Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI ZAKON O LOBIRANJU: Cilj zakona je da uticaj na donosioce odluka postane transparentan


Srbija bi uskoro trebalo da dobije Zakon o lobiranju, a stručnjaci smatraju će njegovim usvajanjem eventualni uticaj na donosioce odluka izaći iz "sive zone", odnosno da će prostor za korupciju biti značajno smanjen.

Usvajanje ovog dokumenta predviđeno je i Akcionim planom za Poglavlje 23, i predstavlja jednu od preporuka institucije Saveta Evrope - Grupe država za borbu protiv korupcije (GREKO).

Taj zakon, kako ističe predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković, ima veliki antikorupcijski potencijal i njegova suština je da uticaj na donosioce odluka postane transparentan.

- To je ono što razlikuje lobiranje od korupcije. Postaje vidljivo ko lobira, jer postoji lobistički ugovor koji je zaveden i za njega se plaća porez i svako može da ostvari uvid u to, ko je lobirao i prema kome - objašnjava Vuković.

On odbacuje navode da je lobiranje rezervisano za povlašćenje društvene slojeve, koncerne ili tajkune, ukazujući da upravo "marginalne" grupe mogu preko lobista da prenesu poruku i "da se njihov glas čuje".

- Vreme je da se stane na put kvazi savetnicima koji vrše uticaj na donosioce odluka. Mi se bližimo EU i da bismo imali lobiste u Briselu, moramo prvo da ih stvorimo u Beogradu, ali i da shvatimo i razumemo tu profesiju - ukazao je Vuković.

Važno je, kaže, da se lobiranje zakonski reguliše i da se ta profesija dekriminalizuje i dobije pravo građanstva, a lako će se, smatra, posle menjati zakon ako praksa pokaže da postoji bolji način.

Predsednik Transparentnosti Vladimir Goati podržava donošenje zakona o lobiranju, ali i navodi da će jedna od težih stvari biti da se lobistima onemogući konflikt interesa i da, uz taj posao koji obavljaju i za koji su plaćeni, ne obavljaju neke druge poslove za sebe lično.

Kako kaže, važno je da se iz izađe iz "zamračene" zone uticaja, zbog čega se lobiranje, što je možda i razumljivo, sada smatra negativnim, budući da su to često neformalni uticaji na donosioce odluka.

- Lobiranje u neosvetljenim ili poluosvetljenim kuloarima bi trebalo da u velikom delu postane deo prošlosti i da se lobisti potpuno zakonito bore za neki interes, da štite određene grupe i da to postane javno - rekao je Goati.

Kako navode u Ministarstvu pravde, prvi Nacrt radne verzije zakona o lobiranju nalazi se u završnoj fazi izrade, ali nije poznato kada će taj dokument biti dostupan javnosti.

- Javna rasprava će biti otvorena u skladu sa Poslovnikom Vlade Republike Srbije. Uzimajući u obzir da se još uvek finalizuju određena rešenja Nacrta zakona, Ministarstvo pravde neće komentarisati pojedinačne odredbe do same finalizacije. Ono na šta ukazujemo jeste da je cilj da se zakonski definišu uslovi i načini obavljanja delatnosti lobiranja, pravila lobiranja, registar i evidencije u vezi sa lobiranjem i druga pitanja od značaja za lobiranje- rekli su u Ministarstvu pravde.

Inače, ovaj zakon je jedna od stvari koju bi Srbija trebalo da ispuni u okviru Akcionog plana za Poglavlje 23, što je bila i preporuka GREKO. Međutim, pre nekoliko dana iz Saveta Evrope, i njenog tela GREKO, saopšteno je da Srbija nije primenila nijednu od 13 preporuka koje joj je to telo dostavilo još u julu 2015. godine.

Nakon toga, u Ministarstvu su naveli da će u narednih nekoliko dana otvoriti javnu raspravu o prvom srpskom zakonu o lobiranju, a rečeno je i da će Ministarstvo do oktobra, kada je nova runda evaluacije u Savetu Evrope, Srbija "biti u potpunosti usklađena sa svim preporukama GREKA".

U susednoj Crnoj Gori, Zakon o lobiranju je usvojen 2014. godine i definisao je šta se tačno može, a šta se ne može smatrati lobiranjem. Po definiciji, lobiranje je delatnost kojom se vrši uticaj na organe vlasti na državnom i lokalnom nivou, nezavisna i regulatorna tela, javna preduzeća i druga pravna lica koja vrše javna ovlašćenja u postupku donošenja propisa radi ostvarivanja interesa naručioca lobiranja.

S druge strane, lobiranje nisu informacije, stavovi, mišljenja o zakonima i drugim propisima ili nacrtima zakona objavljenim u medijima, građanske inicijative, kao ni aktivnosti osoba koja kao stručnjaci saopštavaju svoje stavove i dostavljaju predloge organima vlasti.

- Međutim, taj zakon u praksi još uvek ne funkcioniše, jer ne postoji nijedan lobistički predmet koji je sproveden - kaže prvi lobista u Crnoj Gori Jelena Pavićević, i ističe da sama činjenica da zakon postoji pokazuje dobru volje te zemlje da lobiranje uspostavi kao transparentan i etičan posao.

Ona objašnjava da po zakonu, državne institucije moraju da postave lobirana lica koja će s druge strane obaveštavati Agenciju za sprečavanje korupcije o svim zahtevima i njihovim obavezama prema određenim interesnim grupama. Navodi i da se lobiranjem, zbog sukoba interesa, ne mogu baviti funkcioneri političkih partija i pripadnici organa političkih partija, javni funkcioneri i njihovi najbliži srodnici, kao ni članovi upravnih odbora javnih preduzeća.

U SAD lobisti su odavno jedan od činilaca koji doprinose u donošenju određenih odluka. Oni neretko javno traže javno traže da budu primljeni kod poslanika Kongresa ili Senata.

Izvor: Vebsajt Blic, L. Gedošević, 17.03.2018.
Naslov: Redakcija