Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ŽRTVE RATNIH ZLOČINA NA KOSOVU MOĆI ĆE DA UČESTVUJU U SUĐENJIMA PRED SUDOM ZA ZLOČINE OVK U HAGU I DA TRAŽE ODŠTETU


Žrtve ratnih zločina na Kosovu moći će da učestvuju u suđenjima pred sudom za zločine OVK u Hagu i da traže odštetu, predviđeno je sudskim Pravilnikom o postupku i dokazima. Po Pravilniku, ako stradanje žrtava bude potvrđeno presudom, sud može naložiti osuđenima da im nadoknade štetu koju sudije odrede.

Odluku da osuđenog obaveže da isplati odštetu, sud može doneti na zahtev pravnih zastupnika žrtava ili na sopstvenu inicijativu. Pre nego što odrede visinu odštete, sudije mogu konsultovati veštake.

Alternativno, sud može uputiti žrtve da, na osnovu presude, zatraže odštetu u građanskoj parnici pred "domaćim", odnosno kosovskim, ali i sudovima u "trećim zemljama".

Po Pravilniku, svaka osoba koju konačna presuda bude identifikovala kao žrtvu moći će da, na osnovu te presude, "uživa svoja prava po nacionalnim i drugim relevatnim zakonima", a u skladu sa kosovskim zakonom o specijalnom sudu.

Radi pokretanja građanske parnice, sud za zločine OVK će "trećim zemljama" ili samim žrtvama dostaviti overenu kopiju svoje presude na osnovu koje žrtva traži odštetu.

Kosovski zakon, kojim je sud u Hagu osnovan, izričito predviđa da presuda može biti upućena "kompetentnim vlastima bilo koje države" radi građanske parnice za nadoknadu štete koju pokrenu žrtve.

U parnicama pred "domaćim sudovima", presude suda za zločine OVK biće "konačne i obavezujuće što se tiče krivične odgovornosti osuđenog za štetu koje su žrtve pretrpele", naglašeno je u Pravilniku.

Za učešće u suđenju, žrtve će moći da se prijave odmah po potvrđivanje optužnice

Pravilnikom o postupku i dokazima suda za zločine OVK predviđeno je da žrtve mogu učestvovati u procesima kao treća strana, uz odbranu i optužbu.

Za učešće u suđenju, žrtve će moći da se prijave odmah pošto sudija potvrdi optužnicu koju je predložilo tužilaštvo.

"Osoba koja tvrdi da je žrtva zločina navedenog u optužnici može podneti prijavu... za učešće u procesu, precizirajući na koji je način on(a) žrtva i navodeći mesto i datum navodnog zločina", piše u Pravilniku.

Prijave će razmotriti posebna sudska Kancelarija za učešće žrtava. Uz preporuku da li su prihvatljive, Kancelarija će te prijave, potom, podnositi raspravnom veću.

Takođe, prijave će, kao poverljiv dokument, u tom trenutku dobiti glavne strane u postupku - odbrana i optužba. One se mogu izjasniti o pravnim osnovama u vezi sa prihvatljivošću prijava žrtava za učešće na suđenju.

Pri odlučivanju o prihvatljivosti prijava žrtava, sudije će u obzir uzeti "da li je podnosilac priložio dokaze da je pretrpeo štetu koja je direktna posledica zločina iz optužnice", predviđa Pravilnik.

Raspravno veće će pre početka suđenja obrazloženom odlukom odobriti ili odbiti zahtev žrtava za učešće u procesu.

Žrtve kojima bude odobreno učešče na suđenju zastupaće advokati sa posebne sudske liste. Osobe kojima zahtev za učešće bude odbijen, moći će da na tu odluku ulože žalbu.

Tokom procesa, sudije će žrtve, ako ih bude više, moći da podele u više grupa, od kojih će svaka imati posebnog advokata.

Pravni zastupnik žrtava će, po Pravilniku suda za zločine OVK, imati pravo da drži uvodnu i završnu reč i da učestvuje u postupku, ako to raspravno veče bude smatralo neophodnim kako bi se "obezbedio lični interes i prava žrtava". Advokat žrtava moći će da ulaže podneske i ispituje svedoke.

Ukoliko smatra da nisu izvedeni svi dokazi o stradanju žrtava, njihov pravni zastupnik može zatražiti da, uz dozvolu sudije, te dokaze sam podnese ili da pozove svoje svedoke.

Usvajanjem Pravilnika o postupku i dokazima, sud za zločine OVK je, početkom jula, postao operativan.

Mediji na Kosovu više puta su tvrdili da će prve optužnice biti podignute do kraja ove godine.

Sud je nadležan za "zločine započete ili počinjene na Kosovu" od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.

Izvor: N1, 13.08.2017.
Naslov: Redakcija