Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O KLIMATSKIM PROMENAMA - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se sistem za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: GHG) i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, monitoring i izveštavanje o strategijama niskougljeničnog razvoja i njihovim unapređenjima, programima prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, donošenje strategije niskougljeničnog razvoja i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, izdavanje dozvola za emisije GHG operateru postrojenja, izdavanje odobrenja na plan monitoringa avio operatera, monitoring, izveštavanje, verifikaciju i akreditaciju verifikatora, administrativne takse, nadzor i druga pitanja od značaja za ograničenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Primena zakona

Član 2.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na emisije GHG izazvane ljudskom aktivnošću i sektore i sisteme izložene uticajima klimatskih promena.

Ciljevi zakona

Član 3.

Cilj ovog zakona je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije GHG na isplativ i ekonomski efikasan način, čime se doprinosi dostizanju nivoa emisija GHG koji se naučno smatraju neophodnim kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou.

Cilj ovog zakona je i smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove usvajanjem i sprovođenjem sektorskih politika i mera, strategija i akcionih planova.

Cilj ovog zakona je i uspostavljanje mehanizama za pravovremeno, transparentno, tačno, dosledno, uporedivo i potpuno izveštavanje i verifikaciju informacija o ispunjenju obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, Kjoto protokolu, Doha amandmanu na Kjoto protokol i Sporazumu iz Pariza, kao i za monitoring i izveštavanje o emisijama GHG izazvanih ljudskom aktivnošću iz izvora i uklonjenih putem ponora i aktivnostima prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove preduzetim na isplativ i ekonomski efikasan način.

Značenje izraza

Član 4.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         avio operater jeste svako fizičko ili pravno lice koje obavlja vazduhoplovne aktivnosti ili vlasnik vazduhoplova, ako avio operater nije poznat ili ga nije moguće identifikovati od strane vlasnika vazduhoplova;

2)         analiza osetljivosti jeste ispitivanje algoritma modela ili pretpostavki kako bi se kvantifikovala osetljivost ili stabilnost rezultata modela u zavisnosti od promena ulaznih podataka ili ulaznih pretpostavki. Realizuje se promenama ulaznih podataka ili jednačina modela kako bi se uočile odgovarajuće promene u rezultatima u zavisnosti od tih promena;

3) verifikator jeste pravno lice koje vrši verifikacione aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu njega i koga je akreditovalo Akreditaciono telo Srbije (u daljem tekstu: ATS), u skladu sa zakonom kojim se uređuje akreditacija;

4)         vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva jeste skup podataka o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj emisiji CO2 za svaki model raspoloživ na tržištu novih putničkih vozila;

5)         gasovi sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: GHG) jesu gasovi određeni propisom i drugi gasoviti sastojci koji se nalaze u atmosferi, kako prirodnog, tako i antropogenog porekla koji apsorbuju i ponovo emituju infracrveno zračenje;

6)         dobavljač jeste proizvođač putničkih vozila ili njegov zakoniti zastupnik sa sedištem u Republici Srbiji. U slučaju da proizvođač ili njegov zakoniti zastupnik nemaju sedište u Republici Srbiji, za dobavljača će se smatrati uvoznik ili pravno ili fizičko lice koji prvi put daje na tržište Republike Srbije novo putničko vozilo na prodaju ili na lizing;

7)         emisija GHG iz izvora jeste ispuštanje GHG iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa, uključujuči emisije iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti, upotrebe proizvoda, poljoprivrede, i upravljanja otpadom bliže određenim propisom;

8)         ex ante ocena politika i mera jeste ocena očekivanih efekata politika ili mera;

9)         ex post ocena politika i mera jeste ocena ostvarenih efekata politika ili mera;

10)       zvanična potrošnja goriva jeste potrošnja goriva iz priloga EK o uverenju O homologaciji tipa putničkih vozila ili iz potvrde o saobraznosti u skladu sa propisom koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila i tehničke uslove za vozila u saobraćaju na putevima. Kada se nekoliko varijanti i/ili verzija navodi pod istim modelom, vrednost potrošnje goriva koja se za taj model navodi zasniva se na varijanti i/ili verziji modela sa najvišom zvaničnom potrošnjom goriva unutar te grupe;

11)       zvanične specifične emisije CO2 jesu izmerene emisije za dato putničko vozilo iz priloga EK o uverenju o homologaciji tipa putničkih vozila ili iz potvrde о saobraznosti u skladu sa propisom iz tačke 30. ovog stava. Kada se nekoliko varijanti i/ili verzija navodi pod istim modelom, vrednosti CO2 koje se za taj model navode zasnivaju se na varijanti i/ili verziji modela sa najvišom zvaničnom emisijom CO2 unutar te grupe;

12)       izvor emisije iz postrojenja jeste deo postrojenja ili procesa u okviru postrojenja koji se mogu odvojeno identifikovati, a iz kog se emituju relevantni gasovi sa efektom staklene bašte;

13)       IPCC smernice jeste dokument donet od strane Međuvladinog panela o klimatskim promenama, ustanovljenog od strane Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) i Svetske meteorološke organizacije i podržanog od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koji se koristi za izveštavanje prema Konvenciji, a u skladu sa odlukama Konvencije;

14)       javnost jeste jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;

15)       Kjoto protokol jeste Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime potvrđen Zakonom o potvrđivanju Kjoto protokola iz Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime ("Službeni glasnik RS", broj. 88/07; u daljem tekstu: Kjoto protokol);

16)       Konvencija jeste Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime, sa aneksima, potvrđena Zakonom o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija о promeni klime, sa aneksima ("Službeni glasnik RS", broj. 2/99, u daljem tekstu: Konvencija);

17)       konzervativna procena jeste procena pri kojoj se primenjuju utvrđene pretpostavke kako bi se obezbedilo da ne dođe do potcenjivanja godišnjih emisija GHG iz postrojenja ili precenjivanja tonskih kilometara;

18)       marka jeste robna marka u skladu sa propisom koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila i tehničke uslove za vozila u saobraćaju na putevima;

19)       mehanizam čistog razvoja jedan je od tri fleksibilna mehanizma Kjoto protokola i omogućava državama koje imaju kvantifikovane obaveze smanjenja emisija GHG pod Kjoto protokolom da sprovode programe i projekate koji vode smanjenju emisija GHG u zemljama u razvoju, zadržavajući jedinice smanjenja emisija GHG koje su rezultat projektne aktivnosti i koje su izražene preko SO2 ekvivalenta;

20)       model jeste komercijalni opis marke, tipa i, ako je dostupno i prikladno, varijante i verzije putničkog vozila;

21)       novo putničko vozilo jeste svako putničko vozilo koje prethodno nije bilo prodato kupcu u drugu svrhu osim za dalju prodaju ili dostavljanje;

22)       odluka Kjoto protokola jeste odluka doneta od strane nadležnih organa Kjoto protokola;

23)       odluka Konvencije jeste odluka doneta od strane nadležnih organa Konvencije;

24)       oznaka ekonomičnosti potrošnje goriva jeste oznaka koja sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj emisiji CO2 putničkih vozila na koja se oznaka postavlja;

25)       operater postrojenja jeste pravno lice ili preduzetnik koje u skladu sa propisima upravlja postrojenjem, kontroliše ga ili je ovlašćen za donošenje privrednih odluka u vezi sa tehničkim funkcionisanjem postrojenja;

26)       period izveštavanja jeste jedna kalendarska godina tokom koje se vrši monitoring emisija gasova i izveštava o njima;

27)       podaci o aktivnosti operatera i avio operatera jesu podaci o količini goriva ili materijala koji se utroše ili proizvedu u procesu, a koji su značajni za metodologiju monitoringa na osnovu proračuna i izraženi su u teradžulima, masa u tonama, a gasovi u vidu zapremine u normalnim kubnim metrima;

28)       politike i mere jesu svi instrumenti čije sprovođenje vodi smanjenju emisija GHG, uključujući i one čiji primarni cilj nije ograničavanje ili smanjenje emisija GHG iz izvora i uklanjanja putem ponora;

29)       ponor jeste svaki proces, aktivnost ili mehanizam kojim se odstranjuju iz atmosfere GHG, aerosoli ili prethodnici GHG;

30)       postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se obavlja jedna ili više aktivnosti određenih propisom kojim se utvrđuju vrste aktivnosti koje dovode do emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i svaka druga aktivnost koja je direktno tehnički povezana sa aktivnostima koje se obavljaju na tom mestu i koja može dovesti do emisija gasova sa efektom staklene bašte i do zagađenja;

31)       potvrda o saobraznosti jeste pismeni dokaz izdat od strane proizvođača za svako vozilo proizvedeno u skladu sa šemom homologacije tipa celog vozila. Podaci navedeni u Potvrdi o saobraznosti predstavljaju deklaraciju proizvođača;

32)       prodavac jeste pravno ili fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost prodaje ili lizinga novog putničkog vozila konačnom potrošaču;

33)       prodajno mesto jeste mesto kao što je izložbeni salon putničkih vozila ili otvoreni prostor, gde se nova putnička vozila izlažu ili nude na prodaju ili lizing potencijalnim kupcima. U ovu definiciju uključeni su trgovački sajmovi na kojima se nova putnička vozila predstavljaju javnosti;

34)       projekcije bez mera jesu projekcije antropogenih emisija GHG iz izvora i odstranjenih putem ponora koje isključuju efekte svih politika i mera koje su planirane, donete ili sprovedene nakon godine izabrana kao početna za ove projekcije;

35)       projekcije sa merama jesu projekcije antropogenih emisija GHG iz izvora i odstranjenih putem ponora koje uključuju efekte donesenih i sprovedenih politika i mera na smanjenja emisija GHG;

36)       projekcije sa dodatnim merama jesu projekcije antropogenih emisija GHG iz izvora i odstranjenih putem ponora koje uključuju efekte donesenih i sprovedenih politika i mera na smanjenje emisija GHG, kao i politike i mere koje su u tu svrhu planirane;

37)       promotivni materijal jeste sav materijal, bez obzira na medij u kojem se promoviše (pisani, elektronski ili audio-vizuelni), i koji se koristi pri prodaji, oglašavanju i promovisanju putničkih vozila u javnosti. U to se ubrajaju, u najmanju ruku, tehnički priručnici, brošure, oglasi u novinama, časopisima i specijalizovanoj štampi i plakatima, kao i oglasi na internetu, televiziji, filmskom platnu i displejima;

38)       putničko vozilo jeste svako motorno vozilo kategorije M1 u skladu sa propisom koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila i tehničke uslove za vozila u saobraćaju na putevima, osim motornih vozila sa dva ili tri točka i vozila sa posebnom namenom;

39)       sistem inventara GHG jeste sistem institucionalnih, zakonodavnih i proceduralnih mehanizama koji obezbeđuju procenu i izveštavanje o propisanim antropogenim emisijama GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora;

40)       tip, varijanta i verzija su različita vozila određene marke koje se prepoznaju po tipu, varijanti i verziji jedinstvenim alfanumeričkim znakovima;

41)       tok izvora jeste:

a) posebna vrsta goriva, sirovina ili proizvod koji dovodi do emisije relevantnih GHG na jednom ili više izvora emisije usled njegove potrošnje ili proizvodnje, ili

b) posebna vrsta goriva, sirovina ili proizvod koji sadrži ugljenik i koji se uzima za proračun emisija gasova sa efektom staklene bašte kada se koristi metodologija bilansa mase;

42)       tonski kilometar znači prevoz jedne tone robe na udaljenost od jedan

kilometar;

43)       uklanjanje pomoću ponora jeste antropogeno uklanjanje GHG iz atmosfere pomoću ponora.

Opšti interes

Član 5.

Ovim zakonom utvrđuje se opšti interes Republike Srbije koji se odnosi na smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

U skladu sa utvrđenim opštim interesom iz stava 1. ovog člana, državni organi i organizacije usvajaju odgovarajuće sektorske politike i mere iz delokruga svoje nadležnosti, za dostizanje ciljeva ovog zakona.

II.         STRATEGIJE I PLANOVI

Dokumenta planiranja

Član 6.

U oblasti klimatskih promena koje propisuje ovaj zakon, donose se sledeća dokumenta:

1)         strategija niskougljeničnog razvoja;

2)         program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove;

3)         akcioni planovi.

Strategija niskougljeničnog razvoja

Član 7.

Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja u cilju utvrđivanja mogućnosti ograničenja emisija GHG iz izvora, kao i transparentnog i tačnog praćenja dostizanja tih mogućnosti.

Strategija niskougljeničnog razvoja priprema se za period od najmanje 10

godina.

Strategiju niskougljeničnog razvoja donosi Narodna skupština na predlog Vlade i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Sadržaj Strategije niskougljeničnog razvoja

Član 8.

Strategija niskougljeničnog razvoja (u daljem tekstu: Strategija) sadrži, naročito:

1)         analizu socio-ekonomske situacije koja utiče na nivo emisija GHG;

2)         projekcije bez mera, sa merama i sa dodatnim merama koje određuju različite pravce niskougljeničnog razvoja, koje uvažavaju socio-ekonomske parametre;

3)         procene dobiti i troškova različitih pravaca niskougljeničnog razvoja;

4)         identifikaciju odgovarajućih politika i mera neophodnih za dostizanje različitih pravaca niskougljeničnog razvoja;

5)         utvrđivanje kvantitavnih ciljeva ograničenja emisija GHG iz izvora i povećanja uklanjanja putem ponora koji se postižu različitim scenarijima niskougljeničnog razvoja;

6)         identifikaciju preporučenog pravca niskougljeničnog razvoja sa pratećim kvantitativnim ciljem ograničenja emisija GHG;

7)         identifikaciju potreba za postizanje ciljeva ograničenja emisija GHG na nivou sektora, uključujući strateške ciljeve razvoja.

Usklađenost sektorskih strategija sa Strategijom

Član 9.

Druge nacionalne strategije, opšti i sektorski planovi i politike koje utiču na emisije GHG moraju biti usklađene sa Strategijom.

Druge nacionalne strategije, opšti i sektorski planovi i politike iz prethodnog stava moraju sadržati kvantitativnu procenu uticaja na promenu nivoa emisije GHG iz izvora i uklanjanje pomoću ponora proračunate u skladu sa prihvaćenom međunarodnom metodologijom.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije

Član 10.

Strategija se ostvaruje donošenjem akcionog plana, koji sadrži naročito:

1)         politike i mere u sektorima, koje je potrebno preduzeti radi ostvarenja ciljeva Strategije;

2)         procenu potrebnih sredstava za sprovođenje specifične politika i mera;

3)         institucije odgovorne za sprovođenje specifične politike i mere;

4) vremenske rokove, indikatore, metode i učestalost izveštavanja o sprovođenju pojedinačne politike i mere;

5) metode i učestalost izveštavanja o ostvarenju Akcionog plana.

Akcioni plan usvaja Vlada za period od najmanje pet godina na predlog Ministarstva.

Ministarstvo prati ostvarenje Akcionog plana i po potrebi predlaže njegovo ažuriranje za potrebe ispunjenja ciljeva Strategije.

Ministarstvo ažurira Akcioni plan, ako Vlada donese odluku o korektivnim merama u skladu sa članom 11. ovog zakona.

Na zahtev Ministarstva nadležne institucije dužne su da dostave podatke i informacije od značaja za izradu i ažuriranje Akcionog plana u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.

Zahtev za dostavljanje podataka i informacija iz prethodnog stava sadrži vrstu podataka i informacija, vremenski period na koji se odnose, način dostavljanja, kao i druge elemente.

Ograničenje emisija GHG

Član 11.

Na osnovu Strategije i Akcionog plana, a u skladu sa obavezama koje prostiču iz Konvencije i drugih međunarodnih dokumenata donetih za sprovođenje Konvencije, Vlada propisuje dozvoljene emisije GHG: iz izvora na nacionalnom nivou, za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti i za emisije GHG iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada.

Aktom iz stava 1. ovog člana, propisuje se naročito:

1) sektori, kategorije i izvori emisija za koje se utvrđuju dozvoljene emisije GHG i period na koji se odnosi;

2)         način i metodologija za utvrđivanje dozvoljenih emisija GHG;

3)         dozvoljene ukupne količine emisija GHG iz izvora u odnosu na emisije u određenoj godini;

4)         dozvoljene godišnje količine emisija GHG za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti u odnosu na emisije u određenoj godini;

5)         dozvoljene ukupne količine emisija GHG iz izvora u odnosu na emisije u određenoj godini, bez emisija iz tačke 4. ovog stava.

Aktom iz stava 1. ovog člana propisuju se emisije GHG za period od 10 godina i na godišnjem nivou u ovom periodu.

Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o dostizanju emisija GHG u skladu sa aktom iz stava 1. ovog člana i u slučaju odstupanja, uključujući i dozvoljene prenose

U         skladu sa članom 12. ovog zakona, priprema predlog potrebnih korektivnih mera za dostizanje emisija GHG iz izvora do 15. novembra svake godine i dostavlja ga Vladi na usvajanje.

Instrumenti fleksibilnosti

Član 12.

Ako su emisije iz člana 11. stav 2. tačka 5), u propisanom periodu, u određenoj godini veće od dozvoljene godišnje emisije GHG dozvoljeno je preneti najviše do 5% godišnje količine iz naredne godine.

 Ako su emisije iz člana 11. stav 2. tačka 5) ovog zakona u propisanom periodu, u određenoj godini manje od dozvoljene godišnje emisije GHG taj višak je dozvoljeno preneti u naredne godine za dostizanje dozvoljenih godišnjih emisija GHG do poslednje godine tog perioda.

Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

Član 13.

Ministarstvo priprema Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (u daljem tekstu: Program), u cilju identifikacije uticaja klimatskih promena na sektore i sisteme i mogućnosti smanjenja negativnih posledica na iste.

Program se priprema za period od najmanje deset godina. Program donosi Narodna skupština na predlog Vlade.

Program se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Sadržaj Programa

Član 14.

Program sadrži, naročito:

1)         analizu socio-ekonomske situacije koja utiče na prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove;

2)         analizu osmotrenih promena klime;

3)         prikaz očekivanih promena klime;

4)         analizu uticaja promena klime na sektore i sisteme;

5)         identifikaciju najpogođenijih sektora;

6)         predlog mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove;

7)         procene dobiti i troškova različitih kombinacija mera prilagođavanja;

8)         listu prioritetnih mera;

9)         identifikaciju potreba za realizaciju prioritetnih mera prilagođavanja;

10)       institucije odgovorne za sprovođenje specifičnih mera prilagođavanja.

Realizacija Programa

Član 15

Program se ostvaruje donošenjem sektorskih strategija, planova, programa i drugih dokumenata, koji moraju da budu u skladu sa Programom i da sadrže naročito:

1)         opis specifičnih mera sa liste prioritetnih;

2)         područja na kojima je specifična mera planirana, sa objašnjenjima;

3)         vremenski okvir za sprovođenje mera;

4)         analizu troškova i koristi od sprovođenja mera, način finansiranja mera;

5)         način i metodologiju monitoringa i evaluacije sprovođenja mera.

Organi i organizacije nadležni za izradu i sprovođenje sektorskih dokumenata iz stava 1. ovog člana, dužni su da do 1. januara svake četvrte godine u odnosu na godinu usvajanja Programa, dostavljaju Ministarstvu izveštaj o sprovedenim merama prilagođavanja, kao i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature, suše i drugo i njihovim posledicama.

Vlada propisuje listu organa i organizacija kao i sadržinu i formu izveštaja, iz stava 2 ovog člana.

Saradnja javnosti

Član 16.

Ministarstvo će o nacrtu Strategije iz člana 7., Akcionog plana iz člana 10. i Programa iz člana 13. ovog zakona, obavestiti javnost i omogućiti davanje mišljenja i primedaba.

Ministarstvo će obavestiti javnost na svojoj internet stranici o mestu gde je nacrt akata iz stava 1. ovog člana dostupan, kao i o načinu i vremenu davanja mišljenja i primedaba.

Javnost ima pravo pristupa i mogućnost davanja mišljenja i primedaba na nacrte akata iz stava 1. ovog člana u roku od najmanje 30 dana.

Ministarstvo će razmotriti mišljenja i primedbe javnosti i u slučaju prihvatljivosti uzeti ih u obzir.

Usvojena akta iz stava 1, ovog člana, Ministarstvo objavljuje na svojoj internet stranici u roku od 14 dana od dana usvajanja.

Nacionalni savet za klimatske promene

Član 17.

Ovim zakonom uspostavlja se Nacionalni savet za klimatske promene (u daljem tekstu: Savet), kao savetodavno telo Vlade.

Savet obavlja sledeće poslove:

1)         daje stručna mišljenja i predloge na nacrte zakona i podzakonskih propisa koji se odnose na klimatske promene,

2)         daje stručna mišljenja na nacrte Strategije iz člana 7, Akcionog plana iz člana 10, odluke iz člana 11, Programa iz člana 13, i na planove i programe iz člana 14, ovog zakona;

3)         daje stručna mišljenja i na druga dokumenta iz oblasti klimatskih promena;

4)         prati sprovođenje i predlaže mere unapređenja strategija, planova, programa i mera za niskougljenični razvoj i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove;

5)         odobrava programe i projekte koji se sprovode u okviru Mehanizma čistog razvoja definisanog Kjoto protokolom.

Članove Saveta imenuje Vlada na period od pet godina uz mogućnost ponovnog izbora.

Savet čine predstavnici Ministarstva i drugih organa i organizacija, predstavnici naučne i stručne javnosti, kao i predstavnici civilnog društva, čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena.

Savet donosi Poslovnik o svom radu Savet vodi, u svojstvu predsednika, ministar nadležan za zaštitu životne

sredine (u daljem tekstu: Ministar).

Savet može u svoj rad da uključi i spoljne saradnike, stručne za oblast klimatskih promena.

Rad članova Saveta se ne plaća.

Administrativno- tehničke poslove za potrebe Saveta obavlja Ministarstvo. Savet je dužan da dostavlja Vladi izveštaj o radu jednom godišnje.

III.        POLITIKE I MERE ZA OGRANIČENjE EMISIJA GHG IZ IZVORA

1.         MEHANIZAM ČISTOG RAZVOJA

Sprovođenje Mehanizma čistog razvoja

Član 18.

Mere za ograničenje emisija GHG, mogu se sprovoditi kroz programe i projekte u okviru Mehanizma čistog razvoja.

 

Vlada propisuje kriterijume i način odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja.

2. DOSTUPNOST PODATAKA O EKONOMIČNOSTI POTROŠNjE GORIVA I EMISIJAMA CO2 U VEZI SA PRODAJOM NOVIH PUTNIČKIH VOZILA

Dostupnost podataka o potrošnji goriva i emisijama CO2

Član 19.

U cilju informisanosti potrošača i donošenja odluke o izboru pri kupovini ili uzimanju na lizing novih putničkih vozila, potrebno je obezbediti dostupnost podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 iz tih vozila.

Oznaka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2

Član 20.

Prodavac koji stavlja u promet model novog putničkog vozila dužan je da na prodajnom mestu i u blizini putničkog vozila, o svom trošku, na jasno vidljiv način postavi, odnosno izloži oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 tog vozila.

Ministar bliže propisuje opis oznake o ekonomičnosti o potrošnji goriva i emisijama CO2 iz stava 1. ovog člana.

Vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2

Član 21.

Dobavljač najmanje jednom godišnje o svom trošku obezbeđuje vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2, (u daljem tekstu: vodič).

Dobavljač besplatno dostavlja elektronsku verziju vodiča prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja, koja ga stavlja na svoju internet stranicu.

Vodič mora biti prenosiv, kompaktan i besplatan za potrošače koji ga zatraže na prodajnim mestima.

Ministar bliže propisuje sadržaj vodiča iz stava 1 ovog člana.

Plakat

Član 22.

Prodavac je dužan da za svaku marku novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidno izloži plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2.

Ministar bliže propisuje izgled, dimenzije i sadržaj plakata, odnosno displeja.

Promocija

Član 23.

Dobavljač i prodavac su dužni, da obezbede da sva promotivna literatura sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji CO2 modela novog putničkog vozila na koje se odnosi.

Ministar bliže propisuje formu i sadržaj promotivnog materijala.

Zabrana prisustva oznaka, simbola ili natpisa

Član 24.

Zabranjeno je prisustvo oznaka, simbola ili natpisa koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 na oznakama, u vodičima, na plakatima ili u promotivnoj literaturi iz čl. 20, 21, 22. i 23., ukoliko mogu dovesti u zabunu potencijalne kupce novih putničkih automobila.

IV. MONITORING, IZVEŠTAVANjE I VERIFIKACIJA EMISIJA GHG IZ POSTROJENjA I VAZDUHOPLOVNIH AKTIVNOSTI

1. DOZVOLA ZA EMISIJU GHG OPERATERU POSTROJENjA

Uslov za početak rada postrojenja

Član 25.

Pre početka rada postrojenja u kojem se obavlja aktivnost koja dovodi do emisije GHG, operater postrojenja dužan je da pribavi dozvolu za emisiju GHG (u daljem tekstu: dozvola).

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za postrojenja ili delove postrojenja koji se koriste za istraživanje, razvoj i ispitivanje novih proizvoda i procesa, kao i za postrojenja koja koriste isključivo biomasu, nije potrebna dozvola.

Vlada propisuje vrste aktivnosti i gasove iz stava 1. ovog člana za koje je potrebno pribaviti dozvolu.

Zahtev za izdavanje dozvole

Član 26.

Operater postrojenja podnosi Ministarstvu zahtev za izdavanje dozvole. Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)         podatke o operateru postrojenja;

2)         opis i lokaciju postrojenja i aktivnosti koje se obavljaju u postrojenju, uključujući tehnologije koje se koriste;

3)         podatke o sirovinama i drugim materijalima čija upotreba može da dovede do emisije GHG;

4)         podatke o vrsti i izvoru emisija GHG;

5)         netehnički rezime podataka iz ovog stava.

Operater postrojenja dužan je da uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavi i plan monitoringa emisija GHG iz postrojenja (u daljem tekstu: plan monitoringa) u dva primerka.

Razmatranje zahteva

Član 27.

Ministarstvo razmatra podneti zahtev i ako utvrdi da on ne sadrži propisane podatke, odnosno ukoliko nije dostavljen plan monitoringa, obavestiće podnosioca zahteva o utvrđenim nedostacima i odrediće mu rok u kom je dužan da dostavi podatke odnosno plan monitoringa koji nedostaju.

Ako podnosilac zahteva u određenom roku ne postupi po zahtevu Ministarstva iz stava 1. ovog člana i ne otkloni nedostatke Ministarstvo odbacuje takav zahtev.

Ocena Agencije za zaštitu životne sredine

Član 28.

Ministarstvo u roku od pet dana od dana prijema potpunog zahteva za izdavanje dozvole sa planom monitoringa isti, zajedno sa planom monitoringa, dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija).

Agencija ocenjuje dostavljeni plan monitoringa, i u roku od najviše dva meseca od dana prijema dokumenata iz stava 1. ovog člana, dostavlja Ministarstvu izveštaj koji sadrži ocenu da li je plan monitoringa izrađen u skladu sa propisima i da li je operater postrojenja u stanju da obezbedi monitoring i izveštavanje o emisijama GHG u skladu sa ovim zakonom.

Prilikom ocene plana monitoringa Agencija može tražiti od podnosioca zahteva da joj u određenom roku dostavi dodatne informacije.

Dozvola

Član 29.

Ministarstvo izdaje dozvolu u roku od najviše četiri meseca od prijema potpunog zahteva za izdavanje dozvole, na osnovu pozitivne ocene Agencije iz člana 28. ovog zakona.

Dozvola sadrži:

1)         naziv i adresu operatera postrojenja kao i adresu postrojenja;

2)         opis aktivnosti i emisija GHG iz postrojenja;

3)         obavezu vršenja monitoringa emisije GHG na način propisan planom monitoringa;

4)         obavezu dostavljanja verifikovanog izveštaja o emisijama GHG.

Plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom sastavni je deo dozvole. Dozvola se izdaje za postrojenje ili deo postrojenja, a može se izdati i

jedinstvena dozvola za više postrojenja ukoliko se nalaze na istoj lokaciji i njima upravlja isti operater postrojenja.

Dozvola se izdaje u formi rešenja na koje nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

Revizija dozvole

Član 30.

Ministarstvo po službenoj dužnosti svakih pet godina ponovo razmatra izdatu dozvolu i po potrebi vrši izmene i dopune iste.

Izmena dozvole

Član 31.

Operater postrojenja obaveštava Ministarstvo o svakoj nameravanoj promeni vrste aktivnosti i načina rada postrojenja, ili o svakom proširenju ili smanjenju kapaciteta postrojenja.

Ministarstvo procenjuje promene iz stava 1. ovog člana i ako utvrdi da su promene takve da utiču na dozvolu, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, zahteva od operatera postrojenja da u određenom roku podnese zahtev za izmenu dozvole.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana operater postrojenja dostavlja i izmenjeni plan monitoringa, ako je Ministarstvo procenilo da je i to potrebno.

Ako operater postrojenja u određenom roku ne podnese zahtev za izmenu dozvole smatraće se da je odustao od promene iz stava 1. ovog člana.

Na postupak izmene dozvole shodno se primenjuju odredbe čl. 26. do 29. ovog zakona.

Smatraće se da nameravana promena ne utiče na dozvolu i da operater postrojenja može izvršiti nameravanu promenu, ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja Ministarstvu obaveštenja o nameravanoj promeni, ne primi zahtev Ministarstva iz stava 2. ovog člana.

Operater postrojenja obaveštava Ministarstvo i o svakoj nameravanoj promeni operatera odnosno podataka o operateru.

Ako Ministarstvo dobije obaveštenje iz stava 7. ovog člana, izmeniće dozvolu u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja.

Prestanak važenja dozvole

Član 32.

Ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja dozvole ako od operatera postrojenja primi obaveštenje ili na drugi način sazna:

1)         o prestanku važenja integrisane dozvole;

2)         o prestanku obavljanja aktivnosti u postrojenju;

3)         da rad postrojenja nije moguć iz tehničkih razloga;

4)         da postrojenje ne radi i njegovo ponovno pokretanje nije moguće;

5)         da se u postrojenju ne obavlja aktivnost i operater postrojenja ne može da garantuje da će postrojenje nastaviti sa radom u roku od šest meseci od prestanka rada, odnosno u roku od 18 meseci u slučaju prestanka rada usled nepredviđenih okolnosti na koje operater ne može da utiče.

Odredba iz stava 1. tačka 5) ovog člana ne primenjuje se na postrojenja u rezervi ili u stanju pripravnosti i na postrojenja koja svoje aktivnosti obavljaju sezonski ako:

1)         operater postrojenja ima dozvolu iz člana 29. ovog zakona kao i integrisanu dozvolu ukoliko je propisana za to postrojenje;

2)         je tehnički moguće pokrenuti obavljanje aktivnosti postrojenja bez fizičkih promena na postrojenju;

3)         se postrojenje redovno održava.

2. ODOBRENjE PLANA MONITORINGA GHG AVIO OPERATERU

Dostavljanje plana monitoringa

Član 33.

Avio operater koji obavlja aktivnost vazdušnog saobraćaja dužan je da za određene letove za koje je odgovoran, Ministarstvu dostavi plan monitoringa najkasnije četiri meseca pre započinjanja aktivnosti.

Izuzetno od stava 1. ovog člana avio operater koji po prvi put obavlja aktivnosti koje se nisu mogle predvideti četiri meseca pre njihovog otpočinjanja, dužan je da Ministarstvu bez odlaganja, a najkasnije šest nedelja nakon obavljene aktivnosti, dostavi plan monitoringa sa obrazloženjem zašto plan monitoringa nije dostavio u roku iz stava 1. ovog člana.

Vlada propisuje aktivnosti i gasove iz stava 1. ovog člana za koje nije potrebno dostaviti plan monitoringa.

Odobrenje plana monitoringa

Član 34.

Ministarstvo u roku od pet dana od dana prijema plana monitoringa iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona, isti dostavlja Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).

Direktorat ocenjuje dostavljeni plan monitoringa i u roku od najviše dva meseca od dana prijema dokumenata iz stava 1. ovog člana dostavlja Ministarstvu izveštaj koji sadrži ocenu da li je plan monitoringa izrađen u skladu sa propisima i da li je avio operater u stanju da obezbedi monitoring i izveštavanje o emisijama GHG skladu sa ovim zakonom.

Prilikom ocene plana monitoringa Direktorat može tražiti od avio operatera da mu dostavi dodatne informacije u određenom roku.

Ministarstvo daje odobrenje na plan monitoringa u roku od najviše četiri meseca od prijema plana monitoringa, na osnovu pozitivne ocene Direktorata.

3. MONITORING I IZVEŠTAVANjE O EMISIJAMA GHG IZ POSTROJENjA I VAZDUHOPLOVNIH AKTIVNOSTI

Plan monitoringa

Član 35.

Operater postrojenja i avio operater (u daljem tekstu: operater) dužan je da vrši monitoring emisije GHG na osnovu odobrenog plana monitoringa koji je sastavni deo dozvole odnosno na koji je Ministarstvo dalo odobrenje.

Osim obaveze iz stava 1. ovog člana avio operater može da vrši i monitoring podataka o tonskim kilometrima.

Plan monitoringa sastoji se naročito od detaljnih, potpunih i transparentnih podataka o metodologiji monitoringa emisije GHG pojedinačnog postrojenja ili vazduhoplova.

Sastavni deo plana monitoringa su pisane procedure za postupke koji se primenjuju prilikom monitoringa i izveštavanja, kao i prateća dokumentacija.

U postupku ocene plana monitoringa Agencija odnosno Direktorat daju saglasnost za primenu određenih elemenata metodologije monitoringa, odnosno određenih pisanih procedura odnosno njihovih delova.

Ministarstvo na svojoj internet prezentaciji objavljuje određene elemente potrebne za primenu metodologije monitoringa kao što su standardni faktori, metode procene za utvrđivanje udela biomase i drugo.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vazdušnog saobraćaja propisuje sadržaj plana monitoringa, pisane procedure i prateću dokumentaciju koja se dostavlja uz plan monitoringa.

Izmena plana monitoringa

Član 36.

Operater je dužan da redovno proverava da li plan monitoringa odražava prirodu i način rada postrojenja ili aktivnosti vazduhoplova, kao i da li metodologija monitoringa emisije GHG može da se poboljša, te da na osnovu toga vrši izmene plana monitoringa.

Operater je dužan da o predlozima za izmenu plana monitoringa bez odlaganja obavesti Ministarstvo.

Ako utvrdi da predložene izmene plana monitoringa u konkretnom slučaju nisu značajne, Ministarstvo obaveštava operatera da je dužan da izmenjeni plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom dostavi Ministarstvu do 31. decembra tekuće godine.

Ako utvrdi da su predložene izmene plana monitoringa značajne, Ministarstvo obaveštava operatera da je dužan da mu izmenjeni plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom bez odlaganja dostavi na odobrenje.

Na postupak odobrenja izmenjenog plana monitoringa shodno se primenjuju odredbe čl. 28. i 34. ovog zakona.

Operater je dužan da vodi evidenciju o svim izmenama plana monitoringa. Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vazdušnog saobraćaja

propisuje razloge za izmenu plana monitoringa, značajne izmene plana monitoringa, kao i sadržaj evidencije o izmenama plana monitoringa.

Pojednostavljeni plan monitoringa

Član 37.

 Operater postrojenja koji upravlja postrojenjem sa niskim emisijama GHG može Ministarstvu podneti zahtev za odobrenje korišćenja pojednostavljenog plana monitoringa.

Neće se smatrati postrojenjem sa niskim emisijama GHG postrojenje koje obavlja propisane aktivnosti kojima je obuhvaćen N2O.

Ministar propisuje uslove koje mora da ispuni postrojenje da bi se smatralo postrojenjem sa niskim emisijama GHG, kao i uslove, aktivnosti, postupke, načine kontrole i potrebnu dokumentaciju koju treba dostaviti kako bi operater iz stava 1. ovog člana mogao da koristi pojednostavljeni plan monitoringa.

Sprovođenje izmenjenog plana monitoringa

Član 38.

Pre dobijanja obaveštenja i odobrenja iz člana 36. st. 3. i 4. ovog zakona, operater može da sprovodi monitoring i izveštavanje koristeći izmenjeni plan monitoringa, ako se može pretpostaviti da predložene izmene nisu značajne, ili u slučaju kada bi monitoring u skladu sa prvobitnim planom monitoringa dao nepotpune podatke o emisiji GHG.

Ako se može pretpostaviti da su predložene izmene značajne, operater je dužan da sprovede oba plana monitoringa i izveštavanja (prvobitni i izmenjeni), uz paralelno vođenje privremene dokumentacije.

Nakon dobijanja obaveštenja ili odobrenja u skladu sa članom 36. ovog zakona, operater je dužan da koristi samo podatke koji se odnose na izmenjeni plan monitoringa i da sprovodi celokupni monitoring i izveštavanje koristeći samo izmenjeni plan monitoringa.

Metodologije monitoringa emisije GHG

Član 39.

Monitoring emisija GHG vrši se na osnovu propisane metodologije. Ministar propisuje metodologiju monitoringa emisija GHG iz postrojenja. Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vazdušnog saobraćaja,

propisuje metodologiju monitoringa emisija GHG za avio operatere.

Procena primene određene metodologije monitoringa

Član 40.

Ako operater postrojenja tvrdi, da primena određene metodologije monitoringa nije tehnički izvodljiva, Agencija procenjuje opravdanost te primedbe uzimajući u obzir tehničke i tehnološke karakteristike tog postrojenja.

Ako operater postrojenja tvrdi, da primena određene metodologije monitoringa dovodi do neopravdano visokih troškova, Agencija procenjuje opravdanost te primedbe, uzimajući u obzir da li su troškovi monitoringa veći od koristi.

Način procene tehničke izvodljivosti i neopravdano visokih troškova bliže se uređuju propisom koji donosi ministar.

Upravljanje i kontrola podataka

Član 41.

