Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O EKSPROPRIJACIJI: Eksproprijacije neće biti samo ako se izmeni Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima


Eksproprijacija imovine građana u korist privatnih rudarskih kompanija nije rešena povlačenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji i usvajanjem Zakona o izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, zbog kojih su građani blokirali puteve u Srbiji, kaže Tijana Jevtić, ekološka aktivistkinja iz Užica. Ona kaže da je Zakon o eksproprijaciji problematičan u kombinaciji sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Sl. glasnik RS", br. 101/2015, 95/2018 - dr. zakon i 40/2021), pre svega zbog definicije litijuma i nekih drugih minerala kao rudnog bogatstva koje ima javni interes.

Tijana, koja je saradnica nevladine organizacije Libergraf i koja se istakla u borbi protiv izgradnje derivacionih mini-hidrocentrala (MHE) na rekama u okolini Užica, smatra da treba iskoristiti poslednju priliku da se problem eksproprijacije "saseče u korenu", a građani zaštite od oduzimanja zemlje koja je potrebna nekoj privatnoj kompaniji za izgradnju rudnika.

"Pod poslednjom prilikom mislim na doba pred izbore, kad postoji šansa da se nešto konkretno uradi po hitnom postupku. Nakon izbora, kakvi god rezultati da budu, uslediće zatezanje. I narodne volje i ličnih sloboda i mogućnosti za promenu sistema", objašnjava Tijana.

U suprotnom se kako ocenjuje samo sanira "goruća lokalna rana" koju imaju građani u Loznici gde kompanija Rio Tinto namerava da eksploatiše litijum. Tijana objašnjava da je poredila stare i nove odredbe Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i da je zaključila da u rešavanju problema eksploatacije ruda u Srbiji, sa ciljem da se zaštite interesi građana, postoje tri nivoa delovanja:

  • Lokalni i trenutno aktuelni nivo, a to je ukidanje Rio Tinta na području Loznice;
  • Lokalni, ali dalekosežniji, da se stavi moratorijum na litijumska istraživanja i eksploataciju na području cele Srbije;
  • Izmene Zakona o rudarstvu iz 2021. godine gde se prvi put, unose "pogubne odredbe" u smislu definisanja eksploatacije ruda poput litijuma i nikla javnim interesom.

Prema Tijaninom mišljenju, Zakon o rudarstvu potire ličnu imovinu i bilo koji status nekog zaštićenog prirodnog područja, u kojima je moguća rudna eksploatacija uz uslove koje propišu nadležne institucije. Smatra da bi se u prekidanjem protesta u ovom trenutku postigla polovična rešenja, kao i da je to "najpogubnije" za zemlju.

Smatra i da u vezi sa Loznicom i Rio Tintom odavno nije primenljiv, ni postojeći kao ni onaj izmenjeni Zakon o referendumu. Rio Tinto je kako napominje dobijanjem lokacijskih uslova ušao u zakonsku proceduru u Srbiji, na više nivoa: lokacijskim uslovima za izgradnju postrojenja, deponije i radovima na infrastrukturi.

"Ministarstvo životne sredine je pojedinačno, za svaku (tu) stavku, donelo Rešenja o obimu izrade Studije procene uticaja na životnu sredinu. U smislu Objedinjene procedure, učešće javnosti postoji još samo u smislu javnog uvida u Studiju uticaja na životnu sredinu, a znamo dobro kako taj javni uvid funkcioniše u Srbiji. Nije mi poznat primer da je bilo koji projekat oboren u fazi Studije, možda samo izmenjen u finesama", napominje Tijana.

Prema njenim rečima, treba obratiti pažnju na izjavu direktorke kompanije Rio Sava Exploration Vesne Prodanović, koja je to potvrdila: "U slučaju da referendum bude negativan kompanija će morati da zauzme svoj stav, videćemo šta je stav države, ne postoji pravni okvir koji kaže da, ako je referendum negativan, onda ne važe dozvole".

"Čak i da se izmene Zakona o eksproprijaciji ne usvoje, to ne rešava problem. Zakon o eksproprijaciji je samo produžena ruka Zakona o rudarstvu", smatra Tijana.

Zakon o rudarstvu je kako dodaje Tijana menjan 2015. i u prvom kvartalu 2021. godine i uveo je suštinsku izmenu u definisanju javnog interesa koji potire i ličnu imovinu, kao i prethodni status nekog zaštićenog područja: "Zapravo, ako je ruda označena kao strateška sirovina, Zakon o rudarstvu postaje primarni ključ".

Pod strateškim sirovinama se u izmenjenom Zakonu o rudarstvu, između ostalog, pominje litijum koji se istražuje u barem sedam područja u Srbiji. Mokra Gora za koju se zna da je bogata niklom i koja je u nekoliko navrata odbranjena od rudarenja, ponovo može da postane područje od interesa za eksploataciju. Zlato se takođe istražuje u području Homolja.

Kao neko ko se bavio problematikom izgradnje MHE, Tijana napominje da u trenutnoj situaciji pozicija nekog građanina kao vlasnika zemlje postaje krajnje rizična. Podseća da je su u vezi sa MHE nesmetano mogle da se koriste javne baze i podaci, dok je su slučaju rudnih resursa sve prekriveno velom tajnosti podataka.

"Ne postoji javna baza istražnih područja, niti nekakva forma katastra istražnih, eksploatacionih polja. Jedino što je javno dostupno je GIS karta Ministarstva rudarstva i energetike, koja je nepotpuna i sasvim proizvoljna. Na području istražnih polja litijuma u Loznici nije uneto ništa, osim definisanih područja interesa koja se tiču istraživanja vodnih resursa, a koje sprovodi Rio Sava", dodaje Tijana.

U tom smislu, kako naglašava, mora se podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja da bi se saznalo da li je neka parcela od interesa deo istražnog polja. Tijana smatra da se na taj način u startu onemogućava bilo kakvo učešće javnosti u startu i sve se stavlja pred svršen čin.

Tokom poslednje dve subote, građani i brojna udruženja organizovali su proteste i blokade saobraćajnica, tražeći da država povuče i izmeni zakone o eksproprijaciji i referendumu. Aktuelna vlast u Srbiji je popustila i udovoljila tim zahtevima.

Neke nevladine organizacije su to proglasile pobedom i najavile obustavu protesta, dok su druge predložile da se sa njima nastavi sve dok kompanija Rio Tinto ne napusti Srbiju. Ta kompanija je tokom protesta označena kao glavni razlog za izmene tih zakona koje bi, kako je naglašeno, ubrzale njen projekat za eksploataciju litijuma u Srbiji.

Na problem eksproprijacije u novim odredbama Zakona o rudarstvu upozoravale su i organizacije Koalicija za održivo rudarstvo (KORS) i Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) koje su pre njihovog usvajanja podnele ustavnu inicijativu za određivanje njihove ustavnosti.

Tom prilikom, advokat iz Niša Goran Đorđević ocenio je da Zakon o rudarstvu predstavlja jedan istinski presedan koji naša zakonodavna praksa do sada nije poznavala, jer "u članu osam direktno omogućava da se privredni subjekti sa privatnim kapitalom javljaju kao korisnici eksproprijacije".

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Čedomir Savković, 10.12.2021.
Naslov: Redakcija