ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Pravo na porodičnu penziju mogu da ostvare i osobe koje su živele u vanbračnoj zajednici, čije se postojanje utvrđuje u vanparničnom postupku. Uslovi za ostvarenje prava se vezuju za trajanje vanbračne zajednice - potrebno je da je zajednica trajala najmanje tri godine pre smrti partnera. Ukoliko postoji zajedničko dete, ovaj uslov se ne postavlja
Vanbračni partneri u Srbiji nemaju pravo na međusobno nasledstvo. Tek od početka 2020. godine postoji pravo na porodičnu penziju, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019), koji je usvojen krajem 2019. godine.
U Srbiji je svako četvrto dete rođeno u vanbračnim zajednicama, a njih zvanično ima 200.000.
- Šta je vanbračna zajednica? -
- Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri)
- Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonom
"Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) kaže da su bračna i vanbračna zajednica izjednačene u skladu sa zakonom", objašnjava Katarina Golubović, pravnica i direktorka Yucom-a.
Ona dodaje da se ova sintagma - u skladu sa zakonom - tumači tako što je u brojnim pojedinačnim zakonima "rasut niz prava i obaveza koje su uslovljene statusom partnera".
"Brojni zakoni uopšte ne pominju vanbračnu zajednicu, već tu ostavljaju pravnu prazninu koja je podložna tumačenju", dodaje Golubović.
To su Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US i 86/2019) ili Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015), dodaje ona.
Registracija vanbračne zajednice ne postoji, objašnjava pravnica Golubović.
U Srbiji 200.000 ljudi živi u vanbračnoj zajednici, pokazuju podaci iz poslednjeg popisa. Tako postoji i 100.000 potencijalno imovinsko nasledivih problema.
"Za razliku od nekih država koje imaju zakonom predviđenu mogućnost registrovanja vanbračne zajednice, Srbija nema takav zakon", kaže ona.
Postoji, ipak, mogućnost da državi dokažete da živite zajedno i da ste partneri.
Parovi to mahom rade - kada im nešto zatreba.
Na primer, ako je jednom partneru potrebno da ostvari pravo na zdravstveno osiguranje preko firme drugog.
"Postojanje vanbračne zajednice se dokazuje uz pomoć dva svedoka i pisane izjave koju overava javni beležnik", pojašnjava Golubović.
Vanbračna zajednica može prestati smrću vanbračnog partnera, zaključenjem braka, sporazumom partnera, kao i jednostranom izjavom volje ili faktičkim radnjama, na primer, napuštanje stana.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019) predviđeno da pravo na porodičnu penziju mogu da ostvare i osobe koje su živele u vanbračnoj zajednici, čije se postojanje utvrđuje u vanparničnom postupku, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
Obrazlažući izmene zakona, Đorđević je naveo da se u delu ostvarivanja prava na porodičnu penziju vanbračna zajednica izjednačava sa brakom.
"Konačno se vanbračnim partnerima priznaje pravo na porodičnu penziju, pod istim uslovima kao i supružnicima", kaže Katarina Golubović.
"Uslovi za ostvarenje prava se vezuju za trajanje vanbračne zajednice - potrebno je da je zajednica trajala najmanje tri godine pre smrti partnera. Ukoliko postoji zajedničko dete, ovaj uslov se ne postavlja."
Dodatni uslovi, dodaje Golubović, se vezuju i za godine starosti vanbračnog supružnika koji ostvaruje pravo, a isti uslovi postoje i za partnere koji su u braku.
Potrebno je da ima najmanje 45 godina, ukoliko ima zajedničke maloletne dece. Ako nema, žene trajno ostvaruju ovo pravo sa 53 godine, a muškarci sa 58 godina.
"Ovo je svakako veliki korak u izjednačavanju bračnih i vanbračnih partnera", kaže Golubović.
Dodatni uslovi su propisani, rekao je Đorđević, kako bi se sprečile eventualne zloupotreba koje mogu da nastanu fiktivnom vanbračnom zajednicom.
Golubović objašnjava da ne postoji razlika u bračnim i vanbračnim zajednicama "u slučaju da je otac priznao očinstvo".
"Obaveze prema deci su jednake jer ona proističu iz prava dece, a ne iz braka ili vanbračne zajednice", kaže ona.
Roditelji koji nisu venčani imaju pravo i da njihovo dete dobija dečiji dodatak, objašnjava Vera Totić iz Udruženja samohranih roditelja.
"Prava roditelja i dece u vanbračnoj zajednici su se dosta poboljšala u odnosu na period pre deset godina", dodaje Totić.
"Ipak, postoje neke stvari koje su čudne i koje treba naglasiti.
"Ono što je bitno jeste da roditelji moraju da idu u Centar za socijalni rad i popune dodatne formulare".
Izuzetak je i ako se radi o udovici koja je rodila vanbračno dete.
"Onda postoji mogućnost da se radi DNK test, ako je prošlo manje od devet meseci od smrti oca i ako za to postoji neki interes", kaže Totić.
Totić savetuje da se vanbračni drugovi konsultuju sa advokatom i oko nekretnina koje su unete u vanbračnu zajednicu jer na njih partner nema pravo.
Deca rođena u vanbračnoj zajednici imaju jednaka prava kao i deca u braku, osim kada je u pitanju usvajanje, kaže Jasmina Mihnjak, psihološkinja sa portala Bebac.
Ipak, jako je bitno da budu prijavljeni na istoj adresi, te da su svesni da će morati da zajednički prijavite dete nakon rođenja, kaže Mihnjak.
"Trudnice nam često dolaze sa pitanjem - šta ako živimo zajedno, ali nam lične karte nisu na istoj adresi? Uvek ih savetujemo da to promene, jer je zajednička adresa uslov da bi se dokazala vanbračna zajednica i kao roditelji ostvarili sva prava iz nje".
"Nasledni odnosi još uvek ne prepoznaju vanbračne drugove kao jednake bračnim, a zakonske prepreke se javljaju na svakom koraku", kaže Katarina Golubović.
"One često vređaju dostojanstvo ličnosti i pravo na privatan i porodičan život".
Na žalost, objašnjava Golubović, "pravilo je da su državni organi ove odredbe uglavnom tumačili na štetu vanbračnih partnera".
"Čitav korpus prava i obaveza je gotovo nemoguće popisati i napraviti razliku. Utoliko pre bi bilo potrebno u potpunosti izjednačiti bračnu i vanbračnu zajednicu Ustavom. Umesto toga, prepuštamo brojnim pojedinačnim zakonima da ovo regulišu prema potrebama državnih organa", dodaje pravnica.
Izvor: Vebsajt BBC, Marija Janković, 11.02.2020.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija