Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU: POSLOVE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU POSLODAVAC MOżE OBAVLJATI SAM U ODREđENIM MANJE RIZIčNIM DELATNOSTIMA, AKO IMA DO 20 ZAPOSLENIH I NIJE DUżAN DA IMA POLOżEN STRUčNI ISPIT O PRAKTIčNOJ OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU. U VISOKORIZIčNIM DELATNOSTIMA POSLODAVAC JE U OBAVEZI DA ZA TE POSLOVE ODREDI LICE KOJE IMA NAJMANJE STEčENO VISOKO OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM AKADEMSKIM STUDIJAMA, OSNOVNIM STRUKOVNIM STUDIJAMA, ODNOSNO NA STUDIJAMA U TRAJANJU DO TRI GODINE U ODGOVARAJUćOJ NAUčNOJ, ODNOSNO STRUčNOJ OBLASTI


Oko 40 odsto povreda na radu u Srbiji dešava se u preduzećima u kojima radnici rade "na crno" i bez dovoljno obuke, pa će Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu biti poboljšana njihova bezbednost, a uticaće se i na smanjenje sive ekonomije, kroz učešće odgovarajućih inspekcija, izjavio je ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ministar je tokom skupštinske rasprave o Predlogu zakona rekao da su izmene i dopune važećeg Zakonao bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) dugo očekivane budući da je poslednji put ta oblast zakonski regulisana 2005. godine, a da se u međuvremenu stanje u privredi i celokupan ambijent promenio, te da bi konkretnim rešenjima trebalo da se poboljša bezbednost i zdravlje radnika.

Ministar je naveo da je važna obučenost i obrazovanost u tom pogledu, a da je do sada problem predstavljao nedostatak preventive i kaznenih mera. Kako je naveo, Predlogom zakona predviđeno je da se poveća nivo sticanja potrebnih veština onih koji radnike treba da uče o bezbednosti na radu. On je najavio uređenje odnosa kako je moguće biti licencirano preduzeće koje može da daje mišljenje o bezbednosti i zaštiti na radu i da to kontroliše.

Ministar je dodao i da je cilj donošenja izmena zakona usklađivanje sa odgovarajućim konvencijama.

Predlogom zakona propisana je, pored ostalog, obaveza poslodavca da odmah od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada izvođenje radova radi otklanjanja velikih kvarova ili havarija na objektu, koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema ili obavljanje delatnosti.

Bitna novina kod organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu je mogućnost da poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može obavljati sam u određenim manje rizičnim delatnostima, ako ima do 20 zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

S druge strane, u određenim visokorizičnim delatnostima podiže se nivo kompetencije lica koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlju na radu kod poslodavca uvođenjem obaveze poslodavca da za te poslove odredi lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine u odgovarajućoj naučnoj, odnosno stručnoj oblasti.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 13.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija