PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica (,,Službeni glasnik SRS", broj 54/89 i,,Službeni glasnik RS", br. 137/04 i 69/12 -US) u članu 8. alineja 2. i 3. menjaju se i glase:

" - korisnici stariji od 65 godina života (muškarci), odnosno 60 godina (žene);
- korisnici kod kojih postoji potpun gubitak radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju;".

Član 2.

U članu 9. stav 1. reči: "i važi do 31. marta naredne godine" brišu se.

Član 3.

U članu 32. stav 1. reči: "visini koja je predviđena opštim aktom fonda zdravstva na čijem području je umrli korisnik imao prebivalište" zamenjuju se rečima: "iznosu naknade pogrebnih troškova koja je propisana za slučaj smrti korisnika penzije po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.".

Član 4.

U članu 43. stav 2. menja se i glasi:

"Opštinski organ uprave u obavezi je da u toku aprila svake godine sprovede postupak utvrđivanja činjenica da li je u imovinskim i porodičnim prilikama korisnika prava na mesečno novčano primanje i porodičnog dodatka došlo do promene od uticaja na smanjenje prava shodno članu 37. ovog zakona i ukoliko jeste odlučuje po nastaloj promeni.".

Član 5.

Član 53. menja se i glasi:

"Mesečno novčano primanje, porodični dodatak, dodatak za negu, dodatak na decu, novčana naknada za vreme profesionalne rehabilitacije i izuzetno mesečno novčano primanje određuju se u mesečnim iznosima i isplaćuju unazad.

Visina prava na mesečno novčano primanje, porodični dodatak i dodatak za negu usklađuje se jednom godišnje prema kretanju prosečne godišnje zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji u prethodnoj godini na osnovu objavljenih podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Usklađeni iznosi prava iz stava 2. ovog člana pripadaju od 1. januara godine za koju je izvršeno usklađivanje i isplaćuju se nakon obračuna pripadajućih iznosa u skladu sa objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Od 1. januara tekuće godine do objavljivanja podataka iz stava 2. ovog člana vrši se isplata mesečnog iznosa prava koji je isplaćivan u prethodnoj godini, a razlika po izvršenom usklađivanju obračunava se jednokratno.

Član 6.

Član 54. briše se.

Član 7.

Opštinski organ uprave doneće po službenoj dužnosti rešenja kojima će, saglasno ovom zakonu, rešenja o pravu na mesečno novčano primanje, porodični dodatak, dodatak za negu i novčane naknade za vreme profesionalne rehabilitacije doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona izmeniti u delu kojim su navedeni osnov za utvrđivanje iznosa prava i način usklađivanja iznosa prava, sa važnošću od 1. januara 2019. godine. U rešenja kojima su prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak priznata do 31. marta 2019. godine, pored izmene osnova za utvrđivanje prava i načina usklađivanja prava, utvrdiće se da prava korisniku pripadaju do nastanka promena u porodičnim i imovinskim prilikama korisnikovog domaćinstva koje utiču na smanjenje iznosa prava ili gubitak prava.

Rešenja iz stava 1. ovog člana opštinski organ uprave doneće u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ova rešenja ne podležu reviziji.

Član 8.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE ŽELE NjIME POSTIĆI

Zakonom o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica (,,Službeni glasnik SRS", broj 54/89 i,,Službeni glasnik RS", br. 137/04 i 69/2012-US) (u daljem tekstu: Zakon), kao osnovna prava, propisana su pravo na mesečno novčano primanje, pravo na dodatak za negu i pravo na porodični dodatak. Pravom na mesečno novčano primanje obezbeđuje se zaštita materijalno neobezbeđenih boraca, vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine. Pravom na dodatak za negu obezbeđuje se dodatna materijalna zaštita korisnika mesečnog novčanog primanja koji su nesposobni za obavljanje svih osnovnih životnih potreba i kojima je neophodna nega i pomoć drugog lica. Pravom na porodični dodatak obezbezuju se materijalno neobezbeđeni korisnici porodične invalidnine po osnovu vojnog invalida kome je pripadao dodatak za negu i pomoć od strane drugog lica. S obzirom da pravo na mesečno novčano primanje i porodični dodatak ostvaruju navedena lica ukoliko su materijalno neobezbeđena i za vreme dok su materijalno neobezbeđena, to sticanje ovih prava ne predstavlja trajni vid zaštite jer je u zavisnosti od prihoda korisnika i članova njegovog domaćinstva. Promene prihoda domaćinstva mogu dovesti do povećanja, smanjenja ili gubitka daljeg korišćenja ovog prava.

Odredbama čl. 7. do 14. Zakona propisani su uslovi za ostvarivanje prava na mesečno novčano primanje i iznosi tog prava. Osnovna rešenja su da se prava utvrđuju prema prosečnim mesečnim prihodima korisnika i članova njegovog domaćinstava iz prethodne godine, odnosno iz prvog narednog meseca po sticanju prihoda ukoliko prihod nije ostvarivan u prethodnoj godini. Imovinski cenzusi i osnovice za utvrđivanje prava utvrđeni su u odgovarajućem procentualnom iznosu od prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici iz prethodne godine. Odredbom člana 16. Zakona propisani su uslovi za ostvarivanje prava na dodatak za negu i iznosi tog prava, koji se utvrđuju u odgovarajućem procentualnom iznosu od prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici iz prethodne godine. Odredbama čl. 18. do 21. Zakona propisano je da se pravo na porodični dodatak utvrđuje u iznosu koji predstavlja razliku između 85% od dodatka za negu i pomoć od strane drugog lica u koji je vojni invalid bio razvrstan i prihoda po članu domaćinstva obračunatim shodno odredbama čl. 7. do 14. Zakona.

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona propisano je da se ocena imovinskih uslova za priznavanje prava na mesečno novčano primanje vrši prema redovnim prihodima korisnika i članova njegovog domaćinstva iz prethodne godine, u odnosu na godinu u kojoj korisnik ostvaruje pravo (odnosno prema prvom mesecu po sticanju prihoda) i važi do 31. marta naredne godine. Odredbom člana 43. stav 2, čl. 48, 49. i 50. stav 5. Zakona propisano je da se usklađivanje prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak vrši po službenoj dužnosti, prema prihodima korisnika i članova njegovog domaćinstva iz prethodne godine, sa pravnim dejstvom od 1. aprila tekuće godine. Odredbom čl. 53. stav 1. Zakona propisano je da se pravo na mesečno novčano primanje usklađuje svakog meseca sa porastom prosečne mesečne zarade u Republici u tekućoj godini u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu iz prethodne godine. Stavom 2. ovog člana propisano je da se pravo na porodični dodatak usklađuje svakog meseca prema procentu povećanja dodatka za negu i pomoć od strane drugog lica. Članom 53. st. 4, 5. i 6. Zakona propisano je da se početkom naredne godine vrši konačno usklađivanje prava na mesečno novčano primanje i dodatak za negu. Članom 46. Zakona propisano je da rešenja opštinskog organa donata u prvom stepenu kojim se priznaju pravo na mesečno novčano primanje i porodični dodatak podležu reviziji, a revizija (koja se vrši u roku od tri meseca od prijema rešenja kod drugostepenog organa) odlaže izvršenje rešenja.

