Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NEZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Pravosnažnom presudom somborskog Višeg suda naplata provizije za obradu kredita proglašena nezakonitom. Svi koji su podigli kredit nakon maja 2007. godine imaju pravo da tuže banke zbog provizija koje su im nezakonito naplaćene, i da traže naknadu štete


Svi koji su podigli kredit nakon maja 2007. godine imaju pravo da tuže banke zbog provizija koje su im nezakonito naplaćene, i da traže naknadu štete, kaže predsednik Udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga "Efektiva" Dejan Gavrilović. Očekuje da će se ljudi odazvati tom pozivu, a da će sudske presude naterati Narodnu banku Srbije (NBS) da reaguje i spreči naplatu koja nije po zakonu.

Gavrilović je rekao da to Udruženje godinama unazad govori da su te naknade nezakonite. Banka prema Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) ne sme da naplaćuje ništa osim kamate, kao cenu koštanja kredita.

"U kamatnoj stopi banka treba da ukalkuliše sve troškove koje ima, i kroz kamatnu stopu da naplati te troškove, i da zaradi, to nije sporno, ali banke rade to što rade", rekao je Gavrilović i dodao da je to zbog toga što Narodna banka Srbije toleriše takvo ponašanje.

"Uđete u banku, aplicirate za kredit, oni vam odobre i naplate proviziju, naplate proviziju za praćenje kredita, hoćete prevremeno da otplatite - oni vam naplate proviziju za to, hoćete reprogram, oni naplate i to...", nabraja.

Šta kaže Zakon o obligacionim odnosima - šta banka može da naplati?

"Saglasno važećim propisima, svaka banka svoje poslovanje uređuje svojom poslovnom politikom, kojom utvrđuje način i uslove pod kojima pruža određene finansijske usluge pravnim i fizičkim licima. Odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014) propisana je obaveza bankama da u predugovornoj fazi korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima pod kojima banke pružaju usluge", navela je NBS.

"Ako NBS savetuje građanima da pažljivo čitaju ugovore i šta potpisuju, koji su neuka strana, a banka, kao stručna strana, nudi ugovor - dakle ona mora da vodi računa šta piše - NBS treba da kontroliše da li su ti ugovori po zakonu ili ne... Ako NBS kaže da ima ulogu supervizora, a ne radi je, postavlja se pitanje šta će nam NBS, ako svaki građanin mora da otvori četvoro očiju", kaže Gavrilović.

Logično je da znate šta ste ugovorili, kaže, u smislu cene, iznosa i roka. "Nije svaki građanin Srbije niti bilo koje zemlje na planeti pravnik, pa da zna šta znače razna tumačenja i odredbe, upravo je to uloga NBS, kao supervizora, da kaže - ovo je po zakonu, ovo nije po zakonu", naveo je.

Viši sud u Somboru u jednoj pravosnažnoj presudi naložio je banci da klijentu vrati novac naplaćen za proviziju, uvećan za zateznu kamatu. NBS je navela da nije praksa (NBS) da komentariše odluke sudova, posebno imajući u vidu da je odredbama Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) proklamovano da je sudska vlast nezavisna, da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

"To je samo još jedan spin odgovor NBS koja ne želi da da odgovor na konkretno pitanje. To jeste i njihova nadležnost. NBS štiti poslovanje stranih banaka u Srbiji i to se pokazuje kroz odgovore koje dobijamo", kaže Gavrilović.

Gavrilović navodi da ako uspeju da animiraju dovoljan broj svih korisnika kredita, da svi oni shvate da imaju pravo da tuže banke, pritisnuta velikim brojem sudskih presuda, NBS će morati da reaguje.

Ako se nekad ispostavi da je ovo definitivno nezakonito, država i rukovodioci NBS će morati da snose odgovornost jer su ovo posmatrali, a ništa nisu uradili, kaže on.

Govoreći o tome koliko su korisnici kredita oštećeni na ovaj način, kaže da se to kretalo od 0,5 do 2,5 odsto. "Nekome je na 50.000 evra uzeto i 1000 evra što nije malo, za te naknade, nekome 500, 100... Od 2002. na ovamo - radi se ogromnim novcima, koje su banke samo po tom osnovu iznele iz zemlje, dodao je Gavrilović.

Rok zastarelosti je opšti, deset godina. Svi građani koji su nakon maja 2007. godine uzeli kredit mogu da podnesu tužbu, bitno je da se tužba podnese, to kasnije ne zastareva, istakao je.

Banke neće to prestati da rade dok im neko jasno ne kaže da to nije dozvoljeno, rekao je. "Zakon već postoji i ova presuda (u Somboru) je dokaz tome", naglašava.

Upitan o reakciji na poziv Efektive, kaže da poslednjih dana mnogo ljudi zove, pogotovo onih koji su na isteku roka zastarelosti. Očekuje da će doći do novog talasa tužbi u narednom periodu. Banke neće vratiti to samostalno, osim ako im neko eksplicitno to ne naloži, istakao je i naveo primer jednog bankara koji mu je otvoreno, pre nekoliko godina, rekao: "Od naših 1000 klijenata, 50 će da nas tuži, od ostalih 950 novac nam ostaje".

Izvor: Vebsajt N1, Jelena Petrović, 12.05.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija