Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: POVERENIK NAVODI DA JE POTREBNO USVAJANJE NOVOG ZAKONA, JER POSTOJEćI NIJE U SKLADU SA USTAVOM RS, TE IZRADA NOVE STRATEGIJE I AKCIONOG PLANA


Kada je reč o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja napredak je vidljiv, ali zato oblast zaštite podataka o ličnosti mora kvalitativno da se uredi jer prilično zaostajemo u odnosu na evropske standarde, jedan je od zaključaka razmatranja Izveštaja o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012).

Kako je istakao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, na predstavljanju izveštaja na skupštinskom Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, otkako je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja stupio na snagu beleži se kontinuirani rast obraćanja Povereniku i zahteva za slobodan pristup.

"Kada je reč o rezultatima Poverenika uspešnost nakon žalbe je 96 odsto, što je retko dobar procenat, ali pitanje je šta se krije u onom malom procentu i kako je moguće da neko ne postupa, iako to mora da čini po Zakonu", rekao je Šabić.

On je objasnio da postoje dva mehanizma da se neko primora da dostavi informacije od javnog značaja - novčanom kaznom ili da Vlada interveniše i primora tuženo telo da dostavi informacije.

Istakavši da javna preduzeća, primera radi, lako plaćaju penale, jer je javni novac u pitanju, a ne lični, Šabić je naveo podatak da je jedno javno preduzeće platilo 2015. godine čak četiri miliona dinara kazne jer nije želelo da dostavi traženi podatak.

Kada je reč o Vladi Republike Srbije, dodao je Šabić, ni ona ne čini ništa kako bi se tražene informacije dostavile, zbog čega je naglasio da bi o tome trebalo da se povede rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Govoreći o normativnom aspektu, Šabić je rekao da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedan od najboljih u svetu, ali da je potrebno urediti određene segmente, poput pitanja odgovornosti.

"Neko ni posle četiri godine nije procesuiran jer nadležno ministarstvo nije pokrenulo prekršajni postupak", rekao je Šabić.

On je dodao i da su u pravni poredak Srbije uvedene institucije notara i izvršitelja, odnosno fizičkih lica sa javnim ovlašćenjem, pa da nije precizirano da li Poverenik ima nadležnost u odnosu na njih, ili u odnosu samo na njihove organizacije i udruženja.

Kada je reč o oblasti zaštite podataka o ličnosti Šabić je rekao da je tu situacija znatno složenija i lošija, ukazavši na podatak da je 2009. godine, kada je Zakon stupio na snagu, Povereniku podneto 80 žalbi, dok je 2015. godine broj zahteva Povereniku iznosio oko 2.500.

U razgovoru sa članovima Odbora, Poverenik je naveo i činjenicu da se toj instituciji čak i državni organi žale jedni na druge i da je do sada dobio više od 100 takvih žalbi.

Šabić je podsetio da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen 2008. godine, da je strateški dokument donet tek 2010. godine, i da se od tada ništa nije dogodilo.

"Tada je rečeno da će akcioni plan biti donet za tri meseca, a evo već je 2016. i ništa se nije dogodilo", rekao je Šabić.

On je podvukao da potrebno izraditi novu strategiju i akcioni plan, kako bi bio donet nov Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pošto je postojeći "pun rupa i nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)".

"Treba i preispitati tu postojeću strategiju iz 2010. godine, jer se svašta promenilo u Evropi i svetu od tada, a zatim doneti akcioni plan i početi s njegovim izvršenjem", rekao je Šabić.

Konstatujući da je broj od 2.500 zahteva Povereniku pokazatelj postojanja problema, predsednik Odbora Meho Omerović rekao je da je upravo zato potrebna podrška tog tela izradi strategije.

On je dodao i da je "van svake pameti" da se za nepostupanje po zahtevu Poverenika kazna od 200.000 dinara plaća novcem građana, a ne ličnim novcem.

"To ćemo morati u narednom periodu da regulišemo", rekao je Omerović.

Omerović je dodao i da o izveštaju Poverenika neće biti glasanja već će taj dokument i rasprava o njemu, kao i o izveštajima Zaštitnika građana Saše Jankovića i Poverenice za ravnopravnost Brankice Janković, predstavljati samo pomoć Odboru da lakše donese zaključke, a koje će dostaviti Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 19.09.2016.
Naslov: Redakcija