Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRAŠNJIM VODAMA - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRAŠNJIM VODAMA

Član 1.

U Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 - dr. zakon, 92/16, 104/16 - dr. zakon, 113/17 - dr. zakon, 41/18, 95/18 - dr. zakon i 37/19 - dr. zakon), u članu 4. posle tačke 30b) dodaje se tačka 30v), koja glasi:

"30v) Minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga je kriterijum koji se koristi prilikom utvrđivanja opravdanosti za uvođenje mera unutarlučke konkurencije koje imaju za cilj da omoguće pružanje iste vrste lučkih usluga vezanih za istu vrstu tereta od strane više lučkih operatera unutar jedne luke. Minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga (u daljem tekstu: MNR) se postiže kada se marginalni i prosečni troškovi u jednoj luci više ne smanjuju u slučaju proširenja kapaciteta luke. Uvođenje unutarlučke konkurencije u slučaju kada ukupni tržišni zahtevi za pretovarom određene vrste tereta u jednoj luci nisu najmanje dvostruko veći od MNR u toj luci, prouzrokuje smanjivanje iznosa lučkih taksi do nivoa koji značajno umanjuje ulaganja lučkih operatera u osnovna sredstva (CAPEX) i operativne troškove (OPEX), što negativno utiče na zaposlenost i nivo, odnosno kvalitet pružanja lučkih usluga;".

Član 2.

U članu 90l stav 5. reč: "kontrolni" zamenjuje se rečju: "vanredni".

Član 3.

U članu 106. stav 6. reč: "kontrolnog" zamenjuje se rečju: "vanrednog".

Član 4.

U članu 106v stav 2. menja se i glasi:

"Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar."

Član 5.

U članu 120. stav 2. reči: "i privremenog svedočanstva o sposobnosti broda za prevoz putnika" brišu se.

Član 6.

U članu 132. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Stručni ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar na period od četiri godine.".

Dosadašnji st. 4-9. postaju st. 5-10.

Član 7.

U članu 134a stav 2. reči: "odnosno dozvole za ukrcavanje" brišu se.

Član 8.

Član 136. menja se i glasi:

"Član 136.

Kao član posade na brodu može da se ukrca samo lice koje ima brodarsku knjižicu koju izdaje lučka kapetanija.

Brodarska knjižica je isprava kojom se dokazuje osposobljenost za vršenje poslova na brodu člana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

Brodarska knjižica je lična isprava lica kome je izdata.

Stranom državljaninu se izdaje brodarska knjižica ako su ispunjeni uslovi uređeni podzakonskim aktom iz stava 5. ovog člana.

Ministar propisuje uslove, način i postupak izdavanja i zamene brodarske knjižice domaćem i stranom licu, sadržinu i obrasce brodarske knjižice, lica i organe nadležne za unošenje i overu podataka, kao i sadržinu, obrazac i način vođenja registra izdatih brodarskih knjižica.

Brodarska knjižica se izdaje sa rokom važenja od deset godina."

Član 9.

Naziv člana 205. briše se.

U članu 205. stav 1. menja se i glasi:

"Upravljanje lukama i pristaništima vrše Agencija za upravljanje lukama (u daljem tekstu: Agencija) i ministarstvo, bez obzira na svojinski status luke i pristaništa, u skladu sa ovim zakonom."

Član 10.

Član 207. menja se i glasi:

"Član 207.

Agencija obavlja sledeće regulatorne, stručne i razvojne poslove:

1) izdaje i oduzima odobrenje za obavljanje lučke delatnosti;

2) zaključuje ugovor o obavljanju lučke delatnosti na osnovu dobijenog odobrenja;

3) vodi upisnik lučkih operatera kojima je izdato odobrenje, odnosno lučkih operatera iz člana 217. stav 1. ovog zakona;

4) naplaćuje lučke naknade;

5) donosi i javno objavljuje lučke tarife;

6) prati rad lučkih operatera koji obavljaju lučke delatnosti u skladu sa prirodom njihovog poslovanja i obavezama preuzetim prema Agenciji;

7) obezbeđuje uslove za ostvarivanje međulučke i unutrašnje lučke konkurencije;

8) vrši promociju luka i pristaništa na domaćem i međunarodnom tržištu;

9) u skladu sa prihodima ostvarenim po osnovu naplate lučkih naknada investira u izgradnju, modernizaciju i održavanje lučke infrastrukture koja je u javnoj svojini, osim kada je to obaveza lučkog operatera po osnovu izdatog odobrenja, odnosno date lučke koncesije, kao i kontrole nad održavanjem lučkih građevina i objekata;

10) održava red u luci, izuzev poslova koji su u nadležnosti lučkih kapetanija;

11) zaštite lučkog područja i akvatorije od zagađenja;

12) vodi evidenciju korisnika državne pomoći male vrednosti (de minimis državna pomoć) u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć male vrednosti;

13) vodi evidenciju o objektima lučke infrastrukture u svojini Republike Srbije na kojima Agencija ima upisano pravo korišćenja, kao i katastarskim parcelama koje čine lučko zemljište;

14) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo obavlja sledeće poslove:

1) u slučaju kapitalnog projekta ulaganja u izgradnju lučke infrastrukture vrši prava investitora u ime Republike Srbije;

2) sprovodi postupak za dodelu lučke koncesije za usluge sa pravom na eksploataciju konkretne usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge, odnosno lučke koncesije za javne radove sa pravom na komercijalno korišćenje izvedenih radova, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata;

3) utvrđuje visinu koncesione naknade;

4) zaključuje ugovor o koncesiji;

5) vodi upisnik lučkih operatera kojima je data lučka koncesija."

Član 11.

U članu 214a stav 1. reč: "Agencije" zamenjuje se rečju: "ministarstva".

U stavu 4. reč: "Agencije" zamenjuje se rečju: "ministarstva".

U stavu 5. posle reči: "u državnoj svojini" stavlja se zapeta i dodaju se reči: "osim kada su lučko zemljište i lučka infrastruktura dati u koncesiju".

U stavu 8. reč: "Agenciji" zamenjuje se rečju: "ministarstvu", a reči: "radi davanja saglasnosti Agencije" brišu se.

Stav 9. menja se i glasi:

"Ministarstvo pokreće postupak za utvrđivanje lučkog područja iz stava 8. ovog člana, ako se dokumentima iz stava 8. ovog člana dokazuje ekonomska, finansijska, odnosno tržišna opravdanost proširivanja lučkog područja i ako su ispunjeni uslovi iz člana 226a ovog zakona."

Član 12.

U članu 216a stav 8. menja se i glasi:

"Protiv rešenja kojim se izdaje odobrenje za obavljanje lučke delatnosti može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar."

Član 13.

U članu 217. stav 8. menja se i glasi:

"Protiv rešenja iz stava 7. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar."

Član 14.

U članu 218. posle stava 11. dodaje se stav 12, koji glasi:

"Ako se odobrenje za obavljanje lučke delatnosti daje sa pravom zakupa izgrađene lučke infrastrukture i suprastrukture, odnosno sa pravom službenosti građenja objekata lučke infrastrukture i/ili suprastrukture na lučkom zemljištu, ugovori o zakupu, odnosno zasnivanju prava službenosti građenja su sastavni deo ugovora iz člana 216a stav 4. ovog zakona."

Član 15.

U članu 218a stav 1. reči: "U ugovoru iz člana 216a stav 4. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "U ugovoru o zasnivanju prava službenosti građenja koji je sastavni deo ugovora iz člana 216a stav 4. ovog zakona".

U stavu 3. reči: "člana 216a stav 4. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "stava 1. ovog člana".

U stavu 5. reči: "člana 216a stav 4. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "stava 1. ovog člana".

Član 16.

U članu 219. stav 1. posle reči: "kontinuiteta" stavlja se zapeta i dodaje reč: "vrste".

Član 17.

U članu 225a posle stava 8. dodaje se stav 9, koji glasi:

"Protiv odobrenja iz stava 7. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema odobrenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar."

Član 18.

U članu 225b posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Protiv odobrenja iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema odobrenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar."

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.

Član 19.

Član 226a menja se i glasi:

"Član 226a

Ministarstvo će ograničiti broj lučkih operatera koji mogu da pružaju određenu lučku uslugu u jednoj luci u skladu sa odredbama ovog zakona, ako:

1) nema raspoloživog lučkog zemljišta u sastavu lučkog područja na kome se može obavljati lučka usluga, pod uslovom da je lučko zemljište neophodno za pružanje lučke usluge i ako Strategijom iz člana 8. ovog zakona nije predviđeno proširivanje lučkog područja u konkretnoj luci;

2) nepostojanje ograničenja može da utiče na bezbedan rad i zaštitu životne sredine u okviru lučkog područja;

3) fizičke karakteristike lučke infrastrukture ili način obavljanja saobraćaja unutar luke onemogućavaju rad više lučkih operatera unutar lučkog područja;

4) ukupni tržišni zahtevi za pretovarom određene vrste tereta u jednoj luci nisu najmanje dvostruko veći od MNR u toj luci, pri čemu će se smatrati da je MNR ispunjen ako interna stopa povraćaja (IRR) lučkog operatera iznosi najmanje 12%, odnosno u slučaju davanja lučke koncesije, ako stopa povraćaja uloženih sredstava (ROCI) iznosi najmanje 12%."

Član 20.

U članu 227. stav 2. reči: "Agencija je dužna" zamenjuje se rečima: "Ministarstvo je dužno".

U stavu 3. reč: "Agencija" zamenjuje se sa rečju: "ministarstvo".

U stavu 4. reči: "Agencija je dužna" zamenjuje se rečima: "Ministarstvo je dužno".

U stavu 5. reč: "Agencija" zamenjuje se sa rečju: "ministarstvo", a reči: "Agencija stavila" zamenjuju se rečima: "ministarstvo stavilo".

U stavu 8. reč: "Agencija" zamenjuje se sa rečju: "ministarstvo".

U stavu 10. reči: "Agencija je dužna" zamenjuju se rečima: "ministarstvo je dužno".

Član 21.

U članu 227b stav 1. reč: "Agencija" zamenjuje se rečju: "Ministarstvo".

U stavu 2. reči: " Agencija je dužna" zamenjuju se rečima: "Ministarstvo je dužno".

U stavu 3. reči: "Agencija je dužna" zamenjuju se rečima: "ministarstvo je dužno".

U stavu 4. reč: "Agencija" zamenjuje se rečju: "Ministarstvo".

U stavu 5. reč: "Agencija" zamenjuje se rečju: "ministarstvo" u odgovarajućem padežu.

U stavu 6. reč: "Agenciji" zamenjuje se rečju: "ministarstvu".

Stav 7. menja se i glasi:

"Na izveštaj o projektu ministarstvo daje saglasnost."

U stavu 8. reči: "Agencija dala" zamenjuje se rečima: "ministarstvo dalo".

Član 22.

U članu 227e stav 1. reč: "Agencija" zamenjuje se rečju: "ministarstvo".

U stavu 3. reči: "Agencija je dužna" zamenjuje se rečima: "Ministarstvo je dužno".

U stavu 5. reč: "Agenciji" zamenjuje se rečju: "ministarstvu".

Član 23.

U članu 227ž stav 3. briše se.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 5. reči: "dok se sredstva od naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi usmeravaju Agenciji koja ih koristi u skladu sa odredbom člana 229. ovog zakona" brišu se.

Član 24.

U članu 227i stav 1. reč: "Agencija" zamenjuje se rečju: "Ministarstvo", a zapeta i reči: "dok će kopiju tog izveštaja dostaviti ministarstvu" brišu se.

U stavu 2. reč: "Agencija" zamenjuje se rečju: "Ministarstvo".

U stavu 3. reč: "Agencije" zamenjuje se rečju: "ministarstva".

U stavu 4. reči: "Agencija je dužna" zamenjuje se rečima: "ministarstvo je dužno".

U stavu 5. reči: "Agencije" zamenjuje se rečju: "ministarstva".

Član 25.

U članu 228. stav 2. briše se.

Član 26.

Član 229. menja se i glasi:

"Član 229.

Naknade za korišćenje luka i pristaništa uređene su zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara, osim naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi koja je uređena ovim zakonom."

Član 27.

U članu 237. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

"Protiv odobrenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema odobrenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar."

Dosadašnji st. 5-11. postaju st. 6-12.

Član 28.

U članu 237b stav 4. menja se i glasi:

"Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar."

Član 29.

U članu 239. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Protiv odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u okviru pristaništa za sopstvene potrebe može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema odobrenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar."

Dosadašnji st. 4-6. postaju st. 5-7.

Član 30.

U članu 240. stav 4. menja se i glasi:

"Protiv rešenja kojim se izdaje odobrenje za privremeno pretovarno mesto može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar."

Član 31.

U članu 275. stav 1. tačka 1) reči: "ili dozvolu za ukrcavanje" brišu se.

Član 32.

U čl. 227v, 227đ i 227z reč: "Agencija" u određenom padežu zamenjuje se rečju: "ministarstvo" u odgovarajućem padežu.

Član 33.

Ministar će u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonski akt iz člana 8. stav 5. ovog zakona.

Član 34.

Agencija je dužna da uskladi svoje akte sa odredbama ovog zakona u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 35.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Predlog zakona) ima pre svega za cilj da izjednači pravni položaj i nadležnosti organa i organizacija koji su Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uspostavljeni u odnosu na realizaciju kapitalnih projekata ulaganja u izgradnju lučke infrastrukture, i to u smislu realizacije svih projektnih faza koje obuhvataju projektovanje i izgradnju lučke infrastrukture, a zatim i dodelu lučke koncesije za izgradnju lučke suprastrukture i održavanje lučke infrastrukture.

Odredbe Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama koje su na snazi već predviđaju da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (u daljem tekstu: MGSI) investitor na kapitalnim projektima ulaganja u izgradnju lučke infrastrukture projektima, tako da je potrebno izjednačiti položaj i nadležnosti MGSI u odnosu na sledeću fazu u realizaciji kapitalnih projekata ulaganja u izgradnju luka u Srbiji, a to je sprovođenje postupka dodele lučkih koncesija. S tim u vezi, Predlogom zakona omogućiće se da MGSI nastavi realizaciju započetih kapitalnih projekata kroz davanje ovlašćenja za sprovođenje postupaka dodele lučkih koncesija. Postojeći administrativni kapaciteti Agencije za upravljanje lukama, koja zapošljava 12 zaposlenih od čega je osam angažovano na obavljanju stručnih poslova iz delokruga Agencije, predstavljaju ograničavajući faktor za brzo preduzimanje mera potrebnih za realizaciju radnji koje prethode vođenju postupka dodele lučke koncesije, kao i samo sprovođenje postupka dodele koncesije. Iz navedenog razloga, Agencija do danas nije sprovela ni jedan postupak dodele lučkih koncesija. S druge strane, MGSI ima potrebne administrativne kapacitete i pozitivno iskustvo stečeno kroz postupak dodele koncesije za aerodrom "Nikola Tesla". MGSI je do danas već sprovelo postupak izrade kompletne tehničke dokumentacije za izgradnju Terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo, uspešno sprovelo finansijsko-tehničke pregovore sa Evropskom investicionom bankom o finansiranju projekta, te će se predloženim izmenama i dopunama omogućiti ne samo da MGSI nastavi sa realizacijom poslednje faze ovog strateški važnog projekta za Republiku Srbiju u zadatim rokovima, već će se omogućiti ubrzana realizacija svih planiranih kapitalnih projekata ulaganja u izgradnju luka u Srbiji.

