PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANJU KORUPCIJE: Novinu predstavlja mogućnost da se postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona može pokrenuti na osnovu anonimne prijave

Narodna skupština Republike Srbije na tekućoj sednici razmatra Predlog zakona o sprečavanju korupcije.

Kako je obrazložila ministarka pravde Nela Kuburović ovaj predlog je izrađen radi usklađivanja pravnog okvira kojim se uređuje sprečavanje korupcije sa preporukama grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, tzv. GREKO, iz četvrtog kruga evaluacije koji je započeo u januaru 2012. godine.

U okviru ovog kruga evaluacije naglasak je stavljen na sprečavanje korupcije kroz razmatranje pitanja koja su između ostalog vezana za etičke principe i pravila ponašanja javnih funkcionera, kao i sukob interesa pri vršenju javne funkcije, zabrana ili ograničenja određenih aktivnosti javnih funkcionera, izveštavanje o imovini, prihodima, obavezama i interesima.

U postupku izrade Zakona o sprečavanju korupcije ministarstvo je dostavilo zakonski tekst na mišljenje ekspertu grupe GREKO, koji je analizirao usklađenost zakona teksta sa preporukama GREK-a.

U oktobru 2018. godine Ministarstvu pravde je dostavljeno mišljenje o usklađenosti zakonskih tekstova sa preporukama. Ovo ekspertsko mišljenje je uzeto u razmatranje prilikom izrade Predloga zakona i njegove preporuke su ugrađene u tekst predloga.

Donošenje ovog zakona je od značaja za relaciju strateških ciljeva Republike Srbije iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013), njenog Akcionog plana, kao i Akcionog plana za Poglavlje 23 koje takođe predviđa obaveze da se izmeni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US).

Pored toga, tokom primene važećeg zakona koji je u primeni već deset godina, uočena je potreba da se veći broj odredaba pojasni, precizira i da se isprave mnogi nedostaci važećeg zakona koji su se pokazali u praksi, kao i da se ugrade novine u ovoj oblasti koja ne sadrži važeći zakon, a koje su vezane za sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera i koje su vezane za ovlašćenja Agencije.

Promenjen je naziv zakona iz razloga što naziv postojećeg zakona, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ne odražava u potpunosti materiju koju zakon uređuje. Pored toga što se uređuje i pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije, Predlog zakona o sprečavanju korupcije sadrži odredbe kojima se uređuje pravilo o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, pitanje koje se odnosi na kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera i drugih pitanja koja su od značaja za prevenciju korupcije. Iz tih razloga naziv Predloga zakona i Predlog zakona o sprečavanju korupcije, zbog čega je i promenjen naziv Agencije u Agenciju za sprečavanje korupcije.

Radi usklađivanja sa preporukama iz mišljenja GREKO eksperta promenjen je postupak izbora direktora u cilju objektizacije njegovog izbora. Predlogom zakona je propisano da ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa raspisuje javni konkurs za izbor direktora i da upravni odbor Pravosudne akademije obrazuje komisiju za sprovođenje javnog konkursa za izbor direktora koja je sastavljena od tri člana koji moraju ispunjavati uslove koji se po ovom zakonu traže i za direktora.

Potom, Komisija za sprovođenje konkursa sprovodi test u kome se ocenjuje stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata koji su određeni u programu testa. Test se sastoji iz tri dela. U prvom delu testa proverava se stručnost kandidata za direktora Agencije. U drugom delu se ocenjuje njihov profesionalni integriteta za obavljanje funkcija direktora Agencije, a u trećem delu testa ocenjuje se program rada Agencije koji kandidat predstavlja članovima Komisije.

Kandidat za direktora Agencije na testu može dobiti najviše 100 bodova. Za prvi deo testa kandidat može da dobije najviše 70, a za treći deo testa najviše 30 bodova.

O prigovorima na odluke Komisije za sprovođenje konkursa odlučuje žalbena komisija sastavljena od tri člana koje takođe obrazuje upravni odbor Pravosudne akademije.

Posle sprovedenog testa i okončanje postupka po prigovorima, Komisija za sprovođenje javnog konkursa za izbor Agencije dostavlja ministru nadležnom za poslove rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.