Shodno citiranim odredbama, prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak se prvi put priznaju po zahtevu stranke, od prvog dana narednog meseca po podnošenju zahteva, a nakon toga svake godine se, po službenoj dužnosti, donosi rešenje kojim se vrši njihovo usklađivanje u obračunskim periodima od 1. aprila tekuće godine do 31. marta naredne godine. Imajući u vidu da su za sprovođenje ovog postupka neophodni statistički podaci o prosečnij zaradi u Republici iz prethodne godine i podaci o kretanju zarada u toku godine, kao i da se od 1. januara 2018. godine statistički podaci o zaradama u prethodnoj godini i kretanju zarada u toku godine objavljuju 55 dana nakon isteka godine odnosno meseca za koji se daje statistički podatak, to se podaci radi obračuna imovinskih cenzusa, osnovice za utvrđivanje pripadajućeg iznosa prava i usklađen mesečni iznos prava počev od aprila tekuće godine, ne mogu blagovremeno utvrditi. S obzirom da pre donošenja rešenja o usklađivanju prava treba sprovesti dokazni postupak, pribaviti navedene statističke podatke, po donošenju prvostepenog rešenja sačekati istek roka za žalbu, sprovesti postupak revizije, to rešenje o usklađivanju prava može postati izvršno u drugoj polovini godine, a kod opština koje imaju probleme u izvršavanju ovih poslova i kasnije. Kako se korisnici ne bi ostavili bez materijalnog obezbeđenja od 1. aprila do izvršnosti rešenja o usklađivanju prava za tekuću godinu, to bi za taj period njima trebalo vršiti akontativne isplate iznosa prava priznatih rešenjem o usklađivanju prava za prethodni obračunski period, a u postupku mesečnih isplata prava isplate bi se vršile sa znatnim kašnjenjem. Osim navedenog, u praksi se pokazalo necelishodnim usklađivanje prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak svake godine, s obzirom na obavezu korisnika propisanu članom 37. Zakona da nadležnom prvostepenom organu prijave svaku promenu od uticaja na pravo, kao i na obavezu nadležnog organa da po službenoj dužnosti prati navedene promene i pokrene postupak odlučivanja po nastalim promenama. Osim toga, i mesečno usklađivanje priznatih iznosa prava u skladu sa kretanjem prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa nije moguće ažurno vršiti zbog prolongiranog objavljivanja statističkih podataka, komplikovanog obračuna pripadajućeg iznosa prava koje bi radile opštinske uprave, a što će dovesti do kašnjenja i neredovnosti u isplati prava. Predloženim izmenama i dopunama razrešavaju se navedeni problemi. S obzirom da se iz navedenih razloga neće vršiti godišnje usklađivanje prava na mesečno novčano primanje, to su brisane odredbe o konačnom godišnjem usklađivanju iznosa (član 53. st. 4, 5. i 6. Zakona).

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I PREDLOŽENIH ODREDABA

Članom 1. izvršeno je delimično usaglašavanje uslova za utvrđivanje nesposobnosti za privređivanje po ovom zakonu radi ostvarivanja propisanih prava sa uslovima propisanim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. U pogledu godina života to je učinjeno izmenom starosne granice sa kojom se korisnik smatra nesposobnim za privređivanje pomeranjem ove granice sa 60 na 65 godina života (za muškarce), odnosno sa 50 na 60 godina života (za žene). Izvršeno je terminološko usklađivanje pojma invalidnosti po ovom zakonu time što je pojam "I kategorija invalidnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju" (koji pojam Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju više ne koristi) zamenjen pojmom "potpun gubitak radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju".

Članom 2. isključuje se ograničeno dejstvo rešenja kojim se odlučuje o pravu na mesečno novčano primanje i porodični dodatak i daje osnov za ostvarivanje prava priznatog tim rešenjem i posle 31. marta naredne godine u odnosu na godinu donošenja tog rešenja.

Članom 3. izmenjen je način utvrđivanja iznosa naknade pogrebnih troškova za umrlog korisnika mesečnog novčanog primanja. Naime, s obzirom da je članom 32. važećeg zakona propisano da se iznos pogrebnih troškova utvrđuje shodno opštem aktu fonda zdravstva na čijem području je umrli korisnik imao prebivalište, kao i da je došlo izmene propisa iz oblasti zdravstvenog osiguranja koje se odnose na naknadu pogrebnih troškova, ovom odredbom je propisano da se naknada utvrđuje u iznosu naknade pogrebnih troškova koja je propisana za slučaj smrti korisnika penzije po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji iznos je povoljniji za korisnike za oko 8% u odnosu na iznos koji je propisan po odredbi koja se menja.

Članom 4. izmenjen je stav 2. člana 43. važećeg zakona tako što je isključeno sprovođenje postupka obaveznog godišnjeg usklađivanja prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak, u kom postupku se donose prvostepena rešenja koja podležu reviziji, a propisana obaveza organa opštinske uprave da u toku aprila svake godine sprovede postupak utvrđivanja činjenica da li je u porodičnim i imovinskim prilikama korisnika došlo do promena koje utiču na smanjenje prava saglasno članu 37. Zakona i ukoliko jeste, da odluče po toj promeni.