Operater uspostavlja, dokumentuje, sprovodi i održava pisane procedure za prikupljanje i korišćenje podataka pri monitoringu i izveštavanju o emisijama GHG, sa efikasnim kontrolnim sistemom, čime se omogućava da se pripremi izveštaj o emisijama GHG i izveštaj o tonskim kilometrima bez pogrešno prikazanih podataka i u skladu sa planom monitoringa.

Operater je dužan da redovno proverava delotvornost kontrolnog sistema, i da ga zajedno sa pisanim procedurama za prikupljanje i korišćenje podataka pri monitoringu i izveštavanju o emisijama GHG, po potrebi poboljšava, uzimajući u obzir i preporuke verifikatora iz izveštaja o verifikaciji, kao i da po potrebi prilagodi plan monitoringa.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vazdušnog saobraćaja propisuje sadržaj pisanih procedura i kontrolnog sistema.

Evidencije i dokumentacija

Član 42.

Operater je dužan da vodi evidenciju o svim relevantnim podacima prikupljenim u skladu sa članom 41. ovog zakona, kao i da čuva ovu evidenciju kao i dozvolu najmanje 10 godina.

Podaci iz stava 1. ovog člana moraju se učiniti dostupnim na zahtev Ministarstva, Agencije, Direktorata i verifikatora koji verifikuje izveštaj o godišnjim emisijama GHG odnosno izveštaj o tonskim kilometrima.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vazdušnog saobraćaja propisuje minimum sadržaja evidencije koji se čuvaju u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Izveštavanje

Član 43.

Operater je dužan da do 31. marta tekuće godine dostavi Agenciji odnosno Direktoratu verifikovani izveštaj o emisijama GHG sa izveštajem o verifikaciji za prethodnu kalendarsku godinu, za postrojenja i iz sektora vazdušnog saobraćaja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, izveštaj o emisijama GHG koji operater koji prvi put počinje sa radom podnosi u prvoj godini nakon dobijanja dozvole iz člana 29., ovog zakona, odnosno odobrenja iz člana 34. ovog zakona, obuhvata period od dana početka rada do 31. decembra te godine.

Operater postrojenja koje je prestalo sa radom, odnosno u slučaju stečaja stečajni upravnik, dužan je da bez odlaganja dostavi Agenciji odnosno Direktoratu verifikovan izveštaj o emisijama gasova za period od 1. januara tekuće godine do dana prestanka rada postrojenja.

Operater koji je u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2010. godine obavljao propisane aktivnosti najmanje jedan dan u kalendarskoj godini, dostavlja, uz izveštaj o emisijama GHG koji prvi put podnosi Agenciji odnosno Direktoratu i podatke o nivou aktivnosti i emisijama iz tih aktivnosti, za ove godine (u daljem tekstu: istorijski nivo aktivnosti).

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vazdušnog saobraćaja propisuje formu i sadržaj izveštaja iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, kao i vrstu i način dobijanja podataka o istorijskom nivou aktivnosti i emisijama iz tih aktivnosti.

Konzervativna procena emisije GHG

Član 44.

Ako operater u roku utvrđenom u članu 43. ovog zakona ne dostavi verifikovan izveštaj o godišnjoj emisiji GHG, odnosno ako taj izveštaj nije izrađen ili nije verifikovan u skladu sa odredbama ovog zakona, Agencija odnosno Direktorat vrši konzervativnu procenu emisije GHG koja zamenjuje izveštaj o godišnjoj emisiji GHG.

Ako u svom izveštaju verifikator navede da u izveštaju o emisijama GHG postoje pogrešno prikazani podaci koji nisu od ključnog značaja, a koje operater nije ispravio u svom izveštaju, Agencija odnosno Direktorat procenjuju značaj pogrešno prikazanih podataka.

Kada utvrdi da su podaci iz stava 2. ovog člana od značaja za izveštavanje, Agencija odnosno Direktorat vrši konzervativnu procenu emisije GHG za aktivnosti za koje je utvrđeno da su podaci pogrešno prikazani.

Agencija odnosno Direktorat na osnovu procene iz stava 3. ovog člana obaveštava operatera o potrebi i načinu izmene izveštaja o emisiji GHG.

Operater je dužan da o obaveštenju iz stava 4. ovog člana obavesti verifikatora.

Izveštavanje o poboljšanjima metodologije monitoringa

Član 45

Operater je dužan da dostavi Ministarstvu izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa na koji Ministarstvo daje odobrenje.

Ako izveštaj o verifikaciji iz člana 43. ovog zakona sadrži primedbe koje se odnose na netačnosti ili neusklađenosti podataka u izveštaju o emisijama GHG ili sadrži predloge za poboljšanje tog izveštaja, operater priprema izveštaj i dostavlja ga Ministarstvu na odobrenje do 30. juna godine u kojoj je izdat izveštaj o verifikaciji.

U izveštaju iz stava 2. ovog člana operater navodi koje primedbe i predloge iz izveštaja o verifikaciji je prihvatio, odnosno rokove u kojima će ih prihvatiti, a za primedbe i predloge koje nije prihvatio, navodi obrazloženje da oni ne dovode do poboljšanja metodologije monitoringa, odnosno da dovode do neopravdano visokih troškova.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, operater koji upravlja postrojenjem sa niskim emisijama GHG nije dužan da podnese izveštaj iz stava 2. ovog člana.

Na postupak davanja odobrenja na izveštaje iz stava 1. i 2. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe čl. 28. i 34. ovog zakona.

Ministar propisuje rokove za podnošenje i sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana.

4. VERIFIKACIJA I AKREDITACIJA

Verifikacija izveštaja

Član 46.

Akreditovani verifikator, po propisanoj proceduri, vrši verifikaciju izveštaja iz člana 43. ovog zakona i operateru izdaje izveštaj o verifikaciji.

ATS po propisanoj proceduri, akredituje pravno lice ili deo pravnog lica koje ispunjava propisane uslove kao verifikatora.

Ministar propisuje uslove koje moraju da ispune verifikatori, proceduru i kriterijume verifikacije, kao i sadržinu izveštaja o verifikaciji.

Pitanja akreditacije

Član 47.

Na pitanja akreditacije koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje akreditacija i drugih opštih akata ATS, odnosno pravila akreditacije koje objavljuje ATS.

Zahtev za akreditaciju

Član 48.

Uz zahtev za akreditaciju, podnosilac zahteva dostavlja podatke propisane zakonom kojim se uređuje akreditacija i drugim opštim aktima ATS, kao i podatke relevantne za: ocenu kompetentnosti za sprovođenje verifikacije, ocenu postupka verifikacije kao i utvrđivanje ispunjenosti uslova za verifikatore iz propisa donetog na osnovu ovog zakona.

Ministar propisuje podatke iz stava 1. ovog člana.

Ocena ATS-a

Član 49.

U postupku akreditacije, kao i u postupku nadzora nad radom akreditovanih verifikatora, ATS ocenjuje:

1)         ispunjenost uslova propisanih zakonom kojim se uređuje akreditacija;

2)         ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

3)         kompetentnost za vršenje verifikacije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

4)         da li se verifikacija vrši u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Ocenjivački tim ATS-a

Član 50.

U postupku akreditacije ocenjivački tim ATS naročito vrši:

1)         pregled svih relevantnih dokumenata i podataka koji se dostavljaju uz zahtev za akreditaciju;

2)         obilazak prostorija podnosioca zahteva radi pregleda reprezentativnog uzorka interne verifikacione dokumentacije i ocenjivanja primene sistema upravljanja kvalitetom kod podnosioca zahteva i verifikacionih procedura ili postupaka koje uspostavlja podnosilac zahteva;

3)         ocenu reprezentativnog dela opsega akreditacije za koji je zatražena akreditacija i delovanja i kompetentnosti reprezentativnog broja osoblja podnosioca zahteva koje učestvuje u verifikaciji.

U postupku akreditacije ocenjivački tim ATS mora da ispuni uslove i primeni procedure definisane propisima iz člana 47. Ovog zakona.

Pored uslova određenih propisima iz člana 47. Ovog zakona, ocenjivački tim ATS mora da ispunjava i uslove u pogledu sastava ocenjivačkog tima ATS, kompetentnosti ocenjivača koji ocenjuje verifikatora, odnosno glavnog ocenjivača, internog ocenjivača i osoba koje donose odluke o dodeli, proširenju ili obnavljanju akreditacije, kao i uslove koje moraju da ispune tehnički stručnjaci koje ATS može da uključi u ocenjivački tim.

Ministar propisuje uslove iz stava 3. Ovog člana.

Obaveze verifikatora

Član 51.

Verifikator je dužan da svake godine do 15. novembra ATS-u dostavi informacije o planiranom vremenu i mestu verifikacije koje je predvideo u vremenskom planu, kao i adresu i druge informacije o operaterima čiji izveštaji o emisijama GHG ili tonskim kilometrima podležu verifikaciji, kao i o izmenama tih informacija, bez odlaganja.

Informacije iz stava 1. ovog člana ATS koristi za izradu akreditacionog radnog programa i izveštaja o upravljanju.

Akreditacioni radni program

Član 52.

ATS do 31. decembra tekuće godine dostavlja Ministarstvu akreditacioni radni program za narednu godinu.

Akreditacioni radni program sadrži popis verifikatora koje je akreditovao ATS i koja su ga u skladu sa odredbama člana 51. ovog zakona obavestili da nameravaju da sprovode verifikaciju u Republici Srbiji.

Akreditacioni radni program sadrži naročito:

1)         predviđeno vreme i mesto verifikacije;

2)         informacije o aktivnostima koje je ATS planirao za tog verifikatora, posebno aktivnosti nadzora i ponovnog ocenjivanja;

3)         datume predviđene ocene rada u praksi, koju sprovodi ATS kako bi ocenio verifikatora, uključujući adresu i druge informacije o operaterima koje će obići prilikom ocenjivanja.

ATS do 1. juna tekuće godine dostavlja Ministarstvu izveštaj o realizaciji radnog programa za prethodnu godinu, koji sadrži podatke o svakom verifikatoru kojeg je akreditovao ATS.

Ministar propisuje formu i sadržaj izveštaja iz stava 5. ovog člana.

Obaveštenje o opsegu akreditacije verifikatora

Član 53.

ATS obaveštava Ministarstvo o suspenziji, povlačenju ili smanjenju opsega akreditacije verifikatora odnosno o prekidu suspenzije ili promeni odluke o suspenziji, povlačenju ili smanjenju opsega akreditacije na osnovu žalbe.

Ministarstvo svake godine ATS-u dostavlja informacije o:

1)         rezultatima provere izveštaja operatera i izveštaja o verifikaciji, posebno о utvrđenim neusklađenostima verifikatora;

2)         relevantnim rezultatima inspekcijskih pregleda operatera koji sadrže utvrđenu neusklađenost verifikatora;

3)         rezultatima ocenjivanja interne verifikacione dokumentacije verifikatora.

Prigovor na verifikatora

Član 54.

Ministarstvo, operater ili druga zainteresovana strana može ATS-u da uputi prigovor koji se odnosi na verifikatora.

Informacije iz člana 53. stav 2. ovog zakona koje Ministarstvo dostavlja ATS-u, smatraju se prigovorom upućenim ATS-u od strane Ministarstva.

Ako primi prigovor iz stava 1. odnosno 2. ovog člana, ATS je dužan, da u razumnom roku odluči o njegovoj opravdanosti i o tome obavesti podnosioca prigovora, odnosno Ministarstvo.

5. DOSTAVLjANjE I PRISTUP INFORMACIJAMA

Dostavljanje

Član 55.

Ministar propisuje način i formu dostavljanja dokumenata propisanih čl. 26, 31, 33, 35, 36, 37, 43, 45. i 46. ovog zakona.

Pristup informacijama

Član 56.

Ministarstvo stavlja na raspolaganje javnosti izveštaje o emisiji gasova u skladu sa propisom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja.

Operater može navesti koje informacije iz izveštaja o emisiji gasova smatra poslovnom tajnom i koje Ministarstvo neće učiniti dostupnim javnosti.

Poslovnom tajnom ne mogu se označiti podaci koji se odnose na emisije, stanje životne sredine i moguće negativne uticaje i posledice, rezultate monitoringa i inspekcijski nadzor.

V. SISTEM ZA MONITORING I IZVEŠTAVANjE O NACIONALNIM

EMISIJAMA GHG

Nacionalni sistem inventara GHG

Član 57.

Nacionalni Sistem inventara GHG uspostavlja se, vodi i konstantno unapređuje kako bi se, u skladu sa zahtevima Konvencije, osigurala procena emisija GHG iz izvora i uklanjanja putem ponora, kao i pravovremenost, transparentnost, tačnost, doslednost, uporedivost i potpunost inventara GHG.

Inventar GHG i izveštaj o inventaru GHG

Član 58.

Nacionalni inventar GHG (u daljem tekstu: Inventar GHG) je baza podataka koja sadrži naročito:

1)         podatke o aktivnostima;

2)         primenjene emisione faktore;

3)         podatke o emisijama GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora;

4)         druge podatke potrebne za izradu izveštaja.

Na osnovu Inventara GHG izrađuje se Nacionalni izveštaj o inventaru GHG (u daljem tekstu: Izveštaj o inventaru GHG).

Agencija uspostavlja i vodi Inventar GHG i priprema Izveštaj o inventaru GHG.

Izveštaj o inventaru GHG, sastavni je deo Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji.

Ministar bliže propisuje sadržaj i rokove za izradu Inventara GHG i Izveštaja o inventaru GHG.

Dostavljanje podataka za izradu Nacionalnog inventara GHG

Član 59.

Organi i organizacije nadležni za vođenje ili upravljanje informacionim sistemima i bazama podataka koje sadrže podatke potrebne za izradu Inventara GHG, dostavljaju podatke Agenciji i osiguravaju kvalitet podataka i sprovode kontrolu kvaliteta podataka.

Vlada propisuje organe i organizacije iz stava 1. ovog člana, vrstu podataka potrebnih za izradu Inventara GHG, formu, rokove, i način dostavljanja podataka.

Vlada može u propisu iz prethodnog stava utvrditi i obavezu drugih pravnih ili fizičkih lica koja obavljaju određenu delatnost da dostave podatke potrebne za izradu Nacionalnog inventara GHG, a kojima ne raspolažu organi i organizacije iz stava 1. ovog člana.

Sklapanje sporazuma

Član 60.

Agencija sa organima i organizacijama iz stava 1. člana 59. sklapa sporazum, kojim se utvrđuju obaveze tih organa i organizacija naročito podaci, rokovi, oblik i način za njihovo dostavljanje Agenciji.

 

Osiguranje kvaliteta i kontrola kvaliteta podataka

Član 61.

Agencija izrađuje i sprovodi Plan osiguranja kvaliteta i kontrole kvaliteta podataka za potrebe izrade i unapređenja kvaliteta Inventara GHG.

Agencija koordinira aktivnosti sa organima i organizacijama iz člana 59. ovog zakona, kako bi osigurala kvalitet i obezbedila kontrolu kvaliteta podataka u skladu sa planom iz stava 1.

Organi i organizacije iz člana 59. postupaju po procedurama iz plana iz stava 1 ovog člana i o svim realizovanim i planiranim izmenama obaveštavaju Agenciju uz koje dostavljaju i obrazloženje.

VI. PROJEKCIJE EMISIJA GHG IZ IZVORA I UKLANjANjA POMOĆU PONORA

Projekcije emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora

Član 62.

Ministarstvo priprema projekcije antropogenih emisija GHG iz izvora i njihovog uklanjanja pomoću ponora (u daljem tekstu: projekcije) kao osnovu za utvrđivanje i procenu mogućnosti ograničenja emisija GHG, donošenje politika i mera za ekonomski isplativo ograničenje emisija GHG, kao i za monitoring dostizanja ograničenja emisija GHG.

Projekcije se izrađuju za gasove ili grupe gasova, kao i za sektore i kategorije i unapređuju se po potrebi.

Javno ovlašćenje

Član 63.

Pravno lice koje ima javno ovlašćenje za izradu projekcija (u daljem tekstu: javno ovlašćenje) izrađuje projekcije za potrebe Ministarstva.

Ministarstvo daje javno ovlašćenje na osnovu javnog poziva koji se sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, pravnom licu koje ima naročito:

1)         iskustvo u radu sa metodologijom za izradu inventara GHG;

2)         iskustvo u radu sa modelima za izradu projekcija za sektor energetike;

3)         iskustvo u izradi projekcija u drugim sektorima;

4)         iskustvo u proceni efekata politika i mera na ograničenje emisija GHG.

U javnom pozivu iz stava 2. ovog člana mogu se propisati i drugi uslovi za izbor pravnog lica za javno ovlašćivanje.

Ministarstvo na osnovu javnog poziva vrši izbor lica i rešenjem daje javno ovlašćenje za izradu projekcija za period od deset godina.

Javno ovlašćenje može se dati i grupi pravnih lica koja zajedno ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana i koja između sebe odrede zajedničkog predstavnika.

Ministarstvo i ovlašćeno lice sklapaju ugovor, kojim bliže utvrđuju sadržaj i način izrade projekcija, rokove za njihovu izradu i predaju Ministarstvu, kao i visinu i način plaćanja izrade projekcija i druga pitanja značajna za vršenje javnog ovlašćenja.

Nadzor nad radom ovlašćenog lica iz stava 2. ovog člana vrši Ministarstvo u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Ministarstvo rešenjem oduzima javno ovlašćenje licu koje ne ispunjava propisane uslove ili ako projekcije nisu pravilno izrađene.

VII. SISTEM ZA IZVEŠTAVANjE O POLITIKAMA, MERAMA I

PROJEKCIJAMA GHG

Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG

Član 64.

U cilju obezbeđenja pravovremenosti, transparentnosti, tačnosti, doslednosti, uporedivosti i potpunosti informacija o politikama i merama i projekcijama, uspostavlja se, održava i kontinuirano unapređuje sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG.

Sistem podrazumeva institucionalne, pravne i proceduralne mehanizme za izveštavanje o politikama i merama i projekcijama antropogenih emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora.

Organi i organizacije dužni su da vrše procenu efekata politika i mera na nivo emisija GHG iz svoje nadležnosti i o njima izveštavaju, Ministarstvo.

Vlada određuje listu organa i organizacija iz stava 3. ovog člana, sadržaj, oblik i rokove za izveštavanje Ministarstva.

Izveštavanje o realizaciji planskih dokumenata

Član 65.

Ministarstvo izveštava Vladu o realizaciji akcionog plana iz člana 10. ovog zakona, programa iz člana 13. ovog zakona, realizaciji politika i mera, projekcijama i postizanju kvantitavnih ciljeva iz strategije iz člana 7. ovog zakona.

Izveštaje iz stava 1. ovog člana Vlada podnosi Narodnoj skupštini. Ministarstvo izveštaje iz stava 1. ovog člana kao i sve relevantne procene

troškova i efekata politika i mera kojima se ograničavaju ili smanjuju emisije GHG iz izvora ili povećavaju uklonjene količine putem ponora, zajedno sa postojećim tehničkim izveštajima na kojima se te procene zasnivaju, opise modela i korišćene metodološke pristupe, definicije i pretpostavke na kojima se zasnivaju, stavlja na uvid javnosti na svojoj internet stranici.

Vlada propisuje formu, sadržaj i rokove za dostavljanje izveštaja iz stava 1. ovog člana.

Izveštavanje prema zahtevima Konvencije

Član 66.

U skladu sa obavezama koje proizilaze iz Konvencije, Ministarstvo priprema Dvogodišnji ažurirani izveštaj i Izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.

Izveštaje iz stava 1. ovog člana usvaja Vlada.

Izveštaje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo stavlja na uvid javnosti na svojoj internet stranici.

VIII. ADMINISTRATIVNE TAKSE

Obaveza plaćanja administrativne takse

Član 67.

Operater snosi troškove plaćanja administrativnih taksi, utvrđenih u skladu sa posebnim propisima, za:

1)         podnošenje zahteva za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;

2)         izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;

3)         izdavanje odobrenja u skladu sa ovim zakonom:

4)         izmenu dozvole;

5)         izmenu plana monitoringa.

Administrativne takse prihod su budžeta Republike Srbije.

IX. NADZOR

Inspekcijski nadzor

Član 68.

Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, ministarstvo nadležno za saobraćaj i ministarstvo nadležno za trgovinu.

Inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine, ministarstvo nadležno za saobraćaj preko vazduhoplovnih inspektora i ministarstvo nadležno za trgovinu preko tržišnih inspektora.

Inspektor za zaštitu životne sredine vrši inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na obaveze operatera postrojenja, vazduhoplovni inspektor nad primenom odredaba koje se odnose na obaveze avio operatera, a tržišni inspektor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na dostupnost informacija potrošačima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 iz novih putničkih vozila.

Prava i dužnosti inspektora

Član 69.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:

1) da li je prodavac koji stavlja u promet model novog putničkog vozila na prodajnom mestu i u blizini putničkog vozila na jasno vidljiv način postavio, odnosno izložio oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 tog vozila;

2) da li je dobavljač o svom trošku obezbedio vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2;

3) da li je dobavljač besplatno dostavio elektronsku verziju vodiča prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja;

4) da li je obezbeđen prenosiv, kompaktan i besplatan vodič za potrošače na prodajnim mestima;

5) da li je prodavac za svaku marku novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidno izložio plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2;

6) da li su dobavljači i prodavci obezbedili da sva promotivna literatura sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji CO2 modela novog putničkog vozila na koje se odnosi;

7) da li su prisutne oznake, simboli ili natpisi koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 na oznakama, u vodičima ili na plakatima ili u promotivnoj literaturi koji mogu dovesti u zabunu potencijalne kupce novih putničkih automobila;

8)         da li je pre početka rada novog postrojenja za propisanu vrstu aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih gasova pribavljena dozvola;

9)         da li je za postojeće postrojenje podnet zahtev za izdavanje dozvole u roku utvrđenom ovim zakonom;

10)       da li je o svakoj nameravanoj promeni vrste aktivnosti i načina rada postrojenja ili o svakom proširenju ili smanjenju kapaciteta postrojenja, kao i o nameravanoj promeni operatera postrojenja odnosno podataka o operateru postrojenja obavešteno Ministarstvo;

11)       da li je podnet zahtev za izmenu dozvole sa izmenjenim planom monitoringa u skladu sa članom 31. stav 2. ovog zakona;

12)       da li je najkasnije četiri meseca pre započinjanja obavljanja aktivnosti u vazdušnom saobraćaju Ministarstvu dostavljen plan monitoringa, odnosno da li je avio operater koji po prvi put obavlja aktivnosti koje se nisu mogle predvideti četiri meseca pre njihovog otpočinjanja, dostavio Ministarstvu bez odlaganja, a najkasnije šest nedelja nakon obavljene aktivnosti, plan monitoringa sa obrazloženjem zašto plan monitoringa nije dostavio u propisanom roku;

13)       da li se vodi evidencija o svim izmenama plana monitoringa;

14)       da li se vodi i čuva evidencija o svim relevantnim podacima prikupljenim u skladu sa članom 41. ovog zakona;

15)       da li je do 31. marta tekuće godine dostavljen Ministarstvu izveštaj o emisijama GHG kao i o podacima o aktivnostima postrojenja i iz sektora vazdušnog saobraćaja, odnosno izveštaj o podacima tonskih kilometara za prethodnu godinu zajedno sa verifikacionim izveštajem;

16)       da li je u propisanom roku dostavljen Ministarstvu izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa;

17)       da li se sprovode druge obaveze propisane ovim zakonom.

Ovlašćenja inspektora

Član 70.

U vršenju poslova iz člana 69. ovog zakona, inspektor je ovlašćen i dužan da:

1)         da naredi postavljanje, odnosno izlaganje oznake o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 vozila;

2)         da naredi prodavcu da obezbedi vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2;

3)         da naredi dobavljaču da besplatno dostavi elektronsku verziju vodiča prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja;

4)         da naredi dobavljaču da obezbedi prenosiv, kompaktan i besplatan vodič za potrošače na prodajnim mestima;

5)         da naredi prodavcu da za svaku marku novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidno izloži plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2;

6)         da naredi dobavljaču i prodavcu da obezbede da sva promotivna literatura sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji CO2 modela novog putničkog vozila na koje se odnosi;

7)         da zabrani oznake, simbole ili natpise koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 na oznakama, u vodičima ili na plakatima ili u promotivnoj literaturi koji mogu dovesti u zabunu potencijalne kupce novih putničkih automobila;

8)         naredi da se za propisanu vrstu aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih gasova pribavi dozvola;

9)         naredi da se obavesti o svakoj nameravanoj promeni vrste aktivnosti i načina rada postrojenja ili o svakom proširenju ili smanjenju kapaciteta postrojenja, kao i o nameravanoj promeni operatera postrojenja odnosno podataka o operateru postrojenja i о nameri prestanka obavljanja aktivnosti u postrojenju;

10)       naredi da se podnese zahtev za izmenu dozvole u skladu sa članom 31. stav 2. ovog zakona;

11)       naredi da avio operater dostavi plan monitoringa;

 12)      naredi da se vrši monitoring emisije GHG odnosno monitoring podataka o tonskim kilometrima na osnovu plana monitoringa koji je sastavni deo dozvole odnosno na koji je Ministarstvo dalo odobrenje;

13)       naredi da se vodi evidencija o svim izmenama plana monitoringa;

14)       naredi da se vodi i čuva evidencija o svim relevantnim podacima i dozvola

U         propisanom roku;

15)       naredi da se u propisanom roku dostavi izveštaj o emisijama GHG kao i o podacima o aktivnostima postrojenja i iz sektora vazdušnog saobraćaja zajedno sa verifikacionim izveštajem;

16)       naredi da se dostavi izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa;

17)       naredi izvršenje drugih obaveza propisanih ovim zakonom.

X. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestupi

Član 71.

Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1)         pre početka rada postrojenja za propisanu vrstu aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih gasova ne pribavi dozvolu za emisiju gasova (član 25. stav 1.);

2)         ne obavesti Ministarstvo o svakoj nameravanoj promeni vrste aktivnosti i načina rada postrojenja ili o svakom proširenju ili smanjenju kapaciteta postrojenja (član 31. stav 1.);

3)         ne podnese zahtev za izmenu dozvole sa izmenjenim planom monitoringa u skladu sa članom 31. stav 2. ovog zakona;

4)         ako najkasnije četiri meseca pre započinjanja aktivnosti ne dostavi plan monitoringa, odnosno ako po prvi put obavlja aktivnosti koje se nisu mogle predvideti četiri meseca pre njihovog otpočinjanja, a bez odlaganja, odnosno najkasnije šest nedelja nakon obavljene aktivnosti, ne dostavi plan monitoringa sa obrazloženjem zašto plan monitoringa nije dostavio u roku (član 33. st. 1. i 2.);

5)         ako u slučaju iz člana 36. stav 4. ovog zakona bez odlaganja ne dostavi izmenjeni plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom;

6)         ako do 31. marta tekuće godine ne dostavi verifikovan izveštaj o emisijama GHG kao i o podacima o aktivnostima postrojenja i iz sektora vazdušnog saobraćaja, odnosno izveštaj o podacima tonskih kilometara za prethodnu godinu zajedno sa verifikacionim izveštajem (član 43. stav 1.);

7)         ako bez odlaganja ne dostavi verifikovan izveštaj o emisijama GHG za period od 1. januara tekuće godine do dana prestanka postrojenja sa radom (član 43. stav 2.);

8)         ako u propisanom roku ne podnese izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa (član 45. stav 1.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

Prekršaji

Član 72.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) prilikom stavljanja u promet modela novog putničkog vozila na prodajnom mestu i u blizini putničkog vozila na jasno vidljiv način ne postavi, odnosno izloži oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 tog vozila;

2)         o svom trošku ne obezbedi vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2; (član 21. stav 1.);

3)         ne dostavi elektronsku verziju vodiča prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja; (član 21. stav 2.);

4)         ne obezbedi prenosiv, kompaktan i besplatan vodič za potrošače na prodajnim mestima. (član 21. stav 3.);

5)         ako za svaku marku novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidno ne izloži plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2. (član 22. stav 1.);

6)         ne obezbedi da sva promotivna literatura sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji CO2 modela novog putničkog vozila na koje se odnosi. (član 23. stav 1.);

7)         su prisutne oznake, simboli ili natpisi koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 na oznakama, u vodičima ili na plakatima ili u promotivnoj literaturi koji mogu dovesti u zabunu potencijalne kupce novih putničkih automobila (član 24.);

8)         ne obavesti Ministarstvo o nameravanoj promeni operatera postrojenja odnosno podataka o operateru postrojenja (član 31. stav 7.);

9)         ne obavesti Ministarstvo o prestanku obavljanja aktivnosti u postrojenju (član 32. stav 1. tačka 1.);

10)       ako ne vodi evidenciju o svim izmenama plana monitoringa (član 36. stav 6.);

11)       ako ne vodi evidenciju o svim relevantnim podacima prikupljenim u skladu sa članom 41. ovog zakona i ne čuva ih najmanje deset godina (član 22. stav 1.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.

Član 73.

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u Ministarstvu ako:

1)         u roku od pet dana od dana prijema potpunog zahteva za izdavanje dozvole isti zajedno sa planom monitoringa ne dostavi Agenciji (član 29. stav 1.);

2)         u roku od najviše četiri meseca od prijema potpunog zahteva za izdavanje dozvole, na osnovu pozitivne ocene Agencije iz člana 26. ovog zakona, ne izda dozvolu (član 29. stav 1.);

3)         utvrdi da su promene takve da utiču na dozvolu, a u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja ne zahteva od operatera postrojenja da u određenom roku podnese zahtev za izmenu dozvole sa izmenjenim planom monitoringa (član 31. stav 2.);

4)         u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o nameravanoj promeni operatera postrojenja ne izmeni dozvolu (član 31. stav 8.);

5)         u roku od pet dana od dana prijema plana monitoringa isti ne dostavi Direktoratu (član 34. stav 1.);

6)         u roku od najviše četiri meseca od prijema od prijema plana monitoringa, na osnovu pozitivne ocene Direktorata, ne izda odobrenje na plan monitoringa (član 34. stav 4.);

7)         ATS-u ne dostavi informacije utvđene u članu 53. stav 2. ovog zakona;

8)         ne učini dostupnim javnosti podatke iz člana 56. ovog zakona;

9)         učini dostupnim javnosti podatke koje se smatraju poslovnom tajnom iz člana 56. stav 2. ovog zakona, a ne radi se o podacima od značaja za zaštitu životne sredine.

Član 74.

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u Agenciji i Direktoratu ako:

1)         u roku od najviše dva meseca od dana prijema zahteva za izdavanje dozvole isti zajedno sa planom monitoringa ne dostavi izveštaj o proceni plana monitoringa (član

28.       stav 2.);

2)         u roku od najviše dva meseca od dana prijema plana monitoringa ne dostavi izveštaj o proceni plana monitoringa (član 34. stav 2.).

Član 75.

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u ATS ako:

1)         do 31. decembra tekuće godine Ministarstvu ne dostavi akreditacioni radni program ili ako sadržaj tog programa nije u skladu sa članom 52. st. 2. i 3. ovog zakona;

2)         do 1. juna tekuće godine Ministarstvu ne dostavi izveštaj o upravljanju za prethodnu godinu ili ako taj izveštaj ne sadrži propisane podatke (član 52. st. 4. i 5.);

3)         ne obavesti Ministarstvo o suspenziji, povlačenju ili smanjenju opsega akreditacije verifikatora odnosno o prekidu suspenzije ili promeni odluke o suspenziji, povlačenju ili smanjenju opsega akreditacije na osnovu žalbe (član 53. stav 1.).

XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Promocija i vodič za nove automobile

Član 76.

Dobavljač i prodavac je dužan da oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama SO2, plakat i displej sa podacima o potrošnji goriva i zvaničnim emisijama SO2, kao i svu promotivnu literaturu koja sadrži podatke o potrošnji goriva i zvaničnim emisijama SO2 prvi put učini dostupnom tri meseca nakon stupanja na snagu relevatnog propisa iz čl. 20-23 ovog zakona.

Dobavljač je dužan da vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama SO2 dostavi prvi put Agenciji za bezbednost saobraćaja u roku od 6 meseci nakon stupanja na snagu propisa iz člana 21. ovog zakona

Agencija za bezbednost saobraćaja objavljuje vodič na internet stranic prvi put šest meseci nakon dobijanja vodiča od dobavljača.

Operater postrojenja

Član 77.

Operater postrojenja u kojem se na dan stupanja na snagu ovog zakona obavlja određena vrsta aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih GHG, dužan je da podnese zahtev za izdavanje dozvole iz člana 26. ovog zakona najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu propisa iz čl. 25. stav 3. i 35. stav 7. ovog zakona.

Ministarstvo izdaje dozvolu u roku od devet meseci od dana prijema potpunog zahteva iz stava 1. ovog člana.

Avio operater

Član 78.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na avio operatere počinju da se primenjuju počev od 1. januara 2021. godine.

Avio operater koji na dan početka primene ovog zakona obavlja određene aktivnosti u vazdušnom saobraćaju, dužan je da za svaki let za koji je odgovoran dostavi plan monitoringa najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu propisa iz člana 33. stav 3. i dela propisa iz člana 35. stav 7. ovog zakona koji se odnosi na avio-operatere.

Ministarstvo daje odobrenje na plan monitoringa u roku od devet meseci od dana prijema plana monitoringa.

Verifikacija

Član 79.

Izveštaj iz člana 43. ovog zakona, u prvoj godini primene zakonske odredbe o obavezi izveštavanja mogu verifikovati pravna lica koja su u postupku dobijanja akreditacije od strane ATS-a, a verifikacija tog izveštaja je deo postupka akreditacije.

Rokovi za donošenje propisa

Član 80.

Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno u roku od godinu dana od dana početka primene odredbi o obavezama avio operatera.

Strategija niskougljeničnog razvoja iz člana 7. ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Druge nacionalne strategije, opšti i sektorski planovi i politike koji utiču na emisije GHG iz člana 9. ovog zakona uskladiće se sa Strategijom niskougljeničnog razvoja u roku od četiri godine od dana njenog usvajanja.

Program prilagođavanja na klimatske promene iz člana 13. ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prvi period

Član 81.

Prvi period iz člana 11. ovog zakona počinje 2021. godine, a završava se 2030. godine.

Nacionalni savet za klimatske promene

Član 82.

Nacionalni savet za klimatske promene, ustanovljen Odlukom o obrazovanju Nacionalnog saveta za klimatske promene, nastavlja svoj rad kao Nacionalni savet za klimatske promene u skladu sa članom 17. ovog zakona do obrazovanja novog.

Ministar će u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona pozvati predstavnike organa i organizacija iz člana 17. stav 3. ovog zakona da predlože svoje predstavnike u Nacionalnom savetu za klimatske promene.

Nacionalni sistem inventara GHG

Član 83.

 Nacionalni inventar emisija gasova sa efektom staklene bašte, uspostavljen na osnovu Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RSˮ, br. 36/09 i 10/13) smatra se Nacionalnim sistemom inventara GHG u skladu sa ovim zakonom.

Uredba o metodologiji prikupljanja podataka za Nacionalni inventar gasova sa efektom staklene bašte ("Službeni glasnik RSˮ, broj 81/10) važi do datuma stupanja na snagu propisa usvojenog na osnovu člana 58. stav 5. ovog zakona.

Sklapanje sporazuma

Član 84.

Agencija, organi i organizacije iz člana 59. ovog zakona dužni su sklopiti sporazume najkasnije u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu propisa iz člana 59. stav 2. ovog zakona.

Prestanak važenja

Član 85.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 3. tač. 2), i 12), člana 40. tačka 5), člana 50. i člana 68. tač. 3) i 6) Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/13).

U članu 2. tačka 3) zakona iz stava 1. ovog člana, briše se tekst: "i klimatske promene", a u članu 29. stav 1. tekst: "suzbijanje klimatskih promena".

Uredba o kriterijumuma i načinu odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja ("Službeni glasnik RS", broj 44/10), izdata na osnovu člana 50. stav 10. zakona iz stava 1. ovog člana smatra se propisom izdatim na osnovu člana 18. stav 2. ovog zakona i ostaje na snazi do usvajanja nove.

Stupanje na snagu

Član 86.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Osnovni razlozi za donošenje Zakona o klimatskim promenama (u daljem tekstu: Zakon) su:

о          Uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tesktu: GHG) i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove;

о          Ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici, tačnije Okvirnoj Konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza; i

о          Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije (u daljem tekstu: EU).

Koncentracije GHG u atmosferi nastale kao posledica ljudskih/antropogenih aktivnosti uzrok su intenzivnijih i ekstremnijih promena klime od onih prirodno očekivanih (izazvanih prirodnim uticajima na klimatski sistem, između ostalog i promenom nagiba ose rotacije i Zemljine orbite koje je dokazao Milutin Milanković).

Kako bi se umanjili antropogeni uticaji na promenu klime i kako bi prilagođavanje i opstanak živog sveta na zemlji bio moguć, neophodno je smanjenje emisija GHG na globalnom nivou. Smanjenje globalnih emisija GHG koje svakako mora biti na isplativ i ekonomski efikasan način, a kako bi se obezbedila održivost istog, ima za cilj dostizanje onih nivoa emisija GHG na globalnom nivou koji se naučno smatraju neophodnim kako bi se izbegle opasne promene klime, odnosno obezbedilo prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Usvajanjem Sporazuma iz Pariza (u daljem tekstu: Sporazum) uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime (u daljem tesktu: Konvencija) 2015. godine i njegovim stupanjem na snagu 2016. godine, međunarodna zajednica, uključujući države članice Konvencije, potvrdila je opredeljenost za ekonomski rast praćen smanjenjem emisija GHG. Drugim rečima, stupanjem na snagu Sporazuma potvrđeno je da će ekonomski rast i investicije praćeni smanjenjem emisija GHG vrlo brzo postati jedan od zahteva međunarodnog tržišta, odnosno uslov plasiranja proizvoda i konkurentnosti privrede. Ovakav razvoj jedan je od pet strateških ciljeva EU od 2009. godine i jedan od osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Postizanje navedenih ciljeva, zahteva uspostavljanje sistema za smanjenje GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove na nivou svake države članice Konvencije i Sporazuma, što je i predmet uređivanja ovog zakona. Republika Srbija članica je Okvirne konvencije UN o promeni klime od 10. juna 2001. godine, a Sporazuma iz Pariza od 24. avgusta 2017. godine. Uspostavljanje sistema za smanjenje GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove pored ispunjenja obaveza prema međunarodnoj zajednici i jedan je od uslova održivog ekonomskog razvoja zemlje i smanjenja rizika, šteta i gubitaka od elementarnih i prirodnih nepogoda i katastrofa. Procene pokazuju da se od 2000. godine Republika Srbija suočila sa nekoliko značajnih epizoda ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života. Ukupna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000 - 2015. godina, prelazi 5 milijardi evra. Više od 70% gubitaka su povezani sa sušom i visokim temperaturama. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave. Zbog toga je usvajanje i primena ovog zakona od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

S obzirom na vremenski okvir potreban za realizaciju tehničkih i tehnoloških zahteva koji za rezultat imaju smanjenje emisija GHG, pre svega u sektoru energetike, ali i za realizaciju mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i obezbeđenje njihove održivosti, neophodno je dugoročno (strateško) planiranje praćeno identifikacijom konkretnih kratkoročnih i srednjoročnih politika i mera. Zakonom se zato propisuje izrada Strategije niskougljeničnog razvoja (u daljem tekstu: Strategija), Akcionog plana i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Izrada ovih dokumenata obaveza je i iz Sporazuma i Uredbe (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. marta 2013. o mehanizmu za monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i za izveštavanje o drugim informacijama od značaja za klimatske promene, na nacionalnom i na nivou Unije (u daljem tekstu: Uredba 525/2013).

Kako bi ciljevi iz prethodno navedenih strateških, planskih i programskih dokumenta bili ostvarivi potrebno je da rast emisija GHG u sektorima (energetika, poljoprivreda, saobraćaj, zgradarstvo, šumarstvo i dr) bude ograničen i u skladu sa ovim ciljevima planiran kroz sektorske strategije, opšte i sektorske planove i politike. U ovom kontekstu zakon predlaže ograničavanje emisije GHG: iz izvora na nacionalnom nivou, postrojenja i onih koje dolaze iz vazduhoplovnih aktivnosti, kao i iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada. Ograničenje rasta ili smanjenje emisija GHG obaveza je Republike Srbije prema Sporazumu i prve ciljeve smanjenja emisija Vlada Republike Srbije je dostavila za 2030. godinu. Prema zahtevima Sporazuma potrebno je vršiti reviziju ovih ciljeva i dostaviti ih i za period do 2050. godine. Za ograničenje emisija GHG u Zakonu je primenjen princip utvrđen Odlukom br. 406/2009/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23.aprila 2013. o naporima koje preduzimaju države članice radi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte radi ostvarenja ciljeva Zajednice vezanih za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2020. godine (u daljem tekstu: Odluka 406/2009), a za smanjenje istih iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada i instrumenti fleksibilnosti utvrđeni Odlukom 406/2009.

Utvrđeni ciljevi smanjenja emisija GHG iz izvora i uklanjanje pomoću ponora u Strategiji niskougljeničnog razvoja i politike i mere u Akcionom planu, prema zahtevima iz Sporazuma, moraju biti uporedivi na međunarodnom nivou zbog čega je neophodna priprema projekcija emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora, u skladu sa međunarodno priznatim metodologijama. Priprema ovakvih projekcija zahteva iskustvo u radu sa metodologijom za izradu inventara GHG i za izradu projekcija, pre svega za sektor energetike kao najveći izvor emisija GHG u Republici Srbiji, ali i drugim sektorima, kao i iskustvo u proceni efekata politika i mera na ograničenje emisija GHG. Prema dosadašnjem iskustvu na nacionalnom nivou, ali i iz drugih država članica Konvencije i EU, potrebna iskustva poseduju naučne i stručne institucije i organizacije koje nisu u sastavu državnih organa, zbog čega Zakon predviđa javno ovlašćenje pravnog lica za izradu projekcija na osnovu javnog poziva i definiše osnovne kriterijume za izbor istog.

Smanjenje emisija GHG iz izvora i njihovo uklanjanje putem ponora nije moguće bez odgovarajućih politika i mera uključujući i one u sektorima kao što su energetika, industrija, saobraćaj, poljoprivreda, šumarstvo, upravljanje otpadom koje su uređene posebnim sektorskim zakonima. Zbog toga nije namera da se ovim zakonom obuhvate i urede sve politike i mere koje doprinose smanjenju emisija GHG iz izvora i  njihovog uklanjanja putem ponora već da se da osnov za neke od njih i to one koje je moguće realizovati kroz:

-           Mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola;

-           Podizanje opšte svesti o doprinosu emisija iz sektora drumskog saobraćaja i to isključivo vezano za nova vozila; i

-           Podizanje opšte svesti o doprinosu emisija iz sektora industrije, energetike i          vazduhoplovnih aktivnosti i to isključivo kroz monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG iz ovih sektora.

Iako je Kjoto period završen sa 31. decembrom 2012. godine, neki mehanizmi iz ovog protokola još uvek su aktuelni, među kojima i Mehanizam čistog razvoja. S obzirom da je još uvek moguća primena ovog mehanizma za smanjenje emisija GHG, u ovom zakonu, uz određenu promenu, on je preuzet iz važećeg Zakona o zaštiti vazduha.

Doprinos emisija iz sektora saobraćaja ukupnim emisijama GHG jedan od najvećih kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou i uočen je njegov rast sa ekonomskim razvojem. S obzirom da se izražava kroz sagorevanje goriva, kao deo sektora energetike (po međunarodnim metodologijama) često ostaje zanemaren u ovom kontekstu. Kako bi se ukazalo na doprinos emisija iz sektora saobraćaja ukupnim nacionalnim emisijama GHG, neophodnost smanjenja emisija iz ovog sektora i značaj podizanja znanja opšte javnosti zakon predviđa obezbeđenje dostupnosti podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 potrošačima pri kupovini ili uzimanju na lizing novih putničkih vozila i to kroz izradu vodiča, plakata i drugih promotivnih materijala. U ovom cilju zakonom su transponovane odredbe Direktive 1999/94/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13.decembra 1999. godine o dostupnosti informacija za potrošače o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisija CO2 u vezi sa prodajom novih putničkih vozila.

Važan korak u procesu podizanja opšte svesti o doprinosu emisija iz sektora industrije, energetike i vazduhoplovnih aktivnosti predstavlja dostupnost podataka o emisijama GHG na godišnjem nivou. Ovo posebno s obzirom da prema raspoloživim podacima iz inventara GHG (procene emisija na nacionalnom nivou) najveći udeo u ukupnim emisijama GHG Republike Srbije potiče iz sektora energetike, uključujući saobraćaj. Udeo emisija iz industrijskog sektora je promenljiv iz godine u godinu. Kako sektorske politike predviđaju rast proizvodnje to može dovesti i do nekontrolisanog porasta emisija GHG. Istovremeno u zavisnosti od načina planiranja i realizacije politika i mera ovi sektori mogu biti najveći potencijal za smanjenje emisija GHG. Postojanje sistematskog i kontinuiranog praćenja emisija GHG osnovni je preduslov za navedeno, kao i održivo planiranje kako ekonomskog rasta praćenog smanjenjem emisija GHG na nacionalnom nivou, tako i investicija na nivou privrednih subjekata, ali i provere dostizanja rezultata/ciljeva koji su predviđeni istim. Za ispunjenje ovih ciljeva potrebni su, pre svega, sistematski prikupljeni i verifikovani podaci o emisijama GHG na godišnjem nivou.

Iz navedenih razloga Zakon predviđa uspostavaljanje sistematskog i kontinuiranog praćenja i izveštavanja o emisijama GHG i to iz:

-           industrijskih i energetskih postrojenja u skladu sa zahtevima Direktive 2003/87/EZ od 13. oktobra 2003. godine, kojom se uspostavlja sistem Zajednice za trgovinu emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte i kojom se dopunjuje Direktiva Saveta 96/61/EZ, odnosno Direktive 2009/29/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2009. godine kojom se menja Direktiva 2003/87/EZ kako bi se unapredio i proširio Sistem trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte, i o vazduhoplovnih aktivnosti u skladu sa Direktivom 2008/101/EZ od 19. novembra 2008. kojom se menja i dopunjuje Direktiva 2003/87/EZ tako da uključi aktivnosti vazdušnog saobraćaja u sistem trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte u okviru Zajednice.

Vrste GHG, postrojenja i tipovi letova koji imaju obavezu monitoringa i izveštavanja utvrđeni su prethodno navedenim Direktivama EU i u skladu sa ovim odredbama Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) izradilo je listu industrijskih i energetskih tzv stacionarnih postrojenja koja je javno dostupna na internet stranici Ministarstva. Treba imati u vidu da i sama postrojenja imaju obavezu da se prijave ukoliko su sa liste izostavljena.

Primena principa monitoringa i izveštavnja o emisijama GHG za sektor vazdušnog saobraćaja, utvrđenih Direktivom i transponovanih ovim zakonom, zahtev je i međunarodne zajedinice (Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo –

International Civil Aviation Organization) od 2020. godine. Istovremeno, treba imati u vidu da odredbe Direktive transponovane ovim zakonom nacionalni avio operateri već izvršavaju, izveštavanjem određenih organa i tela Evropske unije.

Kako bi se obezbedila tačnost i potpunost podataka odnosno izveštaja o emisijama GHG zakon uvodi obavezu verifikacije podataka, koju vrši pravno lice (potvrđujući da je izveštaj validan i tačan) koje je akreditovalo Akreditaciono telo Srbije za ovu vrstu delatnosti. Ovo su takođe odredbe Direktive 2003/87 koje istovremeno predstavljaju osnov za nova radna mesta.

Tehnički detalji monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija GHG i akreditacije verifikatora za tu vrstu delatnosti propisani su Uredbom Komisije (EU) broj 600/2012 od 21. juna 2012. godine o verifikaciji izveštaja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i izveštaja o tonskim kilometrima i akreditaciji verifikatora u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbom Komisije (EU) broj 601/2012, od 21. juna 2012. godine o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta koji su u osnovi propisani zakonom dok će kompletni zahtevi ovih uredbi biti transponovani podzakonskim aktima. Na ovaj način propisaće se detaljno zahtevi i olakšati izveštavanje operaterima industrijskih, energetskih postrojenja i avio operatera.

Treba imati u vidu da je na osnovu člana 64. Zakona o zaštiti životne sredine, Vlada 2010. godine usvojila Nacionalni program zaštite životne sredine, kao osnovni strateški dokument u oblasti životne sredine za period od 10 godina ("Službeni glasnik RS", broj 12/10). U 2011. godini, Vlada je usvojila Nacionalnu strategiju aproksimacije u oblasti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 80/11). Oba dokumenta među prioritete svrstavaju pripremu za uspostavljanje sistema trgovine emisionim jedinicama EU. Ipak, odredbe Direktive 2003/87 koje se odnose na trgovinu emisionim jedinicama GHG nisu predmet uređivanja ovog zakona, jer bi ugrozili energetski sistem Srbije. Početak primene odredbi Direktive 2003/87 koje se odnose na trgovinu emisionim jedinicama GHG biće predmet pregovora za članstvo u EU.

Potvrda smanjenja emisija GHG iz izvora i njihovo uklanjanje putem ponora, kao i postizanja ciljeva Strategije niskougljeničnog razvoja i realizacije Akcionog plana i na taj način ispunjenja obaveza prema Konvenciji i Sporazumu zahteva i sistem praćenja i izveštavanja o nacionalnim emisijama GHG, realizaciji politika, mera i o projekcijama GHG, koje propisuje zakon. Zato se zakonom preuziju odredbe iz važećeg Zakona o zaštiti vazduha kojim se utvrđuje odgovornost Agencije za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija) za izradu inventara GHG. Dodatno, ovaj zakon utvrđuje obavezu:

-           Agencije da izrađuje Izveštaje o inventaru GHG koji su sastavni deo Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji;

-           sektorskih organa i organizacija da vrše procenu efekata politika i mera iz delokruga svoje nadležnosti na nivo emisija GHG i o njima izveštavaju Ministarstvo; i

-           Ministarstva da priprema Dvogodišnje ažurirane izveštaje i Izveštaje Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.

Ovim, zahtevi u zakonu koncipirani su u skladu sa odredbama Uredbe (EU) br. 525/2013, Uredbe (EU) o sprovođenju br. 749/2014 od 30. juna 2014, o strukturi, formatu, postupcima podnošenja i pregledu informacija koje države članice dostavljaju u skladu sa Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta (u daljem tekstu: Uredba 749/2014) i Delegirane uredbe (EU) br. 666/2014 od 12. marta 2014. o uspostavljanju suštinskih zahteva za sistem inventara Evropske unije i uzimanja u obzir promene potencijala globalnog zagrevanja i međunarodno dogovorenih smernica za inventare u skladu sa Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta (u daljem tekst: Uredba 666/2014).

Kao što je navedeno smanjenje globalnih emisija GHG ima za cilj dostizanje onih nivoa emisija GHG koji se naučno smatraju neophodnim kako bi se obezbedilo prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Neophodnost prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove definiše i Sporazum iz Pariza koji je pozvao države članice da primenjuju i izveštavaju o preduzetim aktivnostima po pitanju smanjenja rizika od elementarnih i prirodnih nepogoda i katastrofa i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Istovremeno, Uredba (EU) 525/2013 propisuje obavezu da države članice u skladu sa rokovima za izveštavanje iz Konvencije/Sporazuma izveštavaju o svojim planovima i strategijama prilagođavanja, navodeći sprovedene ili planirane mere prilagođivanja. Uzimajući u obzir zahteve Sporazuma i odredbe Uredbe (EU) 525/2013 zakon utvrđuje obavezu Ministarstva da pripremi Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (u daljem tekstu: Program) u cilju identifikacije uticaja klimatskih promena na sektore i sisteme i mogućnosti smanjenja negativnih posledica na iste. Kako bi negativne posledice zaista i bile smanjene, zakon propisuje da organi i organizacije nadležni za izradu i sprovođenje sektorskih strategija, planova, programa i drugih dokumenata moraju da uzmu u obzir mere i aktivnosti predložene Programom, da prate njihovo sprovođenje i da o tome izveštavaju Ministarstvo.

Sa aspekta potrebe podizanja znanja i jačanja kapaciteta sektorskih organa i organizacija čiji je rad od značaja za postizanje ciljeva ovog zakona, povećanja transparentnosti rada Ministarstva, ali i podizanja opšte svesti o oblasti klimatskih promena ovim zakonom se uspostavlja Nacionalni savet za klimatske promene (u daljem tekstu: Savet), kao savetodavno telo Vlade. Savet vodi, u svojstvu predsednika, ministar nadležan za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Ministar), a čine ga predstavnici Ministarstva i drugih organa i organizacija, predstavnici naučne i stručne javnosti, kao i predstavnici civilnog društva, čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena.

Značajno je da je zakon nastao kao rezultat rada u okviru dva projekta finansirana od strane EU i to Tvining projekata: "Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU" (2013-2015) i "Uspostavljanje mehanizama za sprovođenje MMR" (2015 – 2017). Za potrebe sprovođenja projekata i izrade zakona formirane su radne grupe sastavljene od predstavnika Vladinih insitucija, predstavnika privrede, nevladinih organizacija. U okviru projekata paralelno sa pripremom zakona i podzakonskih akata realizovane su i aktivnosti jačanja administrativnih i institucionalnih kapaciteta, ali i pripreme svih relevantnih strana, uključujući sektor industrije i potencijalne verifikatore, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Agenciju za zaštitu životne sredine, Akreditaciono telo Srbije, Direktorat za civilno vazduhoplovstvo.

Donošenjem zakona i podzakonskih akata vrši se usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa sledećim pravnim aktima EU:

-           Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. septembra 2003. o uspostavljanju sistema trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte u Zajednici i o izmeni Direktive Saveta 96/61/EZ, sa svim dopunama (CELEX 02003L0087-20140430)

-           Uredbom Komisije (EU) broj 600/2012 od 21. juna 2012. godine o verifikaciji izveštaja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i izveštaja o tonskim kilometrima i akreditaciji verifikatora u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta (CELEX 32012R0600)

-           Uredbom Komisije (EU) broj 601/2012 od 21. juna 2012. godine o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta. (CELEX 32012R0601)

-           Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. marta 2013. o mehanizmu za praćenje i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i za izveštavanje o drugim informacijama od značaja za klimatske promene na nacionalnom nivou i na nivou Unije (CELEX 32013R0525)

-           Delegiranom Uredbom Komisije (EU) br. 666/2014 od 12. marta 2014. o uspostavljanju suštinskih zahteva za sistem inventara Evropske unije i uzimanja u obzir promene potencijala globalnog zagrevanja i međunarodno dogovorenih smernica za inventare u skladu sa Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta (CELEX 32014R0666)

-           Uredbom Komisije (EU) o sprovođenju br. 749/2014 od 30. juna 2014. o strukturi, formatu, postupcima podnošenja i pregledu informacija koje države članice dostavljaju u skladu sa Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta (CELEX 32014R0749)

- Odlukom br. 406/2009/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2013. o naporima koje preduzimaju države članice radi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte radi ostvarenja ciljeva Zajednice u vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2020. godine (CELEX 32009D0406)

- Direktivom 1999/94/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13.decembra 1999. o dostupnosti informacija za potrošače o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisija CO2 u vezi sa prodajom novih putničkih vozila (CELEX 31999D004).

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Zakon uspostavlja sistem za ispunjenje obaveza iz Sporazuma iz Pariza, transponuje relevantne propise EU, a cilj mu je da doprinese smanjenju emisija GHG. Zakon je koncipiran tako da sadrži jedanaest poglavlja: Osnovne odredbe, Strategije i planovi, Politike i mere za ograničenje emisija GHG iz izvora, Monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti, Sistem za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG, Projekcije emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora, Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama, Administrativne takse, Nadzor, Kaznene odredbe i Prelazne i završne odredbe.

1.         Osnovne odredbe (članovi 1. – 5.)

U prvom poglavlju zakona definisan je predmet uređivanja odnosno sadržina zakona, oblast primene i ciljevi zakona. Ovde treba istaći da su ciljevi Zakona stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje sistema monitoringa i izveštavanja o emisiji GHG u cilju smanjenja emisija ovih gasova i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u skladu sa potrebama i mogućnostima Republike Srbije, ali i zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza.

U članu 4. zakona date su definicije pojedinih izraza radi lakšeg razumevanja materije zakona u kome se zbog prirode materije, koristi veliki broj stručnih i tehničkih izraza.

Članom 5. utvrđuje se opšti interes Republike Srbije koji se odnosi na smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i za čije potrebe državni organi i organizacije usvajaju odgovarajuće sektorske politike i mere iz delokruga svoje nadležnosti.

2.         Strategije i planovi (članovi od 6. - 17.)

Zakon u Poglavlju II. Strategije i planovi propisuje instrumente politike i planiranja u oblasti klimatskih promena. Ti su instrumenti određeni u članu 6. i jesu Strategija niskougljeničnog razvoja, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i akcioni planovi.

Prema članu 7. zakona, Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) nadležno je za pripremu Strategije niskougljeničnog razvoja. Obaveza izrade i donošenja takve strategije proizlazi i zahteva Sporazuma iz Priza (tačka 19. član 4) i člana 4. Uredbe 525/2013. Strategija se donosi u cilju utvrđivanja mogućnosti ograničenja emisija GHG iz izvora, kao i transparentnog i tačnog praćenja postizanja tih mogućnosti. Strategija niskougljeničnog razvoja priprema se za period od najmanje 10 godina, a konkretan 10-godišnji period biće utvrđen samom Strategijom, u zavisnosti od trenutka izrade i zahteva Sporazuma i Konvencije. Značajno je da se Strategije ovog tipa prema međunarodnim zahtevima i vremenskom okviru potrebnom za realizaciju tehničkih i tehnoloških zahteva koji za rezultat imaju smanjenje emisija GHG, pre svega u sektoru energetike, pripremaju za period od 10 do 50 godina.

Zakonom je predviđeno da Strategiju niskougljeničnog razvoja donosi Narodna skupština na predlog Vlade (u daljem tekstu: Vlada) i da se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U članu 8. određen je okvirni sadržaj Strategije niskougljeničnog razvoja na osnovu iskustva i zahteva Konvencije i Sporazuma. Ona će sadržati: analizu socio-ekonomske situacije koja utiče na nivo emisija GHG; projekcije bez mera, sa merama i sa dodatnim merama koje određuju različite pravce niskougljeničnog razvoja, koje uvažavaju socio-ekonomske parametre; procene dobiti i troškova različitih pravaca niskougljeničnog razvoja; identifikaciju odgovarajućih politika i mera neophodnih za dostizanje različitih pravaca niskougljeničnog razvoja; utvrđivanje kvantitavnih ciljeva ograničenja emisija GHG iz izvora i povećanja uklanjanja putem ponora koji se postižu različitim scenarijima niskougljeničnog razvoja; identifikaciju preporučenog pravca niskougljeničnog razvoja sa pratećim kvantitativnim ciljem ograničenja emisija GHG i identifikaciju potreba za postizanje ciljeva ograničenja emisija GHG na nivou sektora, uključujući strateške ciljeve razvoja.

S obzirom na navedeni sadržaj Strategije niskougljeničnog razvoja koji se zasniva na analizama za relevatne sektore neophodno je obezbediti da sektorske strategije takođe tretiraju mogućnosti razvoja na način koji će uzimati u obzir smanjenje emisija GHG.

Zbog toga je u članu 9. zakona sadržan zahtev za usklađenost drugih nacionalnih strategija, opštih i sektorskih planova i politika koji utiču na emisije GHG sa Strategijom niskougljeničnog razvoja. Da bi se utvrdila količina emisija GHG koja proizlazi iz primene sektorskih dokumanata, ti dokumenti moraju da sadrže i kvantitativnu procenu uticaja na emisije GHG iz izvora i uklanjanje pomoću ponora proračunate u skladu sa prihvaćenom međunarodnom metodologijom.

Prema članu 10. zakona Strategija se ostvaruje donošenjem akcionog plana. Zakon daje i okvirni sadržaj tog plana, pa je predviđeno da će Akcioni plan naročito politike i mere u sektorima, koje je potrebno preduzeti radi ostvarenja ciljeva Strategije; procenu potrebnih sredstava za sprovođenje specifične politika i mera; institucije odgovorne za sprovođenje specifične politike i mere; vremenske rokove, indikatore, metode i učestalost izveštavanja o sprovođenju pojedinačne politike i mere i metode i učestalost izveštavanja o ostvarenju Akcionog plana.

Akcioni plan priprema Ministarstvo, a usvaja ga Vlada za period od 5 godina. Ministarstvo prati ostvarivanje Akcionog plana i po potrebi predlaže njegovo ažuriranje za potrebe ispunjenja ciljeva Strategije. Ministarstvo prati ostvarenje plana i po potrebi predlaže njegovo ažuriranje za potrebe ispunjenja ciljeva Strategije niskougljeničnog razvoja. Ministarstvo u svakom slučaju ažurira plan, ako Vlada donese odluku o korektivnim merama na osnovu člana 11. predloženog Zakona.

Na zahtev Ministarstva nadležne institucije dužne su da dostave podatke i informacije od značaja za izradu i ažuriranje Akcionog plana u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva. Taj zahtev sadrži vrstu podataka i informacija, vremenski period na koji se odnose, način dostavljanja, kao i druge elemente, potrebne da bi se izradio ili ažurirao Akcioni plan.

Čl. 11. i 12. zakona definišu potrebu ispunjenja obaveza Sporazuma iz Pariza, ali i delimičnu transpoziciju Odluke 406/2009/EZ primenom njenog osnovnog koncepta propisivanja dozvoljenih emisije GHG. Član 11. definiše da će podzakonskim aktom koji donosi Vlada biti propisane dozvoljene emisije GHG: iz izvora na nacionalnom nivou, za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti i za emisije GHG iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada za period od 10 godina i godišnje količine emisija u ovom periodu za navedene sektore..

Akt koji donosi Vlada propisuje naročito: sektore, kategorije i izvore emisija za koje se utvrđuju dozvoljene emisije GHG i period na koji se odnosi; način i metodologiju za utvrđivanje dozvoljenih emisija GHG; dozvoljene ukupne količine emisija GHG iz izvora u odnosu na emisije u određenoj godini; dozvoljene godišnje količine emisija GHG za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti u odnosu na emisije

U određenoj godini; i dozvoljene ukupne količine emisija GHG iz izvora u odnosu na emisije u određenoj godini. Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o dostizanju emisija GHG i u slučaju odstupanja, uključujući i dozvoljene prenose u skladu sa članom 12. zakona, priprema predlog potrebnih korektivnih mera za dostizanje emisija GHG iz izvora do 15. novembra svake godine i dostavlja ga Vladi na usvajanje.

U članu 12. zakona uređeni su instrumenti fleksibilnosti koji su konceptualno preuzeti iz Odluke 406/2009/EZ.

U članu 13. zakona uređeno je pripremanje i donošenje Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u skladu sa odredbama u članu 7. Sporazuma iz Pariza i

U članu 15. Uredbe (EU) 525/2013. Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, kao osnovni strateški dokument na nivou države, priprema se i usvaja u cilju identifikacije uticaja promena klime na sektore i sisteme i mogućnosti smanjenja negativnih posledica na iste. Plan priprema Ministarstvo za period od najmanje 10 godina. Zbog značaja tog dokumenta za celu državu predviđeno je da plan donosi Narodna skupština na predlog Vlade, a objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U članu 14. Zakona određen je i okvirni sadržaj Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Taj program će sadržati naročito: analizu socio-ekonomske situacije koja utiče na prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove; analizu osmotrenih promena klime; prikaz očekivanih promena klime; analizu uticaja promena klime na sektore i sisteme; identifikaciju najpogođenijih sektora; predlog mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove; procene dobiti i troškova različitih kombinacija mera prilagođavanja; listu prioritetnih mera; identifikaciju potreba za realizaciju prioritetnih mera prilagođavanja; i institucije odgovorne za sprovođenje specifičnih mera prilagođavanja.Prema članu

15. zakona realizacija Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove ostvaruje se donošenjem sektorskih strategija, planova, programa i drugih dokumenata. S obzirom da ova sektorska dokumenta trenutno ne sadrže odredbe koje se tiču potreba prilagođavanja ova dokumenta moraju u budućnosti biti u skladu sa Programom i sadržati opis specifičnih mera sa liste prioritetnih iz Programa; područja na kojima je specifična mera planirana, sa objašnjenjima; vremenski okvir za sprovođenje mera; analizu troškova i koristi od sprovođenja mera, način finansiranja mera; i način i metodologiju monitoringa i evaluacije sprovođenja mera.

Organi i organizacije nadležni za izradu i sprovođenje sektorskih dokumenata dužni su da do 1. januara svake četvrte godine u odnosu na godinu usvajanja Programa, dostavljaju Ministarstvu izveštaj o sprovedenim merama prilagođavanja, kao i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature, suše i drugo i njihovim posledicama. U članu zakona je predviđeno da će Vlada propisati listu organa i organizacija koji su dužni da izveštavaju, kao i sadržinu i formu izveštaja.

Član 16. predloženog zakona uređuje saradnju javnosti na pripremi i donošenju strategija i planova određenih u članu 6. zakona, u skladu sa zahtevima Arhuske konvencije, kao i Uredbe 525/2013. Ministarstvo će o nacrtu strategija iz člana 7. i 13. i o nacrtu akcionog plana iz člana 10. zakona na svojoj internet stranici obavestiti javnost i omogućiti davanje mišljenja i primedbi. To će obaveštenje sadržati i informacije o mestu gde je nacrt tih akata dostupan, kao i o načinu i vremenu davanja mišljenja i primedbi. Javnost ima pravo pristupa i mogućnost davanja mišljenja i primedbi na nacrte akata u roku od najmanje 30 dana. Po završetku javne rasprave Ministarstvo će razmotriti mišljenja i primedbe javnosti i u slučaju prihvatljivosti uzeti ih u obzir. Zakon u istom članu nalaže Ministarstvu da usvojene strategije i akcione planove objavljuje na svojoj internet stranici u roku od 14 dana nakon usvajanja.

Nacionalni savet za klimatske promene koji je predviđen u članu 17. Zakona je jedan od značajnih instituta postizanja društvenog konsenzusa o pitanjima klimatskih promena. Taj savet će pratiti sprovođenje i predlagati mere unapređenja strategija, planova, programa i mera za niskougljenični razvoj i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, odobravati programe i projekte koji se sprovode u okviru Mehanizma čistog razvoja definisanog Kjoto protokolom. Savet čine predstavnici ministarstva i drugih institucija Vlade, kao i predstavnici naučne i stručne javnosti i civilnog društva i drugi predstavnici čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena. Savet će obrazovati Vlada na osnovu zakonskog ovlašćenja iz istog člana. Vlada će bliže propisati institucije koje će predložiti svoje predstavnike u savetu, kao i zadatke i način rada Saveta. Članove Saveta imenuje Vlada na period od 5 godina uz mogućnost ponovnog izbora. Savetom predsedava ministar nadležan za životnu sredinu. Savet je dužan da dostavlja Vladi izveštaj o radu jednom godišnje.

3. Politike i mere za ograničenje emisija GHG iz izvora (članovi od 18. do do 24)

Treće poglavlje Politike i mere za ograničenje emisija GHG iz izvora sadrži dva potpoglavlja: Mehanizam čistog razvoja i Dostupnost podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 u vezi sa prodajom novih putničkih vozila.

3.1.      Mehanizam čistog razvoja

U         potpoglavlju Mehanizam čistog razvoja iz Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/13) preuzete su i delimično promenjene važeće odredbe člana 50. koje se odnose na Mehanizam čistog razvoja iz Kjoto protokola. U stavu 5. člana 50. važećeg Zakona o zaštiti vazduha predviđeno je osnivanje Nacionalnog tela koje bi trebalo da odobrava programe i projekte koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja. Na osnovu člana 17, tačka 5 ovog zakona, Nacionalni savet za klimatske promene takođe predstavlja i telo koje odobrava programe i projekte koji se sprovode u okviru Mehanizma čistog razvoja definisanog Kjoto protokolom. Vladi je dato zakonsko ovlašćenje da propisuje kriterijume i način odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja.

3.2 Dostupnosti podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 u vezi sa prodajom novih putničkih vozila

 U potpoglavlju Dostupnost podataka o potrošnji goriva i emisijama CO2 u pravni sistem Republike Srbije prenosi se Direktiva 1994/99/EZ. Ova Direktiva je jedan od pravnih akata koji je EU usvojila u cilju smanjenja emisija GHG iz saobraćaja. Putnička vozila su značajan izvor emisija CO2, a smanjenje se može postići i kroz poboljšanje ekonomičnosti potrošnje goriva. Iinformisanost može imati značajnu ulogu u TOM smislu, pa pružanje tačnih, relevantnih i uporedivih podataka o specifičnoj potrošnji goriva i emisijama CO2 iz putničkih vozila može uticati na izbor potrošača da kupuju putnička vozila koja troše manje goriva i time emituju manje CO2. Na ovaj način podstiče se i proizvodnja takvih vozila. Zbog toga Direktiva sadrži niz mera koje se odnose na obavezu dobavljača i prodavaca novih putničkih vozila da informišu potrošače o potrošnji goriva i specifičnim emisijama CO2 i nekih drugih gasova.

U         članovima 19. do 24. zakon nalaže obaveze prodavaca novih putničkih vozila koje se odnose na obezbeđivanje podataka o potrošnji goriva i emisijama CO2 iz novih putničkih vozila koja prodaju ili daju na lizing. Zakonom je dato i ovlašćenje Ministru nadležnom za zaštitu životne sredine da podzakonskim propisom bliže propiše vrstu podataka i druge detalje koji se odnose na obezbeđivanje podataka.

Član 20. zakona određuje da je prodavac koji stavlja u promet model novog putničkog vozila dužan da na prodajnom mestu i u blizini putničkog vozila, o svom trošku, na jasno vidljiv način postavi i izloži oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 tog vozila. Opis oznake bliže će propisati Ministar.

Na osnovu člana 21. zakona dobavljač najmanje jednom godišnje o svom trošku obezbeđuje vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2. Dobavljač besplatno dostavlja elektronsku verziju vodiča prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja, koja ga stavlja na svoju internet stranicu. Vodič mora biti prenosiv, kompaktan i besplatan za potrošače koji ga zatraže na prodajnim mestima. Zakon predviđa da će Ministar bliže propisati sadržaj vodiča.

Prema članu 22. zakona prodavac je dužan da za svaku marku novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidljivo izloži plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2. Ministar će bliže propisati oblik i sadržaj plakata, odnosno displeja.

Član 23. zakona određuje obavezu dobavljača i prodavca da obezbede da sva promotivna literatura sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji CO2 modela novog putničkog vozila na koje se odnosi. Ministar će bliže odrediti i oblik i sadržaj promotivnog materijala.

Prema članu 24. zakona zabranjeno je prisustvo oznaka, simbola ili natpisa koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 na oznakama, u vodičima, na plakatima ili u promotivnoj literaturi, ukoliko mogu dovesti u zabunu potencijalne kupce novih putničkih automobila.

4.         Monitoring, izveštavanje i verifikacija emisija GHG iz postrojenja i vazduhoplova (članovi od 25. do 56.)

Četvrto poglavlje Monitoring, izveštavanje i verifikacija emisija GHG iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti transponuje Direktivu 2003/87/EZ u delu kojim se uređuje obaveza operatera određenih postrojenja da pribave dozvolu za emisije GHG, obaveza avio-operatera da mu Ministarstvo odobri plan monitoringa emisija GHG i obaveze i jednih i drugih da vrše monitoring emisija GHG, izrađuju izveštaj o emisijama GHG i verifikovani izveštaj dostavljaju Ministarstvu, kao i sistem verifikacije i akreditacije verifikatora.

To poglavlje sadrži pet potpoglavlja: Dozvola za emisije GHG operateru postrojenja, Odobrenje na plan monitoringa GHG avio-operateru, Monitoring i izveštavanje o emisijama GHG iz postrojenja i vazduhoplova, Verifikacija i akreditacija i Dostavljanje i pristup informacijama.

4.1 Dozvola za emisiju GHG operateru postrojenja (članovi 25. – 32.)

Prvi korak za uspostavljanje sistema za smanjenje emisija GHG je izdavanje dozvole za emisiju GHG. Naime, član 25. ovog Zakona utvrđuje obavezu operatera postrojenja u kome se obavljaju određene vrste aktivnosti da pre početka rada tog postrojenja pribavi ovu dozvolu. Vrste aktivnosti pri čijem se vršenju emituju GHG, i za čije obavljanje operateri moraju da pribave dozvolu biće propisane podzakonskim aktom Vlade, za čije donošenje ovaj Nacrt sadrži ovlašćenje. Cilj izdavanja dozvole je da se uspostavi kontrola nad privrednim subjektima koji vrše aktivnosti koje emituju GHG, odnosno da takve aktivnosti mogu da se vrše u postrojenjima čiji su operateri u zakonom propisanom postupku dokazali da će uspostaviti efikasan, kvalitetan i pouzdan sistem praćenja emisija GHG i izveštavanja o tim emisijama.U nastavku Zakon uređuje i postupak za izdavanje dozvole za emisiju GHG operateru postrojenja. U ovom delu je definisan, pored postupka izdavanja dozvole, sadržaj dozvole, revizija, izmena i prestanak važenja dozvole. Član 26. Zakona propisuje da operater postrojenja u zahtevu za izdavanje dozvole dostavlja podatke o postrojenju, lokaciji, sirovinama i o vrsti i izvoru emisija, na osnovu kojih se može zaključiti o kakvom se postrojenju, odnosno aktivnosti radi, i vrsti emisija odnosno gasova. Uz ove podatke operater je dužan da dostavi plan monitoringa emisija GHG. Plan monitoringa predstavlja najbitniji element zahteva za izdavanje dozvole, pošto predstavlja dokument na osnovu koga će operater vršiti monitoring.Članovi 27. i 28. propisuju proceduru za izdavanje dozvole. S obzirom na definisane nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija), kao i činjenicu da su za procenu plana monitoringa, odnosno utvrđivanja da taj plan ispunjava sve propisane zahteve, odnosno da se na osnovu njega mogu pouzdano utvrditi emisije GHG, potrebna stručna znanja, zakonom je ovlašćena Agencija da sprovede ovu stručnu procenu. Rokovi koji su zakonom dati za postupanje i Ministarstva i Agencije imaju za cilj da se sa jedne strane onemogući odugovlačenje postupka, a sa druge strane da se ostavi dovoljno vremena da se procena plana monotironga izvrši stučno i kvalitetno. Na osnovu stručnog mišljenja Agencije o tome da li je operater postrojenja izradio plan monitoringa u skladu sa podzakonskim propisom i da li je u stanju da obezbedi monitoring i izveštavanje u skladu sa ovim zakonom, Ministarstvo izdaje dozvolu.Član 29. Zakona definiše sadržinu dozvole, odnosno da je plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom sastavni deo dozvole. Ovaj pojedinačni plan monitoringa postaje obavezujuć za primenu od strane operatera kojem je izdata konkretna dozvola.

Članom 30. Zakona iz relevantog propisa EU preuzet je institut periodične revizije dozvole. Ovim se postiže periodično preispitivanje izdatih dozvola, odnosno vezanih planova monitoringa po službenoj dužnosti, od strane Ministarstva, kako bi se obezbedilo da se planovi, odnosno dozvole, izmene po potrebi, odnosno u skladu sa izmenjenim okolnostima.

Članom 31. utvrđen je postupak izmene dozvole, i to kada operater obaveštava Ministarstvo o nameravanoj promeni aktivnosti i načinu rada postrojenja, kao i u kojim rokovima Ministarstvo procenjuje neophodnost izmene dozvole, odnosno plana monitoringa. Na ovaj postupak shodno se primenjuju odredbe o izdavanju dozvole, kojima je Agencija ovlašćena da vrši procenu plana monitoringa. Ovim rešenjem Agencija takođe vrši procenu da li je nophodno menjati plan monitoringa i procenu samog izmenjenog plana monitoringa. Ovim članom propisan je i jednostavan posupak izmene dozvole kada Ministarstvo na osnovu obaveštenja o promeni operatera ili podataka o operateru samo vrši izmenu dozvole, jer se tu radi o administrativnim podacima kao što su promena operatera ili promena adrese i sl, a ne odnose se na tehničke podatke koji mogu da dovedu do izmena nivoa emisija GHG, odnosno do potrebe za izmenom plana monitoringa.Razlozi za prestanak važenja dozvole dati su u članu 32. Zakona. Prestanak važenja dozvole je posledica prestanka obavljanja aktivnosti za koje je izdata dozvola bilo iz ekonomskih bilo iz tehničkih razloga. Međutim, treba istaći činjenicu da se ovim institutom ne zabranjuje rad postrojenju već se ukida obaveza monitoringa i izveštavanja za ona koja ne rade.

4.2. Odobrenje na plan monitoringa GHG avio-operateru (članovi 33. i 34.)

Članovi od 33. do 34. Zakona odnose se samo na avio-operatera. Naime, prema relevantnom propisu EU, za avio-operatera nije predviđena obaveza pribavljanja dozvole za emisiju GHG. Ipak, imajući u vidu da vazduhoplovi stvaraju emisiju GHG, potrebno je i da aktivnosti u vazdušnom saobraćaju budu uključene u sistem monitoringa i izveštavanja, a u cilju smanjenja emisija GHG. Tako je predviđeno da avio-operateri imaju obavezu monitoringa i izveštavanja, a sa tim u vezi postoji potreba da se njihovi planovi monitoringa provere i zvanično odobre kako bi se osigurala njihova efikasnost i pouzdanost. Članovima 33. i 34. propisana je obaveza da avio-operateri pre započinjanja aktivnosti Minstarstvu dostave plan monitoringa na odobrenje. Za koje aktivnosti vazdušnog saobraćaja je propisana ova obaveza biće uređeno podzakonskim propisom na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona – "negativnim" definisanjem aktivnosti vazduhoplovom i gasova za koje nije potrebno dostaviti plan monitoringa na odobrenje, a u skladu sa rešenjem iz relevantnog propisa EU. Treba napomenuti da u postupku odobravanja plana monitoringa učestvuje i Direktorat civilnog vazduhoplovstva, kao organ nadležan za vazdužni saobraćaj, odnosno organ koji ima neophodna stručna i tehnička znanja potrebna za ocenu plana monitoringa avio-operatera. Postupak ocene, odnosno izdavanja odobrenja je isti kao kod izdavanja dozvole, odnosno davanja stučne ocene od strane Agencije.

4.3.      Monitoring i izveštavanje (članovi 35. – 45.)

U članovima od 35. do 45. Zakona se suštinski uređuje monitoring, izveštavanje, verifikacija i akreditacija – četiri ključna instituta u sistemu smanjenja emisija GHG, i samim tim oni predstavljaju tehnički najvažniji deo zakona.

Članom 35. uređuje se obaveza i operatera postrojenja i avio-operatera (u daljem tekstu: operatera) da vrše monitoring emisija GHG na osnovu odobrenog plana monitoringa, odnosno plana monitoringa koji je sastavni deo dozvole. Ovim članom opisani su podaci i pisane procedure, a takođe je dato i ovlašćenje za propisivanje podzakonskog akta kojim će se detaljnije urediti saržaj plana monitoringa. Cilj detaljnog regulisanja plana monitoringa je taj da primena ovog instrumenta obezbedi da svi podaci dobijeni na osnovu monitoringa budu pouzdani i međusobno uporedivi, i to ne samo na nacionalnom nivou, već i na nivou EU, kao i na globalnom nivou.

S obzirom na složen postupak izrade plana monitoringa koji može biti izrađen u skladu sa više propisanih metodologija, sa ciljem efikasnijeg procesa izrade plana monitoringa propisano je da Agencija odnosno Direktorat daju saglasnost za primenu određenih metodologija odnosno propisanih procedura i njihovih delova, u samom postupku izrade plana monitoringa. To, između ostalog, znači da u procesu izrade plana monitoringa operater konsultuje Agenciju odnosno Direktorat i za pojedina tehnička pitanja dobija saglasnost. Ovim se, u tehničkom aspektu, smanjuje mogućnost da se plan monotirnga vraća na ponovnu izradu i popravku, čime se ujedno operaterima pojednostavljuje postupak izrade plana. Takođe, ukoliko se Agenciji i Direktoratu ne bi dalo ovlašćenje da u toku postupka daju ovakvu saglasnost, to bi onemogućilo sprovođenje niza odredbi propisa kojim će se detaljnije urediti saržaj plana monitoringa.Takođe je propisano da Ministarstvo na svojoj internet stranici objavljuje određene elemente potrebne za primenu metodologije monitoringa, kao što su standardni faktori, metodei drugo. Ovde se radi o tehničkim detaljima koji su, na osnovu novih tehničkih i naučnih saznanja, često promenljivi, pa bi njihovo utvrđivanje u podzakonskom aktu dovelo do čestih promena istih. Ovakvo rešenje je preuzeto iz propisa EU, odnosno prakse u zemljama članicama.

Posebno su uređene izmene plana monitoringa. Član 36. propisuje da je operater dužan da redovno proverava da li plan monitoringa odražava prirodu i način rada postrojenja ili aktivnosti vazduhoplova, kao i da li metodologija monitoringa emisije GHG može da se poboljša, te da na osnovu toga vrši izmene plana monitoringa. Ovim članom propisana je i procedura po kojoj Mnistarstvo utvrđuje da li su predložene izmene plana monitoringa značajne ili ne, i određuje rokove za dostavljanje izmenjenog plana monitoringa. U ovom postupku shodno se primenjuju odredbe člana 28. i 34. odnosno daje se ovlašćenje Agenciji i Direktoratu da vrše procenu izmena plana monitoringa. U ovom članu data je i obaveza da operater vodi evidenciju o izmenama plana monitoringa kako bi se lakše utvrđivalo koji se plan monitoringa trenutno primenjuje.

4)         članu 37. data je mogućnost da operater koji upravlja postrojenjem sa niskim emisijama GHG koristi pojednostavljen plan monitoringa, a dato je i ovlašćenje da se propisom urede uslovi koje moraju ispunjavati postrojenja da bi se smatrala postrojenjem sa niskim emisijama GHG. Ovaj institut je preuzet iz propisa EU, a cilj je da postrojenja koja ne emituju značajne količine GHG na pojednostavljen način vrše monitoring, odnosno da izbegnu nepotrebne troškove. Ovaj institut nije počeo sa primenom u EU, odnosno još uvek nisu utvrđeni elementi i metodologija pojednostavljenog plana monitoringa. Odluka je da se ova mogućnost propiše i u našim propisima, odnosno da se propiše osnov da domaći operateri postrojenja sa niskim emisijama koriste ovo olakšanje, sa planom da se podzakonski propisi za implementaciju ove mogućnosti propišu kada budu definisani na nivou EU.

5)         ovom delu Zakona dat je i način primene plana monitoringa odnosno, propisano je kada se može koristiti izmenjeni plan monitoringa i pre dobijanja odobrenja za izmene. Odobrenjem nadležni organ vrši procenu da li su izmene opravdane, odnosno da li će doprineti efikasnijem i pouzdanom monitoringu emisija GHG. Međutim, propisano je da u slučaju značajnih izmena, pre odobrenja, monitoring mora da se vrši i po starom i po novom planu monitoringa uz paralelno vođenje dokumentacije. Ovo je takođe preuzeto iz propisa EU, a cilj je da se obezbedi pouzdanost podataka, odnosno da u slučaju da izmenjeni plan ne bude odobren, operater može da dostavi pouzdane podatke dobijene na osnovu odobrenog, odnosno adekvatnog plana.

Član 39. određuje da se monitoring emisija GHG mora vršiti na osnovu propisane metodologije, odnosno metodologije utvrđene u planu monitoringa, a i dato je ovlašćenje da se propiše metodologija monitoringa emisija GHG. Ovim je omogućeno da se veliki deo EU propisa koji su po svojoj prirodi tehnički, urede podzakonskim propisom.

Kao što je rečeno, u podzakonskom propisu uređuje se vrsta metodologije koja se primenjuje u određenim postupcima monitoriga. Međutim, član 40. daje mogućnost operateru da iznese prigovor da određena metodologija monitoringa nije tehnički izvodljiva ili da dovodi do neopravdanih troškova. Nakon procene, nadležni organ može da uvaži ovu primedbu, a način procene uređuje se u podzakonskom propisu.

S obzirom da je jedan od ciljeva da su dobijeni podaci o emisiji GHG uporedivi, veoma je važno da operater upravlja podacima i kontroliše ih. Tako član 41. Zakona predviđa da je operater dužan da uspostavlja, dokumentuje, sprovodi i održava pisane procedure za prikupljanje i korišćenje podataka pri monitoringu i izveštavanju o emisijama GHG, kao i da je dužan da uspostavlja efikasni kontrolni sistem. Sve ovo je važno kako bi izveštaj o emisijama GHG bio bez pogrešno prikazanih podataka.

Takođe je propisana i obaveza operatera da poboljšava kontrolni sistem kako bi poboljšao monitoring i izveštaj o emisijama GHG, a da pritom uzima u obzir preporuke verifikatora. Ovi mehanizmi mogu dovesti i do zaključka da je potrebno izvrštiti izmene plana monitoringa.

Odredbama člana 42. Zakona uređuje se pitanje evidencije i dokumentacije odnosno uspostavlja se obaveza vođenja evidencije o svim podacima značajnim za monitoring i izveštavanje, kao i čuvanje tih podataka i dozvole najmanje 10 godina. Podzakonskim propisom odrediće se detaljnija sadržina ove evidencije.

Posebno treba istaći važnost izveštavanja o emisijama GHG propisanog članom 43. Naime, operateri su dužni da do 31. marta tekuće godine dostave izveštaj o emisijama GHG za prethodnu kalendarsku godinu. Ovde je bitno istaći da se izveštava o emisijama za kalendarsku godinu, imajući u vidu da se na nivou EU, odnosno globalnom nivou, izveštava i prati emisija GHG za ovaj period. Takođe se besplatna alokacija jedinica emisije GHG na nivou EU, a u budućnosti i kod nas, vrši za period kalendarske godine. Jedini izuzetak važi za nova postrojenja, koja prvi izveštaj dostavljaju za period od dana izdavanja dozvole, odnosno početka rada do 31. decembra te godine. Ovo je s obzirom da je početak rada uslovljen izdavanjem dozvole čiji sastavni deo je i plan monitoringa, ali i kako bi se imali potpuni nizovi podataka o emisijama GHG koji utiču i na dodelu besplatnih alokacija i drugih, potencijalnih, olakšica u okviru sistema trgovine emisionim jedinicama.U članu 43. je propisana i odredba o istorijskim emisijama. Ovo je veoma važna odredba sa stanovišta uspostavljanja pregovaračke pozicije sa EU, i buduće alokacije besplatnih emisionih jedinica GHG, odnosno ostvarivanja prava na besplatnu dodelu istih domaćim operaterima. Naime, operater postrojenja ima obavezu dostavljanja podataka o emisijama GHG - istorijskim nivoima aktivnosti za referentni period od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2010. godine. Zakon će uspostaviti samo deo sistema koji se tiče monitoringa i izveštavanja, dok će po pristupanju EU, biti uspostavljen i deo sistema koji se tiče trgovine emisonim jedinicama. To znači da će operateri postrojenja biti u obavezi da predaju odgovarajući broj emisionih jedinica ekvivalentan količini SO2 emitovanog u toku prethodne kalendarske godine. Određeni deo besplatnih emisionih jedinica se dodeljuje operaterima, u cilju zaštite konkurentnosti pojedinih industrijskih grana, a proračun za besplatnu dodelu emisionih jedinica vrši se na osnovu istorijskih emisija u referentnoj 2010. godini. Takođe, podaci za 2010. godinu su neophodni jer je predmetna godina referentna i za sektore koji nisu obuhvaćeni sistemom trgovine, i neophodna je u cilju ispunjavanja budućih obaveza koje će proisteći iz zakonodavstva EU za period od 2020 do 2030. godine. Iz tog razloga, predlagač smatra da je predloženo rešenje neophodno i od posebnog značaja za formulisanje pregovaračke pozicije u procesu pristupanja EU. Precizno utvrđivanje podataka o istorijskim emisijama – za period od 1. januara 2009. do 31. decembra 2010. godine je neophodno, kako za proces besplatne alokacije emisionih jedinica, tako i u cilju ispunjavanja obaveza koje proističu iz zakonodavstva koje se odnosi na ostale relevantne sektore, a u skladu sa Odlukom 406/2009/EZ. Ovde je važno napomenuti da dostavljanje podataka o istorijskim emisijama neće predstavljati opterećenje za operatere, budući da će ovaj izveštaj sadržati podatke dostupne operateru, za koje on po odredbama drugih propisa vodi evidenciju, kao što su podaci o kapacitetu, energentima i sl, a na osnovu kojih je moguće računskom metodom doći do podataka o emisijama GHG ili po metodologiji koju predviđa plan monitoringa koji se podnosi uz zahtev za dobijanje dozvole.

Ovim članom je dato ovlašćenje za propisivanje sadržaja i forme izveštaja o emisijama GHG, kao i vrsta i način dobijanja podataka za izveštaj o istorijskom nivou aktivnosti. U članu 44. je propisano da ako operater ne dostavi izveštaj o emisijama GHG, odnosno izveštaj nije verifikovan ili verifikator smatra da u izveštaju postoje pogrešno prikazani podaci, Agencija, odnosno Direktorat vrše konzervativnu procenu emisija GHG – procenu pri kojoj se primenjuju određene pretpostavke kako bi se obezbedilo da ne dođe do potcenjivanja godišnjih emisija od strane pojedinačnog operatera, a i zbirnih emisija na nivou države. Član 45. propisuje obavezu poboljšanja metodologije monitoringa na osnovu nalaza izveštaja o verifikaciji, i po prethodno pribavljenom odobrenju ministarstva.

4.4. Verifikacija i akreditacija (članovi 46. – 54.)

Zakon je u članu 43. propisao da izveštaji o emisijama GHG koje dostavljaju operateri moraju biti verifikovani. Ovo je propisano u cilju obezbeđivanja pouzdanosti za korisnike, odnosno državu. Suština postupaka verifikacije je u tome što se smatra da verifikovani izveštaj "verno predstavlja ono što se podrazumeva da predstavljaˮ. Postupak verifikacije izveštaja o emisijama je delotvoran i pouzdan pomoćni alat u postupcima obezbeđivanja kvaliteta i kontrole kvaliteta koji pružaju informacije na osnovu kojih operater ili avio-operater može da deluje kako bi poboljšao efikasnost monitoringa emisija i izveštavanja o njima, ali i planiranja investicija u cilju smanjenja emisija GHG.U nastavku Zakon uređuje postupak i kriterijume verifikacije, kao i postupak i kriterijume akreditacije verifikatora. Naime, verifikaciju mogu vršiti pravna lica koja su akreditovana od strane Akreditacionog tela Srbije (u daljem tekstu: ATS). Akreditacija obezbeđuje poverenje

U bezbednost, nepristrasno i nezavisno sprovođenje ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja ili sertifikacije, i od suštinskog je značaja gotovo u svim oblastima proizvodnje, odnosno u svim granama industrije. Akreditacijom verifikatora izveštaja o emisijama GHG postiže se poverenje u nepristrasnu kontrolu tih izveštaja. Na postupak akreditacije se pored posebnih uslova propisanih ovim Zakonom, primenjuje Zakon o akreditaciji kao osnovni zakon koji uređuje akreditaciju

U Republici Srbiji, kao i drugi opšti akti ATS-a, odnosno pravila akreditacije koje objavljuje ATS. Ovim Zakonom su propisana, odnosno data ovlašćenja za propisivanje posebnih kriterijuma i postupaka akreditacije koji se odnose na verifikatore izveštaja o emisijama GHG, kao što su poznavanje relevantnih propisa iz oblasti smanjenja emisija GHG i sl.

 

4.5. Dostavljanje i pristup informacijama (članovi 55. i 56.)

Član 55. Zakona daje ovlašćenje da Ministar propiše način i format dostavljanja dokumenata propisanih određenim članovima, odnosno način i format dostavljanja zahteva za izdavanje dozvole, zahteva za izmenu dozvole, dostavljanje plana monitoringa radi odobrenja, dostavljanje prateće dokumentacije uz plan monitoringa, dostavljanje obaveštenja o predlozima za izmenu plana monitoringa, odnosno izmenjenog plana monitoringa, zahtev za korišćenje pojednostavljenog plana monitoringa, izveštaja o emisijama GHG sa izveštajem o verifikaciji, izveštaja o istorijskom nivou aktivnosti i emisijama iz tih aktivnosti izveštaja o poboljšanjima metodologije monitoringa i izveštaja o verifikaciji.

Namera je da se uspostavi elektronski sistem dostavljanja ovih dokumenta, tako da se svi dokumenti dostavljaju u propisanoj elektronskoj formi, čime će se olakšati njihova manipulacija, ocena i čuvanje. Naime, od operatera će se zahtevati da koriste elektronske obrasce ili specifične oblike datoteka za dostavljanje monitoring planova i izmena plana monitoringa, kao i za dostavljanje godišnjih izveštaja o emisijama, izveštaja o podacima tonskih kilometara, izveštaja o verifikaciji i izveštaja o poboljšanjima. Do uspostavljanja elektronskog sistema dostavljanja dokumenata od strane nadležnih organa, isti će se dostavljati samo u propisanoj pisanoj formi. Prema članu 56. Ministarstvo stavlja na raspolaganje javnosti izveštaje o emisiji gasova u skladu sa propisom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja. Operater može navesti koje informacije iz izveštaja o emisiji gasova smatra poslovnom tajnom, i koje Ministarstvo neće učiniti dostupnim javnosti. Poslovnom tajnom ne mogu se označiti podaci koji se odnose na emisije, stanje životne sredine i moguće negativne uticaje i posledice, rezultate monitoringa i inspekcijski nadzor.

Peto, šesto i sedmo poglavlje Zakona transponuje zahteve Uredbe 525/2013 koja uređuje sistem za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG iz izvora i uklanjanje putem ponora. Taj sistem obuhvata Nacionalni sistem inventara GHG i Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora. Na ovome mestu treba pomenuti, da taj sistem obuhvata i podatke iz verifikovanih izveštaja o emisijama GHG koji su dužni dostavljati operateri određenih postrojenja i avio-operateri određenih vazduhoplovnih delatnosti. Taj je monitoring uređen u prethodnom poglavlju Zakona.

5. Sistem za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG (članovi od 57. do 61.)

U članu 57. zakona propisano je da se Nacionalni sistem inventara GHG uspostavlja, vodi i konstantno unapređuje kako bi se, u skladu sa obavezama izveštavanja prema Konvenciji osiguralo procenjivanje emisija GHG iz izvora i uklanjanja putem ponora i pravovremenost, transparentnost, tačnost, doslednost, uporedivost i potpunost inventara GHG.

Članom 58. zakona propisano je da je Nacionalni inventar GHG (u daljem tekstu: Inventar GHG) baza podataka koja sadrži naročito: podatke o aktivnostima; primenjene emisione faktore; podatke o emisijama GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora; kao i druge podatke potrebne za izradu izveštaja. Agencija uspostavlja i vodi Inventar GHG i na osnovu njega izrađuje Nacionalni izveštaj o inventaru GHG koji je sastavni je deo Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji. Ministar ima na osnovu istog člana zakonsko ovlašćenje da bliže propiše sadržaj i rokove za izradu Inventara GHG i Izveštaja o inventaru GHG.

U članu 59. zakona utvrđena je obaveza organa i organizacija nadležnih za vođenje ili upravljanje informacionim sistemima i bazama podataka koje sadrže podatke potrebne za izradu Inventara GHG, da iste dostavljaju Agenciji, ali i da sprovode kontrolu kvaliteta podataka i osiguravaju kvalitet podataka. Isti član zakona ovlašćuje Vladu da utvrdi koji su to organi i organizacije i druga pravna ili fizička lica koja obavljaju određenu delatnost koja su dužna da dostavljaju podatke, ali i vrste podataka potrebne za izradu Inventara GHG, forme, rokovi i način dostavljanja podataka. Članom 60. Zakona propisana je obaveza sklapanja sporazuma, Agencija sa organima i organizacijama koji raspolažu podacima kojim se utvrđuju obaveze tih organa i organizacija naročito podaci, rokovi, oblik i način za njihovo dostavljanje Agenciji.

Članom 61. Zakona propisano je osiguranje kvaliteta i kontrola kvaliteta podataka koji se upotrebljavaju za izradu Inventara GHG. Agencija je dužna da izradi i sprovodi plan osiguranja i kontrole kvaliteta podataka, emisionih faktora i drugih parametara koji se upotrebljavaju za izradu inventara GHG.

6. Projekcije emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora (članovi 62. i 63.)

Članom 62. zakona propisano je izrađivanje projekcija antropogenih emisija GHG i uklanjanja pomoću ponora. Projekcije se rade kao osnova za utvrđivanje i procenu mogućnosti ograničenja emisija GHG, donošenje politika i mera za ekonomski isplativo ograničenje emisija GHG, kao i za monitoring dostizanja ograničenja emisija GHG. Projekcije se izrađuju i ažuriraju za propisane gasove ili grupe gasova, kao i kategorije i sektore emisija GHG. Za pripremu projekcija je nadležno Ministarstvo.

Članom 63. zakona predviđeno je da se projekcije izrađuju na osnovu javnog ovlašćenja. Izrađivanje projekcija je specifičan i veoma stručan posao koji zahteva dostupnost, poznavanje i iskustvo u korišćenju različitih modela. Iz tog razloga ne bi bilo moguće realizovati ga u Ministarstvu već se izrada projekcija, poverava preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima. Kako je nedvosmisleno da projekcije ne mogu izrađivati pojedinci kao fizička lica, zakonom je predviđeno da će ih izrađivati pravno lice koje ima javno ovlašćenje za izradu projekcija. Javno ovlašćenje će se dodeliti pravnom licu koje ispunjava obavezne uslove u skladu sa Zakonom koji uređuje javne nabavke i posebne uslove određene ovim zakonom. Dakle, pravno lice koje aplicira na javni poziv mora dokazati: da je registrovano kod nadležnog organa, odnosno upisano u odgovarajući registar, da on i njegov zakonski zastupnik nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare, da je izmirilo dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji i da ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, ako je takva dozvola predviđena posebnim propisom. Posebni uslovi koje treba da ispunjava pravno lice za dobijanje javnog ovlašćenja propisani ovim zakonom su, naročito: iskustvo u radu sa metodologijom za izradu inventara GHG, modelima i u izradi projekcija za sektor energetike, izradi projekcija u drugim sektorima i u proceni efekata politika i mera na ograničenje emisija GHG. Ministarstvo će u

 

javnom pozivu propisati i ostale uslove za izbor pravnog lica za javno ovlašćivanje. Ministarstvo na osnovu javnog poziva vrši izbor lica i rešenjem daje javno ovlašćenje za izradu projekcija za period od deset godina. Ministarstvo može dati javno ovlašćenje i grupi pravnih lica koja zajedno ispunjavaju propisane uslove i koja između sebe odrede zajedničkog predstavnika. U tom slučaju ministar daje javno ovlašćenje zajedničkom predstavniku.

Ministarstvo i ovlašćeno lice sklapaju ugovor, kojim bliže utvrđuju sadržaj i način izrade projekcija, rokove za njihovu izradu i predaju Ministarstvu, kao i visinu i način plaćanja izrade projekcija i druga pitanja značajna za vršenje javnog ovlašćenja, a nadzor nad radom ovlašćenog lica vrši Ministarstvo u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje državna uprava i nadzor nad radom imalaca javnog ovlašćenja. Ministarstvo rešenjem oduzima javno ovlašćenje licu koje ne ispunjava propisane uslove ili ako projekcije nisu pravilno izrađene.

7. Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama (članovi od 64. do 66.)

Članom 64. Zakona propisuje se sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama emisija GHG. Taj se sistem uspostavlja, održava i kontinuirano unapređuje u cilju obezbeđenja pravovremenosti, transparentnosti, tačnosti, doslednosti, uporedivosti i potpunosti informacija o politikama i merama i projekcijama GHG. Sistem sadrži institucionalne, pravne i proceduralne mehanizme za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama o antropogenim emisijama GHG iz izvora i uklanjanju putem ponora. Mehanizmi su uspostavljeni ovim zakonom i na njegovoj osnovi donetim podzakonskim propisima kao i drugim propisima kojima se uređuju politike i mere koje utiču na promenu klime, kao na primer u oblasti energetike, saobraćaja, poljoprivrede, šumarstva i upravljanja otpadom. Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama emisija GHG sprovode organi i organizacije utvrđeni kao nadležni u zakonima i propisima kojima se uređuju politike i mere, a utiču na promenu klime. Ti su organi i organizacije dužni da vrše i procenu efekata politika i mera na nivou emisija GHG iz svoje nadležnosti i o njima izveštavaju Ministarstvo. U nadležnosti Ministarstva i pomenutih organa i organizacija je i stalno unapređenje sistema, naravno, u onom delu za koji su nadležne.

Vlada ima na osnovu stava 6. člana 64. ovlašćenje da odredi listu organa i organizacija koji čine sistem, kao i sadržaj, oblik i rokove za izveštavanje Ministarstva.

Članom 65. Zakona propisano je izveštavanje o realizaciji akcionog plana za sprovođenje strategije niskougljeničnog razvoja iz člana 10. i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove iz člana 13. Zakona. Za izradu izveštaja nadležno je Ministarstvo. Ministarstvo će izveštaj o realizaciji akcionog plana za sprovođenje strategije niskougljeničnog razvoja izraditi na osnovu izveštaja koje su na osnovu stava 4. člana 64. Zakona Ministarstvu dužni da dostavljaju organi i organizacije određeni propisom Vlade na osnovu stava 4. člana 64. člana. Izveštaj o realizaciji Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Ministarstvo će da izradi na osnovu obaveze iz stava 2. člana 15. Zakona, prema kojoj nadležna ministarstva Ministarstvu moraju da dostavljaju izveštaje o sprovedenim merama prilagođavanja.

Izveštaj o realizaciji akcionog plana sadrži i izveštaj o realizaciji politika i mera, projekcijama i postizanju ciljeva iz strategije niskougljeničnog razvoja iz člana 7. zakona.

Sve gore navedene izveštaje usvaja Vlada i podnosi ih Narodnoj skupštini Republike Srbije, a stavom 3. člana 65. predviđeno je da Ministarstvo gore navedene izveštaje i sve relevantne procene troškova i efekata politika i mera kojima se ograničavaju ili smanjuju emisije GHG iz izvora ili povećavaju uklonjene količine putem ponora, zajedno sa postojećim tehničkim izveštajima na kojima se te procene zasnivaju, opise modela i korišćene metodološke pristupe, definicije i pretpostavke na kojima se zasnivaju, stavlja na uvid javnosti na svojoj internet stranici. Formu, sadržaj i rokove za dostavljanje izveštaja propisuje Vlada.

Prema članu 66. zakona a u skladu sa obavezama koje proizilaze iz Konvencije, Ministarstvo je nadležno za pripremu Dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja i Izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.Ove izveštaje usvaja Vlada i Ministarstvo je u obavezi da ih stavlja na uvid javnosti na svojoj internet stranici, nakon usvajanja.

8. Administrativne takse (član 67.)

Član 67. propisuje da će se za određene administrativne radnje plaćati administrativna taksa: za podnošenje zahteva za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom; izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom; izdavanje odobrenja u skladu sa ovim zakonom; izmenu dozvole i izmenu plana monitoringa. Visina administrativnih taksi će biti propisana posebnim zakonom – Zakonom o republičkim administrativnim taksama, i takse će biti prihod budžeta Republike Srbije.

9. Nadzor (članovi od 68. –70.)

U ovom poglavlju je definisan nadzor nad primenom ovog zakona, kao i inspekcijski nadzor, odnosno prava i dužnosti, kao i ovlašćenja inspektora.

Propisano je da nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, odnosno klimatske promene i Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja kao nadležno za oblast vazdušnog saobraćaja i ministarstvo nadležno za trgovinu. Takođe je propisano da inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine - nad primenom odredbi ovog zakona koje se odnose na obaveze operatera postrojenja - i ministarstvo nadležno za saobraćaj preko vazduhoplovnih inspektora – nad primenom odredbi koje se odnose na obaveze avio operatera a tržišni inspektor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na dostupnost informacija potrošačima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 iz novih putničkih vozila.

10. Kaznene odredbe (članovi od 71. – 75.)

U ovom odeljku predviđene su sankcije odnosno novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje za pravna lica i preduzetnike, kao i za odgovorna lica u nadležnim organima – Ministarstvu, Agenciji, Direktoratu i Agenciji. Visina novčanih kazni je usklađena sa Zakonom o privrednim prestupima ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 14/85, 10/86, 74/87, 57/89 i 3/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001 i "Službeni glasnik RS", br. 101/2005 – dr.zakon) i Zakonom o prekršajima ("Službeni glasnik RS" broj 65/2013).

11. Prelazne i završne odredbe (članovi od 76. – 86.)

Članom 76. je propisano da je dobavljač i prodavac dužan da oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama SO2, plakat i displej sa podacima o potrošnji goriva i zvaničnim emisijama SO2, kao i svu promotivnu literaturu koja sadrži podatke o potrošnji goriva i zvaničnim emisijama SO2 prvi put učinim dostupnom tri meseca nakon stupanja na snagu relevatnog propisa. Dobavljač je dužan da vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama SO2 iz člana 21. ovog zakona dostavi prvi put Agenciji za bezbednost saobraćaja, a Agencija za bezbednost saobraćaja objavljuje vodič na internet stranici u propisanim rokovima navedenim u ovom članu.

Članom 77 je propisan rok u kom je operater "postojećeg" postrojenja, odnosno postrojenja u kojem se na dan stupanja na snagu ovog zakona obavlja određena vrsta aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih GHG, dužan da podnese zathev za izdavanje dozvole za emisiju GHG. To je rok od 3 meseca od dana kada stupi na snagu propis iz člana 25. ovog Zakona o vrstama aktivnosti i gasovima, odnosno propis o sadržini plana monitoringa iz člana 33. ovog Zakona, pošto su to propisi koji će definisati ko je obveznik, odnosno koji će definisati sadržinu dokumenta koji se podnosi uz zahtev za dozvolu. Takođe, rok od 3 meseca je procenjen kao dovoljan da operateri izrade plan monitoringa. U ovom članu je propisan i rok za izdavanje dozvole "postojećim" postrojenjima od strane Ministasrtva; iako je u članu 29. ovog Zakona propisano da Ministarstvo izdaje dozvolu u roku od 4 meseca, a u članu 28. da Agencija dostavlja ocenu na plan monitoringa u roku od 2 meseca, ovde je ostavljen duži rok, s obzirom da se u kratkom vremenskom periodu – po nastupanju roka iz ovog člana - očekuje prijem 137 zahteva za izdavanje dozvola (koliko je identifikovanih postrojenja koja potpadaju pod ETS), pa će Ministarstvu i Agenciji biti potreban duži rok da bi postigle da obrade sve zahteve u istom vremenskom periodu.

Članom 78. propisan je rok kada počinje primena ovog zakona za avio-operatere. Za avio-operatere je predviđena odložena primena ovog zakona, odnosno primena od 1. januara 2021. godine. Ovo je predviđeno radi usaglašavanja sa relevantim propisima EU, odnosno njihovom primenom na avio-operatere u EU. Primena direktive za sektor vazdušnog saobraćaja, a za letove van EU odložena je, u načelu, do 2017. godine i usvajanja relevantne odluke od strane Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (eng. ICAO - International Civil Aviation Organization). S druge strane, očekivano je da primena ove Direktive u potpunosti počne da važi sa početkom važenja Sporazuma iz Pariza (period posle 2020. godine). Ovim članom je takođe predviđen rok za "postojeće" avio-operatere za dostavljanje plana monitoringa na odobrenje - tri meseca od stupanja na snagu relevantnih podzakonskih akata kojima se propisuju vrste aktivnosti vazduhoplovom i gasovi, kao i sadržina plana monitoringa za avio operatere. Ministarstvu je, iz istih razloga koji su navedeni u prethodnom pasusu, ostavljen rok od 9 meseci da da odobrenje na plan monitoringa.

Članom 79. je predviđena mogućnost da u prvoj godini u kojoj nastupi obaveza dostavljanja izveštaja o emisiji GHG, verifikacione izveštaje mogu da izdaju pravna lica koja su u postupku dobijanja akreditacije od strane ATS-a, a verifikacija tih izveštaja je deo postupka akreditacije. Ovo je propisano zato što se pravna lica akredituju na osnovu propisanih kriterijuma i procedure, odnosno ATS upravo preko

 

kontrole postupka verifikacije kontroliše ispunjenost tih uslova od strane pravnog lica koje je podnelo zahtev za akreditaciju. Ovim će se omogućiti nesmetan proces akreditacije domaćih pravnih lica i njihov rad u oblasti.

Članom 80. su propisani rokovi za donošenje podzakonskih propisa za čije donošenje je propisano ovlašćenje u ovom zakonu. Imajući u vidu složenost i obim propisa, predviđen je rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona, odnosno godinu dana od dana početka primene odredbi koje se odnose na avio-operatere za donošenje podzakonskih akata koje se odnose na obaveze avio-operatera. Stavom 2 istog člana predviđeno je da će se Strategija niskougljeničnog razvoja iz člana 7. ovog zakona doneti prvi put u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a stavom 3 istog člana da će se druge nacionalne strategije, opšti i sektorski planovi i politike koji utiču na emisije GHG iz člana 9. ovog zakona uskladiti sa Strategijom niskougljeničnog razvoja u roku od četiri godine od dana njenog usvajanja. Stavom 4 propisano je da će se Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove iz člana 13. ovog zakona doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 81. zakona predviđeno je da prvi period iz člana 11. ovog zakona počinje 2021. godine, a završava se 2030. godine.

Članom 82. Zakona predviđeno je da Nacionalni savet za klimatske promene, ustanovljen Odlukom o obrazovanju Nacionalnog saveta za klimatske promene, nastavlja svoj rad kao Nacionalni savet za klimatske promene u skladu sa članom 17. Zakona do obrazovanja novog.

Članom 83. Zakona predviđeno je, da se Nacionalni inventar emisija gasova sa efektom staklene bašte, uspostavljen na osnovu Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/13) smatra Nacionalnim sistemom inventara GHG u skladu sa predloženim Zakonom. Stavom 2. istoga člana određeno je da Uredba o metodologiji prikupljanja podataka za Nacionalni inventar gasova sa efektom staklene bašte ("Službeni glasnik RS", br.81/10) važi do datuma stupanja na snagu propisa usvojenog na osnovu člana 58. stav 5. ovog Zakona.

Članom 84. Zakona je propisano, da su Agencija, organi i organizacije iz člana 59. Zakona dužni da sklope sporazume najkasnije u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu propisa iz člana 59. ovog Zakona.

Članom 85. određen je prestanak važenja relevantnih propisa. Tako je predviđeno, da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe tačaka 2), i 12) člana 3., tačke 5) člana 40., člana 50. i tačaka 3) i 6) člana 68. iz Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/13). U istom se zakonu u tački 3) člana 2. briše tekst "i klimatske promene", a u stavu 1. člana 29. tekst "suzbijanje klimatskih promena". Uredba o kriterijumima i načinu odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja ("Službeni glasnik RS", br. 44/10), izdata na osnovu stava 10. člana 50. Zakona o zaštiti vazduha smatraće se propisom izdatim na osnovu stava 2. člana 18. Zakona, i ostaje na snazi do usvajanja nove.

Članom 86. je predviđeno da ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U okviru Tvining projekata: "Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU" (2013-2015) i "Uspostavljanje mehanizama za sprovođenje MMR" (2015 – 2017) izvršene su analize postojećih administrativnih kapaciteta nadležnih institucija izrađena analiza troškova i koristi za sprovođenje odredbi zakona.

Analize su pokazale da postojeći kapaciteti nadležnih institucija nisu dovoljni za pravovremeno i adekvatno sprovođenje odredbi zakona s obzirom na obim i zahtevnost istih te da je neophodno jačanje kapaciteta u vidu dodatnog zapošljavanja kadrova specifičnog stručno-obrazovnog profila. Pored toga, dodatni troškovi podrazumevaju uspostavljanje i funkcionisanje sistema za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG (Izveštaj o Strategiji niskougljeničnog razvoja, izveštaj o realizaciji odluke o ograničenju emisija GHG, Izveštaj godišnjeg Inventara GHG, Izveštaj o privremenim emisijama GHG, Izveštaj o politikama i merama, Izveštaj o projekcijama GHG, Izveštaj o sprovođenju plana prilagođavanja i nacionalne komunikacije dvogodišnjeg izveštaja u okviru Konvencije) kao i za funkcionisanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG.

Za puno funkcionisanje sistema za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG i sistema za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG biće potrebno dodatno zapošljavanje od osam do deset službenika i to u ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine i Upravi za šume. Analize su pokazale da je za funkcionisanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti neophodno dodatno zapošljavanje od šest do osam službenika i to u ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine, Akreditacionom telu Srbije i Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo.

Pored toga, godišnji troškovi vezani za unapređivanje sistema inventara GHG i za javno ovlašćenje za pripremu projekcija emisija GHG procenjeni su na iznos do 100.000€ godišnje.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo zaštite životne sredine, 13.03.2018.