ODRŽANO STRUČNO SAVETOVANJE UDRUŽENJA ZA RADNO PRAVO I SOCIJALNO OSIGURANJE NA ZLATIBORU POD NAZIVOM "FUNDAMENTALNI PRINCIPI I PRAVA NA RADU U PROPISIMA I PRAKSI SRBIJE I MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA"

Proslava 100 godina postojanja Međunarodne organizacije rada, okupila je na XXII godišnjem međunarodnom stručnom savetovanju Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije (dalje: Udruženje), veliki broj stručnjaka iz ovih oblasti iz Srbije, ali i iz zemalja regiona. U periodu od 10. do 12. oktobra 2019. godine na Zlatiboru, izlagali su niz referata i organizovali okrugli sto i diskusije a u vezi sa "Primenom fundamentalnih principa i prava na radu u državama Zapadnog Balkana".

Savetovanje je otvorio prof. dr Predrag Jovanović kao koordinatoor izlagača, a potom je usledio pozdravni govor prof. dr Senada Jašarevića, predsednika Udruženja. Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju je podsetio da je usvojena Konvencija o eliminaciji nasilja i uznemiravanja na radu sa Preporukom koja ima za cilj da definiše nasilje i uznemiravanje na radu kao neprihvatljivo ponašanje, praksu ili pretnju bez obzira da li se dešava jednom ili se ponavlja, a koja za rezultat ima ili će sa velikom izvesnošću imati, psihološku i fizičku bol, ekonomsku štetu, uključujući i rodno zasnovano nasilje i uznemiravanje. Takođe je istakao da su njihova istraživanja dokazala da su koordinatori na gradilištu ključna karika za bezbednost i zdravlje na radu i da u cilju pospešivanja bezbednih i zdravih uslova rada organizuju obuke za njih. Kao poslednji projekat MOR-a u Srbiji, ali vrlo važan ističe projekat formiranja mehanizama i institucija koje će raditi na prepoznavanju dečijeg rada, očekuje se da će projekat biti završen do kraja 2020. godine i da ćemo tada imati efikasnije mere u zaštiti dece od negativnih efekata dečjeg rada.

Bojana Stanić, Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, najavila je nov Zakon o radu do 2021. godine i potvrdila da će se raditi o potpuno novom propisu zbog obimnih promena, a ne o izmenama i dopunama postojećeg Zakona. Takođe, istakla je da je niska stopa nezaposlenosti od 10,3% u najvećoj meri posledica naizgled kozmetičke izmene člana 35. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017) kojim je u stavu 2. definisano:

"Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova zaključenog u skladu sa ovim zakonom podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad" što je dovelo do smanjenog rada na crno, što je i uticalo na stopu nezaposlenosti. Isto tako, potvrdila je da će do kraja godine biti usvojen i potpuno nov Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, gde nas takođe čeka dosta novina i pooštrenih obaveza za poslodavce. U skupštinskoj proceduri su, po rečima sekretara, Zakon o štrajku i Zakon o agencijskom zapošljavanju. Istakla je na značaju profesora iz oblasti radnih odnosa u definisanju "minimuma procesa rada" u novom Zakonu o štrajku i potvrdila je da su mogućnosti da to bude definisano primarno kolektivnim ugovorom, u nedostatku odredbi u kolektivnom ugovoru pokušaće sporazumom da se dogovore zaposleni i poslodavac, a ukoliko to ne bude moguće, pitanje će se rešiti pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, dok će arbitraža biti krajnja solucija.

Izlaganje referata je započeo prof. dr Predrag Jovanović na temu "Ključni pravni aspekti položaja mladih u vezi sa radom" gde je istakao da je od velike važnosti da će u predstojećim izmenama Zakona o radu uvesti preciznu definiciju mladih, odnosno izvesnu gradaciju "mladih" koji se mogu smatrati zaposlenim u smislu Zakona o radu, te na taj način obezbediti i adekvatnu gradaciju njihovih prava, da bi mogli dalje i da razvijamo mehanizme koji će biti od značaja u borbi protiv dečjeg rada.

Profesor dr Todor Kalamatiev iz Republike Severne Makedonije izlagao je "Privremeno agencijsko zapošljavanje u makedonskom radnom zakonodavstvu" posebnu pažnju je skrenuo na njihovo rešenje koje se tiče prava na zaradu ustupljenog zaposlenog da odgovara zaradi koju ima "uporedni zaposleni" (zaposleni koji je u radnom odnosu kod poslodavca korisnika i obavlja iste poslove), odnosno ukoliko takvog zaposlenog nema, uzima se prosečna zarada koju ima zaposleni koji obavlja te poslove u delatnosti tog poslodavca. Kod nas takvog rešenja nema, jer se rešenja prema Našem nacrtu Zakona o agencijskom zapošljavanju vezuju samo za zaradu uporednog zaposlenog, što znači da bi poslodavci ovu "prazninu" mogli da zloupotrebe i ugovore zaradu znatno nižu jer nemaju zaposlenog na istim poslovima u radnom odnosu.

Zanimljiva predavanja i rešenja iz regiona su se nastavila kroz izlaganje referata "Izmene ugovora o radu" prof. dr Željka Mirjanića sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Banja Luci, ali i prof. dr Vesne Simović Zicer sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Podgorici i referatom "Primjena načela dobrovoljnosti u postupku mirnog rješavanja radnih sporova u Crnoj Gori" odnosno istakla je na izuzetak od načela dobrovoljnosti u njihovom Zakonu o štrajku i to kod minimuma procesa rada koji se utvrđuje na nivou grane industrije. Takođe, istakla je u izlaganju da će izmene propisa iz oblasti radnih odnosa kod njih ići u pravcu formiranja procesne pretpostavke za pokretanje radnih sporova i to upravo u vidu prvobitnog pokretanja mirnog rešavanja radnih sporova pred Agencijom ili Centra za posredovanje.

Profesor dr Goran Obradović je govorio na temu prava izbeglica na zapošljavanje, međunarodni standardi i propisi Republike Srbije. Dr Ivica Lazović ispred Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova istakao je doprinos Međunarodne organizacije rada mirnom rešavanju radnih sporova kroz projekat MOR-a pod nazivom "CEELEX" a koja zapravo predstavlja bazu podataka o radnom pravu u Centralnoj i Istočnoj Evropi sa podacima o nacionalnim pravnim sistemima 13 država, a uskoro će biti priključene i Slovenija i Litvanija, a moći će i da se vrši uporedni prikaz pravnih rešenja više zemalja.

Izlaganje referata se završilo predavanjem prof. dr Zorana Radulovića a u vezi sa socijalnom politikom u konvencijama i preporukama MOR u pravnom poretku Republike Srbije i Dejane Spasojević-Ivančić advokat i miritelj pri Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova na temu "Proces i teret dokazivanja u postupku prestanka radnog odnosa u sudskoj praksi".

Do nastavka popodnevnog dela seminara i okruglih stolova, organizuju se bilateralni sastanci, ali su i predstavnici Međunarodne organizacije rada, Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pristupili potpisivanju Memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti usaglašavanja primene metoda za mirno rešavanje radnih sporova, pod okriljem projekta ESAP Međunarodne organizacije rada.

Okrugli sto sa temom diskusije "Radni sporovi u praksi" na kom su učestvovali Emila Spasojević ispred Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Predrag Trifunović sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji, dr Bojan Božović sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, Dejan Spasojević-Ivančić advokat iz Novog Sada i Nikola Kitarević sudija. Zanimljiva "praksa" iz delokruga rada Poverenice za zaštitu ravnopravnosti privukla je pažnju učesnika o svim načinima diskriminacije zaposlenih na tržištu rada. Tako je istakla da su dobili pritužbu protiv jedne banke, koja je za praksu imala da zaposlene žene po povratku odsustva sa rada radi nege deteta, aneksom ugovora o radu "prebace" na niže radno mesto. Po usvojenoj pritužbi, zahtevali su od banke dodatne informacije, te su uvideli da poslodavac to radi prema svim svojim zaposlenim, odnosno da jedina zaposlena koja nije bila "kažnjena" na ovaj način, jeste zaposlena na poslovima čistačice te u tom trenutku nije bilo u hijerarhiji nižeg radnog mesta. Banka je dobila preporuku Poverenice da te akte diskriminacije dalje ne čini, te je ova preporuka mera kao "opšta" bila upućena i drugim bankama. Takođe, je ukazala na konkurs za posao jednog lanca picerija koji je u konkursu naveo da su potrebne "devojke za rad", te je Poverenica organizovala ispitivače i ispitivačice diskriminacije koji su se javljali na konkurs kako bi ispitali da li se radi samo o propustu u formulaciji konkursa ili je ovaj poslodavac zaista svesno vršio diskriminaciju. Ispitivači su i tvrdila da bez obzira na kvalifikacije njih nisu ni pozivali na konkurs, dok su ispitivačice sa ili bez kvalifikacija opet pozivali na razgovor za posao. Ovaj slučaj je otišao i na sud. Takođe su naveli jedno paradoksalnu situaciju do koje dolazi zbog loše definisanog pojma invalidnosti, primera radi lice obolelo od šizofrenije sa kompletnom dokumentacijom, ne može ostvarivati pravo na invalidsku penziju, jer se nije odazvalo pozivu na lekarski pregled, jasno je da je posledica neodazivanja njegova narušeno psihičko zdravlje, a samim tim i kognitivne sposobnosti, jer neminovno sa aspekta propisa lice sa dijagnostikovanom šizofrenijom nema ni poslovnu sposobnost, ali njegova "radna sposobnost i dalje egzistira" dok se pred lekarskom komisijom ne utvrdi odsustvo iste. Takođe su ukazali na diskriminaciju u propisima kada je u pitanju prestanak radnog odnosa zbog sticanja uslova za penziju, sa aspekta Zakona o radu radni odnos prestaje sa 65 godina života i 15 godina staža osim ukoliko se poslodavac i zaposleni drugačije ne razumeju, a po Zakonu o zaposlenima u javnim službama radni odnos prestaje sa 65 godina po sili zakona. Diskusija o nelogičnostima odnosno neusklađenosti u propisima i spornim pitanjima se nastavila i dugo posle završetka predviđenog vremena za okrugli sto.

