SMERNICE ZA UNAPREĐENJE SUDSKE PRAKSE U POSTUPCIMA ZA NAKNADU ŠTETE ŽRTVAMA TEŠKIH KRIVIČNIH DELA U KRIVIČNOM POSTUPKU: Smernice, pored opštih uputstava i objašnjenja, sadrže i tri praktična dodatka: model naredbe o veštačenju, model dela izreke presude u kom se odlučuje o imovinskopravnom zahtevu, kao i relevantne primere iz sudske prakse građanskih odeljenja iz predmeta naknade štete nastale kao posledice krivičnog dela
Žrtve u Srbiji imaju zakonsku mogućnost da svoje pravo na naknadu štete ostvare u krivičnom postupku, ali se to u praksi nedovoljno često dešava jer krivični sud žrtve neretko upućuje da svoje pravo na odštetu ostvaruju u parničnom postupku.
Zbog toga je Radna grupa Vrhovnog kasacionog suda (VKS) uz podršku Misije OEBS u Srbiji izradila smernice za sudije i tužioce kako bi se ta praksa izmenila i unapredila, pod nazivom "Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku", saopšteno je iz OEBS-a.
Sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić, koja je bila i predsedavajuća Radne grupe za izradu Smernica, ukazala je da je upućivanje žrtava krivičnih dela na parnični postupak za posledicu ima ili odustajanje žrtve od tog prava nepodnošenjem zahteva za naknadu ili izloženost žrtve mogućoj ponovljenoj viktimizaciji zbog novog i neretko dugog parničnog postupka na koji je upućena.
Ona je naglasila da su izradi smernica veliki doprinos dale sudije građanskih odeljenja koje su svoje veliko znanje i iskustvo pretočile u praktičan priručnik, koji će biti od pomoći javnim tužiocima i sudijama krivičarima da obezbede pravo žrtava teških krivičnih dela na kompenzaciju.
Rukovodilac programa za ljudska prava i krivičnopravni sistem u Misiji OEBS u Srbiji Nataša Novaković kaže da su ove Smernice, kao i niz drugih aktivnosti koje se sprovode kroz trogodišnji projekat "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji", usmerene ka podizanju standarda u poštovanju prava žrtava u krivičnom postupku u Srbiji i približe ga evropskim i međunarodnim standardima.
Podsećajući da je preduslov ostvarivanja imovinskopravnog zahteva žrtve njeno pravo da bude informisana, zamenik republičkog javnog tužioca Tamara Mirović ističe da je u direktnoj vezi sa tim i obaveza javnog tužioca da joj pruži sve neophodne informacije, na razumljiv i pristupačan način.
Upravo je tužilac najčešće prvi organ sa kojim žrtva stupa u kontakt, naglasila je Mirović.
Sudija Vrhovnog kasacionog suda Ljubica Milutinović naglasila je da Smernice, pored opštih uputstava i objašnjenja, sadrže i tri praktična dodatka: model naredbe o veštačenju, model dela izreke presude u kom se odlučuje o imovinskopravnom zahtevu, kao i relevantne primere iz sudske prakse građanskih odeljenja iz predmeta naknade štete nastale kao posledice krivičnog dela.
U cilju podrobnijeg upoznavanja što većeg broja sudija, tužilaca, advokata i drugih učesnika u procesima, ove Smernice su najpre predstavljene na Sudijskim danima u Vrnjačkoj banji sredinom oktobra, a do kraja godine biće prezentovane u Beogradu i u Novom Sadu, a potom i u nekoliko drugih gradova u Srbiji.
Unapređenje sudske prakse u ovoj oblasti predviđa i buduća Nacionalna strategija, a realizuje se kao deo projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji", koji finansira Evropska unija, a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji kao izabrani partner Ministarstva pravde, navodi se u saopštenju.
Izvor: Vebsajt RTV, 07.11.2019.Naslov: Redakcija