ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU: Deo stručne javnosti se zalaže za brisanje zakonske odredbe koja strancima daje mogućnost da budu vlasnici firmi koje se bave poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja, jer smatraju da to nije dobro za ukupnu bezbednost zemlje

U skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013 i 42/2015 - dalje: Zakon) 1. januar 2017. godine bio je poslednji rok do kada su svi preduzetnici i firme koje se bave poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja, morali da nabave licencu za obavljanje te delatnosti.

Iako je rok prošao, mnoga fizička i pravna lica, još čekaju licence za rad, jer su čekali poslednji trenutak da podnesu zahteve.

Srbija je poslednja u regionu donela Zakon o privatnom obezbeđenju, čak 20 godina nakon Slovenije. U Narodnoj skupštini Republike Srbije je usvojen 26. novembra 2013. godine, u međuvremenu je doživeo jednu izmenu, a u praksi je počeo sa primenom tek početkom ove godine. Ipak, smatraju stručnjaci, nikad nije kasno da se praksa pravno reguliše.

Osim prava radnika, Zakon je regulisao i sve nadležnosti i obaveze privatnog obezbeđenja, pa je zbog toga uvedeno polaganje stručnog ispita, nakon kojeg se dobija licenca za rad. Do kraja 2016. izdato je 7.360 licenci, a više od 20 hiljada pravnih i fizičkih lica, još je u proceduri, jer su čekali kraj prošle godine da podnesu zahtev.

Nezvanično, u sektoru privatnog obezbeđenja u Srbiji, zaposleno je između 25.000 i 30.000 ljudi. Zbog toga, stručna lica kažu da se iz Zakona mora izbaciti odredba koja strancima omogućuje da budu vlasnici takvih firmi, jer smatraju da to nije dobro za ukupnu bezbednost naše zemlje.

Izvor: Vebsajt RTV, Borislav Despotović, 17.01.2017.
Naslov: Redakcija