NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: NOVčANOM ILI KAZNOM ZATVORA DO TRI GODINE KAZNIćE SE ONAJ KO KORISTI KREDITNU PLATNU KARTICU NA IZNOS VEćI OD 50.000 DINARA ZA KOJE NE OBEZBEDI POKRIćE U UGOVORENOM ROKU. KAZNI PODLEżE I ONAJ KO IZDA ILI STAVI U PROMET čEK NA ISTI IZNOS, MENICU, GARANCIJU ILI DRUGO SREDSTVO PLAćANJA IAKO ZNA DA ZA TO NEMA POKRIćA. AKO IZNOS PRELAZI 500.000 DINARA, UčINILAC ćE BITI KAżNJEN ZATVOROM DO OSAM GODINA

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u poslednje tri godine 139 ljudi završilo iza rešetaka zbog izdavanja čeka i korišćenja platnih kartica bez pokrića. Još 403 njih osuđeno je uslovno ili novčano.

Da biste se ogrešili o Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) dovoljno je da vam kasni plata, a da vam u međuvremenu prođu dva čeka od po 5.000 dinara ili kreditne kartice u iznosu većem od 10.000. Osim što će vam zaračunati zateznu kamatu, banka može da podnese i krivičnu prijavu, a zaprećena kazna je do tri godine zatvora.

Prema Zakonu o čeku ("Sl. list FNRJ", br. 105/46, "Sl. list SFRJ", br. 12/65, 50/71 i 52/73, "Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) svaki ček na naplatu dospeva u roku od osam, odnosno 15 dana (ako ga je izdala banka u drugom gradu).

Praksa da trgovci primaju čen "na odloženo" i do 210 dana dodatno je otežala mogućnost da kupac obezbedi pokriće, odnosno 5.000 dinara za ček, i to sedam meseci od kada ga ispiše.

Kada je reč o kreditnim karticama, problem može da bude daleko veći, jer je njome omogućeno zaduživanje u vrednosti tri zarade. Dug nastaje kada nema dovoljno novca na tekućem računu na dan kada se "skida" rata po toj kartici. Osim što se tada ulazi u blokadu računa i kartica ne može da se koristi dok se dug ne plati, dospela rata, ako premašuje zakonske limite, može da dovede i do krivične prijave.

Zakonodavac je ipak rešio da ublaži ovo krivično delo. Mada je bilo predloga da se ovo krivično delo potpuno ukine, prevagnuo je stav da se poveća novčani iznos koji nekoga može da odvede na robiju. Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona o izmenama i dopunama važećeg Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), novi limiti "usklađeni su sa inflacijom u proteklih deset godina i znatno povećani s obzirom na to da su bili u disproporciji sa drugim krivičnim delima kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist".

Tako će se ubuduće novčanom ili kaznom zatvora do tri godine kazniti onaj ko koristi kreditnu platnu karticu na iznos veći od 50.000 dinara za koje ne obezbedi pokriće u ugovorenom roku. Kazni podleže i onaj ko izda ili stavi u promet ček na isti iznos, menicu, garanciju ili drugo sredstvo plaćanja iako zna da za to nema pokrića. Ako iznos prelazi 500.000 dinara, učinilac će biti kažnjen zatvorom do osam godina.

Do sada ste u zatvor mogli da idete i ako debitnom karticom uspete da platite ili podignete više novca nego što vam je dozvoljeni limit. Nacrtom zakona ovo delo više ne obuhvata korišćenje debitne kartice bez pokrića, jer bankama stoje na raspolaganju druge tehničke i organizacione mogućnosti kojima to mogu da spreče.

- U najvećem broju slučajeva nije moguće koristiti debitnu karticu bez pokrića, jer u praksi prodavac može jednostavno da utvrdi da nema dovoljno novca za transakciju. Krivičnopravna zaštita u tom pogledu više ne samo da nije nužna, već nije ni opravdana, a naravno, ako bi učinilac na neki način, na primer elektronskom manipulacijom, uspeo da koristi debitnu karticu bez pokrića, mogao bi da bude optužen za drugo delo, recimo prevaru - kaže prof. dr Milan Škulić sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

On misli da je šteta što zakonodavac nije kompletno izbrisao krivično delo izdavanja čeka bez pokrića, jer bi banke, kada izdaju kreditne kartice, morale da budu spremne na određeni rizik. One, kada je reč o izdavanju čeka ili korišćenju kartice bez pokrića, ne samo što naplaćuju zateznu kamatu, već i u parnici ostvaruju svoja prava.

Banke bi, po njemu, korišćenjem tehničkih mogućnosti, mogle praktično da isključe ili svedu na minimum upotrebe kartice bez pokrića. Ako za to nisu sposobne ili nisu voljne da investiraju u takve oblike zaštite, Škulić smatra da ih ne treba ni štititi krivičnim zakonodavstvom.