U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA NACIONALNIH MANJINA: Nacrtom zakona će biti propisano da se na zahtev građana u lična dokumenta upisuje nacionalna pripadnost. Poverenik podseća da podaci o nacionalnoj pripadnosti spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka o ličnosti koji se ni pod kojim uslovima ne smeju obrađivati bez pristanka lica na koje se odnose, budući da Ustav RS jemči da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Stav Poverenika je da je upis tih podataka moguć samo ako građani daju pismeni pristanak
Najava predsednice Vlade Republike Srbije da će se u lične karte građana uskoro upisivati i nacionalna pripadnost izazvala je sumnje javnosti da na ovaj način pripadnici manjina mogu biti dodatno diskriminisani.
Međutim, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave objašnjavaju da ova novina nije obavezna već da je reč o mogućnosti i da će to biti rađeno tek na lični zahtev građana.
Premijerka je, naime, govoreći kako je "Srbija šampion u zaštiti manjinskih prava" najavila i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i istakla kao najznačajniju novinu tog zakona da se u lična dokumenta građana, ali i matične knjige upisuje i njihova nacionalna pripadnost, pored ostalih podataka.
Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave razjasnili su da ova odredba novog zakona nikako neće biti obaveza za sve građane, već je mogućnost koju građani mogu da iskoriste na lični zahtev za upis nacionalnosti u zvanična dokumenta.
Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava, kaže da ne vidi svrhu ove odredbe zakona, te da se radi o osetljivom pitanju o kome mora postojati šira javna rasprava.
- Šta je svrha jedne takve odredbe? To je jako osetljivo pitanje jer građani po Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) imaju pravo da se izjašnjavaju kako oni žele i da to istaknu kada je eventualno potrebno, ali ni u kom slučaju nisu dužni da ističu nacionalnost na takav način - ukazuje Omerović i pita kako će se sprovoditi ova odredba u slučajevima kada neko želi da promeni nacionalnu pripadnost. On dodaje i da treba pitati predstavnike nacionalnih manjina da li žele da budu popisivani, pa je zato Odbor inicirao održavanje javne rasprave i okruglih stolova širom Srbije na ovu temu, u saradnji sa Ministarstvom državne uprave.
Ipak, prilikom izrade Nacrta ovog zakona, Ministarstvo državne uprave nije konsultovalo druge relevantne institucije, kao što su Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti navode da im Nacrt zakona nije zvanično dostavljen na mišljenje, ali da je planirana obrada podataka o nacionalnoj pripadnosti nepotrebna.
"Stav je Poverenika da je upisivanje podatke o nacionalnoj pripadnosti u lične dokumente nesvrsishodno, nedozvoljeno i nepotrebno. Pre svega, nejasno je šta bi bila svrha upisa tih podatka u lični dokument. Podaci o nacionalnoj pripadnosti spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka o ličnosti koji se ni pod kojim uslovima ne smeju obrađivati bez pristanka lica na koje se odnose, budući da Ustav jemči da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti", upozorava Poverenik, dodajući da je upis tih podataka moguć samo ako građani daju pismeni pristanak.
"Ukoliko bi pripadnici nacionalnih manjina zahtevali upis podatka o svojoj nacionalnosti u lične isprave to bi bilo dozvoljeno ali samo uz izričit pismeni pristanak svakog lica pojedinačno", objašnjavaju iz ove institucije.
Izvor: Vebsajt Danas, A. Popović, 15.09.2017.Naslov: Redakcija