ZAKON O RADU: Iako Zakon predviđa da radni sporovi pred nadležnim sudom treba da budu pravosnažno okončani u roku od šest meseci, neki od njih traju čak i 20 puta duže. Ovo stvara situaciju da poslodavci, kada izgube proces, plaćaju iznose koji idu i do deset miliona dinara, a dosuđena zakonska zatezna kamata, u najvećem broju slučajeva, prelazi iznos glavnog duga čak i do tri puta. Pored dužine trajanja, u radnim sporovima pred osnovnim i apelacionim sudovima pojavio se i problem u vezi sa primenom odredbe člana 191 Zakona, koji propisuje "odnos" radnika koji je dobio otkaz i poslodavca nakon sudske odluke
Iako Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US - dalje: Zakon) predviđa da radni sporovi pred nadležnim sudom treba da budu pravosnažno okončani u roku od šest meseci, neki od njih traju čak i 20 puta duže.
Računica kojom se dolazi do pomenutih podataka je, kažu advokati koji se bave ovom materijom, jednostavna.
Radnik koji smatra da je nezakonito dobio otkaz prvo pokreće postupak radi utvrđivanja nezakonitog prestanka radnog odnosa, a potom podnosi tužbu za naknadu štete. Ako se ima u vidu da prvi postupak (i prvostepeni i drugostepeni) prosečno traje između pet i sedam, a drugi između četiri i pet godina, lako je izračunati da jedan radni spor u Srbiji traje od 10 do 12 godina.
Posle čekanja nekada i duže od decenije, po nepisanom pravilu, sudovi vraćaju na posao radnike koji su dobili otkaz, a poslodavce obavezuju na isplatu astronomskih iznosa koji nekada idu i do čak deset miliona dinara.
Činjenica je da sudovi u radnim sporovima ne postupaju sa posebnom hitnošću, kako to zakon nalaže. Zbog izuzetno dugog trajanja postupka, gomilaju se troškovi. Problem nastaje kada sudovi dosuđuju isplatu naknade štete na ime izgubljene zarade sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate. Poslodavac je donošenjem ovakvih sudskih presuda doveden u nezavidnu poziciju s obzirom na to da dosuđena zakonska zatezna kamata, u najvećem broju slučajeva, prelazi iznos glavnog duga i do čak tri puta. Od dužine trajanja postupka zavisi i koliki će iznos poslodavac morati da uplati otpuštenom radniku.
Pored dužine trajanja, u radnim sporovima pred osnovnim i apelacionim sudovima pojavio se i problem u vezi sa primenom odredbe člana 191 Zakona, koji propisuje "odnos" radnika koji je dobio otkaz i poslodavca nakon sudske odluke.
S obzirom na to da je Zakon o radu "lex specialis" (zakon koji se primenjuje pre drugih) sudovi su, naglašava advokat, dužni da podnosioce tužbenih zahteva obavežu da jednom tužbom traže i utvrđivanje nezakonitog prestanka radnog odnosa i isplatu naknade na ime izgubljene zarade. Međutim, sudije to rade izuzetno retko, ili gotovo nikada.
– Shodno ovome, postavlja se pitanje zašto sudovi zloupotrebljavaju procesna prava – navodi advokat.
On kaže i da poslodavac može da podnese posebnu reviziju Vrhovnom kasacionom sudu na dosuđenu zakonsku zateznu kamatu, ali uspeh gotovo nikad nije izvestan: – Zbog ujednačavanja sudske prakse Vrhovni kasacioni sud treba da zauzme stav po ovim pravnim pitanjima. Takođe, neophodno je da zauzme stav i kada je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ali i pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Razlog zbog kojeg radni postupci traju mnogo duže nego što to Zakon predviđa jeste veliki broj predmeta ali i nedovoljan broj sudija koji postupaju u radnim sporovima.
Zbog svega navedenog "Politika" pokreće inicijativu u Vrhovnom kasacionom sudu radi zauzimanja pravnog stava u vezi sa tumačenjem i pravilnom primenom člana 191 Zakona i dozvoljenosti posebne revizije iz člana 395 Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014 - dalje: ZPP) i člana 404 ZPP. Tako bi se stranke dovele u ravnopravni položaj kako je to predviđeno Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), međunarodnim konvencijama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
ZAKON O RADU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US)
8. Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa
Član 191
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.
Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog člana.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa stavom 5. ovog člana.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.
Pod zaradom iz st. 5. i 7. ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.
Naknada iz st. 1, 5, 6. i 7. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.
ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014)
Član 395
Drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila, ako je samo ona izjavila žalbu.
Član 404
Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Naslov: Redakcija