PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ISTRAŽIVANJU NESREĆA U VAZDUŠNOM, ŽELEZNIČKOM I VODNOM SAOBRAĆAJU - TEKST I OBRAZLOŽENJE
Član 1.
U Zakonu o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 66/15) u članu 3. stav 1. tačka 6) posle reči: "sprovođenje" dodaju se zapeta i reč: "kontrola".
U tački 11) posle reči: "iskliznuća" reči: "nalet voza," brišu se.
U tački 12) posle reči: "ovlašćeni predstavnik" dodaju se reči: "u vazdušnom i vodnom saobraćaju".
U tački 14) reč: "nalet" briše se.
U stavu 2. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a) koja glasi:
"4a) nezgoda vazduhoplova je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na bezbednost korišćenja vazduhoplova;".
Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a) koja glasi:
"6a) savetnik je lice koje država odredi na osnovu njegovih kvalifikacija u cilju pomoći njenog ovlašćenog predstavnika tokom bezbednosne istrage;".
Član 2.
U članu 5. stav 5. reči: "vode istragu mogu Centru da dostave" zamenjuju se rečima: "vode istragu dostavljaju Centru".
Član 3.
U članu 6. stav 7. posle reči: "istražnom postupku kao" dodaje se reč: "profesionalnu".
Član 4.
U članu 7. stav 1. tačka 1) podtačka (5) menja se i glasi:
"(5) prikuplja i analizira sve podatke koji se odnose na bezbednost vazdušnog saobraćaja, naročito u svrhu sprečavanja udesa ili ozbiljnih nezgoda, u meri u kojoj te aktivnosti ne utiču na nezavisnost Centra i ne podrazumevaju nikakve delatnosti u pogledu regulatornih, administrativnih i pitanja koja se odnose na standardizaciju".
U podtački (6) reči: "organizacija međunarodnog" zamenjuju se rečima: "Međunarodne organizacije".
U tački 2) podtačka (1) posle reči: "ciljem" dodaju se reči: "utvrđivanja uzroka i".
Član 5.
U članu 12. stav 2. tačka 2) reči: "vodnom i železničkom" zamenjuju se rečima: "železničkom i vodnom".
Član 16. menja se i glasi:
Član 6.
"Član 16.
Centar je dužan da istraži svaki udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova koji se dogodi na teritoriji Republike Srbije, osim udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova koji pripadaju sledećim kategorijama:
1) vazduhoplovi istorijskog karaktera koji ispunjavaju sledeća merila:
(1) jednostavni vazduhoplovi:
- čiji je početni projekat izrađen pre 1. januara 1955. godine,
- čija proizvodnja je prekinuta pre 1. januara 1975. godine, ili
(2) vazduhoplovi koji imaju jasnu istorijsku važnost zbog:
- učešća u važnom istorijskom događaju, ili
- istaknutog mesta u razvoju vazduhoplovstva, ili
- važne uloge koju su odigrali u okviru oružanih snaga države članice;
2) vazduhoplovi koji su posebno projektovani ili izmenjeni za potrebe istraživanja, eksperimentalne i naučne svrhe, ako se proizvode u veoma malom broju;
3) vazduhoplovi čijih je najmanje 51% izgradio amater ili nedobitno udruženje amatera za sopstvene potrebe i bez komercijalnog cilja;
4) vazduhoplovi koji su bili u upotrebi u vojnim snagama, izuzev vazduhoplova čije je projektne standarde usvojila Agencija;
5) avioni, helikopteri ili padobrani s pogonom koji nemaju više od dva sedišta i čija maksimalna masa na poletanju (MTOM), koja je određena u državi članici, ne prelazi:
(1) 300 kg, za kopnene avione/helikoptere jednosede, ili
(2) 450 kg, za kopnene avione/helikoptere dvosede, ili
(3) 330 kg, za amfibije ili hidroavione/helikoptere jednosede, ili
(4) 495 kg, za amfibije ili hidroavione/helikoptere dvosede ako je njihova maksimalna masa na poletanju, kad se koriste kao hidroavioni/helikopteri ili kao kopneni avioni/helikopteri, ispod njihovih MTOM ograničenja, ili
(5) 472,5 kg, za kopnene avione dvosede opremljene padobranskim sistemom za bezbedno zaustavljanje aviona koji je montiran na nosaču aviona, ili
(6) 315 kg, za kopnene avione jednosede opremljene padobranskim sistemom za bezbedno zaustavljanje aviona koji je montiran na nosaču aviona, i avione koji imaju brzinu kočenja ili najmanju trajnu brzinu letenja u konfiguraciji za sletanje koja ne prelazi 35 čvorova od kalibrisane brzine leta (CAS);
6) žiroplani jednosedi i dvosedi s maksimalnom masom na poletanju koja ne prelazi 560 kg;
7) jedrilice, uključujući i one koje se nožno lansiraju, čija maksimalna strukturalna masa ne prelazi 80 kg u verziji jednoseda ili 100 kg u verziji dvoseda;
8) kopije vazduhoplova koji zadovoljavaju merila iz tač. 1) i 4) ovog stava ili za koje je projekat strukture sličan originalnom vazduhoplovu;
9) bespilotne letelice čija operativna masa ne prelazi 150 kg;
10) svaki drugi vazduhoplovi čija masa kad su prazni (maximum empty mass) ne prelazi 70 kg, uključujući i gorivo.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Centar je dužan da istraži svaki udes vazduhoplova u kojem je došlo do smrtne povrede, nezavisno od kategorije kojoj vazduhoplov pripada.
U slučajevima udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova koji nisu obuhvaćeni st. 1. i 2. ovog člana, kao i u slučaju drugih nezgoda vazduhoplova, Centar pokreće istraživanje ako nalazi da je to u interesu bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Ako vazduhoplov koji je registrovan u Republici Srbiji pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu na mestu za koje se ne može sa sigurnošću utvrditi da se nalazi na teritoriji bilo koje države, istraživanje udesa ili ozbiljne nezgode, vrši Centar".
Član 7.
U članu 17. stav 1. reči: "sarađuje ili" brišu se.
U stavu 2. posle reči "određuje glavni istražitelj", tačka se briše i dodaju se zapeta i reči: "o čemu Centar obaveštava nadležan organ za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda druge države".
Stav 3. menja se i glasi:
"Ako ne postoji konflikt interesa i u skladu sa mogućnostima, Centar u istražni postupak uključuje predstavnika Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (u daljem tekstu: EASA) ili predstavnika vazduhoplovnih vlasti druge države koja može da ima interes u istražnom postupku, i to kao:
1) savetnika glavnom istražitelju tokom istraga navedenih u članu 16. ovog zakona, pod kontrolom glavnog istražitelja;
2) savetnika ovlašćenom predstavniku iz stava 2. ovog člana, a pod nadzorom ovlašćenog predstavnika."
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
"Savetnik iz stava 3. ovog člana ima pravo da:
1) poseti mesto udesa i pregleda olupinu vazduhoplova;
2) predloži oblast ispitivanja i dobije podatke o svedocima;
3) dobije kopije svih relevantnih dokumenata i podataka;
4) učestvuje u iščitavanju snimljenih zapisa, osim u slučajevima video i audio zapisa iz pilotske kabine aviona;
5) učestvuje u istražnim postupcima van mesta udesa ili ozbiljne nezgode, kao što su ispitivanje komponenata vazduhoplova, testiranja i simulacije, stručni sastanci, sastanci o toku istrage, osim kada su istražni postupci povezani sa utvrđivanjem uzroka ili pripreme bezbednosnih preporuka."
Član 8.
U članu 19. stav 2. menja se i glasi:
"Korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi je dužan da informacije o licima i opasnoj robi na letu dostavi Centru, na njegov zahtev".
Član 9.
U članu 21. stav 1. posle reči: "države projektovanja vazduhoplova", stavlja se zapeta i dodaju se reči: "Evropsku komisiju, EASA, Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva, druge države koje mogu da budu zainteresovane".
Stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 2. menja se i glasi:
"Organi i organizacije iz stava 1. ovog člana učestvuju u istrazi koju vodi Centar putem ovlašćenog predstavnika, koji može da ima savetnika pod njegovom kontrolom, sa pravima savetnika iz člana 17. stav 4. ovog zakona".
Član 10.
Naziv člana 22. i član 22. menjaju se i glase:
"Odnos sa drugim organima
Član 22.
Centar obavlja poslove istraživanja samostalno ili ako je potrebno, u saradnji sa drugim državnim organima u skladu sa međusobnim sporazumom.
Obaveštenje o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, Centar dostavlja nadležnim pravosudnim organima na njihov zahtev.
Ako se tokom istražnog postupka ustanovi ili posumnja na akt nezakonitog ometanja u smislu propisa kojima se uređuje vazdušni saobraćaj, Centar o tome obaveštava nadležne organe.
U slučaju nezakonitog ometanja iz stava 3. ovog člana, Centar na zahtev nadležnih organa, dostavlja raspoložive podatke, osim podataka iz člana 26. ovog zakona, kao i podataka koji bi mogli da ograniče ili da utiču na poslove Centra".
Član 11.
U članu 23. stav 3. tačka 7) posle reči: "obuku" dodaju se reči:
"vazduhoplovnog osoblja", a reči: "nadležne civilne vazduhoplovne vlasti" zamenjuju se rečima: "Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).".
Član 12.
U članu 25. stav 10. posle reči: "Centar" zapeta i reči: "na predlog rukovodioca radne grupe," brišu se.
Član 13.
U članu 27. stav 1. reči: "u obliku", brišu se, a posle reči: "koji" dodaju se reči: "po obliku i sadržini".
U stavu 8. posle reči: "ministarstvu," dodaje se reč: "Direktoratu,".
U stavu 11. reč: "uverenja" zamenjuje se rečima: "dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti projektovanja".
U stavu 12. posle reči: "Centra," dodaje se reč: "Direktorat," a reč:
"uverenja" zamenjuje se rečima: "dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti projektovanja ".
U stavu 13. posle reči: "saobraćaju" zapeta i reči: "kao i u bazu događaja u vazdušnom saobraćaju koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije" brišu se.
Član 14.
U članu 28. stav 1. menja se i glasi:
"Centar izdaje bezbednosne preporuke na osnovu analize podataka i rezultata sprovedene istrage. Centar može da izda bezbednosne preporuke i na osnovu analiza serije udesa, ozbiljnih nezgoda i nezgoda vazduhoplova.".
U stavu 4. posle reči: "bezbednosnih preporuka" dodaju se reči: "i o tome obaveste Centar.".
Član 15.
U članu 29. stav 3. reči; "civilne vazduhoplovne vlasti Republike Srbije" zamenjuju se rečju: "Direktorata".
Član 16.
U članu 30. stav 5. menja se i glasi:
"Železnički prevoznici, upravljač, druga uključena lica i Direkcija ako ima saznanja, moraju bez odlaganja da obaveste Centar o nesreći ili nezgodi u železničkom saobraćaju".
Član 17.
U članu 31. stav 2. menja se i glasi:
"Centar ima pravo, što je pre moguće i u saradnji sa drugim nadležnim istražnim organima, na:
1) slobodan pristup mestu nesreće ili nezgode, do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata, kao i do objekata i uređaja za upravljanje saobraćajem i signalizacijom;
2) popis dokaza do kojih je moguće doći u trenutku sprovođenja istrage na mestu nesreće ili nezgode i nadzor nad uklanjanjem olupina, infrastrukturnih objekata i postrojenja ili njihovih sastavnih delova radi pregleda i analize;
3) pristup i upotrebu snimaka uređaja za snimanje audio i video zapisa na vozu i evidentiranje rada sistema signalizacije i kontrole saobraćaja;
4) pristup rezultatima obdukcije tela žrtava i informacijama o zdravstvenom stanju povređenih;
5) pristup rezultatima istrage voznog osoblja i drugih lica umešanih u nesreću ili nezgodu;
6) saslušavanje umešanih železničkih radnika i drugih svedoka;
7) pristup svim relevantnim dokumentima i podacima koje poseduju upravljač, umešani železnički prevoznici, Direkcija i drugi organi i organizacije.".
Član 18.
U članu 32. stav 3. posle tačke na kraju dodaju se reči: "Odredbe člana 20. ovog zakona koje se odnose na Radnu grupu Centra, primenjuju se i na istražni postupak u železničkom saobraćaju".
U stavu 5. reči: "nastradala lica i njihova porodica" zamenjuju se rečima: "porodice lica sa smrtnim povredama".
Posle stava 7. dodaju se st. 8. i 9. koji glase:
"Centar može zatražiti stručnu ili tehničku pomoć od istražnih organa drugih država ili Evropske agencije za železnice (ERA).
Ministar bliže propisuje način sprovođenja postupka istraživanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju koje vrši Centar".
Član 19.
U članu 33. stav 2. posle tačke na kraju dodaju se reči: "Pre objavljivanja izveštaja na dostavljeni predlog Radne grupe saglasnost daje glavni istražitelj".
Član 20.
U članu 34. stav 1. reči: "ministarstvo i" brišu se.
St. 2. i 3. menjaju se i glase:
"Centar dostavlja ministarstvu godišnji izveštaj iz člana 33. stav 5. ovog zakona.
Centar dostavlja Evropskoj agenciji za železnice (ERA) konačne izveštaje o istrazi i godišnji izveštaj."
Član 21.
U članu 35. stav 1. reči: "naredbom donosi" zamenjuju se rečju: "izdaje". Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
"Direkcija preduzima mere da se bezbednosne preporuke uzmu u obzir, kao i da se postupi po njima".
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
Član 22.
U članu 47. stav 1. reči: "naredbom donosi" zamenjuju se rečju: "izdaje".
Član 23.
U članu 51. stav 2. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:
"1a) ne dostavi informacije o licima i opasnoj robi na zahtev Centra (član 19. stav 2);".
Član 24.
U članu 52. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:
"1a) ne dostavi informacije o licima i opasnoj robi na zahtev Centra (član 19. stav 2);".
Član 25.
Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju obrazovan Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 66/15) nastavlja sa radom kao Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, u skladu sa ovim zakonom.
Član 26.
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 27.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Službenom glasniku Republike Srbije".
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, režim i bezbednost u svim vidovima saobraćaja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU
Oblast istraživanja nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju u Republici Srbiji uređena je Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 66/15-u daljem tekstu: Zakon) koji je stvorio pretpostavku za harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije (u daljem tekstu: EU), što predstavlja jedan od prioriteta u okviru procesa pristupanja EU.
Osnovni razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: Predlog zakona) jesu dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO), kao i pravnim tekovinama EU.
Razlozi za donošenje ovog zakona prvenstveno su da se unapredi nivo bezbednosti u transportnom sistemu Republike Srbije kroz sprovođenje pouzdane, nepristrasne, transparentne i efikasne organizacije za istraživanje nesreća i istražnog postupka, u skladu sa zakonodavstvom EU i međunarodnim konvencijama. Cilj je, prevashodno, da se obezbedi pouzdana i nezavisna istraga u slučaju nesreća u saobraćaju, kao i ispunjavanje obaveza Republike Srbije u vezi sa usaglašavanjem nacionalnog zakonodavstva sa tekovinama EU, posebno imajući u vidu da je tokom 2017. godine, održan ECAA odit te je na osnovu nalaza predstavnika Evropske komisije neophodno bilo pristupiti izmenama i dopunama Zakona, u što kraćem roku, odnosnu najkasnije do početka 2019. godine.
Predlogom zakona rešeni su određeni problemi u praksi koji su postojali prilikom sprovođenja Zakona, a koji se odnose na postupanje Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju (u daljem tekstu: Centar) i nadležnih pravosudnih organa u toku istrage, te je sada članom 2. Predloga zakona, propisana obaveza nadležnih pravosudnih organa za dostavljanjem spisa i isprava neophodnih za vođenje istrage Centru. Važećim rešenjem u članu 5. Zakona, postojala je samo mogućnost dostavljanja istih, što je u velikoj meri otežavalo rad Centra. Ujedno se otklanja mogućnost da radnici Centra budu uključeni u postupke kojima se utvrđuje krivica ili odgovornost (pružanje stručne pomoći), dok sa druge strane Centar može pružiti tehničku pomoć nadležnim pravosudnim organima (npr. u vezi sa tipom vazduhoplova, režimom rada motora i sl.).
Takođe, članom 6. Predloga zakona kojim se menja član 16. Zakona precizirano je koji udes ili ozbiljnu nezgodu je Centar u obavezi da istraži, čime će se otkloniti situacija da će Centar istraživati svaki udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova ukupne mase na poletanju veće od 2.250 kg, imajući u vidu da takav vazduhoplov može biti istorijski, izrađen od strane amatera, vazduhoplov koji je bio u upotrebi u vojnim snagama I slično, s obzirom da isti nisu namenjeni korišćenju u civilne svrhe, te ne mogu biti predmet istraživanja od strane Centra.
Jedno od bitnih rešenja u Predlogu zakona jeste i preciziranje u članu 8. Predloga zakona, gde je na konkretan način utvrđena obaveza korisnika vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi da informacije o licima i opasnoj robi na letu dostavi Centru, na njegov zahtev, što ranije nije bilo slučaj, odnosno neprecizno je bilo propisano ko takve informacije dostavlja Centru, što je izazivalo probleme u praksi.
Predlogom zakona se omogućava dalje usklađivanje sa sledećim propisima EU: Uredba (EU) broj 996/2010 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. oktobra 2010. godine o istragama i sprečavanju nesreća i nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu i stavljanju van snage Direktive 94/56/EZ, Direktivom 2004/49/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o bezbednosti železnica Zajednice i izmeni Direktive Saveta 95/18/EZ o izdavanju dozvola za obavljanje usluga u železničkom prevozu I Direktive 2001/14/EZ o dodeli železničkog, infrastrukturnog kapaciteta i naplaćivanju taksi za korišćenje železničke infrastrukture i dodeli rešenja o bezbednosti.
Donošenjem ovog zakona, takođe se preciziraju, ispravljaju i osavremenjuju mnoge odredbe, čime će se otkloniti uočeni problemi u vezi sa njihovom primenom u praksi i istovremeno se omogućava da se popune identifikovane pravne praznine.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA PREDLOGA ZAKONA
Članom 1. Predloga zakona vrši se izmena člana 3. Zakona koji sadrži značenje pojmova. Ovim se vrši dalje usklađivanje sa propisima EU.
Članom 2. Predloga zakona vrši se izmena člana 5. Zakona tako što se precizira postupanje nadležnog pravosudnog organa, čime se poboljšava koordinacija i međusobna saradnja organa koji obavljaju istragu. Važećim rešenjem u članu 5. Zakona, postojala je samo mogućnost dostavljanja spisa I isprava koji se odnose na istražni postupak, što je u velikoj meri otežavalo rad Centra.
Članom 3. Predloga zakona vrši se izmena člana 6. Zakona radi usklađivanja sa propisima Evropske unije, odnosno uvodi se termin profesionalna tajna.
Članom 4. Predloga zakona vrši se izmena člana 7. Zakona. Brisanje postojeće odrednice koja glasi da Centar u oblasti vazdušnog saobraćaja "daje stručnu pomoć nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije" predviđeno je iz razloga što pružanje stručne pomoći nadležnim pravosudnim organima od strane Centra, nije u skladu sa Uredbom 996/10 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. oktobra 2010. godine o istragama i sprečavanju nesreća i nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu. Naime, Centar nadležnim pravosudnim organima može pružiti samo tehničku pomoć koja se sastoji u ovlašćenjima navedenim u članu 10. Predloga zakona. Takva tehnička pomoć podrazumeva dostavljanje obaveštenja o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaja o udesu ili ozbiljnoj nezgodi nadležnim pravosudnim organima.
Članom 5. Predloga zakona vrši se izmena člana 12. u kojoj se vrši tehnička ispravka u važećem Zakonu.
Članom 6. Predloga zakona vrši se izmena člana 16. Zakona kojim se postiže usklađivanje sa propisom EU kao i standardom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. Ovim će se postići jasno preciziranja istraga koje sprovodi Centar za istraživanje nesreća u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Članom 7. Predloga zakona vrši se izmena člana 17. Zakona čime se omogućava učešće predstavnika Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja ili predstavnika vazduhoplovnih vlasti druge države u istražnom postupku koje sprovodi Centar. Predstavnici imaju svojstvo savetnika i ovom odredbom propisuju im se određena prava i obaveze.
Članom 8. Predloga zakona vrši se izmena člana 19. Zakona čime se precizira da je korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi dužan da informacije o licima i opasnoj robi na letu dostavi Centru, na njegov zahtev, što nije bilo uređeno važećim Zakonom.
Članom 9. Predloga zakona vrši se izmena člana 21. Zakona čime se propisuje obaveza Centra da ako strani vazduhoplov pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu na teritoriji Republike Srbije, Centar o tome obaveštava i Evropsku komisiju, EASA i ICAO.
Članom 10. Predloga zakona vrši se izmena člana 22. Zakona čime je preciziran odnos sa drugim organima, kao i mogućnost da Centar ostvari saradnju sa drugim organima na osnovu međusobnih sporazuma. Zaključenje međusobnog sporazuma dodatno bi preciziralo obaveze i dužnosti oba organa, što važećim Zakonom nije bio slučaj.
Članom 11. Predloga zakona vrši se izmena člana 23. Zakona tako se vrši preciziranje na koju se obuku odredba odnosi, kao i preciziranje naziva civilne vazduhoplovne vlasti.
Članom 12. Predloga zakona vrši se izmena člana 25. Zakona tako se vrši preciziranje saglasnosti Centra na raspolaganje vazduhoplovom, bez potrebe da prethodno postoji potreba predloga rukovodioca Radne grupe, jer se takvo postupanje u praksi pokazalo suvišnim.
Članom 13. Predloga zakona vrši se izmena člana 27. Zakona kojim se dodatno propisuje da se izveštaj o sprovedenoj istrazi dostavlja i Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat), kao i usaglašavanje sa terminologijom propisanom Zakonom o vazdušnom saobraćaju("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15 I 66/15 - dr. zakon).
Članom 14. Predloga zakona vrši se izmena člana 28. Zakona tako što se iz stava 1. važećeg Zakona briše reč: "naredba". Formulacija stava u važećem Zakonu sadrži prvenstveno logičku pogrešku, jer ono što predstavlja preporuku po svojoj prirodi nikako ne može da se izdaje u formi naredbe. Shodno Metodologiji za izradu podzakonskih propisa ("Službeni glasnik RS", br. 75/10 i 81/10-ispravka) naredbom se naređuje ili zabranjuje neko ponašanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj. Takođe, postojeća formulacija člana 28. Zakona je u suprotnosti sa članom 17. Uredbe (EU) broj 996/10, sa kojom domaće zakonodavstvo treba da bude usklađeno. Takođe, imajući u vidu da Centar ne vrši nadzor nad radom organa i organizacija kojima upućuje preporuku, on ne može ni imati ovlašćenja da naređuje određeno postupanje.
Članom 15. Predloga zakona vrši se izmena člana 29. Zakona, čime se precizira naziv civilne vazduhoplovne vlasti.
Članom 16. Predloga zakona vrši se izmena člana 30. Zakona čime se precizira da železnički prevoznici, upravljač i druga uključena lica, i Direkcija za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) moraju bez odlaganja da obaveste Centar o nesreći ili nezgodi u železničkom saobraćaju.
Članom 17. Predloga zakona vrši se izmena člana 31. stav 2. Zakona čime se precizira da Centar ima pravo u saradnji sa drugim nadležnim istražnim organima da pristupi svim relevantnim dokumentima i podacima koje poseduju upravljač, umešani železnički prevoznici, Direkcija i drugi organi i organizacije.
Članom 18. Predloga zakona vrši se izmena člana 32. Zakona čime se precizira da se odredbe člana 20. ovog zakona koje se odnose na Radnu grupu Centra, primenjuju i na istražni postupak u železničkom saobraćaju. Takođe se na bolji način precizira i obaveštavanje o istrazi i njenom toku, kao i mogućnost Centra da zatraži stručnu ili tehničku pomoć od istražnih organa drugih država ili Evropske agencije za železnice (ERA). Ujedno se, daje ovlašćenje ministru da bliže propiše način sprovođenja postupka istraživanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, koje vrši Centar.
Članom 19. Predloga zakona vrši se izmena člana 33. Zakona čime se precizira da pre objavljivanja izveštaja na dostavljeni predlog Radne grupe, saglasnost daje glavni istražitelj.
Članom 20. Predloga zakona vrši se izmena člana 34. Zakona čime se precizira da Centar dostavlja ministarstvu godišnji izveštaj iz člana 33. stav 5. ovog zakona. Takođe se propisuje da Centar dostavlja Evropskoj agenciji za železnice (ERA) konačne izveštaje o istrazi i godišnji izveštaj.
Članom 21. Predloga zakona vrši se izmena člana 35. Zakona čime bezbednosna preporuka nema naredbodavni karakter kao i da se precizira da Direkcija preduzima mere, da se bezbednosne preporuke uzmu u obzir i da se postupi po njima.
Članom 22. Predloga zakona vrši se izmena člana 47. Zakona čime se i u vodnom saobraćaju reguliše da bezbednosna preporuka nema naredbodavni karakter.
Čl. 23. i 24. Predloga zakona vrši se izmena čl. 51. i 52. Zakona kojim se predviđa kaznena odredba za nepostupanje po članu 19. stav 2.
Članom 25. Predloga zakona precizira se da Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju koji je obrazovan Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 66/15) nastavlja sa radom kao Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, u skladu sa ovim zakonom.
Članom 26. Predloga zakona propisuje se rok za donošenje podzakonskih akata.
Članom 27. Predloga zakona propisuje se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12-prečišćen tekst), jer se ovim zakonom dosledno preuzimaju pravne tekovine EU kao i obavezujući međunarodni standardi u oblasti vazdušnog saobraćaja, sadržani u Aneksu 13 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, a koji se odnose na istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju.
VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Značenje pojmova
Član 3.
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) bezbednosna preporuka je predlog Centra za istraživanje nesreća na osnovu informacija dobijenih u istrazi, u svrhu sprečavanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;
2) brod je brod unutrašnje plovidbe i pomorski brod;
3) vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
4) velika šteta u železničkom saobraćaju je šteta koju Centar za istraživanje nesreća, po pristupu mestu nesreće, proceni u iznosu od najmanje dva miliona evra;
5) vrlo ozbiljna pomorska nesreća je pomorska nesreća koja za posledicu ima potpuni gubitak broda, smrt ili ozbiljno zagađenje morske sredine nastalo u vezi sa radom broda;
6) glavni istražitelj je lice kome je, na osnovu njegove stručnosti poverena organizacija, sprovođenje, KONTROLA i rukovođenje bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;
7) država registracije je država u čiji registar je upisan vazduhoplov ili železničko vozilo ili brod;
8) istraga označava postupak koji obuhvata prikupljanje i analizu podataka, izvođenje zaključaka, uključujući i utvrđivanje uzroka i u zavisnosti od slučaja, davanje bezbednosnih preporuka u cilju prevencije udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;
9) međunarodni standardi i preporučena praksa (International Standard and Recommended Practices) su međunarodni standardi i preporučena praksa u vezi s istraživanjem udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, koji su usvojeni u skladu sa članom 37. Čikaške konvencije;
10) nezgoda u železničkom saobraćaju je događaj koji je povezan sa saobraćajem vozova ili manevarskog sastava i negativno utiče na bezbednost saobraćaja;
11) nesreća u železničkom saobraćaju je neželjen ili neplaniran iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice (sudari, iskliznuća, nalet voza, nesreće na putnom prelazu u istom nivou, nesreće sa učešćem lica izazvane železničkim vozilima u pokretu, požari i sl.);
12) ovlašćeni predstavnik U VAZDUŠNOM I VODNOM SAOBRAĆAJU je lice koje država odredi na osnovu njegovih kvalifikacija za učešće u bezbednosnom istraživanju koje vrši druga država. Ovlašćeni predstavnik koga odredi druga država treba da bude iz nadležnog organa za istraživanje nesreća;
13) ozbiljna nezgoda u vazdušnom saobraćaju je događaj koji obuhvata okolnosti koje ukazuju da je postojala velika verovatnoća da dođe do udesa, a povezan je sa korišćenjem vazduhoplova, koji se, u slučaju vazduhoplova sa posadom, dogodio od trenutka kada se neko lice ukrca u vazduhoplov sa namerom da obavi let do trenutka kada se sva lica iskrcaju iz vazduhoplova ili, u slučaju vazduhoplova bez posade, koji se dogodio od trenutka kada je vazduhoplov spreman za pokret u cilju leta do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa;
14) ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju je sudar, nalet ili iskliznuće voza koji ima za posledicu smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica ili nanošenje velike štete železničkim vozilima, železničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini, kao i druga slična nesreća koja ima očigledan uticaj na bezbednost na železnici ili na upravljanje bezbednošću;
15) ozbiljna pomorska nesreća je pomorska nesreća koja uključuje požar, eksploziju, sudar, nasukavanje, udar, oštećenje od nevremena, oštećenje ledom, napuknuće trupa ili pretpostavljeni nedostatak na trupu i dr. što ima za posledicu nemogućnost rada glavnih pogonskih uređaja, veće oštećenje nadvođa, ozbiljno oštećenje strukture (kao što je probijanje podvodnog dela trupa) što čini brod nesposobnim za plovidbu, zagađenje morske sredine u kojoj je došlo do izlivanja više od 50 t nafte i naftinih derivata i drugih opasnih materija ili kvar, odnosno oštećenje koje zahteva tegljenje ili pomoć sa obale;
16) ozbiljna plovidbena nezgoda na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: ozbiljna plovidbena nezgoda) je vanredni događaj na unutrašnjim vodama nastao u plovidbi ili iskorišćavanju broda, vodnog puta ili objekata na njemu koji za posledicu ima potpuni gubitak broda, smrt ili teške telesne povrede ili ozbiljnu štetu nanetu životnoj sredini u kojoj je došlo do izlivanja više od 50 t nafte i naftnih derivata i drugih opasnih materija;
17) ostale nesreće u železničkom saobraćaju su nesreće koje po posledicama nisu ozbiljne nesreće;
18) plovidbena nezgoda na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: plovidbena nezgoda) je vanredni događaj na unutrašnjim vodama nastao u plovidbi ili iskorišćavanju broda unutrašnje plovidbe, vodnog puta ili objekata na njemu pri kojem je došlo do ljudskih žrtava ili telesnih povreda, materijalne štete ili zagađenja životne sredine;
19) pomorska nesreća je događaj ili niz događaja koji su nastali kao neposredna posledica upravljanja brodom ili rada broda pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:
- smrt ili teža telesna povreda lica,
- nestanak lica sa broda,
- gubitak, pretpostavljeni gubitak ili napuštanje broda,
- veća šteta na brodu,
- nasukanje ili onesposobljavanje broda ili učešće broda u sudaru,
- veća šteta nastala na objektima pomorske infrastrukture koja može ozbiljno da ugrozi bezbednost broda, drugog broda ili pojedinca,
- veća šteta morskoj sredini izazvana oštećenjem broda ili brodova;
20) pomorska nezgoda je događaj ili niz događaja koji se razlikuju od pomorske nesreće koji su nastali kao neposredna posledica rada broda koji je u opasnosti ili koji mogu da ugroze bezbednost broda, lica na brodu ili morsku sredinu;
21) smrtna povreda je povreda koja je naneta nekom licu u udesu u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnoj nesreći u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, ozbiljnoj plovidbenoj nezgodi i plovidbenoj nezgodi u vodnom saobraćaju, koja ima za posledicu smrt tog lica u roku od 30 dana od povreda nanetih tokom udesa u vazdušnom saobraćaju, ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, vrlo ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaju;
22) srodnici su članovi uže porodice i/ili dalji srodnici i /ili druga lica bliska žrtvi udesa u vazdušnom saobraćaju, ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaju, u skladu sa propisima države čiji je žrtva državljanin;
23) udes u vazdušnom saobraćaju je događaj u vezi sa korišćenjem vazduhoplova koji, kada je u pitanju vazduhoplov sa posadom, koji se dogodio od trenutka kada se neko lice ukrca u vazduhoplov sa namerom da obavi let do trenutka kada se sva lica iskrcaju iz vazduhoplova ili, u slučaju vazduhoplova bez posade, koji se dogodio od trenutka kada je vazduhoplov spreman za pokret u cilju leta do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa, pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:
- smrt ili teška telesna povreda lica usled boravka u vazduhoplovu, direktnog kontakta sa bilo kojim delom vazduhoplova, uključujući i delove koji su se odvojili od vazduhoplova, ili usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzev kada su smrt i teška telesna povreda nastupili kao posledica prirodnih uzroka, samopovređivanja, ili su ih prouzrokovala druga lica ili kada su smrt i teška telesna povreda zadesile slepe putnike koji su se skrivali izvan delova koji su dostupni putnicima i posadi,
- oštećenje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje na jačinu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva veću popravku ili zamenu oštećene komponente, izuzev otkaza ili oštećenja motora, kada je oštećenje ograničeno na jedan motor (uključujući njegove kapotaže ili agregate) ili, izuzev oštećenja elisa, krajeva krila, antena, sondi, lopatica, guma, kočnica, točkova, aerodinamične oplate, panela, vrata stajnog trapa, vetrobrana, oplate vazduhoplova (kao što su mala udubljenja ili mali otvori) ili manjih oštećenja na lopaticama glavnog rotora ili na lopaticama repnog rotora, stajnog trapa i onih oštećenja koja su nastala dejstvom grada ili udarom ptica (uključujući i rupe na radarskoj kupoli),
- vazduhoplov je nestao ili mu nije moguće prići;
24) uzroci podrazumevaju radnje, propuste, situacije, uslove ili kombinaciju svih tih elemenata koji su doveli do udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, pri čemu prepoznavanje uzroka ne podrazumeva utvrđivanje krivice ili upravnopravne, građanskopravne ili krivičnopravne odgovornosti.
Pored pojmova iz stava 1. ovog člana, za istražni postupak u vazdušnom saobraćaju upotrebljavaju se i pojmovi koji imaju sledeće značenje:
1) država korisnika je država u kojoj se nalazi sedište korisnika vazduhoplova ili, ako je korisnik vazduhoplova fizičko lice - država u kojoj se nalazi mesto stalnog prebivališta korisnika vazduhoplova;
2) država proizvodnje je država koja ima zakonska ovlašćenja nad organizacijom koja je odgovorna za završno sklapanje vazduhoplova;
3) država projekta je država koja ima zakonska ovlašćenja nad organizacijom koja je odgovorna za projekat tipa vazduhoplova;
4) korisnik vazduhoplova je svako fizičko ili pravno lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;
4A) NEZGODA VAZDUHOPLOVA JE DOGAĐAJ POVEZAN SA KORIŠĆENJEM VAZDUHOPLOVA KOJI NIJE UDES, A KOJI UTIČE ILI BI MOGAO DA UTIČE NA BEZBEDNOST KORIŠĆENJA VAZDUHOPLOVA;
5) povezana lica su: vlasnik vazduhoplova; član posade; korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi; lice koje je učestvovalo u održavanju, projektovanju i proizvodnji tog vazduhoplova ili je učestvovalo u obuci posade tog vazduhoplova; lice koje je uključeno u pružanje usluga kontrole letenja; lice koje pruža informacije vazduhoplovu u letu ili lice koje pruža usluge aerodromske kontrole letenja; kao i osoblje nacionalnih civilnih vazduhoplovnih vlasti;
6) privremeni izveštaj je izveštaj kojim se daju informacije o podacima prikupljenim tokom rane faze istrage;
6A) SAVETNIK JE LICE KOJE DRŽAVA ODREDI NA OSNOVU NJEGOVIH KVALIFIKACIJA U CILJU POMOĆI NJENOG OVLAŠĆENOG PREDSTAVNIKA TOKOM BEZBEDNOSNE ISTRAGE;
7) teška telesna povreda je povreda koju je u udesu i ozbiljnoj nezgodi pretrpelo neko lice, a koja ima za posledicu:
- hospitalizaciju dužu od 48 h, koja započne u roku od sedam dana od dana kada je naneta povreda vezana za udes ili ozbiljnu nezgodu,
- prelom bilo koje kosti (izuzev jednostavnih preloma prstiju ruku, nožnih prstiju ili preloma nosa),
- razderotine koje izazivaju ozbiljna krvarenja, oštećenje nerava, mišića ili tetiva,
- povrede bilo kog unutrašnjeg organa,
- opekotine drugog ili trećeg stepena ili opekotine koja zahvataju više od 5% površine tela,
- potvrđeno izlaganje zaraznim supstancama ili štetnim zračenjima.
