PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96//15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon, 41/18-dr. zakon i 9/20-dr. zakon), u članu 1. reči: “katastar vodova” zamenjuju se rečima: “katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata (u daljem tekstu: katastar infrastrukture)”.

Član 2.

U članu 2. stav 1. tačka 14) menja se i glasi:

“14) “katastarski plan infrastrukturnih i podzemnih objekata” jeste dvodimenzionalni prikaz infrastrukturnih i podzemnih objekata u ravni državne projekcije;”.

Tačka 16) menja se i glasi:

“16) “izvod iz baze podataka katastra infrastrukture” jeste osnovni dokument o infrastrukturnim i podzemnim objektima i stvarnim pravima na njima;”.

U tački 17) reči: “list nepokretnosti” zamenjuju se rečima: “izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti”.

Član 3.

U članu 4. stav 2. tačka 2) reči: “i podzemni” brišu se.

U tački 3) posle reči: “garaža” dodaju se zapeta i reči: “garažno mesto”, a posle reči: “drugi” dodaje se reč: “prostor”.

U stavu 3. zapeta i reč: “skloništa” brišu se.

Član 4.

U članu 10. stav 1. tačka 8) posle reči: “premera” dodaju se reči: “i održavanja katastra nepokretnosti i katastra infrastrukture”.

Tačka 13) briše se.

Posle tače 15) dodaju se tač. 15a), 15b) i 15v), koje glase:

“15a) vođenje Registra cena nepokretnosti;

15b) izrada i objavljivanje periodičnih izveštaja o tržištu nepokretnosti i izveštaja o RGZ indeksu cena nepokretnosti;

15v) uspostavljanje i vođenje posebne evidencije o utvrđenim promenama na nepokretnostima koje nisu upisane u katastar nepokretnosti;”.

Član 5.

U članu 18. stav 1. tačka 5) menja se i glasi:

“5) Zavodu prijavi promenu poslovnog imena, odnosno naziva, pravne forme, sedišta, adrese poslovnog prostora van sedišta, promenu broja zaposlenih lica, geodetskih instrumenata i svaku drugu promenu koja je od značaja za njen rad, u roku od 15 dana od dana nastanka promene;”.

U tački 10) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 11), koja glasi:

“11) po zahtevu inspektora sačini i dostavi izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.”.

Član 6.

U članu 19. stav 2. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

“1a) u elaboratu geodetskih radova verodostojno prikaže faktičko stanje na terenu utvrđeno uviđajem na licu mesta, po podnetom zahtevu;”.

Član 7.

U članu 20. stav 3. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

“2a) dostavi elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima, ili je elaborat izradilo lice koje nije zaposleno, odnosno angažovano u toj geodetskoj organizaciji;”.

Član 8.

Naziv člana 54. i član 54. menjaju se i glase:

“Premer infrastrukturnih i podzemnih objekata

Član 54.

(1) Premer infrastrukturnih i podzemnih objekata, jeste geodetsko merenje i prikupljanje podataka o infrastrukturnim i podzemnim objektima.

(2) Infrastrukturni objekti su podzemni i nadzemni objekti saobraćajne infrastrukture (kopneni, vodni i vazdušni saobraćaj), podzemnih i nadzemnih instalacija (vodova), elektronskih komunikacionih mreža i sredstava, sa pripadajućim uređajima i postrojenjima.

(3) U pripadajuće uređaje i postrojenja iz stava 2. ovog člana spadaju uređaji koji su izgrađeni na infrastrukturnom objektu, i koji omogućavaju njegovo funkcionisanje i celishodno korišćenje, a ne mogu se odvojiti od infrastrukturnog objekta bez uništenja ili značajnog oštećenja (potpuno inkorporisani delovi infrastrukturnog objekta).

(4) Uređaji koji su izgrađeni na infrastrukturnom objektu i koji omogućavaju njegovo funkcionisanje i celishodno korišćenje, a mogu se odvojiti od infrastrukturnog objekta bez uništenja ili značajnog oštećenja, smatraju se pokretnim stvarima i nisu predmet premera, odnosno upisa u katastar infrastrukture.

(5) Podzemni objekat je samostalan objekat izgrađen u potpunosti pod zemljom. Objekat koji je izgrađen i delimično iznad zemlje predstavlja podzemni objekat ako se njegova funkcionalna namena ostvaruje pod zemljom.

(6) Premer infrastrukturnih i podzemnih objekata finansiraju imaoci prava na infrastrukturnim i podzemnim objektima, lokalna samouprava ili druga zainteresovana pravna i fizička lica.

(7) Podaci prikupljeni u postupku premera čine elaborat premera infrastrukturnih i podzemnih objekata i služe za osnivanje katastra infrastrukture.”.

Član 9.

Naziv člana 72. menja se i glasi: “Izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti”.

U članu 72. stav 1. reči: “list nepokretnosti” zamenjuju se rečju: “izvod”.

U st. 2. i 3. reči: “List nepokretnosti” zamenjuju se rečju: “Izvod”.

U stavu 4. reči: “U listu nepokretnosti” zamenjuju se rečima: “U izvodu iz baze podataka katastra nepokretnosti”.

Član 10.

Naziv člana 142. i član 142. menjaju se i glase:

“Baza podataka katastra infrastrukture

Član 142.

(1) Baza podataka katastra infrastrukture jeste skup geoprostornih i drugih podataka o infrastrukturnim i podzemnim objektima, stvarnim pravima na njima i imaocima stvarnih prava, i naročito sadrži sledeće tematske celine:

1) saobraćaj (kopneni, vodni i vazdušni saobraćaj);

2) podzemne i nadzemne instalacije (vodovi);

3) elektronske komunikacione mreže i sredstva;

4) podzemni objekti.

(2) Klasifikacija infrastrukturnih i podzemnih objekata iz stava 1. ovog člana utvrdiće se katalogom šifara i naziva za katastar infrastrukture, koji donosi direktor Zavoda.”.

Član 11.

Naziv člana 144. i član 144. menjaju se i glase:

“Izvod iz baze podataka katastra infrastrukture

Član 144.

Izvod iz baze podataka katastra infrastrukture sadrži podatke o infrastrukturnim i podzemnim objektima i stvarnim pravima na njima i izdaje se iz baze podataka katastra infrastrukture i katastra nepokretnosti u propisanom obliku i sadržaju.”.

Član 12.

U članu 149. stav 1. menja se i glasi:

“Procena vrednosti nepokretnosti jeste utvrđivanje najpribližnije tržišne vrednosti nepokretnosti u određenom periodu.”.

U stavu 3. reči: “Procenu i vođenje” zamenjuju se rečima: “Masovnu procenu”.

Član 13.

Član 150. menja se i glasi:

“Član 150.

Masovna procena vrednosti nepokretnosti obuhvata prikupljanje podataka, obradu podataka i razvoj i održavanje modela za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti.”.

Član 14.

Naziv člana 151. i član 151. menjaju se i glase:

“Modeli za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti

Član 151.

(1) Modele za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti za različite vrste nepokretnosti razvija i održava Zavod na osnovu Registra cena nepokretnosti, baza podatka Zavoda i drugih dostupnih podataka.

