Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI ZAKON O TAKSAMA I NAKNADAMA: ZAKONOM ćE BITI UJEDNAčENI IZNOSI NAKNADA NA NIVOU LOKALNIH SAMOUPRAVA. BIćE UVEDENO PRAVILO DA SE ZA JEDNU JAVNU USLUGU MOžE NAPLAćIVATI SAMO JEDNA TAKSA, TE DA SE VISINA TAKSE NE MOžE ODREđIVATI U PROCENTU OD PROMENLJIVE OSNOVICE


Ako privrednik hoće da uvede gas u svom preduzeću u Zemunu, moraće da plati taksu za priključenje na gasovodu mrežu u iznosu od 300.000 dinara. Ovaj trošak građane će koštati nekoliko puta manje – 90.000 dinara. Takođe, voda je za privredu skuplja za 100 odsto nego za građane, kao i sve komunalne usluge. Ove namete svaki preduzetnik mora da plati, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Čak i kada otpad recikliraju to ne umanjuje cenu ove komunalne usluge. Ovi prihodi idu direktno u lokalne kase, kao i mnoge druge bespotrebne dažbine.

Najmanja republička administrativna taksa iznosi 70, a najveća 748.720 dinara. Ukoliko u nazivu firme ili radnje imate i reč Srbija, to zadovoljstvo država naplaćuje 474.800 dinara, navode u Uniji poslodavaca Srbije. Za ovu taksu, kao i za veliki broj njih država ne pruža nikakvu uslugu osim potpisa službenika, uveravaju predstavnici Unije.

Najviše takse, čiji su iznosi šestocifreni plaćaju kompanije koje posluju u sektorima proizvodnje i prometa naoružanja i eksplozivnih materijala, transporta, zaštite životne sredine, rudarstva i autorskih prava. Zanimljivo je da svi privrednici, ma čime se bavili, plaćaju taksu za navodnjavanje. Još interesantnije je da ekološku taksu osim privrede plaćaju i škole, ali samo privatne.

Dragoljub Rajić kaže da u Srbiji ima oko 350 taksi i naknada koje plaćaju privrednici. Pre četiri godine bilo ih je 335, od čega je ukinuto 137. Samo u poslednje dve godine uvedeno je 12 taksi, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.

Kada je Beograd prošle godine ukinuo firmarinu malim preduzećima, uveo je ekološku taksu u sličnom iznosu, tako da privrednici nisu osetili nikakvo olakšanje, već je jedan namet zamenjen drugim, uveravaju u Uniji poslodavaca Srbije.

Takođe, takse se značajno razlikuju od grada do grada, a njihovu visinu je često nemoguće predvideti. Recimo, firma čije je sedište u Beogradu za isticanje imena preduzeća godišnje plaća 150.000 dinara, dok njenu ispostavu u Novom Pazaru ovaj namet košta 480.000 dinara.

U Uniji poslodavaca objašnjavaju da je ove godine više od pet hiljada puta uvećana taksa za preduzeća koja se bave protivpožarnom zaštitom. Oni koji su već registrovani za ovu delatnost moraju ponovo da plate tu taksu, kao i oni koji tek pokreću posao. Ovaj papir će ih koštati čak 535.000 dinara.

Rajić naglašava da ukidanje nekoliko parafiskalnih nameta neće poboljšati poslovnu klimu u Srbiji, već je neophodna potpuna reforma sistema.

U evropskim zemljama privrednici opštinama plaćaju takozvani gradski porez. Nemaju dodatne obaveze prema gradskoj vlasti koja ne bi smela da puni budžete uvođenjem novih, potpuno besmislenih nameta čiji se iznosi često menjaju. Beograd je pre četiri godine ukinuo tri parafiskalna nameta, ali je toliko uvećao visinu preostalih 15 da se to nije ni primećivalo. Od tada su svi porezi povišeni uključujući porez na dobit, akcize, ali i porez na imovinu koji je višestruko skakao. Nisu povišeni samo porezi i doprinosi na rad koji su među najvišima u istočnoj Evropi – ističe Rajić.

Rajić naglašava da u Slovačkoj postoji samo 13 parafiskalnih nameta, u Češkoj između 12 i 22, a u Srbiji je ova globa četiri puta viša. Prosečan srpski preduzetnik mora da plati između 48 i 65 nameta.

U Ministarstvu finansija najavljuju značajne promene u ovoj oblasti jer će do kraja 2016. godine biti spreman Nacrt novog zakona o taksama i naknadama. Na ovaj način država će ujednačiti visine naknada koje lokalne samouprave naplaćuju privrednicima i ukinuće značajan broj nameta. Prvi put će ova oblast biti regulisana jednim zakonom, a sada je to predmet desetina republičkih propisa i brojnih podzakonskih akata.

Ovim zakonom će se, kako kažu u ministarstvu, urediti grupisanje naknada, način utvrđivanja njihove visine, kontrolisaće se naplata i omogućiti viši stepen finansijske discipline. Takođe, novi propisi trebalo bi da stanu na put lokalnim samoupravama koje su neretko uvodile skrivene poreze kojima su dodatno punile budžete.

"Analiza različitih javnih dažbina pokazala je da su se pojedine naknade uvodile, utvrđivale i naplaćivale na netransparentan i nepredvidiv način, kao i da način utvrđivanja njihove visine često nije bio u skladu sa njihovom svrhom i namenom", navedeno je iz Ministarstva finansija. Njihovi predstavnici nisu precizirali koji će konkretni nameti biti ukinuti ukoliko nove zakonske odredbe stupe na snagu.

Samovolji lokalnih samouprava država je pokušala da stane 2012. godine kada je ukinula firmarine, ali predstavnici Unije poslodavaca Srbije naglašavaju da samo preduzetnici više nemaju obavezu da plaćaju taj namet koji i dalje plaćaju privredni subjekti. Dok je za male privredne subjekte ova obaveza manja za 40 odsto u odnosu na 2012. godinu, velika i srednja preduzeća plaćaju daleko viši iznos firmarine.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelena Popadić, 16.09.2016.
Naslov: Redakcija