Član 5.
Centar je samostalan u radu i funkcionalno, organizaciono i finansijski nezavisan od svih organa i organizacija nadležnih za vazdušni, železnički i vodni saobraćaj, kao i svih pravnih i fizičkih lica čiji interesi mogu biti suprotni zadacima i ovlašćenjima Centra.
Stručni poslovi koji se odnose na istraživanja nesreća su nezavisni od krivičnih istraga ili drugih paralelnih istraga kojima se utvrđuje odgovornost ili određuje stepen krivice.
Istraživanje i otkrivanje uzroka nesreća nema za cilj utvrđivanje krivične, privrednoprestupne, prekršajne, disciplinske, građanskopravne ili neke druge odgovornosti.
Centar može da sprovodi istražne postupke u saradnji sa nadležnim organima za istraživanje nesreća drugih država u skladu sa ovim zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Nadležni pravosudni organi koji vode istragu mogu Centru da dostave VODE ISTRAGU DOSTAVLJAJU CENTRU spise i isprave, odnosno njihove kopije, potrebne za vođenje postupka istraživanja nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, ako se time ne ometa istražni postupak u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.
Član 6.
Centrom rukovodi Glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije.
Glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade.
Lice koje se postavlja za glavnog istražitelja mora, pored uslova koji su propisani zakonom kojim se uređuje položaj državnih službenika, da ima i najmanje devet godina radnog iskustva u vazdušnom ili železničkom ili vodnom saobraćaju, od kojih najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima u vezi sa bezbednošću u vazdušnom, železničkom ili vodnom saobraćaju i istraživanju nesreća.
Glavni istražitelj ima po jednog pomoćnika - glavnog istražitelja u vazdušnom, glavnog istražitelja u železničkom i glavnog istražitelja u vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: pomoćnici glavnog istražitelja).
Pomoćnici glavnog istražitelja moraju, pored uslova koji su propisani zakonom kojim se uređuje rad na položaju državnih službenika, da imaju i najmanje devet godina radnog iskustva u vazdušnom ili železničkom ili vodnom saobraćaju, od kojih najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima u vezi sa bezbednošću u vazdušnom, železničkom ili vodnom saobraćaju i istraživanju nesreća.
Centar može da angažuje i odgovarajuća stručna lica, organe, organizacije i odgovarajuća pravna lica za stručnu pomoć, uz određenu naknadu u skladu sa dužinom angažovanja i složenošću poslova.
Glavni istražitelj, pomoćnici glavnog istražitelja za vazdušni, železnički i vodni saobraćaj, svi zaposleni Centra, kao i sva lica uključena u istraživanje nesreća dužni su da čuvaju podatke do kojih dođu u istražnom postupku kao PROFESIONALNU tajnu.
Poslovi Centra
Član 7.
Centar obavlja sledeće stručne poslove:
1) u vazdušnom saobraćaju:
(1) utvrđuje uzroke udesa i ozbiljnih nezgoda i daje bezbednosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u vazdušnom saobraćaju,
(2) vodi bazu podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama,
(3) dostavlja podatke o udesima i ozbiljnim nezgodama iz baze podataka u Centralnu bazu Evropske komisije,
(4) razmenjuje podatke o udesima i ozbiljnim nezgodama iz baze podataka s nadležnim organima za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda zainteresovanih država uz uslov čuvanja tajnosti podataka,
(5) daje stručnu pomoć nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije,
PRIKUPLJA I ANALIZIRA SVE PODATKE KOJI SE ODNOSE NA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA, NAROČITO U SVRHU SPREČAVANJA UDESA ILI OZBILJNIH NEZGODA, U MERI U KOJOJ TE AKTIVNOSTI NE UTIČU NA NEZAVISNOST CENTRA I NE PODRAZUMEVAJU NIKAKVE DELATNOSTI U POGLEDU REGULATORNIH, ADMINISTARSTIVNIH I PITANJA KOJA SE ODNOSE NA STANDARDIZACIJU,
(6) sarađuje s nadležnim organima za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova u državama članicama organizacije međunarodnog MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE civilnog vazduhoplovstva (ICAO) i drugim međunarodnim organizacijama,
(7) objavljuje rezultate istraživanja uz poštovanje načela tajnosti,
(8) učestvuje na međunarodnim skupovima i seminarima o pitanjima istraživanja, kao i usavršavanja lica koja se bave sprovođenjem istraživanja,
(9) kao i druga bezbednosna istraživanja u skladu sa ovim zakonom;
2) u železničkom saobraćaju:
(1) istraživanje ozbiljnih nesreća na železničkim sistemima sa ciljem UTVRĐIVANJA UZROKA I mogućeg unapređenja bezbednosti na železnici i prevenciji nesreća,
(2) istraživanje ostalih nesreća i nezgoda koji pod određenim okolnostima mogu da dovedu do ozbiljnih nesreća,
(3) daje bezbednosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u železničkom saobraćaju,
(4) vodi bazu podataka o nesrećama i nezgodama,
(5) sastavlja konačni izveštaj o pojedinim sprovedenim istraživanjima, koji može da sadrži bezbednosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u železničkom saobraćaju,
(6) izveštava Evropsku agenciju za železnice (ERA), o pokretanju istraživanja ozbiljne nesreće, nesreće ili nezgode u roku od sedam dana od donošenja odluke o pokretanju istraživanja,
(7) javno objavljuje konačne izveštaje o sprovedenim istraživanjima u železničkom saobraćaju i dostavlja ih Evropskoj agenciji za železnice (ERA),
(8) objavljuje godišnje izveštaje o sprovedenim istraživanjima iz prethodne godine, najkasnije do 30 septembra. tekuće godine i dostavlja ih ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministarstvo) i Evropskoj agenciji za železnice (ERA),
(9) učestvuje na međunarodnim skupovima i seminarima o pitanjima istraživanja, kao i usavršavanja lica koja se bave sprovođenjem istraživanja;
3) u vodnom saobraćaju:
(1) u pomorskoj plovidbi:
- vodi bezbednosnu istragu u svrhu utvrđivanja uzroka vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća i predlaže mere radi izbegavanja vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća u cilju unapređenja bezbednosti pomorske plovidbe,
- vodi bezbednosnu istragu vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća I pomorskih nesreća, a u slučaju ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda, sprovodi prethodnu istragu sa ciljem procene potrebe sprovođenja bezbednosne istrage,
- daje bezbednosne preporuke radi povećanja bezbednosti u pomorskoj plovidbi,
- izveštava Evropsku komisiju o vrlo ozbiljnim pomorskim nesrećama, ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama i pomorskim nezgodama u skladu sa propisom kojim se uređuje način sprovođenja postupka istraživanja i dostavlja podatke o rezultatima bezbednosnih istraga iz baze podataka u skladu sa šemom EMCIP (European Marine Casualtu Information Platform),
- vodi bazu podataka ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda i razmenjuje podatke iz baze podataka sa nadležnim organima za istraživanje nesreća i nezgoda zainteresovanih država pod uslovom čuvanja tajnosti podataka,
- u okviru ostvarivanja međusobne trajne saradnje, uzajamne pomoći i rada sa nadležnim organima za istraživanje nesreća i nezgoda zainteresovanih država razmenjuju instalacije, uređaje i opremu za tehničko istraživanje olupina, brodske opreme i drugih objekata značajnih za pomorsku bezbednosnu istragu, obezbeđuje drugim organima pružanje informacije u vezi sa istraživanjem vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća, pruža tehničku saradnju ili razmenu znanja potrebnih za izvođenje posebnih zadataka, pribavlja i razmenjuje informacije od značaja za analizu podataka o vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći i pomorskoj nesreći i izradu odgovarajućih bezbednosnih preporuka, priprema, izdaje i objavljuje izveštaj pomorske bezbednosne istrage,
- prikuplja podatke o preduzetim merama za sprovođenje bezbednosnih preporuka iz izveštaja o sprovedenim bezbednosnim istragama,
- sarađuje sa drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji u svrhu sprovođenja pomorske bezbednosne istrage,
- izrađuje godišnje analize vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća, te po potrebi druge analize i studije,
- učestvuje u međunarodnim skupovima i seminarima radi usavršavanja lica koji se bave sprovođenjem istraživanja;
(2) u unutrašnjoj plovidbi:
- vodi istragu ozbiljnih plovidbenih nezgoda, a u slučaju plovidbenih nezgoda sprovodi prethodnu istragu sa ciljem prethodne procene potrebe sprovođenja bezbednosne istrage u cilju utvrđivanja uzroka nezgoda i predlaže mere radi njihovog izbegavanja na unutrašnjim vodnim putevima u cilju unapređenja bezbednosti unutrašnje plovidbe,
- daje bezbednosne preporuke radi povećanja bezbednosti u unutrašnjoj plovidbi,
- priprema, izdaje i objavljuje izveštaj o bezbednosnoj istrazi u unutrašnjoj plovidbi,
- prikuplja podatke o preduzetim merama za sprovođenje bezbednosnih preporuka iz izveštaja o sprovedenoj istrazi u unutrašnjoj plovidbi,
- sarađuje sa drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji u svrhu sprovođenja bezbednosne istrage u unutrašnjoj plovidbi,
- vodi bazu podataka o ozbiljnim plovidbenim nezgodama i plovidbenim nezgodama,
- izrađuje godišnje analize ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda, a po potrebi druge analize,
- učestvuje u međunarodnim skupovima, radi usavršavanja lica koji se bave sprovođenjem istraživanja.
Član 12.
Službenu legitimaciju izdaje Centar.
Službena legitimacija sadrži:
1) na prednjoj strani: pun naziv Centra; Mali grb Republike Srbije; tekst "Službena legitimacija lica koje istražuje nesreće"; broj službene legitimacije; radno mesto u okviru Centra; ime i prezime i fotografija imaoca;
2) na zadnjoj strani: tekst "Imalac legitimacije je ovlašćen da vrši uviđaj, istražuje uzroke nesreća i druge poslove iz nadležnosti Centra u skladu sa Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, vodnom i železničkom ŽELEZNIČKOM I VODNOM saobraćaju"; datum izdavanja; rok važenja i potpis i pečat direktora Centra.
Centar vodi evidenciju o izdatim službenim legitimacijama.
Evidencija o izdatim službenim legitimacijama sadrži: broj službene legitimacije; ime, prezime i JMBG imaoca službene legitimacije; adresu prebivališta; broj lične karte i policijsku upravu izdavanja; radno mesto imaoca službene legitimacije; datum izdavanja službene legitimacije (sa napomenom da li je izdata na neodređeni ili određeni period, u kom slučaju se unosi do kada); fotografiju imaoca službene legitimacije; datum korišćenja, vraćanja i zamene službene legitimacije i rubriku za napomene.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministar) propisuje izgled obrasca službene legitimacije istražitelja, način sprovođenja postupka izdavanja, zamene, oduzimanja službene legitimacije, kao i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama.
Obaveza istraživanja
Član 16.
Centar je dužan da istraži svaki udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova ukupne mase na poletanju veće od 2.250 kg. U slučaju udesa ili ozbiljne nezgode drugih vazduhoplova, Centar istražuje svaki udes ili ozbiljnu nezgodu pri kojoj je došlo do smrtne povrede, dok u ostalim slučajevima može da pokrene istraživanje ukoliko smatra da je u interesu bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
ČLAN 16.