(2) Zavod određuje modele za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti iz stava 1. ovog člana najmanje svake treće godine.

(3) Podatak o procenjenoj vrednosti nepokretnosti, sa datumom određivanja, deo je Geodetsko katastarskog informacionog sistema.

(4) Za potrebe praćenja promena nivoa cena i opštih tržišnih kretanja, na osnovu modela za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti, Zavod izračunava i objavljuje RGZ indeks cena nepokretnosti za određene segmente tržišta.”.

Član 15.

U članu 152. stav 1. briše se.

Dosadašnji st. 2. i 3, koji postaju st. 1. i 2. menjaju se i glase:

“(1) Registar cena nepokretnosti je deo Geodetsko katastarskog informacionog sistema i sadrži struktuirane podatke iz ugovora o prometu nepokretnosti i ugovora o zakupu nepokretnosti, iz baza podataka Geodetsko katastarskog informacionog sistema u momentu prometa, kao i dodatne podatke o tim nepokretnostima.

(2) Pristup određenim setovima podataka iz Registra cena nepokretnosti Zavod obezbeđuje putem aplikacije za javni uvid i putem WEB servisa registrovanim korisnicima (elektronskog šaltera i registra cena), a u skladu sa podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje postupak, način i metodologija za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti.”.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, reči: “stava 5.” zamenjuju se rečima: “stava 4.”.

Član 16.

U članu 153. stav 5. reči: “pet godina” zamenjuju se rečima: “tri godine”.

Član 17.

U članu 176. stav 4. posle reči: “prostorijama” dodaje se reč: “Zavoda,”.

Član 18.

U članu 177. stav 1. tačka 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 4), koja glasi:

“4) ako geodetska organizacija ponovi nepravilnosti iz tačke 2) ovog stava u roku od jedne godine od prvobitno naloženih mera za otklanjanje nepravilnosti, za utvrđenu nepravilnost geodetskoj organizaciji zabrani izvođenje geodetskih radova, na period od jednog meseca.”.

Član 19.

U članu 183. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

“4) ne prijavi Zavodu promenu poslovnog imena, odnosno naziva, pravne forme, sedišta, adrese poslovnog prostora van sedišta, promenu broja zaposlenih lica, geodetskih instrumenata i svaku drugu promenu koja je od značaja za njen rad, u roku od 15 dana od dana nastanka promene (član 18. stav 1. tačka 5));”.

U tački 8a) broj: “9” zamenjuje se brojem: “10”.

Posle tačke 8a) dodaje se tačka 8b), koja glasi:

“8b) po zahtevu inspektora ne sačini i ne dostavi izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva (član 18. stav 1. tačka 11)).”.

Član 20.

Na svim mestima u nazivu glave, nazivu odeljka, nazivu člana i u članovima reči: “katastar vodova” u određenom padežu zamenjuju se rečima: “katastar infrastrukture” u odgovarajućem padežu.

Na svim mestima u članovima reči: “katastar nepokretnosti i vodova” u određenom padežu zamenjuju se rečima: “katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture” u odgovarajućem padežu.

Na svim mestima u nazivu odeljka, nazivu člana i u članovima, osim u članu 147. stav 4. i članu 184. stav 1. tačka 8), reč: “vod”, u jednini i množini, u određenom padežu zamenjuje se rečima: “infrastrukturni i podzemni objekat”, u jednini i množini, u odgovarajućem padežu.

Član 21.

Informacioni sistem za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata Republički geodetski zavod je dužan da uspostavi najkasnije do 1. jula 2025. godine.

Infrastrukturne i podzemne objekte koji su upisani u katastar nepokretnosti, Republički geodetski zavod će, kada se uspostavi informacioni sistem za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata, po službenoj dužnosti brisati iz katastra nepokretnosti, izmeniti način korišćenja zemljišta (kultura) i upisati u katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata, bez donošenja rešenja.

Vlasnici infrastrukturnih i podzemnih objekata, kao i objekata u njihovoj funkciji, koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, odnosno katastar vodova dužni su da angažuju ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši premer tih objekata i da podnesu zahtev za upis u katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata, u roku od tri godine od dana osnivanja katastra infrastrukturnih i podzemnih objekata.

Član 22.

Podzakonski akti uskladiće se sa odredbama ovog zakon u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a do tada će se primenjivati podzakonski akti koji su doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Katalog šifara i naziva za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata iz člana 10. ovog zakona, direktor Republičkog geodetskog zavoda doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 23.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se omogući upis svih vrsta infrastrukturnih i podzemnih objekata, i to na jednom mestu, odnosno u jednoj bazi podataka. Prema sada važećim zakonskim rešenjima neke vrste infrastrukturnih i podzemnih objekata se upisuju u bazu podataka katastra nepokretnosti, neke u bazu podataka katastra vodova, dok za pojedine vrste infrastukturnih i podzemnih objekata upis u navedene baze podataka uopšte nije moguć ili nije adekvatan.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se pravni osnov da se baza podataka katastra vodova nadogradi i da, pored vodova, obuhvati i druge infrastrukturne objekte, kao i sve podzemne objekte.

Izgradnja infrastrukturnih objekata postoji od kada postoji i čovečanstvo (putevi, kanali), ali sada 21. vek nam donosi nove, moderne infrastrukture, kao što su telekomunikacijske mreže i sredstva i mnoge druge za koje moraju da se stvore uslovi za njihovo registrovanje i stavljanje u pravni promet, a time i u razvoj društva.

Istorija upisa vodova, kao jedan deo infrastrukture u Republici Srbiji započinje u 1974. godini donošenjem Zakona o katastru vodova i podzemnih objekata. Ovim zakonom poslovi izrade i održavanja katastra vodova proglašeni su poslovima od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Od 1992. godine Republički geodetski zavod, preuzimanjem pokrajinskih, gradskih i opštinskih geodetskih uprava, preuzima i nadležnost za izradu i održavanje katastra vodova. Od 1996. godine, posle stečenih iskustava na izradi digitalnih katastarskih planova, u Republičkom geodetskom zavodu započinje i postupak prevođenja analognih planova katastra vodova u digitalni oblik.

Zakonom o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, broj 72/09), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, katastar vodova je definisan kao osnovni registar o vodovima i stvarnim pravima na njima. Dakle, tim zakonom prvi put je u našem pravnom sistemu uvedena mogućnost, da se u registar, pored prikaza položaja vodova u prostoru i podataka o njihovim osnovnim karakteristikama, upišu pravo svojine i druga stvarnih prava na vodovima.

Vodovi za koje se, u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - US, 96//15, 47/17 - autentično tumačenje, 113/17 - dr. zakon, 27/18 - dr. zakon, 41/18 - dr. zakon, 9/20 - dr. zakon) vrši premer, osnivanje i održavanje katastra vodova, jesu nadzemni i podzemni vodovi (linijski vodovi) sa pripadajućim uređajima i postrojenjima za vodovodnu, kanalizacionu i drenažnu, toplovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu i gasovodnu mrežu, uključujući i zajedničke objekte vodova. Pripadajući uređaji i postrojenja su uređaji, odnosno postrojenja koji su izgrađeni na vodovima i omogućavaju funkcionisanje i korišćenje vodova. Zajednički objekti su objekti u kojima se nalazi više vrsta vodova.