Drugi dan predavanja započeo je sudija Predrag Trifunović, koji je ostao uskraćen za reč na okruglom stolu prethodnog dana. Preneo je stav koji je zauzet na poslednjoj sednici građanskog odeljenja Vrhovnog Kasacionog suda 27.septembra a u vezi sa preobražajem radnog odnosa u Ustanovama zdravstvenog osiguranja. Naime, u praksi je došlo do uslova da dođe do preobražaja radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme i sa tim u vezi bolnica se obratila Ministarstvu zdravlja za odobrenje, koje je od ovog ministarstva i dobila. Međutim, naknadno je od Ministarstva finansija dobila rešenje da nije odobren preobražaj radnog odnosa a sa pozivom na odredbe Zakona o budžetskom sistemu. Upitna je legitimacija Ministarstva finansija da donosi odluke o ovom pitanju, pogotovu kada je u pitanju preobražaj radnog odnosa u ustanovi koja se većim delom finansira iz sopstvenih prihoda. Takođe je naglasio da preobražaj radnog odnosa ne mora biti pravilo, odnosno da ukoliko ne postoji saglasnost zaposlenog da dođe do radnog odnosa na neodređeno vreme može sporazumno raskinuti radni odnosa sa poslodavcem.

Izlaganja su nastavili prof. dr Bojan Urdarević na temu "Analiza osnovnih uzoraka migracije radne snage u Srbiji" gde je istakao zabrinjavajući podatak da će do 2050.godine smanjenje tržišta rada biti i do 20% prema informacijama kojima raspolaže MMF. Po pilot istraživanju, koje je sam profesor sproveo, glavni motivi koji dovode do odliva radne snage su sistem vrednosti, veća zarada i bolji životni standard. S obzirom da je najveći broj učesnika ankete istakao nezadovoljstvo sistemom vrednosti, uspostavljanje pravne sigurnosti, uvođenje institucija i mehanizma zaštite osnovnih prava građana, dovela bi do smanjenja ili makar usporavanja ovog negativnog trenda. Prof. dr Živko Kulić je izlagao svoj rad i rad Danice Stanković na temu primena Direktive br. 1998/59 EEZ o kolektivnom otpuštanju zaposlenih u Republici Srbiji, potom prof. dr Goran Milošević na temu tražnje za radnom snagom na tržištu rada i docent dr Filip Bojić u vezi sa pravom na socijalnu sigurnost i koncept obezbeđenja lica kod kojih je nastupio socijalni rizik starosti u standardima Međunarodne organizacije rada. Aleksandar Antić je izlagao na temu "lizinga" radne snage u Srbiji, a Darko Božičić otkaz od strane poslodavca zbog aktivnosti zaposlenog na društvenim mrežama i istakao je da je siromašna sudsku praksu na ovu temu u Republici Srbiji. Olga Vučković - Kićanović je izlagala na temu dokazivanja mobinga.