CENTAR JE DUŽAN DA ISTRAŽI SVAKI UDES ILI OZBILJNU NEZGODU VAZDUHOPLOVA KOJI SE DOGODI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE, OSIM UDESA ILI OZBILJNE NEZGODE VAZDUHOPLOVA KOJI PRIPADAJU SLEDEĆIM KATEGORIJAMA:
1) VAZDUHOPLOVI ISTORIJSKOG KARAKTERA KOJI ISPUNJAVAJU SLEDEĆA MERILA:
(1) JEDNOSTAVNI VAZDUHOPLOVI:
- ČIJI JE POČETNI PROJEKAT IZRAĐEN PRE 1. JANUARA 1955. GODINE,
- ČIJA PROIZVODNJA JE PREKINUTA PRE 1. JANUARA 1975. GODINE, ILI
(2) VAZDUHOPLOVI KOJI IMAJU JASNU ISTORIJSKU VAŽNOST ZBOG:
- UČEŠĆA U VAŽNOM ISTORIJSKOM DOGAĐAJU, ILI
- ISTAKNUTOG MESTA U RAZVOJU VAZDUHOPLOVSTVA, ILI
- VAŽNE ULOGE KOJU SU ODIGRALI U OKVIRU ORUŽANIH SNAGA DRŽAVE ČLANICE;
2) VAZDUHOPLOVI KOJI SU POSEBNO PROJEKTOVANI ILI IZMENJENI ZA POTREBE ISTRAŽIVANJA, EKSPERIMENTALNE I NAUČNE SVRHE, AKO SE PROIZVODE U VEOMA MALOM BROJU;
3) VAZDUHOPLOVI ČIJIH JE NAJMANJE 51% IZGRADIO AMATER ILI NEDOBITNO UDRUŽENJE AMATERA ZA SOPSTVENE POTREBE I BEZ KOMERCIJALNOG CILJA;
4) VAZDUHOPLOVI KOJI SU BILI U UPOTREBI U VOJNIM SNAGAMA, IZUZEV VAZDUHOPLOVA ČIJE JE PROJEKTNE STANDARDE USVOJILA AGENCIJA;
5) AVIONI, HELIKOPTERI ILI PADOBRANI S POGONOM KOJI NEMAJU VIŠE OD DVA SEDIŠTA I ČIJA MAKSIMALNA MASA NA POLETANJU (MTOM), KOJA JE ODREĐENA U DRŽAVI ČLANICI, NE PRELAZI:
(1) 300 KG, ZA KOPNENE AVIONE/HELIKOPTERE JEDNOSEDE, ILI (2) 450 KG, ZA KOPNENE AVIONE/HELIKOPTERE DVOSEDE, ILI
(3) 330 KG, ZA AMFIBIJE ILI HIDROAVIONE/HELIKOPTERE JEDNOSEDE, ILI
(4) 495 KG, ZA AMFIBIJE ILI HIDROAVIONE/HELIKOPTERE DVOSEDE AKO JE NJIHOVA MAKSIMALNA MASA NA POLETANJU, KAD SE KORISTE KAO HIDROAVIONI/HELIKOPTERI ILI KAO KOPNENI AVIONI/HELIKOPTERI, ISPOD NJIHOVIH MTOM OGRANIČENJA, ILI
(5) 472,5 KG, ZA KOPNENE AVIONE DVOSEDE OPREMLJENE PADOBRANSKIM SISTEMOM ZA BEZBEDNO ZAUSTAVLJANJE AVIONA KOJI JE MONTIRAN NA NOSAČU AVIONA, ILI
(6) 315 KG, ZA KOPNENE AVIONE JEDNOSEDE OPREMLJENE PADOBRANSKIM SISTEMOM ZA BEZBEDNO ZAUSTAVLJANJE AVIONA KOJI JE MONTIRAN NA NOSAČU AVIONA, I AVIONE KOJI IMAJU BRZINU KOČENJA ILI NAJMANJU TRAJNU BRZINU LETENJA U KONFIGURACIJI ZA SLETANJE KOJA NE PRELAZI 35 ČVOROVA OD KALIBRISANE BRZINE LETA (CAS);
6) ŽIROPLANI JEDNOSEDI I DVOSEDI S MAKSIMALNOM MASOM NA POLETANJU KOJA NE PRELAZI 560 KG;
7) JEDRILICE, UKLJUČUJUĆI I ONE KOJE SE NOŽNO LANSIRAJU, ČIJA MAKSIMALNA STRUKTURALNA MASA NE PRELAZI 80 KG U VERZIJI JEDNOSEDA ILI 100 KG U VERZIJI DVOSEDA;
8) KOPIJE VAZDUHOPLOVA KOJI ZADOVOLJAVAJU MERILA IZ TAČ. 1) I 4) OVOG STAVA ILI ZA KOJE JE PROJEKAT STRUKTURE SLIČAN ORIGINALNOM VAZDUHOPLOVU;
9) BESPILOTNE LETELICE ČIJA OPERATIVNA MASA NE PRELAZI 150 KG;
10) SVAKI DRUGI VAZDUHOPLOVI ČIJA MASA KAD SU PRAZNI (MAXIMUM EMPTY MASS) NE PRELAZI 70 KG, UKLJUČUJUĆI I GORIVO.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, CENTAR JE DUŽAN DA ISTRAŽI SVAKI UDES VAZDUHOPLOVA U KOJEM JE DOŠLO DO SMRTNE POVREDE, NEZAVISNO OD KATEGORIJE KOJOJ VAZDUHOPLOV PRIPADA.
U SLUČAJEVIMA UDESA ILI OZBILJNE NEZGODE VAZDUHOPLOVA KOJI NISU OBUHVAĆENI ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, KAO I U SLUČAJU DRUGIH NEZGODA VAZDUHOPLOVA, CENTAR POKREĆE ISTRAŽIVANJE AKO NALAZI DA JE TO U INTERESU BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA.
AKO VAZDUHOPLOV KOJI JE REGISTROVAN U REPUBLICI SRBIJI PRETRPI UDES ILI OZBILJNU NEZGODU NA MESTU ZA KOJE SE NE MOŽE SA SIGURNOŠĆU UTVRDITI DA SE NALAZI NA TERITORIJI BILO KOJE DRŽAVE, ISTRAŽIVANJE UDESA ILI OZBILJNE NEZGODE, VRŠI CENTAR.
Član 17.
Centar može da sarađuje ili učestvuje u radu međunarodnih organizacija za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda, pruži ili zatraži pomoć, prenese deo istražnog postupka na nadležne organe za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda drugih država u skladu sa međunarodnim ugovorima i obavezama Republike Srbije. Ovi oblici saradnje ne mogu da ugroze nezavisnost istrage.
U slučaju da na teritoriji druge države dođe do udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova koji je proizveden u Republici Srbiji, ili je registrovan u Republici Srbiji ili se koristi od strane korisnika registrovanog u Republici Srbiji, ili posada poseduje dozvolu izdatu od strane civilne vazduhoplovne vlasti Republike Srbije, Centar može da učestvuje u istražnom postupku posredstvom ovlašćenog predstavnika. Ovlašćenog predstavnika predstavljaju glavni istražitelj, ili glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj ili drugi zaposleni Centra kojeg određuje glavni istražitelj., O ČEMU CENTAR OBAVEŠTAVA NADLEŽAN ORGAN ZA ISTRAŽIVANJE UDESA I OZBILJNIH NEZGODA DRUGE DRŽAVE. Ovlašćeni predstavnik prati tok istrage i može da ode na mesto udesa ili ozbiljne nezgode.
Kada vazduhoplov, koji je registrovan u Republici Srbiji pretrpi udes i ozbiljnu nezgodu na mestu za koje se ne može sa sigurnošću utvrditi da se nalazi na teritoriji bilo koje države, istraživanje vrši Centar.
AKO NE POSTOJI KONFLIKT INTERESA I U SKLADU SA MOGUĆNOSTIMA, CENTAR U ISTRAŽNI POSTUPAK UKLJUČUJE PREDSTAVNIKA EVROPSKE AGENCIJE ZA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA (U DALJEM TEKSTU: EASA) ILI PREDSTAVNIKA VAZDUHOPLOVNIH VLASTI DRUGE DRŽAVE KOJA MOŽE DA IMA INTERESA U ISTRAŽNOM POSTUPKU, I TO KAO:
1) SAVETNIKA GLAVNOM ISTRAŽITELJU TOKOM ISTRAGA NAVEDENIH U ČLANU 16. OVOG ZAKONA, POD KONTROLOM GLAVNOG ISTRAŽITELJA;
2) SAVETNIKA OVLAŠĆENOM PREDSTAVNIKU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, A POD NADZOROM OVLAŠĆENOG PREDSTAVNIKA.
SAVETNIK IZ STAVA 3. OVOG ČLANA IMA PRAVO DA:
1) POSETI MESTO UDESA I PREGLEDA OLUPINU VAZDUHOPLOVA;
2) PREDLOŽI OBLAST ISPITIVANJA I DOBIJE PODATKE O SVEDOCIMA;
3) DOBIJE KOPIJE SVIH RELEVANTNIH DOKUMENATA I PODATAKA;
4) UČESTVUJE U IŠČITAVANJU SNIMLJENIH ZAPISA, OSIM U SLUČAJEVIMA VIDEO I AUDIO ZAPISA IZ PILOTSKE KABINE AVIONA;
5) UČESTVUJE U ISTRAŽNIM POSTUPCIMA VAN MESTA UDESA ILI OZBILJNE NEZGODE, KAO ŠTO SU ISPITIVANJE KOMPONENATA VAZDUHOPLOVA, TESTIRANJA I SIMULACIJE, STRUČNI SASTANCI, SASTANCI O TOKU ISTRAGE, OSIM KADA SU ISTRAŽNI POSTUPCI POVEZANI SA UTVRĐIVANJEM UZROKA ILI PRIPREME BEZBEDNOSNIH PREPORUKA.
Obaveza prijavljivanja
Član 19.
Vlasnik, kao i korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, član posade, svako lice koje učestvuje u održavanju, projektovanju, proizvodnji tog vazduhoplova ili u obuci njegove posade, svako lice koje je učestvovalo u pružanju tom vazduhoplovu usluga kontrole letenja, informisanja vazduhoplova u letu ili aerodromskih usluga, zaposleni u civilnoj vazduhoplovnoj vlasti Republike Srbije, kao i svako lice, ukoliko imaju saznanja da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda u obavezi su da o tome, bez odlaganja, obaveste Centar.
Informacije o licima i opasnim materijama na letu moraju se dostaviti Centru na njegov zahtev.
KORISNIK VAZDUHOPLOVA KOJI JE UČESTVOVAO U UDESU ILI OZBILJNOJ NEZGODI JE DUŽAN DA INFORMACIJE O LICIMA I OPASNOJ ROBI NA LETU DOSTAVI CENTRU, NA NJEGOV ZAHTEV.
Ministar bliže propisuje postupak i način prijavljivanja udesa ili ozbiljnih nezgoda kao i davanje informacija o licima i opasnim materijama koja su se nalazila u vazduhoplovu koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi.
Udes ili ozbiljna nezgoda stranog vazduhoplova
Član 21.
Ako strani vazduhoplov pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu na teritoriji Republike Srbije, Centar o tome obaveštava nadležni organ države u kojoj je vazduhoplov registrovan, države korisnika vazduhoplova, države proizvođača vazduhoplova, države projektovanja vazduhoplova, EVROPSKU KOMISIJU, EASA, MEĐUNARODNU ORGANIZACIJU CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA, DRUGE DRŽAVE KOJE MOGU DA BUDU ZAINTERESOVANE i nadležne organe država čiji su se državljani nalazili u vazduhoplovu.
Pored organa iz stava 1. ovog člana, Centar je u obavezi da odgovarajuće međunarodne organe i organizacije obavesti o udesu ili ozbiljnoj nezgodi vazduhoplova maksimalne mase na poletanju veće od 2.250 kg.
ORGANI I ORGANIZACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UČESTVUJU U ISTRAZI KOJU VODI CENTAR PUTEM OVLAŠĆENOG PREDSTAVNIKA, KOJI MOŽE DA IMA SAVETNIKA POD NJEGOVOM KONTROLOM, SA PRAVIMA SAVETNIKA IZ ČLANA 17. STAV 4. OVOG ZAKONA.
