POGLAVLJE 16: Ukinuće se niža stopa PDV-a od 10 odsto za prirodni gas, grejanje i prvi promet nekretnine. Porez i na kupovinu prvog stana. Akciza na cigarete znatno veća, a plaćaće se i na rakiju iz domaće radinosti. Pravna lica i preduzetnici, čiji godišnji promet ne prelazi osam miliona dinara, što je oko 66.000 evra, nisu u PDV sistemu, dok je u direktivama EU ovaj limit 5.000 evra, što će takođe morati da se uskladi

Prema planu pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije, očekuje se da naša zemlja u 2018. godini otvori pregovaračko Poglavlje 16. Do njegovog zatvaranja, Srbija će biti obavezna da svoje poreske zakone u potpunosti uskladi sa briselskim direktivama. Poreski sistem Srbije je već usklađen sa pravilima EU, kaže Saša Ranđelović, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali nekih promena, i to značajnih, ipak će biti.

Porez na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji je uveden od početka 2005. godine. Preovlađuje poreska stopa od 20 odsto, ali lista proizvoda na koje se primenjuje niža poreska stopa od 10 procenta moraće da bude skraćena.

– Srpski model PDV-a, koji je zamenio porez na promet u maloprodaji, zasnovan je na evropskom modelu– kaže Ranđelović. – Zato u procesu pridruživanja neće biti neophodne velike promene u načinu njegove primene, ali neke poreske stope moraće da se promene.

U EU opšta stopa PDV ne može biti niža od 15 odsto, a posebne stope ne mogu biti niže od pet procenata.

– Briselske direktive nalažu da, kad bude primljena u Uniju, Srbija zameni važeću nižu stopu PDV-a od 10 odsto stopom od 20 procenata za prirodni gas, toplotnu energiju za grejanje i prvi promet nekretnine– otkriva Ranđelović. – Pored toga, biće ukinuta i niža poreska stopa na opremu i hranu za bebe, a PDV će se plaćati i kad se kupuje prvi stan, a plaćaće ga i verske zajednice.

Moraće da se ukine i važeće oslobađanje od oporezivanja uvoza opreme za invalide, ali i isporuka robe i usluga kupcima u slobodnim zonama, koje se koriste za finalnu potrošnju, što ne važi i za proizvode koji služe kao repromaterijal.

Na drugoj strani, PDV će se vraćati strancima koji kupljenu robu u Srbiji prenose preko granice. Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016 i 7/2017 - usklađeni din. izn.) predviđeno je da pravna lica i preduzetnici, čiji godišnji promet ne prelazi osam miliona dinara, što je oko 66.000 evra, nisu u PDV sistemu, dok je u direktivama EU ovaj limit 5.000 evra, što će takođe morati da se uskladi.

Kada je reč o akcizama, one će se plaćati i na energente, kao što su prirodni gas, ugalj i koks, a promeniće se način zaračunavanja akcize na električnu energiju tako što će visina akcize zavisiti od potrošene količine.

Visina akcize na cigarete u Srbiji godinama se približava važećoj u "evropskoj familiji", ali ovaj trošak za pušače će se u budućnosti znatno povećati. Direktivama EU propisano je da zbirna akciza mora iznositi najmanje 90 evra na 1.000 cigareta, dok u Srbiji ona iznosi oko 48,5 evra na 1.000 cigareta.

Važeća akciza na bezolovni benzin kod nas niža je od prosečne u 28 zemalja EU i u zemljama srednje i istočne Evrope.

Usklađivanje takozvanih direktnih poreza odnosi se uglavnom na porez na dobit preduzeća, dok u određivanju poreza na dohodak građana i poreza na imovinu zemlje članice imaju potpunu slobodu. Uz ograničenje da to ne sme da dovede do neravnopravnog tretmana obveznika iz različitih zemalja članica. Razlika u visini stopa poreza na dobit u Evropi znatno je veća od postojeće razlike stopa poreza na potrošnju.

– Pregovori o poglavlju 16 u znatnoj meri će se svoditi na dogovaranje dinamike usklađivanja pojedinih delova poreskog sistema sa pravilima EU – ukazuje Ranđelović. – Po pravilu, sve izmene poreskih propisa, koje se odnose na usklađivanje poreskog sistema Srbije sa pravilima EU, potrebno je usvojiti, odnosno ugraditi u domaće zakonodavstvo do zatvaranja pregovaračkog Poglavlja 16. Pritom, postoji mogućnost da se postigne dogovor da se neke od tih promena primenjuju od dana pristupanja Srbije EU.

Ranđelović napominje da su neke zemlje, koje su Uniji pristupile 2004. i 2007. godine, u pojedinim za njih bitnim stvarima, izdejstvovale "tranzicioni period" nakon pristupanja EU, u toku kojeg su primenjivale svoja poreska pravila.

– Tako je Mađarska uspela da dogovori sa Evropskom komisijom da prirodni gas počne da oporezuje po propisanoj stopi godinu dana nakon njenog prijema u EU – napominje Ranđelović. – U pregovorima, u nekim slučajevima, moguće je dogovoriti i neka manja odstupanja od opšteg pravila EU.

Procena je da će veći deo usaglašavanja poreza sa EU Srbiji doneti širenje poreske osnovice, ukidanje nekih postojećih olakšica i povećanje pojedinih stopa, što će povećati poreske prihode. Kako je ukupno poresko opterećenje u Srbiji, mereno učešćem poreskih prihoda u BDP-u, približno postojećem u Evropi i regionu, usaglašavanje sa pravilima EU moglo bi da donese i sniženje nekih poreza. Takva mogućnost postoji kod poreza na rad, kažu upućeni, ali o tome se može razmišljati tek nakon što se proceni kako će se to odraziti na prihodnu stranu državnog budžeta.

Kad Srbija bude primljena u Evropsku uniju akciza će se plaćati i na alkoholna pića proizvedena u domaćoj radinosti. Visina ovog nameta na našu "mučenicu" zavisiće od procenta alkohola koji sadrže. Za "žestoka" pića važiće i žestoka akciza. EU ostavlja mogućnost da za pića proizvedena u domaćoj radinosti akciza bude nešto niža.

Bugarska je dogovorila sa Evropskom komisijom da stopa akcize na rakiju proizvedenu o domaćoj radinosti bude za 50 odsto niža od standardne stope.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Mikavica, 15.12.2017.
Naslov: Redakcija