Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NBS: Procene vrednosti nekretnine ne smeju dodatno opteretiti dužnike – nije neophodno da procenu obavi ovlašćeni procenjivač, već to može biti i poreski organ


Građani koji otplaćuju stambene kredite ovih dana strahuju od novih troškova. Banke svake tri godine moraju da proveravaju kolika je tržišna vrednost nekretnine kupljene na zajam. Za to je dovoljno da im dužnici pošalju poslednje rešenje za porez na imovinu. Problem, međutim, nastaje, ako stan, prema računici poreznika, vredi manje nego što je dužniku ostalo da plati banci. U tom slučaju bankari zahtevaju da profesionalni procenitelj ponovo utvrdi vrednost stana, a njegovo angažovanje košta oko sto evra.

Narodna banka Srbije, međutim, tvrdi da građani u tom slučaju ne smeju da imaju ni dinar troška, niti banka sme da im traži dodatno obezbeđenje kredita.

Ističu da je poslovna banka dužna da redovno prati vrednost nepokretnosti, što ne znači i obavezu vršenja vanredne procene u slučaju poput ovde navedenog. Štaviše, kako ističu, sa stanovišta propisa NBS, nije uopšte neophodno da ovlašćeni procenjivač bude isključivo angažovani privatni procenitelj, niti je nužno da se koristi takva plaćena procena, "već je dozvoljeno, u potpunosti prihvatljivo i izričito propisano da je ovlašćeni procenjivač" i organ koji je po zakonu nadležan za vođenje poreskog postupka. Iz tog razloga banke prihvataju rešenja o porezu na imovinu kao procenu vrednosti nepokretnosti.

- Čak i ukoliko se desi da je vrednost nepokretnosti u poreskom rešenju niža od tržišne vrednosti te nepokretnosti i od preostalog iznosa potraživanja banke, to nikako ne bi smelo da predstavlja bilo kakav problem za dužnika niti bi to samo po sebi predstavljalo razlog da dužnik snosi obavezu ponovne procene - upozoravaju u centralnoj banci. - Bitno je imati u vidu da je utvrđivanje vrednosti hipotekovane nepokretnosti od značaja za upravljanje kreditnim rizikom za banku, što je isključiva dužnost banke koja ne može biti preneta na dužnika. Upravo zbog toga, u ovakvim okolnostima razumljivo je da banke same snose te troškove. Dodatno, u momentu zaključenja ugovora dužnika i banke utvrđuju se sredstva obezbeđenja, pa se u slučaju eventualnog smanjenja inicijalno procenjene vrednosti hipotekovane nepokretnosti ne može zahtevati pribavljanje dodatnog sredstva obezbeđenja od dužnika, mimo već zaključenog ugovora.

Dužnici koji su otplatili više od 60 odsto glavnice svog stambenog kredita obezbeđenog hipotekom ne moraju više svojoj banci da dostavljaju poreska rešenja o vrednosti imovine. NBS je, izmenom propisa u prethodnom periodu, bankama u potpunosti ukinula obavezu utvrđivanja tržišne vrednosti hipotekovane nepokretnosti redovnom procenom, najmanje jednom u tri godine, kada iznos preostalog potraživanja od dužnika ne prelazi 40 odsto vrednosti nekretnine.

Izvor: Vebsajt Novosti, 12.09.2019.
Naslov: Redakcija