ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Primena Zakona počinje 1. juna 2017. godine i predviđa mogućnost udaljenja nasilnika iz stana u kome živi sa žrtvom i zabranu prilaska i komuniciranja sa žrtvom

Od 1. juna 2017. godine policija će dobiti mogućnost da udalji nasilnika iz stana u kome živi sa žrtvom i zabrani mu da joj prilazi i sa njom komunicira.

Policija će to moći da učini ukoliko proceni da postoji rizik da nasilje eskalira i da dođe do izvršenja krivičnog dela.

Mera udaljenja će biti primenjena prema nasilniku bez obzira da li je on vlasnik stana ili sa žrtvom živi u iznajmljenom stanu, a ukoliko sa žrtvom ne živi biće mu izrečena samo mera zabrane prilaska i komuniciranja.

Ove hitne mere predviđa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: Zakon) koji počinje da se primenjuje od 1. juna 2017. godine.

Gorjana Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde, koja je i član radne grupe za izradu Zakona, objašnjava novu proceduru i zakonska rešenja koja, kako je ukazala, imaju za cilj da preventivno utiču da do izvršenja krivičnog dela uopšte ne dođe.

Tako će policija, nakon prijave nasilja, ako proceni da ima rizika od ponavljanja dela, moći nasilnika da zadrži do osam sati u policijskoj stanici i u tom roku je dužna da prikupi obaveštenja i podatke o nasilniku, kao i da obavi razgovor da njim i žrtvom, ukazala je Mirčić Čaluković.

Ukoliko proceni da ima osnova za eskalaciju rizika, policija može da nasilniku izrekne meru prema kojoj u narednih 48 sati ne može da se vrati kući, niti da priđe žrtvi.

Nakon toga, policija mora sve dokaze da dostavi javnom tužiocu koji ima rok od 24 sata da odluči da li će da stavi predlog sudu za produženje mere udaljenja do 30 dana, a sud ima isti rok od 24 sata da o tom predlogu donese odluku.

Ukoliko nasilnik prekrši izrečenu sudsku zabranu - učiniće prekršaj, pa će mu prekršajni sud u hitnom postupku izreći kaznu zatvora do 60 dana.

Ona je napomenula da se u slučaju izvršenja krivičnog dela primenjuju mehanizmi represije koji se već primenjuju u našem pravnom sistemu, kao što su pritvor i krivični postupak...

"Novi Zakon je specifičan jer tradicionalno represivni organi kao što su tužilaštvo i policija u skladu sa njegovim odredbama sada mogu da deluju preventivno. Naime, oba organa reaguju pre nego što se krivično delo dogodilo, u trenutku kada postoji stepen rizika da bi do njega moglo da dođe", ukazala je Mirčić Čaluković.

Pored hitnih mera novi Zakon predviđa i obavezu koordinirane saradnje različitih državnih organa i ustanova, kao i osnivanje posebnih odeljenja pri tužilaštvima koja će se baviti samo slučajevima nasilja u porodici.

Koordinacione grupe, koje imaju obavezu da se sastaju najmanje dva puta mesečno, činiće posebno obučeni pripadnici policije, tužilaštva i centri za socijalni rad, nevladine organizacije koje se bave zaštitom žrtava nasilja, a po potrebi u rad grupa će se uključivati školske i zdravstvene ustanove, kao i Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS).

Mirčić Čaluković je ukazala da će svi slučajevi prijave nasilja, sa ili bez hitne mere, biti izneti na grupi za koordinaciju koja će ponovo proći kroz ceo slučaj i proceniti rizik jer je, kako je istakla, "rizik promenljiva kategorija".

Objašnjavajući ulogu zdravstvene ustanove u radu grupe, ona je ukazala da se u praksi dešavalo da žrtva nikome ne prijavi nasilje, ni policiji, ni tužilaštvu, ni centru za socijalni rad, ali ode kod lekara sa povredama.

Zbog toga će sada, prema rečima Mirčić Čaluković, lekar biti dužan da slučaj povređivanja prijavi policiji ili tužilaštvu.

Isti je slučaj i sa profesorima, pedagozima, učiteljima koji će takođe imati obavezu da prijave slučaj ako primete da učenik ima promene u ponašanju ili telesne povrede.

NSZ dobija ulogu u podršci žrtvama, jer se u praksi često dešava da su žrtve ekonomski zavisne od nasilnika. Ta služba će biti zadužena da žrtvi nađe posao i pomogne joj u rešavanju njenog slučaja.

Mirčić Čaluković je takođe navela da se završavaju obuke za specijalizaciju policajaca i tužilaca koji će se baviti samo ovim slučajevima porodičnog nasilja i učestvovati u radu koordinacionih grupa.

Ona je naglasila da je Prvo osnovno javno tužilaštvo je još pre dve godine, 1. juna 2015. godine formiralo Posebno odeljenje koje postupa samo u krivičnim predmetima protiv polne slobode i krivičnih dela protiv braka i porodice, dok je u novembru 2016. godine to učinilo i Drugo osnovno tužilaštvo.

Tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubivoje Đorđević kaže da je formiranjem Posebnog odeljenja, ostvareno efikasnije i brže reagovanje u tim predmetima - u kojima je to od presudnog značaja, a to pokazuju rezultati rada.

Nakon formiranja Posebnog odeljenja, 2015. godine beogradskom Prvom tužilaštvu podneto je 460 krivičnih prijava za to krivično delo.

Sledeće godine broj je povećan na 502 prijave, dok je samo u prvom kvartalu 2017. godine podneto 645 novih krivičnih prijava, a u istom periodu optuženo je 77 okrivljenih, navodi se u informaciji Prvog osnovnog tužilaštva.

U tom tužilaštvu kažu da žrtve nasilja u porodici sada imaju više hrabrosti da prijave nasilje u porodici i da aktivnije učestvuju u krivičnom postupku jer imaju poverenja u institucije sistema.

Sve to rezultira efikasnijem i bržem otkrivanju krivičnih dela porodičnog nasilja kao i efikasnom i delotvornom postupanju svih državnih organa, rekao je tužilac Đorđević pohvalivši saradnju njegovog tužilaštva sa policijom i centrom za socijalni rad.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je inače jedino osnovno tužilaštvo u Srbiji koje ima Službu za informisanje i podršku oštećenim i svedocima.

Ta Služba ima zadatak da u toku postupka žrtvama i svedocima krivičnog dela, omogući efikasno dobijanje informacija i prava na pristup uslugama podrške radi olakšavanja njihovog učešća u postupku i većoj efikasnosti postupka.

Kada je u pitanju novi Zakon, u Prvom osnovnom tužilaštvu ističu da spremno dočekuju početak njegove primene, s obzirom na to da su svi zamenici tužioca završili specijalnu obuku i dobili neophodne licence za rad na slučajevima porodičnog nasilja.

Tužilac Đorđević je istakao da posebnu pažnju poklanja organizaciji rada Posebnog odeljenja koje postupa u predmetima protiv polnih sloboda i krivičnih dela protiv braka i porodice, imajući u vidu veliki značaj suzbijanja nasilja u porodici kao i odgovornost države za sprečavanje tog društveno opasnog fenomena.

U skladu sa tim Posebno odeljenje dobilo je prostorije u kojima će se odražavati sastanci grupe za koordinaciju i saradnju, uz informacionu podršku i podršku ostalih zaposlenih.

Izvor: Vebsajt B92, 14.05.2017.
Naslov: Redakcija