REPUBLIČKO PRAVOBRANILAŠTVO: Za dve godine Srbija platila 574.000 evra odštete po presudama Evropskog suda za ljudska prava

Odluka Evropskog suda za ljudska prava da zbog torture zatvorskih čuvara dosudi odštetu od 4.000 evra Mališi Jevtoviću, osuđenom na 40 godina zatvora zbog ubistva trogodišnje Katarine Janković 2005. godine, otvorila je pitanje efikasnosti domaćih pravnih lekova i odštete koju Srbija isplaćuje svojim građanima zbog kršenja prava.

Prema podacima Republičkog pravobranilaštva, koje državu Srbiji zastupa u sporovima pred Evropskim sudom u 2019. godini, zaključno sa 15. novembrom, podnosiocima predstavki je isplaćeno ukupno 369.712,49 evra, a 2018. 204.893,59 evra u postupcima izvršenja presuda i odluka Evropskog suda za ljudska prava donetih protiv Republike Srbije.

U Pravobranilaštvu kažu da najveći broj podnetih predstavki protiv Srbije biva odbačen, kao neprihvatljiv za odlučivanje pred Evropskim sudom.

O tome tužena država se ne obaveštava, pa tako Srbija, kao ni druge države članice Saveta Evrope, nema podatke o tačnom broju odbačenih predstavki.

Inače, pre 11 godina ustavna žalba kojom se traži zaštita ljudskih prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije uvedena je u domaći pravni sistem, kao poslednja instanca zaštite, nakon koje se građani i pravna lica mogu obraćati Evropskom sudu.

Nakon toga, Evropski sud je u 192 predmeta (55 odsto) utvrdio da je Republika Srbija povredila neko od prava i sloboda zajemčenih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i protokolima uz Konvenciju.

Evropski sud je u 25 predmeta (sedam odsto) utvrdio da nije bilo povrede prava i sloboda zajemčenih Evropskom konvencijom i njenim protokolima.

Takođe, u navedenom periodu u 135 predmeta (38 odsto) taj sud sa sedištem u Strazburu odbacio po raznim osnovima predstavke podnete protiv Srbije.

U Državnom pravobranilaštvu kažu da se naknade nematerijalne štete i troškova postupka isplaćuju sa računa domaćih organa koji su skrivili povredu, dok se naknada materijalne štete isplaćuje sa računa Državnog pravobranilaštva.

Prema opštem pravilu, države koje su tužene pred Evropskim sudom za ljudska prava su dužne da isplate naknadu štete i troškove postupka u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude.

U slučaju kašnjenja sa isplatama, države su dužne da isplate i zateznu kamatu, ukazuju u Pravobranilaštvu.

Da bi Evropski sud za ljudska prava prihvatio da odlučuje o nečijoj predstavci protiv određene države, potrebno je da lice iscrpi najpre sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju u domaćoj državi.

U Srbiji je to Ustavni sud, koji odlučuje o kršenju prava građana koja su garantovana Ustavom.

Ako se utvrdi da Ustavni sud nije u punoj meri ili na odgovarajući način odlučio o žalbama građana, njihova predstavka će biti prihvaćena za odlučivanje u Evropskom sudu, a u suprotnom će biti odbačena.

Ovom sudu sa sedištem u Strazburu mogu da se žale svi građani država potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima povodom svih kršenja prava iz tog dokumenta.

To građani uglavnom čine uz pomoć advokata, dok državu Srbiju zastupa Državno pravobranilaštvo. Postupci pred ovim sudom traju po više godina, od dve pa naviše.

Srbiji je ovaj sud nedavno naložio da zbog neizvršenja ili odlaganja izvršenja sudskih odluka donetih u sporovima protiv državnih ili društvenih preduzeća, isplati po 2.000 evra svakom od 90 radnika tih preduzeća.

Takođe, u oktobru ove godine Evropski sud je naložio Srbiji da M. M. iz Beograda isplati više od 10.000 evra odštete jer je pravni sistem dopustio da se ne izvrše sudske odluke kojima su joj nakon razvoda dodeljena deca, a koju je njen bivši suprug silom odveo nedugo nakon rastave 2002. godine i decu nije viđala gotovo sedam godina.

Zbog predugog trajanja suđenja, Evropski sud je građanima Srbije takođe dosuđivao visoke odštete od 1.500 do 2.800 evra, ali i u drugim slučajevima kršenja prava.

Najpoznatiji slučajevi vođeni pred tim sudom su "nestale bebe", i isplata ratnih dnevnica kojima je, pored nalaganja isplate odštete, Srbiji bilo naloženo i da u svoju zakonsku regulativu ubaci Zakon o nestalim bebama na čije se usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije još čeka.

Izvor: Vebsajt RTV, 16.12.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija