NACRT ZAKONA O TRANSPLANTACIJI ORGANA: PREDVIđA SE PRETPOSTAVLJENA SAGLASNOST DONORSTVA ORGANA NAKON SMRTI, OSIM ZA ONA LICA KOJA SU TO PISMENO ODBILA. POSTOJAćE BAZA PODATAKA U MUP-U U KOJOJ ćE UZ SVAčIJE IME STAJATI PODATAK DA LI JE ODBIO DA BUDE DONOR. LEKARI ćE, PRE NEGO šTO UZMU ORGANE, PROVERITI DA LI JE TA OSOBA POTPISALA FORMULAR

Već do kraja 2016. godine svi bismo mogli da budemo potencijalni donori organa. To će biti definisano Nacrtom zakona o transplantaciji organa, čija izrada počinje ovih dana.

Nacrtom zakona sa takozvane informisane saglasnosti, koja se sada primenjuje, "prelazi" se na pretpostavljenu saglasnost. Po tom modelu potencijalni donori su svi koji se izričito ne izjasne protiv toga da im se, ako se nađu u stanju moždane smrti, uzmu organi.

Takav model, u susednoj Hrvatskoj, koja je izbila u sam evropski vrh po broju urađenih transplantacija, primenjuje se od 1998. godine.

Ako takav zakon kod nas dobije podršku, u praksi će, opet, kao i u svim drugim zemljama, konačnu odluku donositi porodica. To znači da ničiji organi, čak i ako se za života nije izričito izjasnio protiv zaveštanja, ne mogu biti eksplantirani i presađeni ako porodica za to ne da saglasnost.

- Izrada Nacrta zakona o transplantaciji organa počinje 22. februara uz podršku eksperata EU - kaže dr Nenad Milojičić, direktor Uprave za biomedicinu. - Radne grupe će naredna četiri meseca raditi sa ekspertima EU. Ministarstvo zdravlja ima želju da do 1. juna 2016. godine uradi dva nova nacrta zakona o transplantaciji organa i transplantaciji ćelija i tkiva.

Iako smo prošle godine imali manje kadaveričnih donora (u stanju moždane smrti) nego prethodnih nekoliko - svega 18, pa je urađeno i najmanje transplantacija, ukupno 44, i pre početka izrade Nacrta zakona, u javnosti su počela osporavanja prelaska na pretpostavljenu saglasnost. Prema prvim reakcijama, najveća negodovanja su zbog same procedure.

Naime, kako je objasnio dr Milenko Stojković, direktor Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije i član Komisije za transplantaciju tkiva i ćelija, koju je, zajedno s Komisijom za transplantaciju organa, formirala Vlada Republike Srbije, onaj ko ne želi da donira organe nakon smrti, moraće da ode u opštinu ili u sud i da potpiše formular da je protiv doniranja organa. Vodiće se, navodno, i baza podataka u MUP u kojoj će uz svačije ime stajati podatak da li je odbio da bude donor. To je, iz stručnjacima nepoznatih razloga, mnoge uplašilo.

Ankete među stanovništvom, ipak, pokazuju da sve više prihvatamo transplantaciju kao metod lečenja. To je stav čak 70 odsto ispitanika, ali bi svoje organe zaveštao tek svaki drugi među njima.

Donorske kartice dosad je potpisalo oko 120.000 stanovnika, ali smo lane imali samo 2,6 kadaveričnih donora na milion stanovnika, dok ih je u Hrvatskoj bilo 33,5.

Donorska kartica nije zakonski obavezujući dokument, i uvek se traži i saglasnost porodice da bi se pristupilo transplantaciji - kažu u Ministarstvu zdravlja. - Takva procedura primenjuje se u većini zemalja. Iako uskoro počinje rad na Nacrtu zakona, saglasnost porodice tražiće se i ubuduće.

Izvor: Vebsajt Novosti, B. Radivojević, 14.02.2016.
Redakcija