ZAKON O GENETIČKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA: IZMENE PROPISA RADI USKLAđIVANJA SA PRAVILIMA STO I EU. NOVIM ZAKONOM BIćE UKINUTA ZABRANA PROMETA GENETSKI MODIFIKOVANIH PROIZVODA

Ako Srbija bude pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedan od uslova u pregovorima sa Evroskom unijom, moraće da promeni propise u oblasti proizvodnje i prometa genetski modifikovane hrane. To je najavila i šefica pregovaračkog tima sa EU, a u javnosti su sve glasnije priče o lobiranju da se taj proces brzo zaviši. Ipak, debata protivnika i zagovornika genetski modifikovane hrane ne prestaje.

Prema važećem Zakonu o genetički modifikovanim organizmima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 - dalje: Zakon) nećemo ni kupovati ni jesti genetski modifikovanu hranu. Ali, ako budemo pristupili Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što se već najavljuje – promet genetski modifikovane hrane moraće da se dozvoli. Spekuliše se da lobisti uveliko rade na ubrzanoj izmeni propisa.

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštitu životne sredine kažu da Zakon i dalje važi i da se trenutno ne radi na novom propisu. O tome nije raspravljao ni Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije.

"Moj stav kao čoveka, kao nekoga ko je rođen u njivama, ko ima 50 godina iskustva u poljoprivredi, je da Srbija ne sme da dozvoli proizvodnju GMO na svojim oranicama", rekao je predsednik tog skupštinskog Odbora Marjan Rističević.

Ipak, ulazak u STO – pa i promet GMO, uslov je da bi se zatvorilo Poglavlje 30 u pregovorima sa EU.

Kolika bi bila šteta po zdravlje – pitanje je oko kojeg se dugo spore stručnjaci.

"U drugoj generaciji dolazi do promena na unutrašnjim organima, u trećoj generaciji u povećanoj učestalosti jedinki koje oboljevaju od tumora, a u četvrtoj generaciji besplodnost koja onemogućava čak i prostu reprodukciju", objašnjava profesor na Poljoprivrednom fakultetu dr Miladin Ševarlić.

Njegova koleginica, profesorka Gordana Šurlan Momirović, kaže da genetički modifikovane biljke nisu otrovne, ni opasne. "Ne izazivaju kancer, već 20 godina se koriste i ulaskom u Evropu mi se moramo prolagođavati zakonima Evropske Unije", poručuje Gordana Šurlan Momirović.

A 19 članica Evropske unije zabranilo je uzgoj GMO, dok je promet dozvoljen. Rusija i Kina zabranile su i jedno i drugo. Kako bi Srbija mogla da zaštiti svoju privredu, ako bude morala da poštuje pravila globalnog tržišta?

"To poglavlje, koje tangira problematiku prometa, može da se zatvori neposredno pre nego što se uđe u EU, a da Srbija iskoristi period koji je propustila da kao najveći proizvođač soje koja nije genetski modifikovana, i 10. svetski proizvođač kukuruza koji nije modifikovan, prerađujemo kroz naše stočarstvo u našoj industriji i izvozimo proizvode bez GMO", rekao je Ševarlić.

Gordana Šurlan Momirović ukazuje da Srbija ne mora da uzgaja te biljke, već jednostavno da poveća marže, takse, pa da se vidi da li će seljacima biti jeftinije da kupe Monsantove proizvode ili proizvode Instituta za kukuruz.

U jednom su i protivnici saglasni – GMO hrana bi morala da bude jasno obeležena kako bi svaki građanin znao šta jede. Nova oznaka – "Dunav soja" od skoro je jedina domaća oznaka koja garantuje namirnice bez genetski modifikovanih organizama.

Izvor: Vebsajt RTS, Jovana Đurović, 10.12.2015.
Naslov: Redakcija