Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O RADU: SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE SVAKO VERBALNO, NEVERBALNO ILI FIZIčKO PONAšANJE KOJE IMA ZA CILJ ILI PREDSTAVLJA POVREDU DOSTOJANSTVA LICA KOJE TRAżI ZAPOSLENJE, KAO I ZAPOSLENOG U SFERI POLNOG żIVOTA, A KOJE IZAZIVA STRAH ILI STVARA NEPRIJATELJSKO, PONIżAVAJUćE ILI UVREDLJIVO OKRUżENJE


Za seksualno uznemiravanje u Americi dobija se otkaz, a u Srbiji – izvinjenje. I to u najboljem slučaju. Jedna od retkih koja je dobila to izvinjenje bila je potporučnica Vojske Srbije koja je 2011. godine podnela pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, zbog toga što ju je na na radnom mestu seksualno uznemiravao jedan potpukovnik, koji joj je bio nadređeni. Poverenica je, nakon uvida u slučaj, izdala preporuku da potpukovnik uputi izvinjenje potporučnici zbog diskriminatorskog ponašanja, kao i da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka kojima se vređa dostojanstvo žena.

I dok se potpukovnik Vojske Srbije iz ove afere "izvukao" sa izvinjenjem, američki general Džon Hesterman otpušten je nakon istrage u kojoj je ustanovljeno da je sa ženskim oficirom razmenjivao "seksualno sugestivne" mejlove.

Jedan od razloga zbog kojih se karijere ovih vojnika dramatično razlikuju jeste i činjenica da u Srbiji, za razliku od Amerike, seksualno uznemiravanje na radnom mestu nije krivično delo. Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), seksualno uznemiravanje kolega i koleginica tretira kao povredu radne discipline, dok Zakon o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009) ovu vrstu uznemiravanja tretira kao akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva i pola.

Advokat Autonomnog ženskog centra, Vanja Macanović, podseća da je seksualno uznemiravanje kao krivično delo tretirano Krivičnim zakonikom u periodu od 2002. do 2005. godine, nakon čega je iz njega izbačeno. Ova nevladina organizacija od tada vodi kampanju da se seksualno uznemiravanje i proganjanje krivično sankcionišu.

Iako se nama relativno često javljaju žene koje trpe seksualno uznemiravanje na radnom mestu, veoma mali broj njih usudi se da uđe u iscrpljujuću pravnu bitku. Za tu vrstu "problema" nije predviđena besplatna pravna pomoć, a teret dokazivanja seksualnog uznemiravanja je na žrtvi, navodi Macanović.

Zakonom o radu predviđeno je da se osoba koja je žrtva ovakvog uznemiravanja prvo obrati poslodavcu i od njega traži pomoć. Iskustvo žena koje su pošle tim putem govori da je vrhunac dobre volje poslodavca – premeštaj "žrtve" na drugo radno mesto. Tek ukoliko se rukovodstvo firme ogluši o njenu pritužbu, osoba može da potraži pravdu na sudu, što se dešava u izuzetno retkim slučajevima.

I dok najveći broj zaposlenih u zapadnim zemljama zna da ih komplimenti tipa "Koleginice, danas baš lepo izgledate!" mogu koštati radnog mesta, jer je internim pravilnicima firmi regulisana zabrana bilo kakve "intimne komunikacije" između zaposlenih, čak i stupanje u brak osoba sa istog platnog spiska, najveći broj firmi u Srbiji nema pravilnike koji sankcionišu seksualno uznemiravanje.

Vanja Macanović ističe da je Fakultet političkih nauka jedna od retkih visokoškolskih ustanova koja sankcioniše seksualno uznemiravanje. Internim Pravilnikom o disciplini i ponašanju zaposlenih na Fakultetu političkih nauka predviđeno je da u povredu discipline spada i seksualno uznemiravanje studenata, stranaka fakulteta i drugih zaposlenih.

Pod seksualnim uznemiravanjem studenata smatra se pokušaj nepoželjnog seksualnog prilaženja, traženje seksualnih usluga ili bilo koji drugi vid nepoželjnog verbalnog ili fizičkog ponašanja seksualne prirode na radnom mestu, a naročito ucene koje podrazumevaju prisilu da se izvrše određene seksualne radnje.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 15.05.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija