Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O UREĐENJU PROFESIJE PROCENITELJA VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI - TEKST PROPISA


NACRT ZAKONA O UREĐENJU PROFESIJE PROCENITELJA VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI

Predmet Zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način vršenja procena vrednosti nepokretnosti, stručna osposobljenost lica i uslovi za dobijanje licence za vršenje procene vrednosti nepokretnosti, nadzor nad vršenjem procena vrednosti nepokretnosti, osnivanje i nadležnosti Stručne komisije, akreditovana udruženja procenitelja, kao i druga pitanja u vezi sa vršenjem procena vrednosti nepokretnosti.

Definicije

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1)    Nacionalni standardi, kodeks etike i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja (u daljem tekstu: Nacionalni standardi i kodeks etike) su standardi vršenja procena vrednosti nepokretnosti. Ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) donosi Pravilnik o Nacionalnim standardima i kodeksu etike;

2)    Licencirani procenitelj je fizičko lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom i kome Ministarstvo izdaje licencu za vršenje procena vrednosti nepokretnosti;

3)    Licenca za vršenje procena vrednosti nepokretnosti (u daljem tekstu: licenca) je javna isprava koju, u skladu sa ovim zakonom, izdaje Ministarstvo;

4)    Organizator sprovođenja programa stručne obuke za licenciranog procenitelja (u daljem tekstu: organizator stručne obuke) je profesionalno udruženje, odnosno organizacija, kao i drugo pravno lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom i podzakonskim aktom i nalazi se na listi koju vodi Ministarstvo;

5)    Organizator sprovođenja programa kontinuiranog profesionalnog usavršavanja licenciranog procenitelja (u daljem tekstu: organizator kontinuiranog profesionalnog usavršavanja) je profesionalno udruženje, odnosno organizacija, kao i drugo pravno lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom i podzakonskim aktom i nalazi se na listi koju vodi Ministarstvo;

6)    Stručna komisija je telo koje osniva Ministarstvo u skladu sa ovim zakonom u cilju obavljanja stručnih poslova u oblasti vršenja procena vrednosti nepokretnosti u Republici Srbiji;

7)    Međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje, u smislu ovog zakona, su: Evropski savez udruženja procenitelja (The European Group of Valuers' Associations - TEGoVA), Kraljevska organizacija geodeta (Royal Institution of Chartered Surveyors - RICS), Institut za procenu (Appraisal Institute);

8)    Sertifikati za obavljanje poslova procenitelja međunarodno priznatih stručnih organizacija za procenitelje, u smislu ovog zakona, su: Priznati evropski procenitelj (Recognised European Valuer - REV), Član Kraljevske organizacije geodeta za procene nekretnina (Registered Valuer Member of The Royal Institution of Chartered Surveyors - MRICS), Član Instituta za procenu (Member of Appraisal Institute - MAI);

9)    Izveštaj o proceni je dokument o izvršenoj proceni vrednosti nepokretnosti koji u pisanom ili elektronskom obliku sačinjava i potpisuje licencirani procenitelj, u skladu sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike;

10) Akreditovano profesionalno udruženje procenitelja (u daljem tekstu: Akreditovano udruženje) je profesionalno udruženje koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom i akredituje se kod Ministarstva;

11) Komisija za proveru usaglašenosti rada licenciranih procenitelja (u daljem tekstu: Komisija) je telo koje formira Akreditovano udruženje za poslove provere usaglašenosti rada licenciranih procenitelja sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike, u skladu sa odredbama ovog zakona;

12) Disciplinska komisija je telo koje formira Akreditovano udruženje za potrebe vođenja disciplinskih postupaka protiv svojih članova, zbog povreda Nacionalnih standarda i kodeksa etike, u skladu sa odredbama ovog zakona.

 

Nacionalni standardi, kodeks etike i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja

Član 3.

Nacionalni standardi i kodeks etike imaju za cilj da obezbede smernice za postupanje licenciranih procenitelja sa ciljem da izveštaji o procenama ispune najviše standarde profesionalizma, integriteta, jasnoće, pouzdanosti i nepristrasnosti, kao i da budu pripremljeni u skladu sa međunarodno priznatim profesionalnim standardima.

Nacionalnim standardima i kodeksom etike se definišu osnovi procene vrednosti nepokretnosti, postupak vršenja procene, pretpostavke i činjenice od značaja koje se moraju uzeti u obzir prilikom izrade izveštaja procene, minimalni sadržaj izveštaja o proceni i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja.

Nacionalnim standardima i kodeksom etike su obuhvaćene i smernice za vršenje procene koje pomažu licenciranom procenitelju u njihovoj primeni.

Vršenje procena vrednosti nepokretnosti

Član 4.

Poslove vršenja procena vrednosti nepokretnosti obavlja licencirani procenitelj.

Licenca

Član 5.

Licenca se izdaje licu koje ispunjava sledeće uslove:

1)    ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;

2)    uspešno je prošlo stručnu obuku koja uključuje završnu proveru znanja pred organizatorom stručne obuke, u skladu sa članom 8. ovog zakona;

3)    ima najmanje 3 godine radnog iskustva na poslovima vršenja procena;

4)    ima položen ispit za sticanje zvanja licencirani procenitelj, u skladu sa članom 7. ovog zakona;

5)    nije mu izrečena zabrana izdavanja nove licence u skladu sa ovim zakonom;

6)    nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova vršenja procena.

Izuzetno od uslova određenih stavom 1. ovog člana, licu koje poseduje važeći sertifikat za obavljanje poslova procenitelja međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje licenca se izdaje bez ispunjavanja uslova iz stava 1. tačke 1) - 4) ovog člana.

Lice iz stava 2. ovog člana dužno je, za dobijanje licence, da položi dopunski ispit iz poznavanja propisa kojima se uređuju stvarnopravni odnosi, status, promet, poreski aspekti i druga pitanja od značaja za nepokretnosti, iz člana 8. stav 3. tačka 3) ovog zakona, obuhvaćen programom Stručne komisije.

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence

Član 6.

Zainteresovano lice dostavlja zahtev za izdavanje licence Ministarstvu zajedno sa dokazima o ispunjenosti uslova iz člana 5. ovog zakona, ugovorom o osiguranju od profesionalne odgovornosti iz člana 11. i dokazom o plaćenoj taksi za izdavanje licence.

Lice iz člana 5. stav 2. ovog zakona dužno je, za dobijanje licence, da dostavi sertifikat za obavljanje poslova procenitelja međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje, potvrdu međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje da poseduje važeći sertifikat za obavljanje poslova procenitelja, kao i potvrdu nadležnog organa o neosuđivanosti iz člana 5. stav 1. tačka 6) ovog zakona.

U roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje licence, Ministarstvo donosi rešenje kojim se izdaje licenca ili se zahtev za izdavanje licence odbija.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.

Licenca se izdaje na period od 3 godine i obnavlja se na zahtev licenciranog procenitelja.

Zahtev za obnavljanje licence može se podneti najranije 90 dana, a najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja licence.

Uz zahtev za obnavljanje licence, licencirani procenitelj dostavlja dokaz da je pohađao programe kontinuiranog profesionalnog usavršavanja u skladu sa članom 10. ovog zakona, potvrdu nadležnog organa o neosuđivanosti iz člana 5. stav 1. tačka 6) ovog zakona i dokaz o plaćenim taksama za obnavljanje licence.

U roku od 30 dana od dana prijema urednog i potpunog zahteva za obnavljanje licence, Ministarstvo donosi rešenje kojim se obnavlja licenca ili se zahtev za obnavljanje licence odbija.

Rešenje iz stava 8. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.

Ako licencirani procenitelj ne podnese uredan i potpun zahtev za obnavljanje licence unutar roka predviđenog stavom 6. ovog člana, licenca prestaje da važi istekom tri godine od dana izdavanja.

Ako se zahtev za obnavljanje licence podnese po isteku roka iz stava 6. ovog člana, smatraće se da je podnet zahtev za izdavanje nove licence.

Ministarstvo rešenjem oduzima licencu licenciranom procenitelju:

1) ako utvrdi da je rešenje o izdavanju licence dato na osnovu netačnih, odnosno nepotpunih podataka;

2) ako je licenciranom procenitelju na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka izrečena mera oduzimanja licence, u skladu sa članom 33. ovog zakona;

3) ako licencirani procenitelj ne izvršava obaveze u pogledu osiguranja od profesionalne odgovornosti u skladu sa članom 13. ovog zakona;

4) ako licencirani procenitelj ne izvršava obaveze u pogledu članstva u Akreditovanom udruženju, u skladu sa članom 27. ovog zakona.

Rešenje iz stava 12. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo donosi akt kojim bliže uređuje postupak izdavanja, obnavljanja, odnosno oduzimanja licenci.

Ispit za sticanje zvanja licencirani procenitelj

Član 7.

Stručna komisija sprovodi ispit za sticanje zvanja licencirani procenitelj (u daljem tekstu: ispit) i u roku od sedam dana od sprovođenja ispita dostavlja pisano obaveštenje Ministarstvu o rezultatima, u skladu sa ovim zakonom.

Ispit obuhvata proveru znanja iz oblasti relevantnih za vršenje procene vrednosti nepokretnosti i sposobnosti da se takvo znanje primeni u praksi.

Ministarstvo, na predlog Stručne komisije, donosi akt kojim bliže uređuje sadržaj programa i način polaganja i ocenjivanja ispita.

Stručna obuka

Član 8.

Kandidat za sticanje zvanja licencirani procenitelj je dužan da pre polaganja ispita pohađa stručnu obuku.

Stručnu obuku mogu da pohađaju lica koja ispunjavaju uslov iz člana 5. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Stručna obuka iz stava 1. ovog člana obuhvata naročito:

1)    načela ekonomske teorije, praktičnih ekonomskih aspekata tržišta nepokretnosti i poslovanja i finansija;

2)    osnove prometa nepokretnosti, energetike, zaštite životne sredine i prirodnih resursa i građevinarstva;

3)    propise kojima se uređuju stvarnopravni odnosi, status, promet, poreske aspekte i druga pitanja od značaja za nepokretnosti, standarde struke, postupak procene vrednosti, postupak procene vrednosti u svrhe sprovođenja posebnih postupaka u skladu sa posebnim zakonom i standarde procene.

Potvrda o stručnoj obuci sadrži potvrdu da je polaznik pohađao obuku i da je uspešno prošao završnu proveru znanja nakon sprovedene obuke.

Organizator stručne obuke

Član 9.

Organizator stručne obuke dostavlja Ministarstvu zahtev za upis na listu organizatora stručne obuke zajedno sa dokazima o ispunjavanju uslova propisanih aktom iz stava 4. ovog člana.

Ministarstvo u roku od 15 dana od dana prijema zahteva organizatora stručne obuke koji ispunjava uslove propisane aktom iz stava 4. ovog člana upisuje na listu.

Ministarstvo rešenjem briše sa liste organizatora stručne obuke za koga se proverom u skladu sa članom 18. stav 1. tačka 5) ovog zakona utvrdi da je prestao da ispunjava propisane uslove.

Ministarstvo na predlog Stručne komisije donosi akt kojim propisuje sadržaj i obim programa stručne obuke, kao i način na koji organizator stručne obuke dokazuje da ispunjava uslove za sprovođenje stručne obuke.

Kontinuirano profesionalno usavršavanje

Član 10.

Licencirani procenitelj je dužan da se kontinuirano profesionalno usavršava u cilju održavanja i unapređenja znanja, profesionalnih veština i profesionalnih vrednosti.

Polaznicima programa kontinuiranog profesionalnog usavršavanja organizator izdaje potvrdu o pohađanju usavršavanja koja sadrži temu, oblast i broj časova usavršavanja.

Organizator kontinuiranog profesionalnog usavršavanja

Član 11.

Organizator kontinuiranog profesionalnog usavršavanja dostavlja Ministarstvu zahtev za upis na listu organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršavanja zajedno sa dokazima o ispunjavanju uslova propisanih aktom iz stava 4. ovog člana.

Ministarstvo u roku od 15 dana od dana prijema zahteva upisuje na listu organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršavanja koji ispunjava uslove propisane aktom iz stava 4. ovog člana.

Ministarstvo rešenjem briše sa liste organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršavanja za koga se proverom u skladu sa članom 18. stav 1. tačka 5) zakona utvrdi da je prestao da ispunjava propisane uslove.

Ministarstvo na predlog Stručne komisije donosi akt kojim propisuje godišnji program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja u skladu sa potrebama struke licenciranih procenitelja i njenog razvoja, broj časova kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, kao i način na koji organizator kontinuiranog profesionalnog usavršavanja dokazuje da ispunjava uslove za sprovođenje kontinuiranog profesionalnog usavršavanja.

Izveštaj o proceni

Član 12.

Licencirani procenitelj u izveštaju o proceni navodi popis dokumentacije koju je

 

imao na raspolaganju, kao i izvore podataka koje je koristio u vršenju procene.

Popis dokumentacije iz prethodnog stava uključuje sve podatke neophodne za jasnu identifikaciju svakog pojedinačnog dokumenta.

Licencirani procenitelj je dužan da izveštaj o proceni i korišćenu dokumentaciju ili dokaze o korišćenoj dokumentaciji čuva sedam godina od dana vršenja procene.

Osiguranje od profesionalne odgovornosti

Član 13.

Pre izdavanja licence licencirani procenitelj je dužan da zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti sa periodom važenja od najmanje tri godine i da primerak navedenog ugovora dostavi Ministarstvu uz dokumentaciju potrebnu za dobijanje licence u skladu sa zakonom.

Licencirani procenitelj je dužan da nakon izdavanja licence redovno plaća premiju osiguranja, odnosno ispunjava druge uslove predviđene ugovorom iz stava 1. ovog člana i da jednom godišnje dostavlja Ministarstvu dokaz o plaćenoj premiji.

Licenciranom procenitelju koji ne izvršava obaveze predviđene stavom 2. ovog člana, Ministarstvo oduzima licencu.

Osigurana suma za ugovor o osiguranju profesionalne odgovornosti iznosi najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Stručna komisija

Član 14.

Ministarstvo svojim aktom osniva Stručnu komisiju i imenuje i razrešava njene članove.

Stručna komisija ima devet članova, uključujući predsednika, koga na prvoj sednici članovi biraju među sobom.

Članovi Stručne komisije imenuju se na sledeći način:

1)    dva člana na predlog Ministarstva;

2)    jedan član na predlog Narodne banke Srbije;

3)    šest članova na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Administrativno-tehničku podršku Stručnoj komisiji pruža Ministarstvo. Članovi Stručne komisije imenuju se na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog imenovanja.

Visinu naknade za rad članova Stručne komisije određuje Ministarstvo.

Uslovi za imenovanje člana Stručne komisije

Član 15.

Za člana Stručne komisije može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:

1)    poseduje važeću licencu za vršenje procena vrednosti nepokretnosti, u skladu sa ovim zakonom;

2)    ima najmanje pet godina radnog iskustva stečenog obavljanjem poslova vršenja procena vrednosti nepokretnosti u Republici ili inostranstvu;

3)    nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za članstvo u Stručnoj komisiji.

Izuzetno od stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, za članove Stručne komisije koji se imenuju na predlog Ministarstva i Narodne banke Srbije u skladu sa članom 14. stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona mogu biti imenovana i lica koja imaju najmanje pet godina rada u organima uprave ili organima i organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija na poslovima vezanim za tržište nepokretnosti i procenu vrednosti nepokretnosti, uz adekvatne međunarodne edukacije ili iskustvo.

Zabrana imenovanja za člana Stručne komisije

Član 16.

Za člana Stručne komisije ne može biti imenovano lice:

1)    kome je izrečena mera zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti;

2)    koje obavlja funkciju člana uprave akreditovanog udruženja, u smislu ovog zakona;

3)    koje obavlja druge poslove koji bi mogli uticati na njegovu samostalnost, nepristrasnost i javni ugled, odnosno ugled Stručne komisije.

Prestanak funkcije člana Stručne komisije

Član 17.

Članu Stručne komisije funkcija prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ako to sam zatraži, ispunjenjem uslova za penziju ili u slučaju razrešenja.

Članu Stručne komisije funkcija prestaje nakon isteka 30 dana od dana kada je Ministarstvu podneo zahtev za prestanak funkcije.

Ministarstvo razrešava člana Stručne komisije:

1)    koji je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje funkcije člana Stručne komisije;

2)    koji nestručno ili nesavesno vrši funkciju člana Stručne komisije;

3)    za koga se na osnovu nalaza i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost ili je privremeno nesposoban za vršenje funkcije člana Stručne komisije u trajanju dužem od šest meseci;

4)    za koga se utvrdi da nije ispunio uslove za imenovanje iz člana 15. ovog zakona;

5)    kome je oduzeta licenca, u skladu sa ovim zakonom.

Poslovi Stručne komisije

Član 18.

Stručna komisija obavlja sledeće poslove:

1)    predlaže izmene i dopune Nacionalnih standarda i kodeksa etike licenciranih procenitelja;

2)    predlaže sadržaj programa ispita, sprovodi ispite i ocenjuje kandidate;

3)    predlaže sadržaj i obim programa stručne obuke, kao i način na koji organizator stručne obuke dokazuje da ispunjava uslove za sprovođenje stručne obuke;

4)    predlaže godišnji program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja u skladu sa potrebama struke licenciranih procenitelja i njenog razvoja, broj časova kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, kao i način na koji organizator kontinuiranog profesionalnog usavršavanja dokazuje da ispunjava uslove za sprovođenje kontinuiranog profesionalnog usavršavanja;

5)    vrši proveru da li organizatori stručne obuke i organizatori kontinuiranog profesionalnog usavršavanja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima, prikuplja podatke od organizatora stručne obuke i kontinuiranog profesionalnog usavršavanja i jednom godišnje, a po zahtevu Ministarstva ili ukazanoj potrebi i češće, dostavlja Ministarstvu izveštaj o izvršenim proverama;

6)    dostavlja Ministarstvu godišnji izveštaj o svom radu.

Na zahtev Ministarstva Stručna komisija je dužna da dostavi i druge tražene podatke i mišljenja.

Odlučivanje i kvorum

Član 19.

Stručna komisija odlučuje na sednicama, koje vodi predsednik ili član koga on ovlasti.

Većina članova Stručne komisije čine kvorum.

Stručna komisija odlučuje većinom glasova svih članova, uključujući predsednika.

Članovi Stručne komisije dužni su da obaveste Stručnu komisiju o svim okolnostima koje mogu da ukažu na postojanje sukoba interesa prilikom odlučivanja o konkretnom pitanju.

Stručna komisija donosi poslovnik o svom radu, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Princip rada

Član 20.

Članovi Stručne komisije dužni su da u vršenju svoje dužnosti postupaju stručno, savesno i nepristrasno.

Članovi Stručne komisije pri donošenju odluka ne mogu dovesti u pitanje svoju samostalnost, kao ni samostalnost Stručne komisije.

Zabranjeno je svakom licu, organu ili organizaciji da preduzima bilo koju radnju kojom utiče na samostalnost u radu i odlučivanju Stručne komisije ili bilo kog njenog člana.

Obaveza čuvanja poslovne tajne

Član 21.

Članovi Stručne komisije dužni su da čuvaju kao poverljive sve podatke koje su pribavili u obavljanju poslova u skladu sa odredbama ovog zakona, osim podataka koji su dostupni javnosti.

Podaci iz stava 1. ovog člana, osim podataka koji su dostupni javnosti, smatraju se poslovnom tajnom.

Stručna komisija može da učini dostupnim podatke iz stava 2. ovog člana nadležnim organima u u skladu sa zakonom.

Odredba iz stava 1. ovog člana primenjuje se i na druga lica kojima su prilikom rada u Stručnoj komisiji bili dostupni poverljivi podaci.

Sredstva za rad Stručne komisije

Član 22.

Sredstva za obavljanje poslova Stručne komisije iz ovog zakona obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.

Takse

Član 23.

Ministarstvo donosi akt kojim propisuje vrstu, visinu i način plaćanja taksi za:

1)    polaganje ispita;

2)    izdavanje i obnavljanje licence;

3)    dobijanje statusa akreditovanog udruženja licenciranih procenitelja

4)    upis na listu organizatora stručne obuke, odnosno na listu organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršavanja.

Imenici

Član 24.

Ministarstvo vodi:

1)    imenik licenciranih procenitelja; i

2)    imenik akreditovanih udruženja procenitelja.

Imenik licenciranih procenitelja sadrži sledeće podatke za svakog licenciranog procenitelja:

1)    ime i prezime;

2)    broj i datum izdavanja licence;

3)    adresu i kontakt telefon;

4)    podatke u vezi sa članstvom u akreditovanom udruženju (naziv akreditovanog udruženja, datum učlanjenja, datum prestanka članstva i ostale podatke bitne za članstvo);

5)    izrečene disciplinske mere: javna opomena, novčana kazna i oduzimanje licence.

Pravo da vrši procene licencirani procenitelj stiče danom upisa u imenik licenciranih procenitelja.

Pravo da vrši procene licencirani procenitelj gubi danom upisa u imenik iz stava 2. ovog člana datuma prestanka članstva u akreditovanom udruženju, odnosno brisanjem iz tog imenika u slučajevima predviđenim ovim zakonom.

Imenik akreditovanih udruženja procenitelja sadrži sledeće podatke za svako akreditovano udruženje:

1)    naziv;

2)    broj i datum izdavanja akreditacije;

3)    sedište i adresu;

4)    oblast ostvarivanja ciljeva;

5)    ime, prezime, prebivalište i adresu lica ovlašćenog za zastupanje;

6)    članstvo u savezu ili drugoj asocijaciji u zemlji i inostranstvu;

7)    broj i datum rešenja o upisu u registar udruženja Agencije za privredne registre Republike Srbije.

Imenici iz stava 1. su javni i objavljuju se i bez odlaganja ažuriraju na internet stranici Ministarstva.

Profesionalno udruženje

Član 25.

Profesionalno udruženje procenitelja (u daljem tekstu: profesionalno udruženje) jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija osnovana u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju udruženja, radi unapređenja i promovisanja profesije procenitelja.

Uslovi za akreditaciju udruženja

Član 26.

Profesionalno udruženje podnosi Ministarstvu zahtev za akreditaciju, uz dostavljanje dokaza o ispunjavanju sledećih uslova:

1)    da ima najmanje 25 registrovanih članova koji su licencirani procenitelji;

2)    da ima organizacionu, upravljačku i tehničku strukturu koja omogućava prijem i evidenciju članova, unapređenje profesije i sankcionisanje povreda Nacionalnih standarda i kodeksa etike;

3)    da ispunjava uslove za organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršavanja propisane aktom iz člana 11. stav 4. ovog zakona;

4)    da je formiralo Komisiju za poslove provere usaglašenosti rada licenciranih procenitelja sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike (u daljem tekstu: Komisija), čiji su članovi licencirani procenitelji sa najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima vršenja procena, i uredilo način rada Disciplinske komisije za potrebe vođenja disciplinskih postupaka;

5)    da je donelo interna akta kojima su propisani adekvatni mehanizmi zaštite članova udruženja u okviru disciplinskog postupka;

6)    da je donelo interni akt kojim su propisani iznosi koje na ime članarina i drugih naknada naplaćuje članovima;

7)    da je platilo taksu za dobijanje statusa akreditovanog udruženja licenciranih procenitelja.

Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana akreditovano udruženje dokazuje izvodom iz registra članova udruženja, kao i dostavljanjem statuta i drugih internih akata udruženja.

Po zahtevu za akreditaciju udruženja Ministarstvo donosi rešenje kojim potvrđuje da je udruženje ispunilo uslove za akreditaciju, ili utvrđuje da udruženje nije ispunilo te uslove.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.

Akreditovano udruženje je dužno da obavesti Ministarstvo o svakoj promeni vezanoj za ispunjavanje uslova za akreditaciju u roku od 30 dana od dana nastupanja promene.

Akreditaciju udruženja Ministarstvo može ukinuti u slučajevima kada akreditovano udruženje prestane da ispunjava propisane uslove, odnosno u drugim slučajevima propisanim ovim zakonom.

Ministarstvo bez odlaganja vrši promenu upisa, odnosno brisanja u imenik akreditovanih udruženja.

Akreditovano udruženje stiče akreditaciju danom upisa u imenik akreditovanih udruženja.

Broj akreditovanih udruženja nije ograničen.

Nadzor nad radom akreditovanog udruženja sprovodi Ministarstvo godišnjom proverom ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, uvidom u godišnji izveštaj akreditovanog udruženja iz člana 29. stav 5. ovog zakona i prikupljanjem potrebnih informacija i obaveštenja radi utvrđivanja svih činjenica od značaja za nadzor nad radom akreditovanog udruženja.

Ako u postupku nadzora nad radom utvrdi da je došlo do nepravilnosti koje su neznatne i lako otklonjive ili lakše, Ministarstvo donosi rešenje kojim nalaže akreditovanom udruženju da u roku određenom rešenjem te nepravilnosti otkloni, kao i da dostavi Ministarstvu izveštaj sa dokazima o otklonjenim nepravilnostima.

Ako u postupku nadzora nad radom utvrdi da je došlo do nepravilnosti koje su teže, ili ako akreditovano udruženje nije postupilo po prethodno donetom rešenju o otklanjanju nepravilnosti u skladu stavom 11. ovog člana, Ministarstvo donosi rešenje kojim ukida akreditaciju udruženja.

Na pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuju udruženja.

Obaveza članstva u Akreditovanom udruženju

Član 27.

Članstvo u akreditovanom udruženju je obavezno za svakog licenciranog procenitelja.

Licencirani procenitelj je dužan da akreditovanom udruženju podnese zahtev za prijem u članstvo u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o izdavanju licence i da dokaz o prijemu u članstvo dostavi Ministarstvu.

Licencirani procenitelj kome prestane članstvo u akreditovanom udruženju dužan je da u roku od 30 dana od dana prestanka članstva dostavi Ministarstvu dokaz o prijemu u članstvo drugog akreditovanog udruženja.

Akreditovano udruženje je dužno da odmah, a najkasnije narednog radnog dana od dana prestanka članstva, dostavi Ministarstvu obaveštenje o prestanku članstva licenciranog procenitelja.

Licenciranom procenitelju koji ne postupi u skladu sa stavovima 2. i 3. ovog člana Ministarstvo rešenjem oduzima licencu.

Akreditovano udruženje je dužno da omogući svakom licu, pod jednakim uslovima utvrđenim statutom, da postane član.

Lice koje smatra da mu je povređeno pravo iz stava 6. ovog člana može da podnese pritužbu Ministarstvu.

Poslovi akreditovanog udruženja

Član 28.

Akreditovano udruženje obavlja sledeće poslove:

1)    sprovodi stručnu obuku, ukoliko ispuni uslove u skladu sa članom 8. ovog zakona;

2)    sprovodi program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, u skladu sa članom 11. ovog zakona;

3)    proverava usaglašenost rada licenciranog procenitelja sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike.

4)    obavlja druge poslove vezane za razvoj profesije licenciranih procenitelja u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktima i internim aktima udruženja.

Provera usaglašenosti rada licenciranih procenitelja

Član 29.

Proveru usaglašenosti rada licenciranih procenitelja sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike akreditovano udruženje vrši u skladu sa odredbama ovog zakona i odgovarajućim internim aktima akreditovanog udruženja.

U postupku provere usaglašenosti rada licenciranih procenitelja akreditovano udruženje proverava da li oni postupaju u skladu sa odredbama ovog zakona, Nacionalnih standarda i kodeksa etike, kao i drugim propisima kojima se uređuje rad procenitelja.

Licencirani procenitelj je dužan da omogući akreditovanom udruženju uvid u izveštaje o procenama i svu drugu relevantnu dokumentaciju.

Akreditovano udruženje dužno je da proveru usaglašenosti vrši na objektivan način, na principima javnog i nepristrasnog postupanja.

Akreditovano udruženje dostavlja Ministarstvu godišnji izveštaj o obavljenim proverama usaglašenosti rada licenciranih procenitelja sa Nacionalnim standardima I kodeksom etike.

Član 30.

Akreditovano udruženje vrši   usaglašenosti rada licenciranog procenitelja najmanje jednom u tri godine.

Akreditovano udruženje vrši vanrednu proveru usaglašenosti rada licenciranih procenitelja na osnovu inicijative Ministarstva, pritužbi zainteresovanih strana ili u slučaju saznanja da je provera usaglašenosti neophodna.

Proveru usaglašenosti rada licenciranih procenitelja sprovodi Komisija na osnovu pregleda dostavljenih izveštaja o proceni i ostale dokumentacije, prema metodologiji i standardima određenim aktima Akreditovanog udruženja.

Vanredna provera usaglašenosti rada licenciranih procenitelja iz stava 2. ovog člana vrši se na način iz stava 3. ovog člana, a može da se vrši i izlaskom na teren, ili na drugi odgovarajući način u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja.

Ako Komisija na osnovu izvršene provere usaglašenosti ustanovi da je licencirani procenitelj povredio Nacionalne standarde i kodeks etike, iniciraće sprovođenje disciplinskog postupka pred disciplinskom komisijom akreditovanog udruženja.

Izveštaj Komisije sadrži opis utvrđenih nesaglasnosti sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike, navode o činjenicama i dokazima za iznete tvrdnje, predlog za izvođenje dokaza tokom disciplinskog postupka, kao i prateću dokumentaciju.

Disciplinska komisija akreditovanog udruženja

Član 31.

Akreditovano udruženje za potrebe vođenja disciplinskih postupaka formira Disciplinsku komisiju.

Disciplinsku komisiju čine najmanje tri člana Akreditovanog udruženja imenovana na period od dve godine.

U slučaju da složenost postupka to nalaže, Akreditovano udruženje može angažovati i dodatne spoljne stručne saradnike za učešće u sprovođenju disciplinskog postupka.

Bliži uslovi u pogledu sastava i rada Disciplinske komisije uređuju se aktima Akreditovanog udruženja.

Disciplinski postupak

Član 32.

Akreditovano udruženje pokreće i sprovodi disciplinski postupak na osnovu izveštaja i predloga Komisije, kao i na osnovu pritužbi zainteresovanih lica koje ispunjavaju uslove za pokretanje postupka.

Zainteresovana lica Akreditovanom udruženju podnose pritužbe na rad licenciranih procenitelja zbog kršenja Nacionalnih standarda i kodeksa etike.

Akreditovano udruženje neće postupati po pritužbama koje su nepotpune, nejasne i ne sadrže osnovne elemente kojima se potkrepljuju navodi iz prijave, a podnosioca će izvestiti o razlozima za nepostupanje.

Licencirani procenitelj će odmah biti obavešten o razlozima za pokretanje disciplinksog postupka, upoznat sa predmetom i biće mu omogućeno da tokom disciplinskog postupka pruža objašnjenja i dokaze za svoje navode.

Kada Disciplinska komisija utvrdi da nije bilo nepravilnosti u radu licenciranog procenitelja, doneće odluku o obustavi postupka.

Kada Disciplinska komisija utvrdi da su postojale nepravilnosti u radu licenciranog procenitelja, doneće odluku kojom se predlaže izricanje mera u skladu sa ovim zakonom.

Disciplinska komisija donosi odluke većinom glasova svih članova, osim u slučaju odluke kojom se predlaže mera oduzimanja licence koja se donosi jednoglasno.

Odluka disciplinske komisije dostavlja se podnosiocu predloga, licenciranom procenitelju i nadležnom organu akreditovanog udruženja.

Nepravilnosti i mere

Član 33.

Nepravilnosti u radu licenciranog procenitelja mogu biti neznatne i lako otklonjive, lakše ili teže.

Mere koje se mogu izreći na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka, su:

1)    U slučaju neznatne i lako otklonjive nepravilnosti:

-     opomena;

2)    U slučaju lakše nepravilnosti:

-     opomena;

-     javna opomena;

-     novčana kazna u iznosu od 20.000 do 100.000 dinara;

3)    U slučaju teže nepravilnosti:

-     javna opomena i novčana kazna u u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara;

-     oduzimanje licence.

Višestruko ponavljanje lakših nepravilnosti smatra se težom nepravilnošću. Mera nalaganja otkalanjanja nepravilnosti može se izreći uz bilo koju od mera iz stava 2. ovog člana.

U slučaju izricanja mere oduzimanja licence, rešenjem iz stava 9. ovog člana utvrđuje se i period u kome se licu kome se oduzima licenca ne može izdati nova licenca, a koji ne može biti kraći od jedne, niti duži od tri godine od dana donošenja tog rešenja.

Meru opomene izriče nadležni organ Akreditovanog udruženja na predlog Disciplinske komisije.

U slučaju izricanja naloga za otklanjanje nepravilnosti licencirani procenitelj je dužan da u određenom roku dostavi dokaz organu koji mu je izrekao meru da je nepravilnosti otklonio.

Akreditovano udruženje nakon sprovedenog postupka celokupan predmet zajedno sa predlogom za izricanje mera dostavlja Ministarstvu.

Ministarstvo izriče meru javne opomene, novčane kazne, odnosno oduzimanja licence rešenjem koje je konačno i protiv koga se može pokrenuti upravni spor.

Rešenje o izricanju mere iz stava 9. ovog člana Ministarstvo dostavlja akreditovanom udruženju, narednog dana od dana kada ovo rešenje postane konačno, a meru izrečenu rešenjem bez odlaganja upisuje u imenik licenciranih procenitelja.

Mera javne opomene objavljuje se na internet stranici Ministarstva.

Na predlog Stručne komisije Ministarstvo donosi akt kojim bliže uređuje kriterijume za određivanje neznatnih i lako otklonjivih, lakših i težih nepravilnosti.

Članarina Akreditovanog udruženja

Član 34.

Akreditovano udruženje od svojih članova naplaćuje članarine.

Ministarstvo na predlog Stručne komisije donosi akt kojim propisuje iznos obavezne članarine koju akreditovano udruženje naplaćuje svojim članovima.

Kaznene odredbe

Krivična dela

Član 35.

Ko u izveštaj o proceni unese netačan podatak, propusti unošenje tačnog podatka ili na drugi način prikrije ili lažno prikaže podatak, time utičući na visinu procenjene vrednosti nepokretnosti u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i posledično drugom prouzrokuje imovinsku štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Ko u nameri da ga upotrebi kao pravi, napravi lažan izveštaj o proceni ili ko u istoj nameri original izveštaja o proceni preinači ili ko takav lažan ili preinačen izveštaj o proceni upotrebi kao pravi, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Prelazne i završne odredbe

Rok za imenovanje članova Stručne komisije

Član 36.

Ministarstvo će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona osnovati Stručnu komisiju i imenovati njene članove.

Pri prvom imenovanju članova Stručne komisije u skladu sa ovim zakonom, članovi koji se predlažu u skladu sa članom 14. stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona imenuju se na period od tri godine, tri člana koji se predlažu u skladu sa članom 14. stav 3. tačka 3) ovog zakona na period od dve godine, a preostala tri člana se imenuju na period od jedne godine.

Izuzetno od odredbe člana 15. stav 1. tačka 1) ovog zakona, u periodu od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, za člana Stručne komisije može biti imenovano lice koje poseduje važeći sertifikat za obavljanje poslova procenitelja međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 37.

Ministarstvo je dužno da:

1)    u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona, koja se u skladu sa odredbama ovog zakona ne donose na predlog Stručne komisije.

2)    u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona, koja se u skladu sa odredbama ovog zakona donose na predlog Stručne komisije.

Stručna zvanja i licence

Član 38.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona vršila procene vrednosti nepokretnosti kao sudski veštaci iz oblasti građevinske ili druge odgovarajuće struke u skladu sa odredbama Zakona o sudskim veštacima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010) mogu nastaviti da vrše procene vrednosti nepokretnosti, u smislu ovog zakona, najdalje do isteka roka od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Lica iz stava 1. ovog člana obavezna su da u okviru navedenog perioda od 18 meseci ispune uslove predviđene ovim zakonom za obavljanje poslova licenciranog procenitelja, kako bi po isteku navedenog perioda mogla da nastave vršenje procena nepokretnosti, u skladu sa ovim zakonom.

Lica koja u trenutku stupanja na snagu ovog zakona poseduju važeći sertifikat za obavljanje poslova procenitelja međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje mogu, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, podneti zahtev za izdavanje licence bez prilaganja dokaza o ispunjenosti uslova iz člana 5. stav 3. ovog zakona.

Izuzetno od odredbe člana 27. stav 2. ovog zakona, procenitelji koji licencu steknu tokom prve godine primene ovog zakona, dužni su da ispune obavezu u pogledu članstva u jednom od akreditovanih profesionalnih udruženja u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odložena primena pojedinih odredbi ovog zakona

Član 39.

Akreditovana udruženja će poslove provere usaglašenosti rada licenciranih procenitelja, u skladu sa odredbama ovog zakona, početi da obavljaju po isteku roka od šest meseci od dana akreditacije.

Završna odredba

Član 40.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

U Srbiji ne postoji nijedan zakon kojim se uređuje profesija procenitelja vrednosti nepokretnosti.

Osnovni razlozi koji su opredelili predlagača da pristupi izradi ovog zakona su:

1) Usklađivanje sa zahtevima EU Direktive o hipotekarnim kreditima. Srbija je u januaru 2015. godine počela pregovore o pristupanju Evropskoj Uniji, što podrazumeva uspešno zatvaranje svih 35 pojedinačnih poglavlja o kojima se pregovara. Poglavlje 9 (Finansijske usluge) obuhvata poštovanje Direktive 2014/17/EU o ugovorima o potrošačkim kreditima koji se odnose na stambene nekretnine i o izmeni direktiva 2008/48/EZ i 2013/36/EU i Uredbe (EU) br. 1093/2010 ("Direktive o hipotekarnim kreditima", DHK).

Direktivom o hipotekarnim kreditima se jasno utvrđuje odgovornost svake države da izradi pouzdane nacionalne standarde i da obezbedi stručnost i odgovarajuće obrazovanje procenitelja. Ova direktiva je rezultat napora Evropske komisije da stvori unificirana pravila vezano za tržište nekretnina, imajući u vidu poslednju finansijsku krizu i gubitak poverenja u finansijski sektor.

2)    Održavanje finansijske stabilnosti i izbegavanje sistemskog rizika. Tačnost procene vrednosti nepokretne imovine predstavlja značajan element finansijske stabilnosti bankarskog sistema. Banke su neposredno izložene riziku promene vrednosti imovine koja služi kao osnovni oblik obezbeđenja plasmana banaka u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Srbija). Neprecizna procena vrednosti kolaterala može da dovede do moralnog hazarda pri proceni vrednosti, tendencije da se kolateral preceni, ali i do nastanka ozbiljnog sistemskog rizika. Precenjen kolateral dovodi do većeg gubitka u slučaju docnje klijenta. Do takvog većeg gubitka dolazi u situaciji nižih rezervacija za procenjene gubitke i stepena kapitalizacije banke nižeg od potrebnog nego što bi to bio slučaj da je vrednost kolaterala procenjena tačno. Time se povećava rizik sa kojim se suočava banka, sistemski rizik i potencijalni fiskalni trošak u slučaju "spasavanja" banaka.

Iako je bankarski sektor u Srbiji visoko kapitalizovan, visok i rastući nivo problematičnih kredita negativno se odražava na bilanse banaka i predstavlja glavni problem u bankarskom sektoru. Pokazalo se da je nedovoljno regulisana oblast procene vrednosti kolaterala uslovila, u velikom broju slučajeva, precenjivanje vrednosti i znatne razlike u vrednosti kolaterala u postupku izvršenja hipoteke. Najveći problemi ustanovljeni su kod procene vrednosti nepokretnosti, te je zbog toga potrebno unaprediti regulativu koja se odnosi na procenitelje vrednosti nepokretnosti, sa ciljem jačanja stručnosti, kredibiliteta i integriteta profesije.

Pored navedenog, akumuliranje problematičnih kredita u bilansima banaka negativno utiče na kreditnu aktivnost banaka, a samim tim i na privrednu aktivnost, pre svega zbog smanjenja dostupnosti potencijalnih izvora finansiranja, kako za privredna društva tako i za stanovništvo.

3)    Poboljšanje pristupa finansijama i povećan razvoj privredne aktivnosti. Analiza stanja u oblasti pristupa izvorima finansiranja koju je sproveo USAID

BEP ukazuju na to da je potrebno unaprediti usluge procene vrednosti nepokretne imovine u Srbiji. Uočljiv je nedostatak strukovnih standarda za procenu vrednosti nepokretnosti, što doprinosi prekomernoj kolateralizaciji i onemogućava malim i srednjim preduzećima (u daljem tekstu: MSP) da se zaduže čak i kada poseduju imovinu koja može da posluži kao obezbeđenje. Tako oko 65 odsto MSP u Srbiji smatra da visina sredstava obezbeđenja kredita ne odgovara njihovim potrebama, a skoro 50 odsto MSP navodi da im nije jednostavno da ispune zahteve banaka u pogledu sredstava obezbeđenja.

Sa druge strane, nepouzdana procena vrednosti sredstava obezbeđenja dovodi banku u situaciju da ne može realno da obračuna iznos gubitka u slučaju docnje. Posledično:

a) Banke neprecizno procenjenu vrednost kolaterala prepozna kao neprihvatljiv rizik. U pogledu sposobnosti banke da apsorbuje kreditni rizik, nepouzdana procena vrednosti sredstva obezbeđenja banci ne može da posluži za sniženje kreditnog rizika, jer banka možda neće biti u stanju da realno obračuna iznos gubitka u slučaju docnje zajmoprimca. Kod takve procene kreditnog rizika često se dešava da kreditni rejting potencijalnog zajmoprimca bude procenjen kao neprihvatljiv, te da traženi kredit ne bude odobren. Ovo ima posredan uticaj na otežan pristup izvorima finansiranja i rast privredne aktivnosti.

b) Banka prihvata klijente, ali uz niži kreditni rejting i odobravaju kredite uz više kamatne stope. Više kamatne stope odbijaju potencijalne klijente, čime se ograničava pristup izvorima finansiranja. Osim toga, više kamatne stope povećavaju verovatnoću da će ti krediti postati nenaplativi. Time se potencijalno smanjuje BDP, a istovremeno povećava rizik sa kojima se suočavaju banke i finansijski sistem u celini. Ovakva situacija može da predstavlja opasnost i po stabilnost javnih finansija ako se dođe u situaciju da se novac poreskih obveznika mora koristiti u svrhu rešavanja problema bankarskog sistema.

v) Banka može odobriti kredit, ali uz konzervativniji loan-to-value (LTV) racio. Banka tako ostvaruje prekomernu kolateralizaciju kao dobro poznat metod smanjenja izloženosti riziku, ali smanjuje ukupan iznos kredita dostupan uz određeno sredstvo obezbeđenja, čime se ograničava pristup izvorima finansiranja i smanjuje potencijalni BDP.

4) Razvoj profesije procenitelja sa ciljem jačanja stručnosti i kredibiliteta profesije.

Većina stručnjaka i preduzeća koji koriste usluge procenitelja imaju sličan stav u pogledu toga u kojoj je meri procena kolaterala u Srbiji nepouzdana. Iako različiti akteri uticaj ovog problema mogu posmatrati sa različitih strana i na međusobno suprotstavljene načine, svi ipak ukazuju na iste osnovne teškoće: postupak imenovanja nije adekvatan, jer iako procenitelji moraju da ispune zakonske i strukovne uslove, pravila su isuviše labava, pa je stoga većina procenitelja ne poseduje adekvatna znanja (npr. inženjeri građevinske struke ne poznaju ekonomiju i finansije, a ekonomisti nemaju znanje iz oblasti građevine, i sl.); ne postoji obavezno stalno stručno usavršavanje; nema opšte prihvaćenih strukovnih standarda; ne postoji regulatorno telo odgovorno za sankcionisanje neprofesionalnog i neetičkog postupanja; nema standardizovane metodologije procene vrednosti.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. definisan je predmet zakona kojim se uređuju uslovi i način vršenja procena vrednosti nepokretnosti, stručna osposobljenost lica i uslovi za dobijanje licence za vršenje procene vrednosti nepokretnosti, nadzor nad vršenjem procena vrednosti nepokretnosti, osnivanje i nadležnosti Stručne komisije, akreditovana udruženja procenitelja, kao i druga pitanja u vezi sa vršenjem procena vrednosti nepokretnosti.

Članom 2. date su definicije pojedinih pojmova u smislu zakona.

Članom 3. propisani su ciljevi Nacionalnih standarda i kodeksa etike i pojedini elementi koji se zakoom definišu. Dalje, propisano je i da su Nacionalnim standardima i kodeksom etike obuhvaćene i smernice za vršenja procena koje pomažu licenciranom procenitelju u njihovoj primeni. Nacionalni standardi i kodeks etike sačinjeni su u skladu sa najboljom svetskom praksom, a prvenstveno u skladu sa sa standardima Evropskog saveza udruženja procenitelja (The European Group of Valuers' Associations - TEGoVA).

Dodatno, Nacionalni standardi i kodeks etike obuhvataju najnovije smernice koje uvode Evropska federacija za hipoteke (The European Mortgage Federation) i Evropski savez udruženja procenitelja, a koje se odnose na izveštavanje o procenama za svrhe kreditiranja obezbeđenog kolateralom.

Članom 4. propisano je da poslove vršenja procena vrednosti nepokretnosti obavlja licencirani procenitelj.

Članom 5. se propisuju uslovi koje lice mora da ispunjava, kako bi dobilo licencu za obavljanje poslova vršenja procena vrednosti nepokretnosti. U skladu sa standardima najbolje međunarodne prakse, akcenat je stavljen na uslove koji ističu stručnost kao osnovni kriterijum za ulazak u profesiju. Ti uslovi su: stečeno visoko obrazovanje, stručna obuka, najmanje 3 godine radnog iskustva na poslovima vršenja procena, položen ispit za sticanje zvanja licencirani procenitelj, kao i to da licu nije izrečena zabrana izdavanja nove licence, odnosno da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova vršenja procena. Izuzetno, daje se mogućnost da licencu odmah po stupanju na snagu zakona dobiju lica koja poseduju važeći sertifikat za obavljanje poslova procenitelja međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje. Obzirom na strateško opredeljenje Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj Uniji, Ministarstvo kao predlagač Nacrta zakona smatra neophodnim da se, pod zakonom propisanim uslovima, licima koja poseduju važeći sertifikat za obavljanje poslova procenitelja međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje, omogući da kao licencirani procenitelji rade i u Srbiji. Ne postoji smisao u diskreditovanju lica koja poseduju licence priznatih institucija koje decenijama rade na zajedničkoj evropskoj platformi za procenitelje nekretnina i po standardima koje traže evropske institucije, banke i investitori. Pored toga, ta lica će svojim stručnim znanjem i profesionalnim iskustvom stečenim kroz dugogodišnju praksu pomoći i uspostavljanju i daljem usavršavanju ove novoregulisane profesije. Međunarodne licence i postoje da bi prekogranični investitori bili u mogućnosti da identifikuju kvalifikovane procenitelje koji obavljaju praksu na evropski prepoznatljiv način. Ta lica dužna su da polože i dopunski ispit iz poznavanja propisa od značaja za nepokretnosti, obuhvaćen programom Stručne komisije. Izuzetak od ovog pravila jeste pravilo o "nultim licencama" koje je objašnjeno uz komentar o prelaznim i završnim odredbama, član 38.

Članom 6. uređuju se postupak izdavanja licence, podnošenje zahteva za izdavanje licence, dokazi o ispunjenosti uslova iz člana 5. zakona, kao i rok u kom je Ministarstvo dužno da izda rešenje kojim se izdaje licenca ili se zahtev za izdavanje licence odbija. Takođe, ovim članom se propisuju i postupak obnavljanja licence, kao i uslovi koje zainteresovano lice treba da ispuni kako bi obnovilo licencu, rok za podnošenje zahteva za obnavljanje licence i rok za postupanje Ministarstva po zahtevu. Na kraju, članom 6. se propisuju i slučajevi u kojima Ministarstvo rešenjem oduzima licencu licenciranom procenitelju. Ministarstvo će licencu oduzeti u slučaju da utvrdi da je rešenje o izdavanju licence dato na osnovu netačnih, odnosno nepotpunih podataka, kao i da je licenciranom procenitelju na osnovu disciplinskog postupka sprovedenog u skladu sa zakonom izrečena mera oduzimanja licence. Takođe, Ministarstvo licenciranom procenitelju oduzima licencu ako ne izvršava obaveze u pogledu osiguranja od profesionalne odgovornosti i ako ne obaveze u pogledu članstva u Akreditovanom udruženju. Postupak izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licenci Ministarstvo će bliže urediti svojim aktom.

Članom 7. propisano je da Ministarstvo organizuje, a Stručna komisija sprovodi ispit za sticanje zvanja licencirani procenitelj. U okviru sprovođenja ispita, Stručna komisija predlaže sadržaj programa i način polaganja, određuje ispitna pitanja, održava ispit i u zakonom propisanom roku obaveštava Ministarstvo o rezultatima koje su kandidati na ispitu ostvarili. Sadržaj programa i način polaganja i ocenjivanja ispita bliže će urediti Ministarstvo svojim aktom, koji donosi na predlog Stručne komisije.

Članom 8. propisano je da je kandidat za sticanje zvanja licencirani procenitelj dužan da pohađa stručnu obuku. Uvođenje obavezne stručne obuke predstavlja jednu od ključnih novina zakona, koja treba da obezbedi preduslove za visok nivo stručnosti prilikom vršenja procena vrednosti nepokretnosti. Načelan sadržaj stručne obuke određen je prema standardima najbolje međunarodne prakse, i obuhvata najvažnije oblasti od značaja za rad licenciranog procenitelja. To su naročito:

(1) načela ekonomske teorije, praktičnih ekonomskih aspekata tržišta nepokretnosti i poslovanja i finansija;

(2) osnove prometa nepokretnosti, energetike, zaštite životne sredine i prirodnih resursa i građevinarstva;

(3) propisi kojima se uređuju stvarnopravni odnosi, status, promet, poreske aspekte i druga pitanja od značaja za nepokretnosti, standarde struke, postupak procene vrednosti, postupak procene vrednosti u svrhe sprovođenja posebnih postupaka u skladu sa posebnim zakonom i standardi procene. Detaljan sadržaj i obim programa stručne obuke će urediti Ministarstvo svojim aktom, koji donosi na predlog Stručne komisije.

Članom 9. definiše se postupak upisa na listu organizatora stručne obuke, dokazi koji uz zahtev za upis moraju biti dostavljeni, kao i rokovi u kojima Ministarstvo mora da odgovori na podnet zahtev. Zakon daje mogućnost da stručnu obuku, kao i kontinuirano profesionalno usavršavanje, pored Akreditovanih udruženja, organizuju svi subjekti koji ispunjavaju uslove propisane zakonom i podzakonskim aktima. Predlagač se vodio principom da će tržište, odnosno budući kandidati sami odlučivati gde će pohađati edukaciju u odnosu na ponuđeni kvalitet. Jedan od razloga za ovakvo opredeljenje je izbegavanje davanja monopola jednoj ili ograničenom broju organizacija.

Članom 10. se propisuje obaveza licenciranog procenitelja da se kontinuirano profesionalno usavršava u cilju održavanja i unapređenja znanja, profesionalnih veština i vrednosti. Uvođenje obaveze kontinuiranog profesionalnog usavršavanja predstavlja još jednu novinu koju zakon donosi. Ona ima za cilj da održi najviši nivo stručnosti licenciranih procenitelja, a time i kvalitet procena vrednosti nepokretnosti koje vrše. Licencirani procenitelj je obavezan da na godišnjem nivou pohađa predviđeni fond časova kontinuiranog profesionalnog usavršavanja. Licencirani procenitelj koji ne ispuni navedeni uslov, neće moži da obnovi licencu. Godišnji program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja u skladu sa potrebama struke licenciranih procenitelja i njenog razvoja, broj časova kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, kao i način na koji organizator kontinuiranog profesionalnog usavršavanja dokazuje da ispunjava uslove za sprovođenje kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, uređuje Ministarstvo svojim aktom, na predlog Stručne komisije.

Članom 11. definiše se postupak upisa na listu organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršanja, dokazi koji uz zahtev za upis moraju biti dostavljeni, kao i rokovi u kojima Ministarstvo mora da postupi po zahtevu. Način na koji organizator kontinuiranog profesionalnog usavršavanja dokazuje da ispunjava uslove za sprovođenje kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, urediće Ministarstvo svojim aktom, koji donosi na predlog Stručne komisije.

Članom 12. detaljnije se definiše obaveza licenciranog procenitelja da izvrši popis dokumentacije i izvora podataka korišćenih za izveštaj o proceni kao i način čuvanja izveštaja o proceni i prateće dokumentacije. Sadržina izveštaja o proceni detaljno je uređena Nacionalnim standardima i kodeksom etike.

Članom 13. se propisuje obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, koje licencirani procenitelj zaključuje pre izdavanja licence, kao i minimalna suma na koju ovo osiguranje mora da glasi. Minimalna suma je opredeljena uz konsultacije sa strukom i osiguravajućim društvima.

Čl. 14. do 22. sadrže odredbe o osnivanju, organizaciji i nadležnostima Stručne komisije. Navedenim članovima detaljno se uređuju pitanja od značaja za rad Stručne komisije, kao što su uslovi za imenovanje članova, zabrana imenovanja za članove, prestanak funkcije člana, poslovi Stručne komisije, odlučivanje i kvorum, principi rada, obaveze čuvanja poslovne tajne i sredstva za rad to, način imenovanja članova, vreme na koje se članovi Stručne komisije imenuju, visina naknade za rad, itd. Članovi Stručne komisije se angažuju po potrebi u odnosu na obaveze i ovlašćenja koja im daje sam zakon, bez napuštanja svojih redovnih poslovnih aktivnosti. Predloženi broj članova Stručne komisije treba da osigura efikasnost i efektivnost rada ovog tela. Ovim brojem članova obezbeđuje se da dovoljan broj članova uvek bude dostupan i da se ne dođe u situaciju da se rad Stručne komisije blokira. Detaljnije obrazloženje razloga za formiranje Stručne komisije, kao i ciljeva koje ona treba da ispuni, dato je u delu obrazloženja zakona koji se odnosi na razloge za njegovo donošenje.

Članom 23. se propisuju takse za polaganje ispita, izdavanje i obnavljanje licence, dobijanje statusa akreditovanog udruženja licenciranih procenitelja i upis na list organizatora stručne obuke, odnosno organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršavanja.

Članom 24. propisani su imenici koje Ministarstvo vodi, podaci koje imenici sadrže i način objavljivanja imenika. Ministarstvo vodi: Imenik licenciranih procenitelja i Imenik akreditovanih udruženja procenitelja. Imenici su javne evidencije i objavljuju se i bez odlaganja ažuriraju na internet stranici Ministarstva. U cilju obaveštavanja javnosti i transparentnosti rada profesije, Nacrtom zakona je predviđeno da će se i sve izrečene mere protiv licenciranog procenitelja (osim opomene za neznatne i lako otklonjive nepravilnosti) voditi u javno dostupnom Imeniku licenciranih procenitelja.

Članom 25. definiše se profesionalno udruženje procenitelja.

Članom 26. se propisuju uslovi za akreditaciju profesionalnog udruženja, rok za odgovor na zahtev za akreditaciju od strane Ministarstva, kao i slučajevi u kojima Ministarstvo može da ukine akreditaciju udruženja. Uslovi koje profesionalno udruženje mora da ispuni da bi dobilo akreditaciju su naročito: (1) da ima najmanje 25 registrovanih članova koji su licencirani procenitelji; (2) da ima organizacionu, upravljačku i tehničku strukturu koja omogućava prijem i evidenciju članova, unapređenje profesije i sankcionisanje povreda Nacionalnih standarda i kodeksa etike; (3) da ispunjava uslove za organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršavanja; (4) da je formiralo Komisiju za poslove provere usaglašenosti rada licenciranih procenitelja sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike (u daljem tekstu: Komisija), čiji su članovi licencirani procenitelji sa najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima vršenja procena, i uredilo način rada Disciplinske komisije za potrebe vođenja disciplinskih postupaka. Takođe, propisuje se i nadzor nad radom akreditovanog udruženja, te postupanje Ministarstva u slučaju uočavanja nepravilnosti u radu udruženja. Zakonom je određeno da Ministarstvo zadržava deo kontrole nad radom akreditovanih udruženja, naročito proverom da li poseduju organizacionu, upravljačku i tehničku strukturu koja omogućava sankcionisanje povreda Nacionalnih standarda i kodeksa etike i da li ispunjavaju uslove za organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršavanja.

Članom 27. propisuje se obaveza članstva svakog licenciranog procenitelja u jednom od akreditovanih udruženja.

Članom 28. propisuju se poslovi akreditovanog udruženja. Ministarstvo kao predlagač zakona je pošlo od pretpostavke da je poželjno osloniti se u što većoj meri na postojeću strukovnu infrastrukturu, odnosno postojeća udruženja procenitelja. Akreditovano udruženje obavlja sledeće poslove: (1) sprovodi stručnu obuku, ukoliko ispuni uslove u skladu sa članom 8. zakona; (2) sprovodi program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, u skladu sa članom 11. zakona; (3) proverava usaglašenost rada licenciranog procenitelja sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike; (4) obavlja druge poslove vezane za razvoj profesije licenciranih procenitelja u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktima i internim aktima udruženja.

Članom 29. definiše se provera usaglašenosti rada licenciranih procenitelja, postupak provere usaglašenosti rada licenciranih procenitelja od strane akreditovanih udruženja i dužnosti licenciranih procenitelja i akreditovanih udruženja u procesu provere usaglašenosti rada. Zakonom su stvoreni uslovi da se na ujednačen način vrši procena usaglašenosti rada licenciranih procenitelja sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike, koje donosi Ministarstvo. Sva akreditovana udruženja su dužna da osnuju Komisiju za proveru usaglašenosti rada procenitelja, kao i da urede način rada Disciplinske komisije. Na interna akta udruženja u postupku akreditacije Ministarstvo daje saglasnost. Uvid i saglasnost Ministarstva na akta akreditovanih udruženja obezbeđuje neophodan mehanizam za uspostavljanje ujednačenog postupka nadzora nad radom licenciranih procenitelja. Akreditovano udruženje dostavlja Ministarstvu godišnji izveštaj o obavljenim proverama usaglašenosti rada licenciranih procenitelja sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike.

Članom 30. se dalje definiše način provere usaglašenosti rada licenciranih procenitelja. Ako u postupku redovne ili vanredne provere usaglašenosti rada Komisija ustanovi da je licencirani procenitelj povredio Nacionalne standarde i kodeks etike, iniciraće sprovođenje disciplinskog postupka pred Disciplinskom komisijom akreditovanog udruženja. Nadzor nad radom licenciranih procenitelja inicijalno vrše akreditovana udruženja, ali izricanje mera ostaje u nadležnosti Ministarstva, u skladu sa članom 33. Zakona.

Članom 31. se uređuje Disciplinska komisija akreditovanog udruženja, broj članova Disciplinske komisije i mogućnost angažovanja spoljnih stručnih saradnika.

Članom 32. se definiše sam dispciplinski postupak pred Disciplinskom komisijom.

Članom 33. se propisuju nepravilnosti u radu licenciranog procenitelja, kao i odgovarajuće mere, u zavisnosti od težine nepravilnosti. Nepravilnosti u radu licenciranog procenitelja mogu biti neznatne i lako otklonjive, lakše ili teže, a mere, prema težini nepravilnosti opomena, javna opomena, novčana kazna i oduzimanje licence. Predviđeno je da meru opomene izriče nadležni organ Akreditovanog udruženja na predlog Disciplinske komisije, a da Ministarstvo izriče meru javne opomene, novčane kazne, odnosno oduzimanja licence rešenjem koje je konačno i protiv koga se može pokrenuti upravni spor. Takođe, višestruko ponavljanje lakših nepravilnosti smatra se težom nepravilnošću. Akt kojim se bliže uređuju kriterijumi za određivanje neznatnih i lako otklonjivih, lakših i težih nepravilnosti donosi Ministarstvo, na predlog Stručne komisije.

Članom 34. se definiše članarina Akreditovanog udruženja. Predviđeno je da će iznos obavezne članarine koju akreditovano udruženje naplaćuje svojim članovima biti uređeno aktom Ministarstva, koji donosi na predlog Stručne komisije. To je urađeno obzirom da je propisano obavezno članstvo u nekom od akreditovanih udruženja (kako bi se omogućio adekvatan nadzor nad radom svih licenciranih procenitelja i ujednačen nivo stručnosti), te da je potrebno pružiti jednake minimalne uslove za učlanjenje svim licenciranim proceniteljima.

Članom 35. se bliže određuju krivična dela, kao i kazne za ista.

Članom 36. se propisuju rokovi za imenovanje članova Stručne komisije od strane Ministarstva.

Članom 37. se propisuju rokovi za donošenje podzakonskih akata propisanih Nacrtom zakona. Predviđeno je donošenje ukupno osam podzakonskih akata, i to su: Pravilnik o Nacionalnim standardima i kodeksu etike; Akt kojim se bliže uređuje postupak izdavanja, obnavljanja, odnosno oduzimanja licenci; Akt kojim se bliže uređuje sadržaj programa i način polaganja ispita; Akt kojim se propisuje sadržaj i obim programa stručne obuke, kao i način na koji organizator stručne obuke dokazuje da ispunjava uslove za sprovođenje stručne obuke; Akt kojim propisuje godišnji program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja u skladu sa potrebama struke licenciranih procenitelja i njenog razvoja, broj časova kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, kao i način na koji organizator kontinuiranog profesionalnog usavršavanja dokazuje da ispunjava uslove za sprovođenje kontinuiranog profesionalnog usavršavanja; Akt o vrsti, visini i načinu plaćanja taksi za (1) ispit, (2) izdavanje i obnavljanje licence, (3) dobijanje statusa akreditovanog udruženja licenciranih procenitelja, (4) upis na listu organizatora stručne obuke, odnosno na listu organizatora kontinuiranog profesionalnog usavršavanja; Akt kojim se bliže uređuju kriterijumi za određivanje neznatnih i lako otklonjivih, lakših i težih nepravilnosti; Akt kojim se propisuje iznos obavezne članarine koju akreditovano udruženje naplaćuje svojim članovima.

Članom 38. se definišu uslovi sticanja stručnog zvanja i licence za lica koja su do dana stupanja na snagu zakona vršila procene vrednosti nepokretnosti kao sudski veštaci u oblasti građevinske ili druge odgovarajuće struke, a u skladu sa odredbama Zakona o sudskim veštacima. Takođe, navedenim članom predviđena je mogućnost da lica koja u trenutku stupanja na snagu poseduju važeći sertifikat za obavljanje poslova procenitelja međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje mogu podneti zahtev za izdavanje licence bez polaganja dopunskog ispita i ispunjavanje drugih uslova, u ograničenom roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ("nulte licence").

Članom 39. se propisuje odložena primena odredbi kad je reč o poslovima provere usaglašenosti rada licenciranih procenitelja od strane Akreditovanih udruženja.

Članom 40. uređeno je stupanje na snagu ovog zakona.

IV. FINANSIJSKA SREDSTA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA

Zakonom je predviđeno da se sredstva za Stručnu komisiju obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije. Prema preliminarim projekcijama potrebnih sredstava, u prvoj godini, s obzirom na potrebu za većim angažovanjem procenjuje se da će biti potrebno izdvojiti 5 miliona dinara. U narednim godinama, s obzirom na potrebu za manjim angažovanjem članova komisije, odnosno očekivanim manjim obimom posla, biće potrebno značajno manji nivo sredstava. Takođe, u okviru Ministarstva finansija biće potrebno da se angažuju dva ili tri izvršioca čiji bi zadatak bio poslovi administrativno-tehničke podrške Stručnoj komisiji i ostali poslovi koji su ovim zakonom predviđena kao nadležnost Ministarstva finansija.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo finansija, 12.10.2015.