PREDLOG ZA PROMENU USTAVA RS: Uvažavanje struke je put do bolјeg Ustava

Savetodavno telo Saveta Evrope, Venecijanska komisija, izjasnila se o poslednjoj verziji ustavnih amandmana Ministarstva pravde tako što je primila k znanju tzv. Memorandum svog Sekretarijata. U njemu je konstatovano da je postupljeno prema preporukama koje je Venecijanska komisija formulisala u svom Mišljenju od 25. juna 2018. godine. Takvo izjašnjenje krajnje je neuobičajeno ne samo što je dato u neverovatnom roku od nedelju dana i bez stručnjaka- izvestioca već i zato što je Sekretarijat telo koje obavlja administrativne a ne stručne poslove za Venecijansku komisiju. Procena da li je postupljeno po preko 40 preporuka datih na preko 20 stranica u Mišljenju od juna 2018. godine jeste stručno pitanje par exellence, pre čemu određene suštinske preporuke iz Mišljenja uopšte nisu uzete u obzir, a kamoli usvojene. Na primer, Venecijanska komisija je jasno zauzela stav da se moraju izbrisati ili barem dodatno pooštriti odredba da članovima Visokog saveta sudstva prestaje mandat ako Savet ne donese odluku u roku od šezdeset dana, ali ova odredba nije izbrisana. U pogledu ustavnih amandmana Evropska unija je nedopustivo nečujna i pasivna i odlučila je da se sada zadovolji stavom Venecijanske komisije.

Međutim, krajem decembra 2018. godine o istom se izjasnilo jedno drugo telo Saveta Evrope – Konsultativno veće evropskih sudija. Nije reč o nekom međunarodnom udruženju sudija koje štiti interese svojih članova, već takođe o savetodavnom telu Saveta Evrope koga čine po jedan sudija najvišeg ranga iz svake od 47 država članica Saveta Evrope. Ovo telo, imajući u vidu najraznovrsnije sisteme država članica i neophodne uslove za vladavinu prava, formuliše mišlјenja (evropske standarde) o sudstvu koja se mogu primeniti u svakoj državi članici. Mišlјenja Konsultativnog veća zatim u svom radu koristi i Venecijanska komisija kada daje mišlјenje da je procenu o tome da li su pravni akti određene države u saglasnosti sa evropskim standardima.

Za razliku od Venecijanske komisije, Konsultativno veće ima ne samo drugačije mišlјenje o poslednjoj verziji ustavnih amandmana, nego iznosi brojne primedbe koje i tu verziju čine suštinski neprihvatlјivom sa stanovišta evropskih standarda među kojima su i te:

da odredba o izboru nesudijskih članova Visokog saveta sudstva (VSS) od strane Narodne skupštine, odnosno od strane petočlane komisije, ne obezbeđuje nezavisnost tih članova VSS i da omogućava da oni budu izabrani u skladu sa želјom bilo koje vladajuće političke stranke ili stranaka;
da VSS ne bi trebalo da ima paran broj članova; da je problematična odredba po kojoj sudija sudi… vodeći računa o sudskoj praksi i da tu odredbu ne bi trebalo uklјučiti u Ustav;
da je način na koji su formulisani osnovi za razrešenje sudija u suprotnosti sa načelom stalnosti sudijske funkcije i potencijalno veoma opasan po nezavisnost sudstva;
da se omogućava politički uticaj na prvi izbor sudija propisivanjem završetka obuke u Pravosudnoj akademiji kao posebnog uslova za prvi izbor na sudijsku funkciju;
da je nedovolјno definisana nepremestivost sudija, kao jedna od garancija njihove nezavisnosti, izostavlјanjem garancije da privremeno upućivanje sudije u drugi sud može biti učinjeno samo uz saglasnost sudije i da u suprotnom sudija mora imati pravo na pravni lek;
da svrha VSS ne bi trebalo da se sastoji samo od toga da jemči već i od toga da obezbeđuje nezavisnost sudova i sudija.