Jovana Borjan Lazuta je ispred JU "Agencije za mirno rešavanje radnih sporova" u Banja Luci izlagala na temu lizinga radne snage u Republici Srpskoj, praksa koja nema regulative, a potom je prof. dr Ivo Rozić pričao o novelama u Zakonu o radu Federacije BIH i istakao na uticaj koji MMF i Savet Bezbednosti imaju odnosno su imali na donošenje Zakona o radu npr. kod dužine trajanja ugovora o radu na određeno vreme, limitiranost dejstva kolektivnog ugovora, visina otpremnine i utvrđivanje plate.

Predavanje za drugi dan se završilo okruglim stolom i diskusijom na temu novina u radnom zakonodavstvu odnosno agencijskog zapošljavanja a u česnici su bili prof. dr Radoje Brković, Bojana Stanić, državni sekretar Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prof. dr Bojan Urdarević i prof. dr Zoran Radulović. Izložena su ukratko rešenja Predloga Zakona o agencijskom zapošljavanju koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, odnosno s početkom novembra trebalo bi i da bude usvojen. Sporno je ostalo pitanje zarade ustupljenog zaposlenog, koje bi po normi Nacrta trebalo da se ravna sa zaradom uporednog zaposlenog. Međutim istakli su da je norma izmenjena te ukoliko nema uporednog zaposlenog, zarada treba da odgovara drugom zaposlenom sa istom stručnom spremom, dakle ako je samo zakonski zastupnik u radnom odnosu, odnosno i on može biti angažovan ugovorom o pravima i obavezama direktora, te nema status zaposlenog, ustupljeni zaposleni ne može imati zaradu koja je niža od najniže zarade, što je suštinski u suprotnosti sa Direktivom. Ostaje nam samo da sačekamo usvajanje Zakona i vidimo da li je ova odredba izmenjena odnosno da li je usvojeno rešenje možda iz Severne Makedonije i prosečna plata na istim poslovima u istoj delatnosti koja je svakako pravičnija.

Poslednji dan seminara je ostavljen za referate prof. dr Ljubinke Kovačevič na temu standarda MOR od značaja za zaštitu od neopravdanog prestanka radnog odnosa, prof dr Slobodanka Kovačević Perić takođe na temu međunarodnih standarda rada. Docent dr Ivana Grubešić sa Univerziteta u Zenici sa temom "Socijalne beneficije porodica sa djecom kao međunarodni i evropski standard socijalne sigurnosti" i docent dr Vesna Stojanović o zaštiti pravnog statusa osoba sa invaliditetom u odredbama o socijalnom osiguranju u najznačajnijim međunarodnim dokumentima. Dr Bojan Božović sudija je izlagao Izveštaj sa Konferencije 2019. godine u Tiru na temu Evropsko socijalno pravo. Dr Vesna Bilbija nas je upoznala sa važećim normativnim okvirom u vezi sa zapošljavanjem stranaca u Republici Srbiji. Marija Dragićević, je ukratko saopštila zanimljivosti svog referata na temu "Tehničke i pravno logičke manjkavosti Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu", Mila Petrović sa temom "Bezbednosti i zdravlje na radu kućnog pomoćnog osoblja, sa posebnim osvrtom na standarde MOR i Jovana Misailović je govorila o principu jednake zarade za isti rad odnosno rad iste vrednosti. Nataša Zavođa, Rukovodilac grupe za praćenje realizacije projekata, na temu zapošljavanja, izazovi i nova rešenja. Pošto smo ovom prilikom ponovno upoznati sa procentom smanjenja stope nezaposlenosti, postavila su se pitanja da li su brojke koje su prikazane relevantne ukoliko uzmemo da po definicijama iz literature stopa nezaposlenosti se smanjuje za 1% na godišnjem nivou, ukoliko je u toj godini stopa rasta BDP-a bila 2%.

Savetovanje je zaključeno kao uspešno nakon predviđenog vremena za pitanje i odgovore, gde su učesnici opet podstakli na razgovor o spornim pitanjima i rešenjima iz prakse, a kao i na svakom seminaru gde su pravnici većina, ako ne i jedina "publika" na svako postavljeno pitanje dva pravnika su imala tri ili više mišljenja. Do sledeće godine i sledećeg seminara Udruženja, pratimo razvoj normative iz oblasti radnih odnosa i sigurni smo da će se većina ovih spornih pitanja rešiti, ali će se isti broj novih i pojaviti.

Izvor: Redakcija, 14.10.2019.