Predlogom zakona uvodi se tzv. minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga (MNR), kao objektivni kriterijum koji će se koristi prilikom utvrđivanja opravdanosti za uvođenje mera unutarlučke konkurencije koje imaju za cilj da omoguće pružanje iste vrste lučkih usluga vezanih za istu vrstu tereta od strane više lučkih operatera unutar jedne luke. Naime, u praksi se pokazalo da, usled nepostojanja zakonom propisanih kriterijuma, postoji mogućnost za arbitrerno odlučivanje nadležnih organa i organizacija kako u odnosu na proširivanje lučkog područja, tako i u pogledu izdavanja odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, odnosno dodele lučke koncesije. Posledično, potrebno je propisati objektivan kriterijum koji će se koristiti prilikom ekonomsko-finansijskog i tehničkog opravdavanja zahteva za proširivanje lučkog područja, kao i za dodelu odobrenja, odnosno koncesije, i to u onim slučajevima kada se predlaže pružanje iste vrste lučkih usluga vezanih za istu vrstu tereta od strane više lučkih operatera unutar jedne luke. S tim u vezi, u pravnim sistemima zemalja koje pripadaju latinskom i hanzeatskom sistemu upravljanja lukama primenjuje se kriterijum tzv. minimalnog nivoa rentabilnosti lučkih usluga (MNR) koji se postiže kada se marginalni i prosečni troškovi u jednoj luci više ne smanjuju u slučaju proširenja kapaciteta luke. U navedenim sistemima, nadležni organi mogu da ograniče broj lučkih operatera koji mogu da pružaju određenu lučku uslugu u jednoj luci, ako ukupni tržišni zahtevi za pretovarom određene vrste tereta u jednoj luci nisu najmanje dvostruko veći od MNR u toj luci. Pri tome, smatraće se da je MNP ispunjen ako interna stopa povraćaja (IRR) lučkog operatera iznosi najmanje 12%, odnosno u slučaju davanja lučke koncesije ako stopa povraćaja uloženih sredstava (ROCI) iznosi najmanje 12%. Imajući u vidu rezultate koje postižu luke u ovim pravnim sistemima, predlaže se primena istih mehanizama radi postizanja odgovarajućih rezultata. Ukazuje se da je unutarlučka konkurencija mehanizam kojim se postižu niže cene usluga lučkih operatera na zadovoljstvo korisnika luka, ali bez uticaja na ukupne performanse rada operatera, pri čemu je ovaj instrument primenjiv samo u lukama u kojima se ostvaruju velike količine pretovara tereta (najmanje 7 miliona tona na godišnjem nivou). S druge strane, uvođenje unutarlučke konkurencije u slučaju kada ukupni tržišni zahtevi za pretovarom određene vrste tereta u jednoj luci nisu najmanje dvostruko veći od MNR u toj luci, prouzrokuje smanjivanje iznosa lučkih taksi do nivoa koji značajno umanjuje ulaganja lučkih operatera u osnovna sredstva (CAPEX) i operativne troškove (OPEX), što negativno utiče na zaposlenost i opšti nivo, odnosno kvalitet pružanja lučkih usluga.

Predlogom zakona preciziraju se i određena pitanja koja su se pojavila u praksi a odnose na na formu ugovora o obavljanju lučke delatnosti. Predlogom zakona se preciziraju pojedini aspekti ovog ugovora u smislu preciziranja da se ugovori o zakupu, odnosno zasnivanju prava službenosti građenja pripremaju kao posebni aneksi koji su sastavni deo ugovora o obavljanju lučke delatnosti.

Predlogom zakona predlaže se ukidanje tzv. dozvole za ukrcavanje kao posebnog dokumenta (koji ima skoro istovetnu formu kao brodarska knjižica), za ukrcavanje stranih državljana kao članova posade domaćih brodova. Institut dozvola za ukrcavanje je ukinut u državama članicama Evropske unije, kao i u dunavskim pribrežnim državama, te je Srbija ostala jedina država koja zahteva posebnu vrstu dokumenta za strane državljane koji žele da rade na domaćim brodovima. Predloženom izmenom, ukida se dozvola za ukrcavanje radi izjednačavanja uslova rada na srpskom tržištu u odnosu na sve druge dunavske i evropske države.

Predlogom zakona izvršeno je i usklađivanje sa odredbama Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 - dr. zakon i 47/18) i Zakonom o javnim agencijama ("Službeni glasnik RS", br. 18/05, 81/05 - ispravka i 47/18) u delu koji se odnosi na pravne lekove na prvostepena rešenja koja donose organi u sastavu ministarstava i imaoci javnih ovlašćenja kojima su povereni poslovi državne uprave.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA ZAKONA

U članu 1. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 4. Zakona dodavanjem novog pojma "minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga".

U čl. 2. i 3. Predloga zakona otklanja se tehnička greška tako što se kontrolni pregled zamenjuje vanrednim pregledom.

U članu 4. Predloga zakona propisuju se pravo na žalbu na rešenja koje izdaje Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, kao organ uprave u sastavu ministarstva, čime je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o državnoj upravi.

U članu 5. Predloga zakona otklanja se tehnička greška tako što se briše privremeno svedočanstvo o sposobnosti broda za prevoz putnika.

U članu 6. Predloga zakona propisano je da se stručni ispit polaže pred komisijom za polaganje stručnog ispita koju obrazuje ministar.

U članu 7. Predloga zakona briše se dozvola za ukrcavanje.

Članom 8. Predloga zakona preformulisan je član 136. postojećeg zakona koji se sada odnosi samo na izdavanje brodarske knjižice, jer je dozvola za ukrcavanje brisana.

U čl. 9, 10, 11, 14, 15, 16. i 19. Predloga zakona propisano je da upravljanje lukama i pristaništima vrše Agencija za upravljanje lukama i ministarstvo, kao i koje poslove u odnosu na luke i pristaništa vrše Agencija, a koje ministarstvo.

Čl. 12, 13, 17, 18, 27, 28, 29. i 30. Predloga zakona propisuju se pravo na žalbu na rešenja koje izdaje Agencija za upravljanje lukama, čime je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o državnoj upravi i Zakonom o javnim agencijama.

Čl. 20, 21, 22. i 24. Predloga zakona vrši se terminološko usklađivanje termina Agencije i ministarstva u odgovarajućem padežu u skladu sa izmenama iz čl. 9. i 10. Nacrta zakona koje se odnose na poslove koje obavlja Agencija, odnosno ministarstvo.

U članu 23. Predloga zakona propisano je da se u u članu 227ž stav 3. briše, a u stavu 6. brisanjem određenih reči vrši se preciziranje koje se odnosi na koncesionu naknadu koja je prihod budžeta Republike Srbije.

U članu 25. Predloga zakona propisano je brisanje stava 2. člana 228. važećeg zakona.

U članu 26. Predloga zakona propisano je da su naknade za korišćenje luka i pristaništa uređene zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara, osim naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa koja je uređena ovim zakonom.

U članu 31. Predloga zakona u kaznenim odredbama briše se dozvola za ukrcavanje, radi usklađivanja sa materijalnom odredbom člana 8. Predloga zakona kojom je brisana dozvola za ukrcavanje.

U članu 32. Predloga zakona propisano je da se u čl. 227v, 227đ i 227z termin agencija zameni sa terminom ministarstvo u odgovarajućem padežu.

U članu 33. Predloga zakona propisano je da će ministar u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonski akt iz člana 8. stav 5. ovog zakona.

U članu 34. Predloga zakona propisano je da je Agencija dužna da uskladi svoje akte sa odredbama zakona u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu zakona.

Članom 35. Predloga zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 12.07.2019.