Republika Srbija i Međunarodna banka za obnovu i razvoj u 2019. godini potpisale su Sporazum o zajmu za dodatno finansiranje za Projekat “Unapređenje zemljišne administracije u Republici Srbiji”. U okviru Dela II : E-uprava za pružanje pristupa informacijama o nepokretnostima predviđena je i implementacija integrisanog sistema za katastar nepokretnosti i upis prava, koji se zasniva na strategiji informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) i strategiji arhiva Republičkog geodetskog zavoda. Jedan od delova integrisanog sistema je i katastar vodova koji treba da se digitalizuje i dopuni sa infrastrukturom i podzemnim objektima koji se sada ne vode u toj evidenciji, te tako iz “katastra vodova” preraste u “katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata - katastar infrastrukture”, kao deo integrisanog Geodetsko katastarskog informacionog sistema.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru predviđeno je da ta baza podataka obuhvati celokupnu infrastrukturu u Republici Srbiji, i to, iz oblasti saobraćaja (kopneni, vodni i vazdušni saobraćaj), podzemnih i nadzemnih instalacija (vodova), energetskih i elektronskih komunikacionih mreža i sredstava, sa pripadajućim uređajima i postrojenjima, kao i podzemne objekte (podzemni prolazi, skloništa itd.).

Ovakav sistemski pristup omogućuje dobijanje informacija i podataka na jednom mestu u okviru integrisanog Geodetsko katastarskog informacionog sistema za sve objekte iz katastara nepokretnosti i za sve tipove infrastrukturnih objekata koji postoje na određenoj lokaciji, zatim, adekvatan grafički prikaz infrastrukture, bolje mogućnosti planiranja prostora, preventivno sprečavanje oštećenja podzemnih i nadzemnih instalacija (vodova) i smanjenje troškova direktne i indirektne štete prilikom izgradnje novih objekata, nesmetanu realizaciju projekata parcelacije i preparcelacije na zemljištu iznad podzemne infrastrukture, a što bi rezultiralo i sa optimalnim upravljanjem infrastrukturom, kao i upravljanjem vlasništvom infrastrukture, odnosno mogućnošću prodaje, stavljanja hipoteke, davanja u zakup itd.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru predviđene su i izmene sa ciljem da se unapredi kvalitet, pouzdanost i tačnost podataka o nepokretnostima, te da se spreče eventualne zloupotrebe i nesavesnost u radu geodetskih organizacija. Praksa je pokazala da pojedine geodetske organizacije zloupotrebljavaju preneto ovlašćenje za obavljanje terenskih geodetskih radova, te tako, umesto da u elaboratu geodetskih radova prikažu faktičko stanje utvrđeno na terenu, one prikazuju neistinite podatke, na primer za objekat koji na terenu ima dva sprata prikažu u elaboratu da ima tri sprata i dr. Sa ciljem da se spreči ova pojava predviđena je kazna trajno oduzimanje licence za rad geodetskoj organizaciji koja u elaboratu geodetskih radova prikaže nepostojeće promene na terenu ili neistinite podatke o nastalim promenama na terenu. Takođe, predloženo je i ovlašćenje inspektora da zabrani geodetskoj organizaciji izvođenje geodetskih radova na period od mesec dana, ako nakon zapisnikom naloženih mera za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, u narednom roku od jedne godine, ponovi istu nepravilnost. Pored toga, dopunjene su odredbe kojima je uređena obaveza geodetske organizacije da prijavi Zavodu nastale promene od značaja za njen rad, te je predviđeno i obavezno prijavljivanje svake promene u pogledu broja zaposlenih lica i geodetskih instrumenata, budući da su određeni broj zaposlenih lica geodetske struke i posedovanje odgovarajućih mernih instrumenata sa dokumentom o ispravnosti koji ne može biti stariji od dve godine, uslov za dobijanje licence za rad, odnosno za obavljanje određene vrste geodetskih radova.

Takođe, izmenama i dopunama Zakona pristupilo se radi poboljšanja teksta važećeg zakona i usklađivanja sa međunarodnim standardima i uputstvima najbolje prakse u oblasti masovne procene vrednosti nepokretnosti i vođenja registra cena.

Na osnovu analize podataka o katastarskim kulturama i klasama zemljišta utvrđeno je da podaci o kulturama i klasama koji su upisani u katastru, a koji služe kao osnov za obračun katastarskog prihoda, nisu ažurni, odnosno da se stanje na terenu (utvrđeno na osnovu satelitskih snimaka) znatno razlikuje od stanja upisanog u katastru nepokretnosti. Ovo iz razloga, što se Republičkom geodetskom zavodu ne dostavljaju redovno podaci neophodni za ažuriranje katastra, odnosno što imaoci prava na nepokretnostima ne prijavljuju redovno promenu kulture i klase zemljišta, iako su na to obavezni, shodno odredbi člana 117. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru. Takođe, Odluka o utvrđivanju lestvice katastarskog prihoda nije menjana od dana donošenja (21. aprila 1994. godine), niti je doneta odluka o valorizaciji katastarskog prihoda, iako su se cene poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno prosečnih materijalnih troškova na osnovu kojih se utvrđuje katastarski prihod menjale u proteklom periodu. Iz navedenog razloga izmenjeni su poreski propisi, tako da se više ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, a osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta više nije katastarski prihod, već vrednost nepokretnosti. Budući da katastarski prihod više nije relevantan pokazatelj ostvarenih prihoda građana od poljoprivrede i šumarstva, predloženo je da se iz delokruga Republičkog geodetskog zavoda izbriše obračun katastarskog prihoda.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENjA

Odredbom člana 1. izvršeno je terminološko usklađivanje, odnosno izmena pojma “katastar vodova” u pojam “katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata (u daljem tekstu: katastar infrastrukture)”.

Odredbama člana 2. izvršeno je terminološko usklađivanje, odnosno izmena odredbe člana 2. tačka 14) važećeg Zakona tako što je pojam “katastarski plan vodova” izmenjen u pojam “katastarski plan infrastrukturnih i podzemnih objekata”, izmena odredbe tačke 16) istog člana kojom je definisan sada “izvod iz baze podataka katastra infrastrukture” umesto pojma “list vodova” i izmena pojma “list nepokretnosti”, koji je definisan tačkom 17) istog člana, u pojam “izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti”.

Odredbom člana 3. predviđeno je da se iz člana 4. stav 2. tačka 2) važećeg Zakona reči: “i podzemni” brišu, budući da se podzemni objekti više neće upisivati u katastar nepokretnosti, već u u katastar infrastrukture. Takođe predviđeno je da se u odredbu tačke 3), kojom je propisano koji posebni delovi objekta se upisuju u katastar nepokretnosti, doda i garažno mesto, budući da se isto već upisuje u katastar nepokretnosti u skladu sa članom 19. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, “Službeni list SRJ”, broj 29/96 i “Službeni glasnik RS”, broj 115/05-dr. zakon), kojom je propisano da se pravo svojine može steći i na garažnom mestu, kao posebnom delu objekta. Takođe je predviđeno da se doda i upis drugih prostora, kao i da se iz odredbe stava 3. istog člana, kojom su definisani objekti koji se upisuju u katastar nepokretnosti, izbrišu skloništa, jer će ista biti predmet upisa u katastar infrastrukture.