Odnos sa istražnim organima
Član 22.
Centar obavlja poslove istraživanja samostalno ili, kada je to potrebno, u saradnji sa drugim državnim organima.
Centar može da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži tehničku pomoć i dostavi informaciju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) preduzima postupke iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj. Direktorat je dužan da Centru dostavi sve podatke i dokumenta prikupljena tokom sprovođenja postupka iz svoje nadležnosti, posebno prijave događaja, izjave učesnika i izveštaje.
Centar je dužan da sve podatke i dokumenta primljena od Direktorata koristi isključivo za potrebe istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode.
ODNOS SA DRUGIM ORGANIMA
ČLAN 22.
CENTAR OBAVLJA POSLOVE ISTRAŽIVANJA SAMOSTALNO ILI AKO JE POTREBNO, U SARADNJI SA DRUGIM DRŽAVNIM ORGANIMA U SKLADU SA MEĐUSOBNIM SPORAZUMOM.
OBAVEŠTENJE O UDESU ILI OZBILJNOJ NEZGODI, KAO I IZVEŠTAJ O UDESU ILI OZBILJNOJ NEZGODI, CENTAR DOSTAVLJA NADLEŽNIM PRAVOSUDNIM ORGANIMA NA NJIHOV ZAHTEV.
AKO SE TOKOM ISTRAŽNOG POSTUPKA USTANOVI ILI POSUMNJA NA AKT NEZAKONITOG OMETANJA U SMISLU PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ, CENTAR O TOME OBAVEŠTAVA NADLEŽNE ORGANE.
U SLUČAJU NEZAKONITOG OMETANJA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, CENTAR NA ZAHTEV NADLEŽNIH ORGANA, DOSTAVLJA RASPOLOŽIVE PODATKE, OSIM PODATAKA IZ ČLANA 26. OVOG ZAKONA, KAO I PODATAKA KOJI BI MOGLI DA OGRANIČE ILI DA UTIČU NA POSLOVE CENTRA.
Ovlašćenja u istraživanju udesa ili ozbiljne nezgode
Član 23.
Centar je ovlašćen da preduzme potrebne mere za obavljanje istraživanja, bez obzira da li je pokrenuta druga zvanična istraga.
Nadležni organi i druga pravna i fizička lica moraju da omoguće Centru da efikasno i nezavisno obavlja istražne poslove.
Dok istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova, Centar ima pravo:
1) na neograničen i neometan pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini;
2) da, bez odlaganja, sačini listu dokaza i obezbedi kontrolisano uklanjanje olupine ili delova vazduhoplova radi njihovog daljeg ispitivanja, odnosno analize;
3) da ima neposredan pristup i kontrolu nad uređajima za snimanje leta, njihovom sadržinom i drugim relevantnim snimcima;
4) da zahteva obdukciju tela poginulih lica, da sarađuje na obdukciji i da ima neposredan pristup rezultatima obdukcije ili testova izvršenih na uzetim uzorcima;
5) da zahteva lekarski pregled lica koja su učestvovala u operacijama vazduhoplova ili da zahteva da se sprovedu testovi na uzetim uzorcima i da ima neposredan uvid u rezultate pregleda, odnosno testova;
6) da pozove i ispita svedoke i da od njih zahteva da dostave informacije ili dokaze u vezi sa istraživanjem;
7) na slobodan pristup svim relevantnim dokumentima i podacima koje poseduju vlasnik, korisnik ili proizvođač vazduhoplova, imalac potvrde o tipu, nadležna organizacija za održavanje vazduhoplova, centar za obuku VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i nadležne civilne vazduhoplovne vlasti DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE (U DALJEM TEKSTU: DIREKTORAT).
Obezbeđenje dokaza
Član 25.
Centar obezbeđuje sigurno postupanje sa dokazima, preduzima mere za zaštitu dokaza, za vreme koje je potrebno za sprovođenje istrage.
Zaštita dokaza uključuje obezbeđivanje na bilo koji način svih dokaza koji bi mogli biti uklonjeni, izbrisani, izgubljeni ili uništeni, kao i zaštitu od oštećenja, pristupa neovlašćenih lica, krađe i kvarenja.
Vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegovi delovi ne mogu se ukloniti sa mesta udesa ili ozbiljne nezgode pre nego što se obezbedi čuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode i pribavi saglasnost Centra, a ako postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo - i nadležnog pravosudnog organa.
Pomeranje vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu bez saglasnosti Centra dozvoljeno je samo kad je neophodno radi spasavanja lica, prtljaga i robe, otklanjanja opasnosti od požara ili drugih opasnosti ili ako vazduhoplov ometa bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.
Korisnik vazduhoplova dužan je da po okončanju uviđaja udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova, pošto za to pribavi saglasnost glavnog istražitelja, ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov, njegove delove i sadržinu na obezbeđenu lokaciju.
Ako se vazduhoplov, njegovi delovi i sadržina nalaze na teritoriji na kojoj Republika Srbija ne može da odobri pristup korisniku vazduhoplova, uklanjanje vazduhoplova, njegovih delova i sadržine obezbeđuje organ koji ima pristup toj teritoriji o trošku korisnika vazduhoplova, do najpogodnijeg mesta gde je pristup korisniku vazduhoplova odobren.
Korisnik vazduhoplova, vlasnik vazduhoplova, rukovodilac letenja, drugi učesnici i druga lica koja su direktno ili indirektno povezana sa navedenim licima i udesom ili ozbiljnom nezgodom su dužni da čuvaju sve podatke koji bi mogli da se koriste tokom istraživanja uzroka udesa ili ozbiljne nezgode do objavljivanja završnog izveštaja o udesu ili ozbiljnoj nezgodi.
Korisnik vazduhoplova, vlasnik vazduhoplova, rukovodilac letenja, drugi učesnici i druga lica koja su direktno ili indirektno povezana sa navedenim licima i udesom ili ozbiljnom nezgodom, dužni su da po njegovom zahtevu, Centru dostave sve tražene podatke.
Korisnik ili vlasnik vazduhoplova raspolaže sa vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi po objavljivanju završnog izveštaja.
Centar, na predlog rukovodioca radne grupe, može da da saglasnost za ranije raspolaganje vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi i njegovoj propratnoj dokumentaciji, po zahtevu korisnika ili vlasnika vazduhoplova, i to samo ako su sačuvani svi dokazi koji mogu da ukažu na uzrok udesa ili ozbiljne nezgode ili su potrebni za završetak istražnog postupka.
Izveštaj o istrazi
Član 27.
Svaka istraga završava se izveštajem o istrazi u obliku koji PO OBLIKU I SADRŽINI odgovara vrsti i težini udesa ili ozbiljne nezgode.
Pre objavljivanja izveštaja na dostavljeni predlog radne grupe saglasnost daje glavni istražitelj.
Izveštaj o istrazi sadrži neposredne činjenice o događaju, zapisnik o istrazi i ispitivanju, analizu i zaključke, preduzete mere i preporuke za unapređenje bezbednosti. Izveštaj o istrazi ne sadrži podatke o ličnosti.
Izveštaj o istrazi mora biti dostupan javnosti, ali ne i identitet lica koja su učestvovala u udesu ili ozbiljnoj nezgodi i ne može da ukazuje na odgovornost ili krivicu učesnika.
U izveštaju o istrazi je garantovana anonimnost svakog pojedinca koji je učestvovao u istrazi.
Centar objavljuje izveštaj o istrazi u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od datuma kada se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda.
Ukoliko ne postoji mogućnost objavljivanja izveštaja u roku od 12 meseci, Centar će objaviti privremeni izveštaj sa informacijom o toku istrage i eventualnim preporukama za unapređenje bezbednosti.
Centar dostavlja izveštaj zajedno za bezbednosnim preporukama stranama na koje se preporuke odnose, ministarstvu, DIREKTORATU, nadležnim organima zainteresovanih drugih država i međunarodnim organizacijama u skladu sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom, i objavljuje ga na internet prezentaciji Centra.
Centar može, ako smatra da je potrebno, da izdaje saopštenja o toku istrage.
Centar svake godine, najkasnije do 30. septembra, objavljuje godišnji izveštaj o svom radu za proteklu godinu, koji sadrži podatke o istragama sprovedenim u protekloj godini, o datim bezbednosnim merama I preporukama koje su bile preduzete.
Ako se pre okončanja istraživanja ukaže potreba za izradom privremenog izveštaja, pre njegovog objavljivanja, Centar može da traži komentare od odgovarajućih organa zainteresovanih država, uključujući i međunarodne organizacije, imaoca uverenja DOZVOLE ZA OBAVLJANJE VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKE DELATNOSTI PROJEKTOVANJA za projektovanje vazduhoplova, proizvođača vazduhoplova i korisnika pri čemu su dužni da sadržaj konsultacija čuvaju kao poslovnu tajnu.
Pre objavljivanja izveštaja Centra, DIREKTORAT, nadležni organi zainteresovanih drugih država i međunarodne organizacije, imaoci uverenja DOZVOLE ZA OBAVLJANJE VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKE DELATNOSTI PROJEKTOVANJA za projektovanje vazduhoplova, proizvođači vazduhoplova i korisnici mogu da daju svoje mišljenje i stavove o istrazi, kao i primedbe na nacrt izveštaja.
Podatke iz izveštaja, sa bezbednosnim preporukama, Centar unosi u bazu podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama u vazdušnom saobraćaju, kao i u bazu događaja u vazdušnom saobraćaju koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Baza podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama u vazdušnom saobraćaju sadrži podatke koji se odnose na činjenične informacije u vezi nezgode sa istorijatom leta, podatke o povredama, oštećenjima na vazduhoplovu, šteti prouzrokovanoj trećim licima, podatke o posadi bez unošenja ličnih podataka, podatke o vazduhoplovu, njegovoj opremi i pogonskoj grupi, podatke o terenu mesta nesreće, podatke o mestu poletanja, meteorološke podatke, stanje na mestu nesreće, podatke koji se odnose na traganje i spasavanje, analizu nesreće, neposredne i posredne uzroke nezgode, kao i bezbednosne preporuke. Baza podataka ne sadrži podatke o ličnosti.
Centar ima neometan pristup bazi događaja koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Ministar bliže propisuje sadržinu izveštaja o istrazi udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, kao i sadržinu i način vođenja baze podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama.
Bezbednosne preporuke
Član 28.
Centar naredbom donosi bezbednosne preporuke na osnovu analize podataka i rezultata sprovedene istrage.
CENTAR IZDAJE BEZBEDNOSNE PREPORUKE NA OSNOVU ANALIZE PODATAKA I REZULTATA SPROVEDENE ISTRAGE. CENTAR MOŽE DA IZDA BEZBEDNOSNE PREPORUKE I NA OSNOVU ANALIZA SERIJE UDESA, OZBILJNIH NEZGODA I NEZGODA VAZDUHOPLOVA.
Preporuka iz stava 1. ovog člana ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za udes ili ozbiljnu nezgodu.
Preporuke se upućuju stranama na koje se odnose, nadležnim organima i organizacijama u Republici Srbiji, kao i nadležnim organima i organizacijama zainteresovanih drugih država i međunarodnim organizacijama.
Organi i organizacije kojima su upućene preporuke, osim organa I organizacija drugih država i međunarodnih organizacija, dužni su da preduzmu potrebne mere u cilju sprovođenja bezbednosnih preporuka I O TOME OBAVESTE CENTAR.
Organi i organizacije iz stava 3. ovog člana, osim organa i organizacija drugih država i međunarodnih organizacija, kojima je upućena bezbednosna preporuka dužni su da najmanje jednom godišnje podnesu izveštaj Centru o merama koje su preduzete ili su planirane da se preduzmu na osnovu datih preporuka.
Ministar bliže propisuje način sprovođenja postupka za praćenje bezbednosnih preporuka.
Dužnost čuvanja podataka
Član 29.
Centar je dužan da trajno čuva izveštaje i izjave učesnika udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju.
Dokumenta koja se odnose na lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona, koja je preuzeo za potrebe istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, Centar treba da vrati u roku od 30 dana od dana objavljivanja završnog izveštaja.
Svu ostalu dokumentaciju, Centar je dužan da čuva najmanje deset godina posle brisanja vazduhoplova iz registra vazduhoplova Republike Srbije, o čemu dobija informaciju od civilne vazduhoplovne vlasti Republike Srbije DIREKTORATA.
IV. ISTRAŽNI POSTUPAK U OBLASTI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA
Član 30.
Centar sprovodi istragu posle ozbiljnih nesreća na železničkom sistemu sa ciljem mogućeg unapređivanja bezbednosti na železnici i prevencije nesreća.
Osim ozbiljnih nesreća, Centar može da istražuje i ostale nesreće i nezgode, koje bi mogle da dovedu do ozbiljnih nesreća, uključujući u to tehnički otkaz strukturnih podsistema ili činilaca interoperabilnosti.
Centar ima diskreciono pravo da odlučuje da li će otvoriti istragu ostalih nesreća i nezgoda. U svojoj odluci, on uzima u obzir:
1) ozbiljnost nesreća i nezgoda;
2) da li su ostale nesreće i nezgode deo niza nesreća, odnosno nezgoda od značaja za sistem u celini;
3) uticaj na bezbednost na železničkoj mreži Republike Srbije, kao i železničkoj mreži Evropske unije;
4) zahteve upravljača infrastrukture (u daljem tekstu: upravljač), železničkog prevoznika, Direkcije za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) ili nadležnih organa drugih država.
Obim istraga i postupak u sprovođenju tih istraga utvrđuje Centar.
Železnički prevoznici, upravljač i druga uključena lica, moraju bez odlaganja da obaveste Centar o nesreći ili nezgodi u železničkom saobraćaju.
ŽELEZNIČKI PREVOZNICI, UPRAVLJAČ, DRUGA UKLJUČENA LICA I DIREKCIJA AKO IMA SAZNANJA, MORAJU BEZ ODLAGANJA DA OBAVESTE CENTAR O NESREĆI ILI NEZGODI U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU.
Ovlašćenja Centra
Član 31.
Nadležni organi, železnički prevoznici, upravljač i druga uključena lica, moraju omogućiti Centru da efikasno i nezavisno obavi svoje zadatke.
Centar ima pravo na:
1) slobodan pristup mestu nesreće ili nezgode, do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata, kao i do objekata i uređaja za upravljanje saobraćajem i signalizacijom;
2) popis dokaza do kojih je moguće doći u trenutku sprovođenja istrage na mestu nesreće ili nezgode i nadzor nad uklanjanjem olupina, infrastrukturnih objekata i postrojenja ili njihovih sastavnih delova radi pregleda i analize;
3) pristup i upotrebu snimaka uređaja za snimanje verbalnih izveštaja na vozu i evidentiranje rada sistema signalizacije i kontrole saobraćaja;
4) pristup rezultatima obdukcije tela žrtava i informacijama o zdravstvenom stanju povređenih;
5) pristup rezultatima istrage voznog osoblja i drugih lica umešanih u nesreću ili nezgodu;
6) saslušavanje umešanih železničkih radnika i drugih svedoka;
7) pristup svim relevantnim dokumentima i podacima koje poseduju upravljač, umešani železnički prevoznici i Direkcija.
CENTAR IMA PRAVO, ŠTO JE PRE MOGUĆE I U SARADNJI SA DRUGIM NADLEŽNIM ISTRAŽNIM ORGANIMA, NA:
1) SLOBODAN PRISTUP MESTU NESREĆE ILI NEZGODE, DO UMEŠANIH VOZILA, INFRASTRUKTURNIH OBJEKATA, KAO I DO OBJEKATA I UREĐAJA ZA UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM I SIGNALIZACIJOM;
2) POPIS DOKAZA DO KOJIH JE MOGUĆE DOĆI U TRENUTKU SPROVOĐENJA ISTRAGE NA MESTU NESREĆE ILI NEZGODE I NADZOR NAD UKLANJANJEM OLUPINA, INFRASTRUKTURNIH OBJEKATA I POSTROJENJA ILI NJIHOVIH SASTAVNIH DELOVA RADI PREGLEDA I ANALIZE;
3) PRISTUP I UPOTREBU SNIMAKA UREĐAJA ZA SNIMANJE AUDIO I VIDEO ZAPISA NA VOZU I EVIDENTIRANJE RADA SISTEMA SIGNALIZACIJE I KONTROLE SAOBRAĆAJA;
4) PRISTUP REZULTATIMA OBDUKCIJE TELA ŽRTAVA I INFORMACIJAMA O ZDRAVSTVENOM STANJU POVREĐENIH;
5) PRISTUP REZULTATIMA ISTRAGE VOZNOG OSOBLJA I DRUGIH LICA UMEŠANIH U NESREĆU ILI NEZGODU;
6) SASLUŠAVANJE UMEŠANIH ŽELEZNIČKIH RADNIKA I DRUGIH SVEDOKA;
7) PRISTUP SVIM RELEVANTNIM DOKUMENTIMA I PODACIMA KOJE POSEDUJU UPRAVLJAČ, UMEŠANI ŽELEZNIČKI PREVOZNICI, DIREKCIJA I DRUGI ORGANI I ORGANIZACIJE.
Sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju i u druge svrhe se ne mogu koristiti.
Istražni postupak
Član 32.
Ako se nesreća ili nezgoda dogodi na graničnim objektima između Republike Srbije i druge države ili u njihovoj blizini, nadležni organi za istraživanje nesreća ili nezgoda tih država mogu se dogovoriti da istragu izvrši jedno od njih ili da istragu izvrše zajedno. U slučaju dogovora da istragu vrši nadležni organ za istraživanje nesreće ili nezgode jedne države, nadležnom organu za istraživanje nesreće ili nezgode druge države se omogućava učešće u istrazi i neometana zajednička upotreba rezultata.
Nadležni organ za istraživanje nesreće ili nezgode druge države se poziva da učestvuje u istrazi, ako je u događaju učestvovao železnički prevoznik sa sedištem u toj državi i koje je dobilo licencu u toj državi.
Centar obezbeđuje sva sredstva potrebna za obavljanje istrage. S obzirom na prirodu nesreće ili nezgode, Centar može obezbediti i stručna lica koja imaju operativno i stručno znanje i iskustvo za pomoć pri istrazi. ODREDBE ČLANA 20. OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA RADNU GRUPU CENTRA, PRIMENJUJU SE I NA ISTRAŽNI POSTUPAK U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU.
Istraga se sprovodi na način koji obezbeđuje da svi učesnici u nesreći ili nezgodi, imaju mogućnost saslušanja, odnosno davanja izjava o događaju.
Upravljači, železnički prevoznici, Direkcija, nastradala lica I njihova porodica PORODICE LICA SA SMRTNIM POVREDAMA, vlasnici oštećene imovine, proizvođači, nadležni organi za istraživanje nesreće ili nezgode, predstavnici osoblja i korisnika moraju biti redovno obavešteni o istrazi i njenom toku.
Lica iz stava 5. ovog člana mogu da daju svoje mišljenje i stavove o istrazi, kao i primedbe na nacrt izveštaja Centra.
Centar i drugi nadležni organi moraju okončati uviđaj na mestu nesreće ili nezgode u najkraćem mogućem roku, tako da upravljač može što pre popraviti oštećenu infrastrukturu i uspostaviti železnički saobraćaj.
CENTAR MOŽE ZATRAŽITI STRUČNU ILI TEHNIČKU POMOĆ OD ISTRAŽNIH ORGANA DRUGIH DRŽAVA ILI EVROPSKE AGENCIJE ZA ŽELEZNICE (ERA).
MINISTAR BLIŽE PROPISUJE NAČIN SPROVOĐENJA POSTUPKA ISTRAŽIVANJA NESREĆA I NEZGODA U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU KOJE VRŠI CENTAR.
Izveštaji Centra o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju
Član 33.
O istrazi nesreće ili nezgode, Centar sačinjava konačan izveštaj u obliku i strukturi prema vrsti i ozbiljnosti nesreće ili nezgode, kao i značaju utvrđenom u istrazi. U izveštaju navodi ciljeve istrage i po potrebi bezbednosne preporuke.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana naročito sadrži neposredne činjenice o događaju, zapisnik o istrazi, analizu i zaključke, preduzete mere i preporuke. Izveštaj ne sadrži podatke o ličnosti. PRE OBJAVLJIVANJA IZVEŠTAJA NA DOSTAVLJENI PREDLOG RADNE GRUPE SAGLASNOST DAJE GLAVNI ISTRAŽITELJ.
Centar objavljuje konačan izveštaj u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od nesreće ili nezgode.
Centar dostavlja izveštaj zajedno sa bezbednosnim preporukama upravljaču infrastrukture, železničkom prevozniku, Direkciji, ministarstvu, kao i drugim zainteresovanim stranama.
Centar svake godine, najkasnije do 30. septembra, objavljuje godišnji izveštaj za proteklu godinu o istragama obavljenim u protekloj godini, o datim bezbednosnim preporukama i merama koje su bile preduzete u skladu sa ranije datim preporukama.
Podatke iz konačnog izveštaja, sa bezbednosnim preporukama, Centar unosi u bazu podataka o nesrećama i nezgodama u železničkom saobraćaju. Baza podataka o nesrećama i nezgodama u železničkom saobraćaju sadrži neposredne činjenice o događaju, analizu i zaključke, preduzete mere i preporuke. Baza podataka ne sadrži podatke o ličnosti.
Ministar bliže propisuje sadržinu konačnog izveštaja o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju.
Informacije koje je potrebno poslati ministarstvu i Evropskoj železničkoj agenciji
Član 34.
Centar mora u roku od nedelju dana od dana donošenja odluke o početku istrage obavestiti ministarstvo i Evropsku železničku agenciju o početku istrage. U obaveštenju se navodi datum, vreme, mesto i vrsta ozbiljne nesreće i njene posledice u pogledu smrtnih ishoda, povreda i materijalne štete.
Centar dostavlja ministarstvu izvod konačnog izveštaja o istragama nesreća ili nezgoda u železničkom saobraćaju iz člana 33. stav 1. ovog zakona i godišnji izveštaj iz člana 33. stav 5. ovog zakona.
CENTAR DOSTAVLJA MINISTARSTVU GODIŠNJI IZVEŠTAJ IZ ČLANA 33. STAV 5. OVOG ZAKONA.
Centar dostavlja izveštaje iz stava 2. ovog člana i Evropskoj železničkoj agenciji.
CENTAR DOSTAVLJA EVROPSKOJ AGENCIJI ZA ŽELEZNICE (ERA) KONAČNE IZVEŠTAJE O ISTRAZI I GODIŠNJI IZVEŠTAJ.
Centar dostavlja izveštaje iz st. 2. i 3. ovog člana najkasnije u roku od 15 dana od završetka.
Bezbednosne preporuke
Član 35.
Centar naredbom donosi IZDAJE bezbednosne preporuke na osnovu analize podataka i rezultata sprovedene istrage.
Bezbednosna preporuka koju izda Centar ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za nesreću ili nezgodu.
Preporuke se upućuju Direkciji, a u slučaju kada je to potrebno i drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji, kao I zainteresovanim organima i organizacijama drugih država i međunarodnim organizacijama.
DIREKCIJA PREDUZIMA MERE DA SE BEZBEDNOSNE PREPORUKE UZMU U OBZIR, KAO I DA SE POSTUPI PO NJIMA.
Organi i organizacije iz stava 3. ovog člana, osim organa i organizacija drugih država i međunarodnih organizacija dužni su da preduzmu potrebne mere u cilju da se bezbednosne preporuke Centra uzimaju u obzir i, u zavisnosti od slučaja, postupaju po njima.
Organi i organizacije iz stava 3. ovog člana kojima su upućene bezbednosne preporuke osim organa i organizacija drugih država i međunarodnih organizacija, dužni su da podnesu najmanje jednom godišnje izveštaj Centru o merama koje su preduzete ili planirane da se preduzmu na osnovu preporuka.
Bezbednosne preporuke
Član 47.
Centar naredbom donosi IZDAJE bezbednosne preporuke na osnovu analize podataka i ukupnih rezultata sprovedene istrage u vodnom saobraćaju.