Članom 5. izmenjen je član 53. Zakona. Ovom izmenom isključeno je mesečno usklađivanje iznosa prava na mesečno novčano primanje, porodični dodatak, dodatak za negu i novčane naknade za vreme profesionalne rehabilitacije u skladu sa mesečnim kretanjem zarada u tekućoj godini u odnosu na prosečnu zaradu u prethodnoj godini, odnosno u odnosu na prethodni mesec i isključeno konačno usklađivanje iznosa prava na mesečno novčano primanje i dodatak za negu. Ova usklađivanja zamenjena su redovnim godišnjim usklađivanjem mesečnog iznosa prava isplaćivanog u prethodnoj godini sa procentom kretanja (rast i pad) zarada u toj godini. Ovako usklađen iznos prava korisniku pripada od 1. januara tekuće godine.

Članom 6. isključena je mogućnost da se primanja po ovom zakonu isplaćuju unapred i time ova odredba usaglašena sa drugim propisima kojima se uređuju primanja koja se isplaćuju iz budžeta, a kojima je propisano da se primanja isplaćuju po isteku meseca, tj. unazad.

Članom 7. propisana je prelazna odredba kojom je produženo važenje rešenja donetih u postupcima godišnjeg usklađivanja prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak za period od 1. aprila 2018. do 31. marta 2019. godine i rešenja kojima je odlučeno po zahtevima stranaka podnetim posle 1. aprila 2018. godine, odnosno po promenama nastalim posle ovog datuma. Radi se o rešenjima kojima su prava priznata do 31. marta 2019. godine, nakon čega bi trebalo sprovesti postupak njihovog usklađivanja za naredni period od 1. aprila 2019. godine, a koji postupak se ovim izmenama i dopunama ne propisuje. Propisana je obaveza opštinskih organa uprave da po službenoj dužnosti izmene navedena rešenja u pogledu datuma njihovog važenja tako što će odlučiti da će priznata prava korisnicima pripadati do donošenja novih rešenja po promenama od uticaja na smanjenje iznosa prava ili po zahtevima korisnika za odlučivanje po promenama koje su od uticaja na povećanje iznosa prava. Stavom 2. ovog člana propisano je da će nadležni prvostepeni organ uprave rešenja iz stava 1. ovog člana doneti u roku od tri meseca po stupanju na snagu ovog zakona i da ta rešnja ne podležu reviziji shodno članu 46. Zakona. Revizija ovih rešenja nije propisana stoga što se radi o izmeni rešenja čija revizija je izvršena i na ista data saglasnost od strane drugostepenog organa, a koja rešenja se menjaju samo u delu kojim su priznati datum do kada se pravo priznaje i način uslađivanja tog prava.

VII. ANALIZA EFEKATA

Koji su problemi koje Zakon treba da reši

Ovim zakonom vrši se usaglašavanje određenih pojmova sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju na koje upućuje a koji su, u međuvremenu, izmenjeni tim zakonom. Rešavaju se problemi godišnjeg usklađivanja (prevođenja) prava na mesečno novčano primanje i prava na porodični dodatak, problemi u vezi ažurnosti u upravnom rešavanju i isplati prava.

Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati zakonom, tj. izmenama i dopunama postojećeg Zakona koji uređuje ovu oblast.

Na koga će uticati predložena rešenja?

Predložena rešenja odnose se na:

- borce;
- ratne vojne invalide;
- mirnodopske vojne invalide;
- članove porodica boraca, palih boraca, umrlih vojnih invalida, poginulih i umrlih vojnika;
- civilne invalide rata, članove porodica umrlih civilnih invalida rata i članove porodica civilnih žrtava rata (zbog upućujućih odredaba Zakona o pravima civilnih invalida rata na odredbe ovog zakona u pogledu postupka, uslova i obima ostvarivanja prava).          
Koji su željeni ciljevi donošenja zakona?

Donošenje rešenja bez ograničenog dejstva od godine dana; veća pravna sigurnost korisnika, poboljšanje efikasnosti rada opštinskih uprava i drugostepenih organa; smanjenje administrativnih troškova; rešavanje problema u vezi ažurnosti u isplatama.

Troškovi koje će primena Zakona stvoriti građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima

Primena Zakona neće stvoriti troškove građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima.

Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Predloženi Zakon neće stvoriti dodatne troškove.

Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovim zakonom se ne podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu niti tržišna konkurencija.

Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Sprovođenjem odgovarajućih upravnih postupaka od strane nadležnih opštinskih upravnih organa doneće se upravni akti shodno novopropisanim odredbama.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 15.06.2018.