S obzirom na izložene kritike, Konsultativno veće predlaže:

da se brišu odredbe o petočlanoj komisiji;
da nesudijske članove VSS biraju advokatske komore i pravni fakulteti, da ih biraju ravnopravno iz redova vladajuće većine i opozicije u Narodnoj skupštini, s tim da aktivni političari budu isklјučeni iz mogućnosti da postanu članovi VSS;
da VSS treba da obezbeđuje ujednačenu primenu prava od strane sudova putem svojih odluka;
da osnove za razrešenje, uklјučujući i nestručnost, treba dodatno urediti jasno razrađenim zakonima koji propisuju i konkretne prekršaje koji mogu dovesti do razrešenja, kao i postupak koji bi mogao voditi razrešenju, a da u Ustav treba uklјučiti samo bitne elemente ovog postupka;
da VSS treba da ima i budžetsku nadležnost za funkcionisanje sudskog sistema, kao i nadležnost izbora i zapošlјavanja sudijskih pomoćnika, s tim što njegovu nadležnost ne treba ograničiti Ustavom;
da VSS treba da ima neparan broj članova od kojih bi većina trebalo da budu sudije;
da treba brisati odredbu o raspuštanju VSS u slučaju da ne donese odluku.

Očigledno je dakle da navedena rešenja koja su predložena još treba znatno unapređivati.

Krajem novembra 2018. godine dosadašnji neformalni proces konačno je uveden u pravnu proceduru predlogom Vlade Narodnoj skupštini da pristupi promeni Ustava.

Nedostatke dosadašnjeg procesa Skupština bi, ukoliko odluči da pristupi promeni Ustava, mogla lako da otkloni. To bi mogla učiniti tako što bi njen nadležni odbor formirao radnu grupu za izradu predloga akta o promeni Ustava u koju bi konačno bilo uklјučeno nekoliko najeminentnijih profesora ustavnog prava, organizovao javna slušanja ali i pravu (a ne simulovanu) široku javnu raspravu, zatim zatražio zajedničko mišlјenje Venecijanske komisije i Konsultativnog veća evropskih sudija i tek potom usvojio predlog akta o promeni Ustava i poslao ga Narodnoj skupštini na odlučivanje.

Ustav je najviši i najvažniji pravni akt jedne države i ne treba ga često menjati. Osnovni problemi koji postoje u pravosuđu posledica su pre svega decenijskog razarajućeg uticaja izvršne vlasti na njega (politički uticaj na izbor sudija i tužilaca i na njihov rad, neodgovarajući i neusklađeni zakoni, nedovolјni lјudski i radni resursi, neodgovarajuća stalna obuka). Zato bi zadržavanje tog uticaja, pod izgovorom da je nezavisnost sudstva nedostižna, nepotrebna i opasna, imalo pogubni uticaj na sudstvo i na pravo građana da im sudi nezavisni i nepristrasni sud. Promena ustava treba da bude rezultat što šireg "društvenog dogovora" koji se postiže demokratskom, najširom, zaista otvorenom i u dobroj nameri sprovedenom sistemskom javnom raspravom. Budući da je Srbija strateški opredelјena ka evropskim integracijama, neophodno je da uzme u obzir sve evropske pravne tekovine i primeni ih na način kako to najbolјe odgovora njenoj tradiciji i mogućnostima, tako da nezavisnost i nepristrasnost sudstva bude garantovana na što višem nivou. Stavovi Venecijanske komisije upravo preporučuju da "demokratije u nastajanju", a što Srbija definitivno jeste (za razliku od stabilnih, uspostavnjenih demokratija) moraju usvojiti više standarde od minimalnih, kako bi obezbedile pravu nezavisnost sudstva. Jer, sudstvo je poslednja brana građana od samovolјe vlasti i nezakonitih postupaka pojedinaca, preduzeća i državnih organa.

Ohrabruje to što je Mišlјenje Konsultativnog veća evropskih sudija u svemu saglasno sa mišlјenjem same struke u Srbiji. To znači da je na političarima da obezbede, ali i na građanima da zahtevaju da, kod složenih pitanja kakvo je pitanje statusa sudstva, glas struke bude odlučujući. Samo to. Ali ne i manje od toga.

Izvor: Vebsajt Evropski pokret u Srbiji, 11.02.2019.
Naslov: Redakcija