Preporuka iz stava 1. ovog člana ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za vrlo ozbiljnu pomorsku nesreću, ozbiljnu pomorsku nesreću, pomorsku nesreću, pomorsku nezgodu, ozbiljnu plovidbenu nezgodu i plovidbenu nezgodu.
Bezbednosne preporuke se upućuju stranama na koje se odnose, nadležnim organima i organizacijama u Republici Srbiji, kao i nadležnim organima i organizacijama zainteresovanih drugih država i međunarodnim organizacijama.
VII. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 51.
Centar podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa kaznenim odredbama ovog zakona.
Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice ako:
1) ne obavesti Centar o udesu ili ozbiljnoj nezgodi vazduhoplova (član 19. stav 1);
1A) NE DOSTAVI INFORMACIJE O LICIMA I OPASNOJ ROBI NA ZAHTEV CENTRA (ČLAN 19. STAV 2);
2) ograniči Centru pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini (član 23. stav 3. tačka 1);
3) onemogući slobodan pristup svim relevantnim dokumentima i podacima (član 23. stav 3. tačka 7));
4) ukloni s mesta udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre nego što se obezbedi očuvanje tragova nesreće ili pribavi saglasnost Centra (član 25. stav 3);
5) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 25. stav 5);
6) na zahtev Centra ne dostavi tražene podatke (član 25. stav 8);
7) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj preporuci Centra i ne dostavi izveštaj o istoj (član 28. st. 4. i 5);
8) ne obavesti Centar o nesreći ili nezgodi u železničkom saobraćaju (član 30. stav 5);
9) ako ne omogući Centru slobodan pristup mestu nesreće ili nezgode do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata (član 31. stav 2. tačka 1);
10) ako ne preduzme potrebne mere u cilju sprovođenja bezbednosne preporuke u železničkom saobraćaju (član 35. stav 4);
11) ako najmanje jednom godišnje ne podnese Centru izveštaj o preduzetim ili planiranim merama na osnovu bezbednosnih preporuka u železničkom saobraćaju (član 35. stav 5);
12) ako bez odlaganja od saznanja o vrlo ozbiljnim pomorskim nesrećama, ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama, pomorskim nezgodama, ozbiljnim plovidbenim nezgodama i plovidbenim nezgodama ne obavesti Centar (član 37);
13) ako ne omogući Centru slobodan i neograničen pristup mestu vrlo ozbiljne pomorske nesreće, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode, (član 43. stav 2. tačka 1) podtačka (1) i član 43. stav 2. tačka 2) podtačka (1));
14) ako ne omogući Centru dobijanje dokumentacije o pregledu pomorskog broda, kao i druge odgovarajuće podatke (član 43. stav 2. tačka 1) podtačka (8));
15) ako ne omogući Centru dobijanje dokumentacije o pregledu broda unutrašnje plovidbe, kao i i druge odgovarajuće podatke (član 43. stav 2. tačka 2), podtačka (7));
16) ako posle završene istrage ne ukloni sa vodnog puta oštećeni brod unutrašnje plovidbe, olupine broda uključujući teret, opremu ili druge ostatke (član 43. stav 2. tačka 2) podtačka (8));
17) ako ne preduzme potrebne mere u cilju sprovođenja bezbednosnih preporuka u vodnom saobraćaju (član 48. stav 1);
18) ako najmanje jednom godišnje ne podnese Centru izveštaj o preduzetim ili planiranim merama na osnovu bezbednosnih preporuka u vodnom saobraćaju (član 48. stav 2).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Član 52.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice - zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje, drugi članovi posade i druga fizička lica ako:
1) ne obavesti Centar o udesu ili ozbiljnoj nezgodi vazduhoplova (član. 19. stav 1);
1A) NE DOSTAVI INFORMACIJE O LICIMA I OPASNOJ ROBI NA ZAHTEV CENTRA (ČLAN 19. STAV 2);
2) ograniči Centru pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini (član 23. stav 3. tačka 1);
3) onemogući slobodan pristup dokumentima i podacima (član 23. stav 3. tačka 7));
4) ukloni s mesta udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre nego što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode ili pribavi saglasnost Centra (član 25. stav 3);
5) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 25. stav 5);
6) na zahtev Centra ne dostavi tražene podatke (član 25. stav 8);
7) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj preporuci Centra i ne dostavi izveštaj o istoj (član 28. st. 4 i 5);
8) ako ne omogući Centru slobodan pristup mestu nesreće ili nezgode do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata (član 31. stav 2. tačka 1);
9) ako bez odlaganja od saznanja o vrlo ozbiljnim pomorskim nesrećama, ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama, pomorskim nezgodama, ozbiljnim plovidbenim nezgodama i plovidbenim nezgodama ne obaveste Centar (član 37);
10) ako ne omogući Centru slobodan i neograničen pristup mestu vrlo ozbiljne pomorske nesreće, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode (član 43. stav 2. tačka 1) podtačka (1) i član 43. stav 2. tačka 2) podtačka (1)).
ČLAN 25.
CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE NESREĆA U SAOBRAĆAJU OBRAZOVAN ZAKONOM O ISTRAŽIVANJU NESREĆA U VAZDUŠNOM, ŽELEZNIČKOM I VODNOM SAOBRAĆAJU ("SLUŽBENI GLASNIK RS", BROJ 66/15) NASTAVLJA SA RADOM KAO CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE NESREĆA U SAOBRAĆAJU, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
ČLAN 26.
PROPISI ZA IZVRŠAVANJE OVOG ZAKONA DONEĆE SE U ROKU OD 12 MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN 27.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE".
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu?
Nesreće su jedan od najznačajnijih problema u različitim oblastima sektora transporta, jer mogu da izazovu ljudske žrtve, značajan gubitak vrednosti imovine, ugrožavanje životne sredine i poremećaje različitih funkcija društva. Građani i transportni radnici treba da imaju na raspolaganju transportni sistem koji odgovara njihovim očekivanjima kako u pogledu potreba, tako i u pogledu bezbednosti.
Ovaj zakon će imati direktan uticaj na subjekte vazdušnog i železničkog saobraćaja, naročito na Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju koji primenjuje navedeni zakon, prevozioce u određenom vidu saobraćaja, regulatorna tela, tako i indirektno na korisnike usluga (putnici, špediteri, roba, pošta). U delu koji se odnosi na istražni postupak u oblasti vodnog saobraćaja, nisu predviđene izmene i dopune.
U praksi, od značaja je rešenje kojim Zakon u oblasti vazdušnog saobraćaja uvodi novi pojam "savetnik" koga definiše kao lice koje država odredi na osnovu njegovih kvalifikacija u cilju pomoći njenog ovlašćenog predstavnika tokom bezbednosne istrage, čime se obezbeđuje aktivna uloga predstavnika države u istrazi, što do sada nije bio slučaj.
Kada je reč o Centru, koji je nadležan za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća, ostalih nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, ovim zakonom se preciznije određuje njegova nadležnost unošenjem izmene u članu 7. stav 1. tačka 1) podtačka (5) Zakona, propisujući da Centar prikuplja i analizira sve podatke koji se odnose na bezbednost vazdušnog saobraćaja naročito u svrhu sprečavanja udesa ili ozbiljnih nezgoda, ukoliko te aktivnosti ne utiču na nezavisnost Centra i ne podrazumevaju nikakve delatnosti u pogledu regulatornih, administrativnih i pitanja koja se odnosi na standardizaciju.
Veliki značaj u praksi imaće i odredba kojom se propisuje da Centar u oblasti železničkog saobraćaja može zatražiti stručnu ili tehničku pomoć od istražnih organa drugih država ili Evropske agencije za železnice (ERA), čime se obezbeđuje celovitiji i efikasniji rad Centra.
Imajući u vidu da će predložena rešenja detaljno regulisati oblast istraživanja nesreća, očekuje se pozitivan uticaj na društvo jer će se sprovođenjem istraga i davanjem preporuka i smernica učesnicima u saobraćaju povećati bezbednost saobraćaja i smanjiti mogućnosti nesreća i nezgoda, a koje mogu da izazovu ljudske žrtve, značajan gubitak vrednosti imovine, ugrožavanje životne sredine i poremećaje različitih funkcija društva.
Donošenje ovog zakona omogućiće dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, što je strateški cilj Republike Srbije.
Koji su troškovi koje će primena akta izazvati građanima i privredi?
Primena ovog zakona neće izazvati značajne nove troškove građanima i privredi, s obzirom da se njegovim odredbama postojeća rešenja ne menjaju značajno, već se postojeća unapređuju i uređuju na jasniji i detaljniji način.
Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
S obzirom da će donošenje ovog zakona preciznije urediti istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća, ostalih nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istrage i postupak istraživanja, to svakako opravdava sve troškove koje će ovaj zakon eventualno stvoriti.
Da li ovaj zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Preciziranim uređivanjem sistema u oblasti istraživanja nesreća značajno će se podstaći interesovanje domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica za ulaganja u oblast saobraćaja jer istraživanje nesreća indirektno stvara povoljniji ambijent za razvoj transportne delatnosti.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Nacrtu zakona?
Da. U pripremi ovog zakona održano je više radnih sastanaka u kojima su, osim predstavnika Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao ovlašćenog predlagača, učestvovali i davali svoje primedbe i sugestije predstavnici Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju. Ujedno je Odbor za privredu i finansije Vlade doneo Zaključak kojim se prihvata predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu o Nacrtu zakona. Takođe, ističe se da su u samom postupku izrade Nacrta zakona, učestvovali svi subjekti regulacije na koje se Zakon odnosi, te konačan tekst predstavlja usaglašene stavove svih strana učesnika u postupku izrade.
Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da se bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava?
Pored uobičajenih mera kojima se ovaj zakon izvršava, predviđeno je i donošenje podzakonskog akta.
S tim u vezi navodi se donošenje sledećeg podzakonskog akta:
- Članom 18. Predloga zakona predviđa se izmena člana 32. Zakona i propisuje se da Ministar bliže propisuje način sprovođenja postupka istraživanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju koje vrši Centar.
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa - Vlada
Obrađivač - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju
Draft Law on Amendments on Law on accident investigations for aviation, waterborne transport and railways.
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):
a) Odredba Sporazuma koja se odnosi na normativnu sadržinu propisa.
Uređuje se Poglavljem III, Pružanje usluga, Članom 61. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08).
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma.
Opšti rok, Član 72. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08).
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma.
"Ispunjava u potpunosti".
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma.
Nema.
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije nije predviđeno donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima.
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov V Transport, Član 71 (1) i
Član 100 (2).
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima.
1. Direktiva Saveta 2004/49/EZ o bezbednosti na železnicama Zajednice, kojom se menjaju i dopunjavaju Direktiva Saveta 95/18/EZ o izdavanju licenci preduzećima za železnički saobraćaj i Direktiva 2001/14/EZ o dodeli kapaciteta železničke infrastrukture i naplati naknada za korišćenje železničke infrastrukture i bezbednosnoj sertifikaciji (Direktiva o bezbednosti),
"potpuno usklađeno".
2. Uredba (EU) br. 996/2010 Evropskog parlamenta i Saveta koja se odnosi na istraživanje i prevenciju udesa i nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu, koja zamenjuje Uputstvo/Direktivu 94/56/EZ
Regulation (EU) No 996/2010 of the European Parliament and of the Council on the investigation and prevention of accidents and incidents in civil aviation and repealing Directive 94/56/EC (OJ L 295, 12.11.2010, p. 35-50). CELEX No. : 32010R0996
"delimično usklađeno".
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima.
Nema.
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost.
Potpuna usaglašenost nacionalnog zakonodavstva sa Uredbom (EU) br. 996/2010 Evropskog parlamenta i Saveta koja se odnosi na istraživanje i prevenciju udesa i nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu, koja zamenjuje Uputstvo/Direktivu 94/56/EZ, će se postići usklađivanjem sa odredbama Uredba (EU) br. 996/2010 koje se odnose na države članice Evropske unije, po ulasku Republike Srbije u Evropsku uniju.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
/
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
Ne.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Ne.
8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju nije bio predmet saradnje sa Evropskom unijom.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 18.10.2018.