Predlogom zakona predviđena je i dužnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova, a Narodna skupština bira među predloženim kandidatima direktora Agencije većinom glasova svih narodnih poslanika. Ovakvim izbornim postupkom se garantuje nezavisnost budućeg direktora u odnosu na organe izvršne vlasti.

U skladu sa već pomenutim preporukama iz mišljenja GREKO, umesto postojećeg odbora Agencije, Predlog zakona predviđa da o žalbama na odluke koje donosi direktor Agencije o povredi ovog zakona odlučuje Veće Agencije. Ovo telo je sastavljeno od pet članova koji moraju da ispunjavaju iste uslove za izbor, kao i direktor. Time se omogućava profesionalizacija odlučivanja u drugostepenom postupku pred Agencijom, za razliku od važećeg zakonskog rešenja.

Postupak za izbor člana veća Agencije gotovo je istovetan sa postupkom za izbor direktora Agencije. Jedina razlika je u tome što se test sastoji iz dva dela, jer za izbor članova Veća Agencije se ne ocenjuje i program rada.

Osnovni ciljevi koji se žele postići donošenjem Zakona o sprečavanju korupcije su zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost od organa javnih vlasti i javnih funkcionera.

Radi ostvarivanja proklamovanih ciljeva, organi javne vlasti su dužni da dostavljaju Agenciji u roku od 15 dana od dana prijema pismenog i obrazloženog zahteva sva dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno organi javne vlasti su dužni da Agenciji omogući neposredan uvid u ta dokumenta radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije.

Još jedan važan aspekt kojim će biti unapređen rad Agencije - direktan pristup bazama podataka koje se vode u elektronskom obliku, na zahtev Agencije, što će doprineti kvalitetnijem i efikasnijem radu, kao i razmeni podataka elektronskim putem.

Pored toga, Predlogom zakona jasno su definisana pravila vezana za akumulaciju javnih funkcija i propisana su u posebnoj glavi, imajući u vidu suštinsku razliku ovog instituta u odnosu na institut sukoba interesa.

Predlogom zakona precizirane su odredbe koje se odnose na postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona. Propisano je da se postupak vodi u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, postojanje nespojivosti javne funkcije sa drugim funkcijama i poslovima javnog funkcionera, povrede pravila koja se odnose na akumulaciju javnih funkcija i prijem poklona, odnosno prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera.

Novinu predstavlja i mogućnost da se postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona može pokrenuti na osnovu anonimne prijave, što do sada nije bio slučaj. Precizirani su obavezni elementi zahteva za pokretanje postupka, odnosno prijave kojom se inicira pokretanje postupka.

Kada je reč o sankcijama koje se javnom funkcioneru izriču za povredu zakona, Predlogom je propisano da se izriče mera opomene umesto mere upozorenja, propisane važećim zakonom, kao i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Predlogom zakona precizira se šta se smatra težom ili lakšom povredom zakona, kao i mere koje se izriču u zavisnosti od povrede zakona, čime se otklanjaju nejasnoće u važećim zakonskim rešenjima.

Predlogom zakona je detaljnije uređeno postupanje Agencije po predstavkama fizičkih i pravnih lica.

Novinu predstavlja ovlašćenje da u slučaju da je tokom postupanja po predstavkama Agencija utvrdila činjenice koje izazivaju sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, podnese obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta.

Nadzorni organ je dužan da u slučajevima odbijanja predloga Agencije, pismeno obrazloži razloge za odbijanje predloga i da ih dostavi Agenciji najkasnije u roku od 30 dana od dana odbijanja predloga.

Takođe, prilikom postupanja po predstavci, Agencija ima ovlašćenje da izda preporuku organu javne vlasti, sa merama koje je potrebno preduzeti, u cilju otklanjanja stanja koje može dovesti do nastanka korupcije i sa rokom u kojem je organ dužan da postupi po preporuci.

Imajući u vidu sve novine koje sadrži Predlog zakona o sprečavanju korupcije, usvajanjem ovog zakona Republika Srbija će dobiti moderan okvir koji uređuje ovu oblasti i ispuniti preporuke specijalizovanog tela Saveta Evrope.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 14.05.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija