Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Nacrt zakona predviđa da će novčanom kaznom od 500.000 do 1.500.000 dinara biti kažnjen za prekršaj organ javne vlasti, osim organa Republike Srbije, organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave, ako ne obezbedi korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima vaspitnog rada


Aktivistkinje za ženska prava i lingvistkinje iz Vojvodine ocenile su da je priča o tome da srpski jezik ne trpi nazive zanimanja u ženskom rodu pokušaj zaustavljanja usvajanja Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti i prikrivanja drugih društvenih problema.

Aktivstkinja za ženska prava Marija Srdić rekla je da se tema rodno osetljivog jezika pokreće kao posledica bure koja se digla oko Nacrta zakona i dodala da to vidi kao "orkestriranu kampanju, iza koje stoji konzervativna polovina društva".

- Taj nacrt je trenutno nešto najbolje što imamo. Ali, u njemu se nalazi niz stvari koje aktuelna politička elita ne može da proguta - kvotu od 40 odsto za žene, što je evropski standard, zatim dobro napisan deo koji se tiče kaznenih odredbi ukoliko se zakon ne poštuje. Postojeći Zakon o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) se primenjuje kao deklaracija, kome se sviđa - primeni, kome se ne sviđa - ne primeni - rekla je Srdićeva.

Lingvistkinja Maja Sedlarević rekla je da atmosfera od kada je najavljeno da će Nacrt zakona ući u skupštinsku proceduru takva da se jasno vidi nevoljnost da se zakon donese i da je rasprava o tome da li jezik trpi funkcije u ženskom rodu samo početak pritiska na javnost zbog tog zakona.

- Jezik je promenljiv, jezik prati društvene tokove, formira se svest javnosti onim što je izgovoreno, jezik pokazuje promene u društvu. Kao što žene nikada nisu bile ministarke, astronautkinje, predsednice, danas to jesu i upotrebom imenica u ženskom rodu mi pokazujemo da se bave tim zanimanjima. Reč je zapravo o pokušaju sprečavanja promena koje su neminovne - navodi Maja Sedlarević.

Da li zbog novog zakona muškarci u Srbiji treba da se plaše za posao?

Lingvistkinja i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković rekla je da ne vidi razlog da se sada polemiše o rodno osetljivom jeziku, jer su mnogi lingvisti uspeli u tome da "urodnjavanje jezika u javnoj komunikaciji bude deo svakodnevice".

- Retrogradno je sada ponovo otvarati to pitanje, jer je reč o završenom procesu koji se ne može poništiti. Čemu onda gubljenje vremena u nesvrsishodnim polemikama, osim ako nije namera da se 'oposle neka druga posla', opet kroz jezičku politiku - rekla je Valić Nedeljković.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Ljiljana Pešikan Ljuštanović ocenila je da je priča o rodno osetljivom jeziku u ovom trenutku "dimna zavesa", jer se pokreće kada prema njenim rečima, odlukom Ministarstva, poslodavci mogu da otpuste trudnu ili bolesnu ženu, a "ništa bolje neće ni muškarci proći".

- To je neka vrsta zamajavanja. Uostalom, to nije samo pitanje žena, to je i pitanje muškaraca. Ali, pretvarati to u pitanje sukoba među polovima je samo zamagljivanje suštine - rekla je Pešikan Ljuštanović.

Ona je podsetila da je Srbija potpisala i odgovarajuće međunarodne ugovore, kojima se obavezala na upotrebu rodno korektnog jezika.

Lingvistkinja Svenka Savić ukazala je da jezik treba da bude spreman da se prilagodi novim situacijama i okolnostima u društvu. Prema njenim rečima, podaci pokazuju da postoji sistemska blokada za prodor rodno osetljivog jezika u službenu upotrebu.

- Vrlo mali broj zna da postoje odluke, predlozi i drugi usvojeni dokumenti i konkretne preporuke, valjano obrazložene za upotrebu rodno osetljivog srpskog jezika u službenoj upotrebi (ombudsmana i drugih), zatim da uglavnom ne čitaju stručnu literaturu sa takvom temom, da povezuju ovu promenu u jeziku sa nacionalnim identitetom, tačnije sa ugroženošću opstanka ćirilice- rekla je Svenka Savić.

Izvor: Vebsajt Blic, 15.10.2017.
Naslov: Redakcija