Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O POLICIJI: Beogradski centar za bezbednosnu politiku ukazuje da podzakonski akt koji treba da omogući korišćenje testa integriteta još uvek nije usvojen, te da je neophodno preciznije definisanje načina sprovođenja ovog zakonskog instituta


Novi Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 - dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 5. februara 2016. godine, predviđa test integriteta, specifično testiranje koje treba da otkrije korupciju u policiji i preventivno deluje. Primena ovog testa za sada je neizvesna i nedovoljno poznata jer nedostaju jasne procedure, rekao je Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Prema poslednjem istraživanju misije OEBSA u Srbiji, koje je rađeno za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, samo tri odsto građana Srbije veruje da ne postoji korupcija u policiji. Kao najkorumpiraniji doživljavaju se pripadnici saobraćajne i granične policije.

Kako bi se otkrila korupcija u redovima zaštitnika reda i zakona, ali i preventivno delovalo, od 2012. godine spominje se test integriteta, koji se uveliko sprovodi u mnogim zemljama. Novi Zakon usvojen je početkom 2016. godine ovu metodu je konačno i prepoznao, ali su mnoga pitanja ostala otvorena, a jasan način primene testa nedorečen.

"Kada je usvojen novi Zakon test integriteta je uređen na neprecizan način. Nije jasno da li će biti ciljani, odnosno prema policajcima za koje postoje određene sumnje, ili nasumičan - na osnovu različitih analiza", navodi prvu dilemu u vezi ovog testa Saša Đorđević.

On objašnjava da u inostranoj praksi postoje razni primeri primene, zavisno od potreba pojedine države i njene policije. Đorđević ističe da najuređeniji sistem primene ovakve kontrole ima Australija, gde se test integriteta sprovodi ciljano, kako bi se izbegle zloupotrebe.

S druge strane, njujorška policija sprovodi nasumično testiranje i pored preporuka Komisije za borbu protiv korupcije da se takva provera manje praktikuje jer policajce dovodi u klopku i negativno utiče na moral. Policija "velike jabuke", ipak, ostaje pri nasumičnom testiranju jer njime ne proverava samo korumpiranost policijskih službenika, već i njihovo ponašanje u realnim uslovima i poštovanje etike, a na osnovu testa integriteta odlučuje se i o napredovanju policajaca.

Ciljani test integriteta sprovodi se nad onim policajcima za koje postoje informacije ili se sumnja da čine krivično delo korupcije. Saša Đorđević kao primer navodi saobraćajnog policajca za kog postoje informacije da traži mito od vozača koji su prekoračili brzinu ili učinili neki drugi saobraćajni prekršaj. MUP tada šalje inspektora Unutrašnje kontrole koji namerno čini prekršaj kako bi ga ciljani saobraćajac zaustavio.

Đorđević napominje da je u inostranstvu eksplicinto zakonski regulisano da inspektor na tajnom zadatku ne sme da podstiče testiranog policajca na činjenje krivičnog dela. U slučaju iz primera, ne sme da mu nudi mito.

Kod nas to nije slučaj jer u Zakonu postoji samo jedan stav u jednom članu, koji daje opštu definiciju šta je test integiteta. Ostalo treba da bude regulisano podzakonskim aktom koji donosi ministar unutrašnjih poslova, a tu leži mogućnost zloupotrebe, upozorava Đorđević.

"Postoji mogućnost zloupotrebe jer je test integriteta klopka za policijske službenike. Pitanje je da li će se uvući u klopku ili ne. Postoji i mogućnost da se test koristi za unutrašnje razmirice u MUP-u, da se neki ljudi uvuku u neprijatne sirtuacije i proveravaju, iako ne postoje informacije da su uključeni u koruptivne radnje", objašnjava Đorđević moguće negativne posledice testa integriteta u slučajevima kada je on nasumičan.

Ističe da u Zakonu ne piše ni ko će inicirati testiranje, odobravati ga, kontrolisati i sprovoditi. Zakon nije regulisao ni posledice testiranja, odnosno ako policajac "padne". I to treba da reši podzakonski akt.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da se korupcija u policiji smanjila u svim zemljama koje primenjuju test integriteta. Međutim, u Srbiji ne samo da se i dalje čeka na njegovu primenu već se pripadnicima MUP-a nije objasnilo kada, kako i zašto će se on upotrebljavati.

Nedavno je održan panel o ovakvoj kontroli policajaca, na koji je, kako kaže Đorđević, došlo desetak pripadnika MUP-a kako bi se informisali, ali je izostalo prisustvo zvaničnika iz policije koji bi dali precizne informacije.

"Kada se vidi inostrana praksa, jedan od prvih koraka je da se zaposlenima objasni zašto se test sprovodi. Imali smo nezvaničnu potvrdu da će neko iz MUP-a doći, ali se ispostavilo da niko nije došao", kaže Đorđević.

Podzakonski akt koji reguliše antikorupcijeske mere u MUP-u trebalo bi da se donese do februara 2017. godine, što je i rok - godinu dana od stupanju Zakona na snagu. Da bi se test efikasno sprovodio potrebno je još da se obuče pripadnici Unutrašnje kontrole, kao i da se nabavi skupa audio i tehnička oprema.

ZAKON O POLICIJI ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016)

Preventivne aktivnosti

Član 230

Sektor unutrašnje kontrole vrši preventivno kontrolni nadzor svih organizacionih jedinica u Ministarstvu.

U cilju prevencije korupcije, Sektor unutrašnje kontrole primenjuje test integriteta, sprovodi analizu rizika od korupcije i proveru promene imovnog stanja.

U vršenju kontrole, policijski službenici unutrašnje kontrole mogu primenjivati test integriteta kao instrument u suzbijanju korupcije.

Test integriteta podrazumeva simuliranje realne situacije identične radnim aktivnostima testiranog, koju je testirani dužan da rešava, kako bi se uvidela reakcija i postupanje testiranog službenika u konkretnoj situaciji, bez obaveze prethodnog obaveštavanja organizacione jedinice u kojoj je zaposlen testirani.

Sektor unutrašnje kontrole u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije vrši analizu rizika od korupcije.

Analiza rizika od korupcije u Ministarstvu podrazumeva identifikaciju rizika, izradu registra rizika i planova preventivnih mera za njihovo otklanjanje.

U vršenju kontrole, Sektor unutrašnje kontrole vodi evidenciju imovnog stanja rukovodilaca, kao i za visokorizična radna mesta u Ministarstvu ustanovljena analizom rizika od korupcije, i vrši kontrolu promene imovnog stanja.

Rukovodioci u Ministarstvu dužni su da prijave promene svog imovnog stanja koje se evidentiraju u ličnom imovinskom kartonu koji je deponovan u nadležnoj organizacionoj jedinici.

Evidencija iz stava 8. ovog člana vodi se u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Oblike i način primene testa integriteta, sprovođenja analize rizika i vršenja kontrole promene imovnog stanja propisuje ministar.

Izvor: Vebsajt N1, 18.06.2016.
Naslov: Redakcija