Odredbama člana 4. predviđeno je da se članu 10. važećeg Zakona precizira tačka 8) dodavanjem reči “i održavanja katastra nepokretnosti i katastra infrastrukture”, za koje potrebe se vrši snimanje iz vazdušnog prostora Republike Srbije, da se iz delokruga Republičkog geodetskog zavoda izbriše obračun katastarskog prihoda, a da se doda vođenje Registra cena nepokretnosti i izrada i objavljivanje periodičnih izveštaja o tržištu nepokretnosti i izveštaja o RGZ indeksu cena nepokretnosti, kao i uspostavljanje i vođenje posebne evidencije o utvrđenim promenama na nepokretnostima koje nisu upisane u katastar nepokretnosti, koje poslove već obavlja u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 5. predviđeno da se u članu 18. stav 1. važećeg Zakona precizira promenu kojih podataka je geodetska organizacija dužna da prijavi Zavodu, kao i da na zahtev inspektora sačini i dostavi izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Odredbom člana 6. predviđeno je da se u članu 19. stav 2. važećeg Zakona, pored propisanih obaveza lica sa geodetskom licencom, odnosno lica geodetske struke koje izvodi radove u geodetskoj organizaciji koja nema zaposlene sa geodetskom licencom, doda i obaveza da u elaboratu geodetskih radova verodostojno prikaže faktičko stanje na terenu utvrđeno uviđajem na licu mesta, po podnetom zahtevu.

Odredbom člana 7. predviđeno je da se u članu 20. stav 3. važećeg Zakona doda nova tačka 2a, kojom će se propisati oduzimanje licence geodetskoj organizaciji i u slučaju ako dostavi elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima, ili je elaborat izradilo lice koje nije zaposleno, odnosno angažovano u toj geodetskoj organizaciji.

Odredbom člana 8, kojom se menja član 54. važećeg Zakona, uređen je premer infrastrukturnih i podzemnih objekata i data definicija infrastrukturnog objekta (koji može biti podzemni i nadzemni), kao i definicija podzemnog objekta.

Odredbom člana 9. izvršena je izmena pojma “list nepokretnosti” u pojam “izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti”.

Odredbom člana 10, kojom se menja član 142. važećeg Zakona, uređen je sadržaj baze podataka katastra infrastrukture i navedene tematske celine koje baza sadrži, s tim da će se klasifikacija infrastrukturnih i podzemnih objekata utvrditi katalogom šifara i naziva za katastar infrastrukture, koji će doneti direktor Zavoda.

Odredbom člana 11, kojom se menja član 144. važećeg Zakona, uređen je izvod iz baze podataka katastara infrastrukture.

Odredbama čl. 12-15. menjaju se i dopunjuju odredbe čl. 149, 150, 151. i 152. važećeg Zakona u cilju poboljšanja teksta i usklađivanja sa međunarodnim standardima i uputstvima najbolje prakse u oblasti masovne procene vrednosti nepokretnosti i vođenja registra cena.

Odredbama člana 16. predviđeno je da se češće vrši periodično snimanje iz vazduha teritorije Republike Srbije, i to jednom u tri godine, umesto pet godina kako je to sada propisano.

Odredbama člana 17. predviđeno je da se odredba člana 176. stav 4. važećeg Zakona dopuni na način da se i u prostorijama Republičkog geodetskog zavoda može vršiti nadzor nad radom geodetske organizacije.

Odredbama člana 18. predviđeno je ovlašćenje inspektora da zabrani geodetskoj organizaciji izvođenje geodetskih radova na period od mesec dana, ako nakon zapisnikom naloženih mera za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, u narednom roku od jedne godine, ponovi istu nepravilnost.

Odredbama člana 19. izvršeno je usklađivanje prekršajnih odredaba člana 183. stav 1. Zakona sa predloženim izmenama u članu 18. stav 1. tačka 5) Zakona, odnosno propisivanje prekršaja za povredu novopredložene odredbe člana 18. stav 1. tačka 11), u vezi sa članom 5. Predloga zakona.

Odredbama člana 20. vrši se terminološko usklađivanje tako što se:

- na svim mestima u nazivu glave, nazivu odeljka, nazivu člana i u odredbama važećeg Zakona reči: “katastar vodova” u određenom padežu zamenjuju rečima: “katastar infrastrukture” u odgovarajućem padežu;

- na svim mestima u odredbama Zakona reči: “katastar nepokretnosti i vodova” u određenom padežu zamenjuju rečima: “katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture” u odgovarajućem padežu;

- na svim mestima u nazivu odeljka, nazivu člana i u odredbama Zakona, osim u odredbi člana 147. stav 4. i odredbi člana 184. stav 1. tačka 8), reč: “vod”, u jednini i množini, u određenom padežu zamenjuje se rečima: “infrastrukturni i podzemni objekat”, u jednini i množini, u odgovarajućem padežu.

Odredbama člana 21. predviđeno je da je Zavod dužan, najkasnije do 1. jula 2025. godine, da uspostavi informacioni sistem za katastar infrastrukture, te da će, kada se uspostavi taj informacioni sistem, infrastrukturne i podzemne objekte koji su upisani u katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti brisati iz katastra nepokretnosti, izmeniti način korišćenja zemljišta (kultura) i upisati u katastar infrastrukture, bez donošenja rešenja. Takođe je predviđeno da su vlasnici infrastrukturnih i podzemnih objekata, kao i objekata u njihovoj funkciji, koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, odnosno katastar vodova, dužni da angažuju ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši premer tih objekata, te da podnesu zahtev za upis u katastar infrastrukture, u roku od tri godine od dana osnivanja katastra infrastrukture.

Odredbom člana 22. propisan je rok za usklađivanje podzakonskih akata sa odredbama ovog zakona i za donošenje kataloga šifara i naziva za katastar infrastrukture od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana 23. uređeno je stupanje na snagu zakona.

IV. OCENA POTREBNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu u razdelu 45, programu 1102- Državni premer, katastar i upravljanje geoprostornim podacima na nacionalnom nivou, programskoj aktivnosti:

0001 - Upravljanje nepokretnostima i vodovima, na ekonomskoj klasifikaciji 42, u ukupnom, iznosu od 58.500.000,00 dinara- ekonomska klasifikacija 421-Stalni troškovi u iznosu od 20.500.000,00 dinara i 423-Usluge po ugovoru u iznosu od 38.000.000,00 dinara.

0002 - Obnova i održavanje referentnih osnova referentnih sistema i državne granice Republike Srbije, na ekonomskoj klasifikaciji 42, u ukupnom, iznosu od 250.000,00 dinara - ekonomska klasifikacija 423- Usluge po ugovoru.

0003 - Stručni, upravni i inspekcijski nadzor i procena vrednosti nepokretnostima ekonomskoj klasifikaciji 42, u ukupnom, iznosu od 220.000,00 dinara-ekonomska klasifikacija 423- Usluge po ugovoru;

0005 - Unapređenje registra prostornih jedinica i adresnog registra i uspostava interoperabilnosti sa drugim registrima na ekonomskoj klasifikaciji 42 i 51, u ukupnom, iznosu od 1.180.000,00 dinara- ekonomska klasifikacija 425- Tekuće popravke i održavanje u iznosu od 180.000,00 dinara, 512-Mašine i oprema u iznosu od 300.000,00 dinara i 515- Nematerijalna imovina u iznosu od 700.000,00 dinara.

0006 - Administracija i upravljanje, na ekonomskoj klasifikaciji 42 u ukupnom, iznosu od 910.000,00 dinara-ekonomska klasifikacija 423-Usluge po ugovoru u iznosu od 500.000,00 dinara i 425-Tekuće popravke i održavanje u iznosu od 410.000,00 dinara.

Ukupno procenjena potrebna sredstva za primenu zakona u 2023. godini iznose 61.060.000,00 dinara.

U narednim godinama sredstva će se planirati na istom ili približno istom nivou u okviru utvrđenih limita i u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine (“Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), zbog uspešnog sprovođenja Projekta “Unapređenje zemljišne administracije u Republici Srbiji”, deo koji se odnosi na implementaciju katastra infrastrukturnih i podzemnih objekata, odnosno katastra infrastrukture u Republici Srbiji. Projekat se finansira sredstvima iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Republika Srbija i Međunarodna banka za obnovu i razvoj u 2019. godini potpisale su Sporazum o zajmu za dodatno finansiranje za Projekat “Unapređenje zemljišne administracije u Republici Srbiji” koji je ratifikovan Zakonom koji je donela Narodna skupština Republike Srbije, koji je objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 2/20.

Zbog realizacije projektnih zadataka u ugovorenom roku predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku.

VII. Analiza efekata

Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

Prema sada važećim zakonskim rešenjima neke vrste infrastrukturnih i podzemnih objekata se upisuju u bazu podataka katastra nepokretnosti, neke u bazu podataka katastra vodova, dok za pojedine vrste infrastukturnih i podzemnih objekata upis u navedene baze podataka uopšte nije moguć ili nije adekvatan. Zbog specifičnosti infrastrukturnih i podzemnih objekata i ograničenja vezanih za upis takvih objekata i prava na njima u postojeće registre, neophodno je njihovo izdvajanje u poseban registar, odnosno potrebno je omogućiti upis svih vrsta infrastrukturnih i podzemnih objekata, uključujući i upis prava na njima, i to na jednom mestu, odnosno u jednoj bazi podataka- katastru infrastrukture.

Predložene promene će imati uticaja na unapređenje efikasnosti, transparentnosti, dostupnosti i pouzdanosti sistema za upravljanje nepokretnostima i geoprostornim podacima u Republici Srbiji, a posebno na poboljšanje efikasnosti sistema upisa, upravljanja i distribucije podataka o nepokretnostima, infrastrukturi i pravima na njima, kao i na unapređenje pouzdanosti i kvaliteta tih podataka u državnoj evidenciji, a što će dovesti i do povećanja pravne sigurnosti i unapređenja poslovnog okruženja.

Trenutno, u katastru vodova evidentirano je 136 238.12 kilometara kartiranih vodova na celoj teritoriji Republike Srbije koji će biti deo budućeg katastra infrastruture. Detaljnije, evidentirano je 1 0657 430 tačkastih elemenata, 3 459 823 linijskih, 89 168 poligona dok je evidentirano tačno 10 747 517 anotacija. Takođe, u katastru nepokretnosti postoji 539 336 objekata koji će biti deo budućeg katastra infrastrukture. Procena je da će primenom mera koje su propisane u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru u narednom periodu ovaj broj porasti za oko 20% iz razloga što postoji velikih interes i broj objekata koji nisu bili predmet upisa u katastar nepokretnoti i katastar vodova.

Uspostavljanje katastra infrastrukture predviđeno je Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade 2023-2026, Prioritetni cilj: 3.3. Unapređenje uslova za stanogradnju, saobraćajnu infrastrukturu i liberalizacija saobraćajnog režima, 338. Uspostavljen katastar infrastrukture

2) Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Ne.

3) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Zakon o državnom premeru i katastru.

4) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Upis infrastrukturnih objekata, kao i podzemnih objekata u širem smislu, u postojeće registre ima brojnih nedostataka, koji se manifestuju kroz nemogućnost upisa takvih objekata u katastar vodova, odnosno katastar nepokretnosti ili ograničenost odnosno neadekvatnost upisa i načina prikaza ovih objekata u postojećem sistemu. Naime, postojeći način upisa doveo je do toga da ti objekti kao objekti nisu vidljivi, osim ulica koje se upisuju kao objekti u bazu podataka, ili je vidljiv deo koji je na površini parcele dok ostatak koji se nalazi ispod površine parcele nije moguće upisati. Posledica toga je da, budući da nema objekta u bazi podataka nema ni upisanog vlasnika. Takođe, česte su situacije da su podaci netačni u tom smislu da su takvi objekti upisani u bazu katastra nepokretnosti kao nadzemni, neretko i sa posebnim delovima (npr. podzemni prolaz sa poslovnim prostorima kao posebnim delovima objekta), a jasno je da nisu nadzemni ili su delom iznad, a delom ispod zemlje. Upis infrastrukturnih objekata u katastar nepokretnosti se vrši na način koji je propisan za upis objekata, međutim deo ispod zemlje, kada se radi o podzemnim objektima, nemoguće je upisati i prikazati u grafici i alfanumerici. Drugim rečima, postojeći sistem katastra ne obezbeđuje potrebne uslove za odgovarajući upis i grafički prikaz pojedinih objekata infrastrukture, što prouzrokuje dalje probleme i ograničenja celog sistema.

Sadašnji način upisa infrastrukturnih objekata u katastar nepokretnosti prozilazi iz važećeg pravnog okvira, što za posledicu ima (ne)mogućnost prikaza takvih objekata u katastru nepokretnosti (u grafičkoj i alfanumeričkoj bazi podataka). Tako, podzemni prolazi su definisani kao posebni deo parcele sa ulazom ili izlazom iz podzemnog prolaza, mostovi kao posebni delovi parcele prikazani stubovima koji nose most, a viseći mostovi nikako. Bez intervencije u važećem pravnom okviru, upis, na primer, metroa i gradske železnice na osnovu rešenja kojim se dozvoljava upotreba kao jedinstvenog objekta infrastrukture, koji će delom biti podzemni, a delom nadzemni, neće biti moguć.

Nadalje, postojeći sistem uređenja katastra ne pravi nikakvu razliku između običnih građevinskih objekata (stambenih zgrada, kuća, poslovnih, komercijalnih, industrijskih) i građevinskih objekata koji po svom značaju predstavljaju objekte od opšteg interesa. Ovde se misli kako na infrastrukturne objekte u užem smislu (tuneli, mostovi, brane, železnica i sl.), tako i na linijske infrastrukturne objekte (javni put, naftovod, gasovod, produktovod, vodovodna i kanalaizaciona infrastruktura i dr.), ali i na objekte javne namene (objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, bolnice, objekti obrazovanja, objekti kulture, sportski i rekretativni objekti i sl.).

