Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O RADU: Radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju. U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja traže rešenje da direktori škola koji su ispunili uslove budu penzionisani, ali im to onemogućava pomenuta odredba Zakona, koju su mnogi iskoristili da sebi produže ostanak na toj funkciji


Procenjuje se da u Srbiji oko 150 direktora škola ispunjava uslov za penziju, ali im ostanak na toj funkciji omogućuje Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon), koji predviđa da se radni odnos može produžiti zaposlenima i posle 65 godina života ako se poslodavac i zaposleni oko toga sporazumeju.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja traže rešenje da direktori koji su ispunili uslove budu penzionisani, ali im trenutno ruke vezuje pomenuta odredba Zakona, koji su mnogi iskoristili da sebi produže ostanak u fotelji. U školama se sada dešavaju paradoksalne situacije da za neke direktore važi zakonski uslov za penzionisanje, dok se za druge primenjuje izuzetak, jer su obezbedili podršku lokalnih političkih moćnika.

Kada je počelo zbrinjavanje tehnoloških viškova, ministar prosvete, Mladen Šarčević, pozvao je direktore škola koji su ispunili uslov za penziju da oslobode mesta mladim kadrovima, ali su se mnogi o taj poziv oglušili jer je reč o preporuci, odnosno mišljenju koje nije obavezujuće. U dopisu koji je još krajem avgusta uputio na adrese direktora svih osnovnih i srednjih škola u Srbiji, ministar smatra da "nije opravdano direktorima produžavati radni odnos do isteka mandata ako ispunjava uslove za prestanak radnog odnosa, tako da postupak izbora novog direktora treba blagovremeno sprovesti, odnosno raspisati konkurs najkasnije tri meseca pre ispunjavanja uslova za prestanak radnog odnosa". U dopisu stoji i da bi zakonsku mogućnost o zaposlenju i posle 65 godina života i najmanje 15 godina staža trebalo koristiti "samo izuzetno u slučajevima kada se radi o deficitarnim zanimanjima i kada nema mogućnosti za popunjavanje konkretnog radnog mesta sa liste tehnoloških viškova, odnosno sa tržišta rada".

I u Uniji sindikata prosvetnih radnika, koja insistira na penzionisanju direktora starijih od 65 godina, jer njihov ostanak na funkciji nije nužnost, svesni su da je cela priča vrzino kolo iz koje se teško može izaći. Dobrivoje Marjanović iz tog sindikata kaže da ministar može da uskrati saglasnost na izbor direktora starijih od 63 godine i tako spreči njihov ostanak na tom položaju nakon što ispune uslov za penziju. Marjanović potvrđuje da je mišljenje lokalne vlasti često presudno pri odlučivanju o prvom čoveku obrazovne ustanove.

"Imate direktore koji su na toj funkciji po četiri-pet mandata i koji su menjali političke partije da bi tu poziciju zadržali. Dešava se čak da su pojedini lokalni moćnici toliko uticajni da direktoru kažu da bez njihovog mišljenja ne može primati ljude u radni odnos", navodi Marjanović, dodajući da tezu o lošim direktorima škola ne treba generalizovati, jer ima mnogo ljudi koji pošteno rade svoj posao.

Na spregu politike i direktora škola nedavno je ukazao i sam ministar prosvete, potvrđujući reči sindikata da neki direktori škola skrivaju slobodna radna mesta i izbegavaju da na njih uposle tehnološke viškove. On je najavio da će direktorima koji su se oglušili o propise i preporuke Ministarstva biti poslata prosvetna, a potom inspekcija rada i finansijska inspekcija, a ako ništa od toga ne da rezultat, preostaje mu zakonska mogućnost da smeni školski odbor.

"Ako se članovi školskog odbora iz reda lokalne samouprave resetuju, ako neko izlobira deo roditelja i postavi kolege iz kolektiva koji ga podržavaju jer im je činio neke ustupke, onda se ja predajem, ali ću bar stati pred javnost i pročitati ta imena, pa nek me onda svi poverenici optuže da li to treba ili ne treba", rekao je Šarčević, napominjući da će se u zbrinjavanju tehnoloških viškova "ići do kraja, jer su se mnogi osilili".

Novi presek u vezi sa zbrinjavanjem tehnoloških viškova biće poznat 19. oktobra 2016. godine, kada će Centralna radna grupa za praćenje angažovanja zaposlenih u obrazovnim ustanovama održati sastanak. U Uniji sindikata prosvetnih radnika najavljuju da će već 20. oktobra 2016. godine obavestiti javnost o nepravilnostima u pojedinim školama.

U novosadskim školama trenutno ima 68 zaposlenih koji su tehnološki višak, a sa nepunom normom je čak 351 nastavnik.

Nepunih normi najviše je u srednjim školama, a na spisku su domari, kafe-kuvarice, nastavnici bukvalno svih predmeta, ali i pojedini pomoćnici direktora i sekretari škola. Nijedan direktor nije višak, niti sa nepotpunom normom.

ZAKON O RADU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

XVI PRESTANAK RADNOG ODNOSA

1. Razlozi za prestanak radnog odnosa

Član 175

Radni odnos prestaje:

1) istekom roka za koji je zasnovan;

2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;

3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;

4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;

5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;

6) smrću zaposlenog;

7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.