismene saglasnosti potrošača. I u slučaju da se potrošač nije izjasnio šta želi – popravku ili zamenu proizvoda – trgovac ne može da ga uputi na popravku dok za to ne dobije pismenu saglasnost potrošača, a to naročito ne može uraditi ako se potrošač izjasnio da želi da mu se proizvod zameni", kaže Alfirović.
On naglašava i da potrošači imaju pravo da, ako se nakon reklamacije, koja je otklonjena prvom popravkom, javi isti, ali i bilo koji drugi nedostatak, traže raskid ugovora i trgovac ima obavezu da kupcu vrati novac.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Mlađenović, 15.12.2017Naslov: Redakcija