Iz navedenih razloga i uočenih problema, Republički geodetski zavod je Srednjoročnim planom za period 2022. do 2024. godina u planirane aktivnosti uvrstio uspostavljanje katastra infrastrukture, sa ciljem da se postigne unapređenje efikasnosti, transparentnosti, dostupnosti i pouzdanosti sistema za upravljanje nepokretnostima i geoprostornim podacima u Republici Srbiji, a posebno unapređenje efikasnog sistema upisa, upravljanja i distribucije podataka o nepokretnostima i infrastrukturi i pravima na njima, kao i unapređenje pouzdanosti i kvaliteta tih podataka u državnoj evidenciji. Radi postizanja ovog posebnog cilja predviđena je, između ostalog, izmena važećeg Zakona o državnom premeru i katastru.

Sledeći problem koji treba rešiti predloženim promenama jeste sprečavanje pojava uočenih u praksi da pojedine geodetske organizacije zloupotrebljavaju preneto ovlašćenje za obavljanje terenskih geodetskih radova, te tako, umesto da u elaboratu geodetskih radova prikažu faktičko stanje utvrđeno na terenu, one prikazuju neistinite podatke, na primer za objekat koji na terenu ima dva sprata prikažu u elaboratu da ima tri sprata i dr. Takođe, primećeno je da pojedine geodetske organizacije ne izvode geodetske radove u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima, te da ponavljaju istu nepravilnost u radu na koju im je već ukazano zapisnikom inspektora i naložene mere za njeno otklanjanje ili da ne prijavljuju Zavodu, u skladu sa Zakonom, promene od značaja za rad, kao što je promena u pogledu broja zaposlenih lica i posedovanja geodetskih instrumenata. Određeni broj zaposlenih lica geodetske struke i posedovanje odgovarajućih mernih instrumenata uslov je za dobijanje licence za rad, odnosno za izvođenje određene vrste geodetskih radova. Za geodetski instrument geodetska organizacija mora da poseduje dokument o ispravnosti, koji ne može biti stariji od dve godine, budući da od njegove tačnosti i preciznosti zavisi kvalitet podataka dobijenih geodetsko-tehničkim merenjem tim instrumentom, koji, kao podaci od opšteg interesa, postaju sastavni deo baze podataka katastra.

Na osnovu analize podataka o katastarskim kulturama i klasama zemljišta utvrđeno je da podaci o kulturama i klasama koji su upisani u katastru, a koji služe kao osnov za obračun katastarskog prihoda, nisu ažurni, odnosno da se stanje na terenu (utvrđeno na osnovu satelitskih snimaka) znatno razlikuje od stanja upisanog u katastru nepokretnosti. Ovo iz razloga, što se Republičkom geodetskom zavodu ne dostavljaju redovno podaci neophodni za ažuriranje katastra, odnosno što imaoci prava na nepokretnostima ne prijavljuju redovno promenu kulture i klase zemljišta, iako su na to obavezni, shodno odredbi člana 117. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru. Takođe, Odluka o utvrđivanju lestvice katastarskog prihoda nije menjana od dana donošenja (21. aprila 1994. godine), niti je doneta odluka o valorizaciji katastarskog prihoda, iako su se cene poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno prosečnih materijalnih troškova na osnovu kojih se utvrđuje katastarski prihod menjale u proteklom periodu. Navedeno ima za posledicu da katastarski prihod više nije relevantan pokazatelj ostvarenih prihoda građana od poljoprivrede i šumarstva. Iz tog razloga izmenjeni su poreski propisi, tako da se više ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, a osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta više nije katastarski prihod, već vrednost nepokretnosti. Stoga je predloženo je da se iz delokruga Republičkog geodetskog zavoda izbriše obračun katastarskog prihoda.

5) Koja promena se predlaže?

Predlaže se uspostavljanje katastra infrastrukture, kao baze koja će obuhvatiti celokupnu infrastrukturu u Republici Srbiji, i to, iz oblasti saobraćaja (kopneni, vodni i vazdušni saobraćaj), podzemnih i nadzemnih instalacija (vodova), energetskih i elektronskih komunikacionih mreža i sredstava, sa pripadajućim uređajima i postrojenjima, kao i podzemne objekte (podzemni prolazi, skloništa itd.), uključujući i prava na njima.

Sa ciljem da se unapredi kvalitet, pouzdanost i tačnost podataka o nepokretnostima, te da se spreče eventualne zloupotrebe i nesavesnost u radu geodetskih organizacija, predlaže se mera trajnog oduzimanja licence za rad geodetskoj organizaciji koja u elaboratu geodetskih radova prikaže nepostojeće promene na terenu ili neistinite podatke o nastalim promenama na terenu. Takođe, predlaže se i proširivanje datih ovlašćenja inspektoru da rešenjem zabrani geodetskoj organizaciji izvođenje geodetskih radova na period od mesec dana, ako nakon zapisnikom naloženih mera za otlanjanje utvrđenih nepravilnosti, u narednom roku od jedne godine, ponovi istu nepravilnost. Pored toga, predlaže se da se, već propisana obaveza geodetske organizacije da prijavi Zavodu nastale promene od značaja za njen rad, precizira tako se decidno navede da je obavezna da prijavi svaku promenu u pogledu broja zaposlenih lica i geodetskih instrumenata, kao i da na zahtev inspektora sačini i dostavi izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, što je u skladu sa odredbom člana 14. Zakona o inspekcijskom nadzoru (“Službeni glasnik RS”, br. 36/15, 44/18-dr.zakon i 95/18).

Budući da katastarski prihod više nije relevantan pokazatelj ostvarenih prihoda građana od poljoprivrede i šumarstva, predloženo je da se iz delokruga Republičkog geodetskog zavoda izbriše obračun katastarskog prihoda.

6) Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Promene su neophodne u predloženom obimu.

7) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložena rešenja imaju veliki potencijal da upis infrastrukturnih i podzemnih objekata i prava svojine i drugih prava na njima učine lakšim i jednostavnijim, da unaprede kvalitet, pouzdanost i tačnost podataka, čime se povoljno deluje na opšte privredno okruženje, investiciona ulaganja i stimuliše pojava novih privrednih subjekata.

8) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena.

9) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Predložene promene nije moguće ostvariti primenom važećih propisa.

10) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava.

Severna Makedonija je 2013. godine donela Zakon o katastru nekretnina kojim je uveden infrastrukturni katastar kao deo katastra nepokretnosti. U infrastrukturni katastar upisuju se svi infrastrukturni podzemni i nadzemni objekti iz oblasti saobraćaja, komunalne infrastrukture (vodovodni i kanalizacioni vodovi), elektroenergetske infrastrukture, telekomunikacione infrastrukture kao i drugi podzemni objekti. U katastar infrastrukture upisuje se pravo vlasništva infrastrukture kao i ostala stvarna prva i tereti (zakup, hipoteke itd). Sa podrškom projekta Svetke banke izrađen je softver koji omogućuje digitalni upis celokupne infrastrukture. Podaci za sve upisane infrastrukturne objekte su javno dostupni na geportalu Agencije za katastar nekretnina i svako može da dobije vlasnički list i kopiju plana za infrastrukturni objekat.

Holandija ima dva odvojena zakona koja uređuju upis infrastrukturnih objekata. Prvim zakonom uređuje se zaštita prava svojine na nekretninama, kao što su i podzemni i nadzemni infrastrukturni objekti. Cilj ovog zakona je da se registruje i zaštiti pravo vlasništva na infrastrukturnim objektima. Drugim zakonom uređuje se razmena podataka i informacija koje se odnose na infrastrukturne objekte. Cilj je da se spreči oštećenje podzemnih mreža kada se izvode podzemni radovi. Holandski katastar je zakonski obavezan da pruži sve informacije o podzemnim i nadzemnim infrastrukturnim objektima svakome ko ih zatraži uz naplatu naknade po određenoj tarifi.

U Litvaniji postoje zakoni na nacionalnom nivou (Zakon o katastru nepokretnosti i Zakon o registru nepokretnosti) koji se odnose na registraciju vlasništva nad nadzemnim i podzemnim infrastrukturnim objektima. Prema zakonu, nepokretnosti su zemljišne parcele, strukture (zgrade, inženjerske strukture) i prostorije u zgradama (stanovi, apartmani i druge prostorije). Infrastrukturni objekti se smatraju inženjerskom strukturom. Državni centralni registar je odgovoran za registraciju nepokretnosti, uključujući i infrastrukture. Osnovna svrha zakona je identifikovanje i obezbeđivanje prava na imovinu i drugih stvarnih prava i pružanje pravnih informacija različitim korisnicima, kao i zaštitita podzemne infrastrukture. Vlasnici infrastrukture su dužni da podnesu zahtev za registraciju podzemnih mreža i prava svojine i obezbeđuju sva neophodna dokumenta. Podaci o pravama unose se u registar, a grafički podaci se unose u katastralni plan. Postoji poseban sloj (lejer) za inženjerske strukture u katastarskom planu nekretnina.

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Predložena promena će dovesti do unapređenja efikasnosti, transparentnosti, dostupnosti i pouzdanosti sistema za upravljanje nepokretnostima i geoprostornim podacima u Republici Srbiji, a posebno poboljšanja efikasnosti sistema upisa, upravljanja i distribucije podataka o nepokretnostima, infrastrukturi i pravima na njima, kao i do unapređenja pouzdanosti i kvaliteta tih podataka u državnoj evidenciji, a što će dovesti i do povećanja pravne sigurnosti i unapređenja poslovnog okruženja.

2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Predmetnom promenom se želi postići dobijanje informacija i podataka na jednom mestu u okviru integrisanog Geodetsko katastarskog informacionog sistema za sve objekte iz katastara nepokretnosti i za sve tipove infrastrukturnih objekata koji postoje na određenoj lokaciji, zatim, adekvatan grafički prikaz infrastrukture, odnosno tačnost i potpunost podataka o infrastrukturi, bolje mogućnosti planiranja prostora, preventivno sprečavanje oštećenja podzemnih i nadzemnih instalacija (vodova) i smanjenje troškova direktne i indirektne štete prilikom izgradnje novih objekata, nesmetana realizacija projekata parcelacije i preparcelacije na zemljištu iznad podzemne infrastrukture, a što bi rezultiralo i sa optimalnim upravljanjem infrastrukturom, kao i upravljanjem vlasništvom infrastrukture, odnosno mogućnošću prodaje, stavljanja hipoteke, davanja u zakup itd.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Predloženi ciljevi su usklađeni sa postojećim pravnim okvirom i prioritetnim ciljevima Vlade.

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih, odnosno posebnih ciljeva?

Na osnovu povećanog broja upisanih infrastrukturnih i podzemnih objekata, posebnih delova tih objekata i prava svojine, hipoteke i drugih prava na njima, nesmetane realizacije projekata parcelacije i preparcelacije na zemljištu iznad podzemne infrastrukture, povećanog broja investicionih ulaganja.

Nije moguće kvantitativno izraziti početnu i ciljanu vrednost navedenih pokazatelja, budući da ne postoji evidencija svih postojećih infrastrukturnih i podzemnih objekata, kao i posebnih delova tih objekata, niti podaci o infrastrukturnim i podzemnim objektima čija se izgradnja planira narednih godina. Takođe, ne postoji rok za postizanje ciljane vrednosti, jer će se navedeni objekti i posebni delovi tih objekata upisivati u katastar infrastrukture u kontinuitetu svih narednih godina kako se budu gradili.

Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1) Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana “status quo” opcija?

Ostvarenje ciljeva nije moguće postići status quo opcijom, niti preduzimanjem drugih mera u obavljanju poslova državne uprave, već donošenjem zakona, budući da se radi o materiji koja se može urediti isključivo zakonom.

2) Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Ne postoje druge opcije za postizanje željene promene, imajući u vidu da je neophodna izmena regulatornog okvira, s obzirom na to da su predložena rešenja zakonska materija.

3) Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Ne postoje podsticajne mere.

4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Radi ostvarenja postavljenih ciljeva nije neophodno osnivanje novih institucija, niti ukidanje postojećih.

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Informisanje i edukacija lica na koje se zakonska rešenja odnose, a pre svega onih lica koja će biti angažovana na primeni zakona predstavlja značajnu meru koja će se preduzeti radi ostvarenja predloženog cilja, međutim predložena promena se ne može ostariti primenom samo te mere, već je neophodna izmena regulatornog okvira s obzirom na to da su predložena rešenja zakonska materija.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Predloženo rešenje se ne može postići bez izmene zakona, budući da se radi o zakonskoj materiji.

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku.

Ostvarenje predloženih promena prouzrokovaće troškove Republičkom geodetskom zavodu radi uspostavljanja novog informacionog sistema koji će omogućiti upis svih infrastrukturnih i podzemnih objekata na jednom mestu.

2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Za sprovođenje izabrane opcije potrebno je obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu obezbeđena su sredstva u razdelu 45, programu 1102 - Državni premer, katastar i upravljanje geoprostornim podacima na nacionalnom nivou, u ukupnom iznosu od od 61.060.000,00 dinara. U narednim godinama sredstva će se planirati na istom ili približno istom nivou u okviru utvrđenih limita i u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Predložene izmene neće prouzrokovati troškove privrednim subjektima, već samo višestruke koristi, kao što su: bolje mogućnosti planiranja prostora, preventivno sprečavanje oštećenja podzemnih i nadzemnih instalacija (vodova) i smanjenje troškova direktne i indirektne štete prilikom izgradnje novih objekata, nesmetana realizacija projekata parcelacije i preparcelacije na zemljištu iznad podzemne infrastrukture, optimalno upravljanje vlasništvom infrastrukture, odnosno mogućnost prodaje, stavljanje hipoteke radi obezbeđenja kreditnih potraživanja, davanje u zakup i dr.

Predloženim izmenama ne uvode se nove obaveze za privredne subjekte, jer je odredbama čl. 117. i 147. Zakonom o državnom premeru i katastru propisana obaveza za investitore, odnosno imaoce prava da u određenom roku prijave svaku promenu na nepokretnostima i na vodovima, odnosno da podnesu zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti, odnosno katastru vodova, što znači da već po važećem zakonu imaju obavezu da angažuju geodetsku organizaciju da izvrši snimanje istih. Kaznenim odredbama istog zakona propisano je da nepoštovanje navedenih odredaba predstavlja prekršaj za koji se kažnjava novčanom kaznom (član 184. tač. 7) i 8) i član 185. tačka 3).

Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1) Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Predložena zakonska rešenja neće stvoriti troškove građanima, a omogućiće im veću pravnu sigurnost u prometu podzemnih objekata, odnosno posebnih delova tih objekata, uzimanje kredita stavljanjem pod hipoteku tih nepokretnosti, dobijanje informacija i podataka na jednom mestu u okviru integrisanog Geodetsko katastarskog informacionog sistema za sve tipove infrastrukturnih objekata koji postoje na određenoj lokaciji na kojoj planiraju izgradnju kuće, vikendice i dr.

Predloženim izmenama ne uvode se nove obaveze za građane, jer je Zakonom o državnom premeru i katastru propisana obaveza za sve imaoce prava da prijave svaku promenu na nepokretnosima i na vodovima, što znači da već po važećem zakonu imaju obavezu da angažuju geodetsku organizaciju da izvrši snimanje istih.

2) Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Predložene izmene nemaju uticaja na pojedine društvene grupe.

3) Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Predložene izmene nisu od uticaja na ravnopravnost svih učesnika u pravnom saobraćaju.

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1) Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Radi ostvarenja postavljenih ciljeva neophodno je preduzeti organizacione mere, odnosno izmeniti organizacionu strukturu Republičkog geodetskog zavoda na način da se Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, umesto Odeljenja za katastar vodova, obrazuje uža unutrašnja jedinica - Odeljenje za katastar infrastrukture.

Radi ostvarenja postavljenih ciljeva neophodno je, kao dodatnu meru, sprovesti obuku lica koja će biti angažovana na primeni zakona. Troškovi obuka su uračunati u ukupna finansijska sredstva koja su planirana za sprovođenje zakona.

Radi primene zakona neophodno je obezbediti tehničke uslove, odnosno neophodna je implementacija novog informacionog sistema za katastar infrastrukture.

Predloženim promenama u članu 4. Predloga zakona se ne uvode nove nadležnosti za Republički geodetski zavod), budući da je nadležnost za vođenje posebne evidencije o utvrđenim promenama na nepokretnostima koje nisu upisane u katastar nepokretnosti već uvedena odredbom člana 49. stav 4. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20). Takođe, saglasno odredbi člana 152. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, u Republički geodetski zavod nadležan je da vodi Registar cena nepokretnosti, a saglasno odredbi člana 151. stav 6. istog zakona, da podatke iz postupka masovne procene vrednosti nepokretnosti objavljuje na svojoj internet stranici.

2) Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Radi primene zakona nisu potrebni dodatni kapaciteti.

3) Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Ne.

4) Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Izabrana opcija je u saglasnosti sa važećim propisima.

5) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Predloženom odredbom člana 5. Predloga zakona predviđeno je da se član 20. stav 3. važećeg Zakona, kojim su propisani slučajevima kada se geodetskoj organizaciji oduzima licenca za rad, dopuni odredbom kojom će se propisati oduzimanje licence geodetskoj organizaciji i u slučaju ako dostavi elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima, ili je elaborat izradilo lice koje nije zaposleno, odnosno angažovano u toj geodetskoj organizaciji. Predloženom odredbom člana 18. predviđano je da se član 177. važećeg Zakona dopuni odredbom kojom se daje ovlašćenje inspektoru da rešenjem zabrani geodetskoj organizaciji izvođenje geodetskih radova na period od mesec dana, ako nakon zapisnikom naloženih mera za otlanjanje utvrđenih nepravilnosti, u narednom roku od jedne godine, ponovi istu nepravilnost.

Predloženim odredbama ne ugrožavaju se Ustavom zajemčena ljudska prava i slobode, već se sprečavaju eventualne zloupotrebe i nesavesnost u radu geodetskih organizacija, sa ciljem da se unapredi kvalitet, pouzdanost i tačnost podataka upisanih u katastar nepokretnosti i katastar vodova, odnosno katastar infrastrukture, budući da su državni premer, katastar nepokretnosti i katastar vodova od opšteg interesa za Republiku Srbiju, shodno članu 6. važećeg Zakona o državnom premeru i katastru.

Praksa je pokazala da pojedine geodetske organizacije zloupotrebljavaju preneto ovlašćenje za obavljanje terenskih geodetskih radova tako što u elaboratu geodetskih radova prikazuju neistinite podatke, umesto da verodostojno prikažu faktičko stanje utvrđeno na terenu, te da geodetske radove ne izvode u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima.

O oduzimanju licence za rad geodetskoj organizaciji Republički geodetski zavod odlučuje rešenjem, protiv kojeg se može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, u skladu sa čl. 20. i 21. važećeg Zakona o državnom premeru i katastru.

Za zabranu izvođenja geodetskih radova inspektor donosi rešenje, na osnovu člana 177. stav 2. važećeg Zakona, protiv kojeg se može izjaviti žalba Republičkom geodetskom zavodu, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

6) Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Ne.

7) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Radi ostvarenja postavljenih ciljeva neophodno je preduzeti organizacione mere, obezbediti tehničke uslove odnosno implementirati nov informacioni sistem za katastar infrastrukture, obezbediti uslove u pogledu kadrovskih kapaciteta i kao dodatnu meru kontinuirano sprovođenje obuke i edukacije lica koja će biti angažovana na ovim poslovima. Rok do koga je predloženim izmenama određeno da će biti uspostavljen katastar infrastrukture je juli 2025. godine.

Ključna pitanja za analizu rizika

1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Sprovođenje izabrane opcije predstavlja prioritet za donosioce odluka u narednom periodu.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena su finansijska sredstva. Procenjeno je da će biti dovoljno vremena za sprovođenje javne nabavke u vezi sa implementacijom novog informacionog sistema za katastar infrastrukture.

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Ne postoji rizik za sprovođenje izabrane opcije.

IZVEŠTAJ

(informacije) O SPROVEDENIM KONSULTACIJAMA

U skladu sa članom 44. stav 2. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (“Službeni glasnik RS”, broj 8/19), u nastavku Izveštaja navodimo sledeće:

1) Vreme, obim i metode konsultacija: Konsultacije nisu sprovedene.

2) Učesnici konsultativnog procesa: Konsultacije nisu sprovedene..

3) Pitanja koja su bila predmet konsultacija: Konsultacije nisu sprovedene.

4) Primedbe, sugestije i komentari koji su uzeti u razmatranje i onima koji nisu uvaženi, kao i o razlozima za njihovo neprihvatanje: Konsultacije nisu sprovedene.

5) Uticaj rezultata konsultacija na izbor mera iz dokumenta javnih politika: Konsultacije nisu sprovedene.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 13.10.2023.