ZAKONITOST SUĐENJA I SASLUŠANJA OPTUŽENOG PUTEM VIDEO LINKA

Vest da će se u pojedinim sudovima u Srbiji u vreme vanrednog stanja optuženi koji se terete da su počinili krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, biti saslušavani putem video linka, je jako lepo zazvučala. Ima se u vidu da bi ovakav način rada doneo veći stepen zaštite sudijama, svim zaposlenim u sudu i svim učesnicima postupka od rizika zaražavanja virusom Kovid 19. Međutim, struka, pre svega Advokatska komora Srbije (AKS), a i pojedine advokatske kancelarije, su imala primedbe na ovu praksu, pa su nadležni 1. aprila o. g. doneli Uredbu o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine ("Sl. glasnik RS", br. 49/2020). Tako je na prvi pogled razrešen osnovni zahtev AKS da "takve mere moraju da budu donete u zakonitoj proceduri propisanoj Ustavom i od strane nadležnog organa", a da li je stvarno tako? 

Ovom Uredbom se utvrđuje da se za vreme vanrednog stanja u krivičnom postupku koji se vodi pred prvostepenim sudom, a kada predsednik veća, odnosno sudija pojedinac nađe, da je obezbeđenje prisustvo optuženog koji se nalazi u pritvoru, na glavnom pretresu otežano zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti, može odlučiti da se učešće okrivljenog na glavnom pretresu obezbedi putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike, ako je to - s obzirom na tehničke uslove moguće.

- Na osnovu čega se i kako pripremaju uredbe o radu sudova u vanrednom stanju? -

Ogromne su odgovornosti i izazovi, ali i rizici i diskreciona prava, onih koji su odlučili da proglase vanredno stanje u Republici Srbiji, a da pritom nisu ni pokušali da se obrate Narodnoj skupštini. Postupak, procedura, pa i kvalitet pojedinih zakona i odluka je često bio predmet kritika, i u prethodno vreme – kada nisu važile odredbe o vanrednom stanju. Naime, mnogo zakona se donosilo po hitnom postupku, koji je praktično onemogućavao javnu raspravu i pre i u toku postupka donošenja u Narodnoj skupštini. Odgovornost ministarstava koji su predlagači zakonskih tekstova iz svojih oblasti bila je ogromna, ali često i sporna jer struka i nauka nije uvek bila dovoljno uključena u njihovu pripremu. Međutim, procedura je u formalnom smislu, ipak, prolazila određena tela - odbore Narodne skupštine i diskusiju na sednici skupštine.

 U čl. 202. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) se navodi da su po proglašenju vanrednog stanja, dozvoljena odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, i to samo u obimu u kojem je to neophodno. Mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih određenim članovima Ustava, između ostalih, i u odnosu na čl. 32. - Pravo na pravično suđenje. Svaki građanin, i u uslovima vanrednog stanja, ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. To znači da ima pravo da mu tako ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog pokretanja postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za određene specifične materije kakvo je pravosuđe, zakonodavac je odredio da shodno čl. 13. Zakona o Visokom savetu sudstva ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i 106/2015) ovaj organ o izmenama postojećih i donošenju novih zakona koji uređuju položaj sudija, organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih sistemskih zakona koje sudovi primenjuju ili su od značaja za obavljanje sudijske funkcije, daje mišljenje. Slično je predviđeno i u čl. 13. Zakona o Državnom veću tužilaca ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i 106/2015)u odnosu na zakone koje primenjuju javna tužilaštva.

 - Saslušanje optuženog putem video linka – moguće, ali se mora drugačije urediti -

 

Najnoviji primer da se pomenuta zakonska odredba ne poštuje je donošenja Uredbe o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku u vreme vanrednog stanja. Kao sudija-krivičar i član Visokog saveta sudstva tvrdim da o nameri da se predmetna uredba donese ne samo da nisam konsultovan, nego ni bio obavešten elektronskim putem. Napominjem da je predsednik VSS-a doneo Uputstvo prema kome za vreme vanrednog stanja kao članovi VSS radimo, ali od kuće. Zbog toga ću na ovaj način iskoristiti svoje zakonsko pravo da iznesem lični stav o ovom stručnom pitanju.

Dakle, tačno je kako što je list Danas u broju od 2.4.2020. izvestio, a pozivajući se na izvore iz Ministarstva pravde (MP), da je inicijativa za suđenje putem video-linka potekla od samih sudija, kao jedne od dodatnih mera u sprečavanju širenju zaraze i dodatne zaštite nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu. Prema informacijama iz sredstava informisanja i iz izjava pojedinih sudija, ona je već primenjena u radu pojedinih sudova koji su izrazili zadovoljstvo sa tom mogućnošću. To je verovatno navelo MP da ovaj način rada kao opšti preporuči svim sudovima radi njihovog jednakog postupanja u svim slučajevima.

Kada se na zahtev advokature ta preporuka pretvorila u Uredbu, ali bez potpunih konsultacija struke, dobili smo nepotpunu uredbu. Tako smo dobili vrlo kratku uredbu u kojoj se dogodilo da se u naslovu i na početku rečenice predmetne Uredbe navodi da se radi o optuženom, a da se na kraju iste rečenice navede da je reč o okrivljenom što je prema odredbama ZKP širi pojam. Još ozbiljnija posledica opisanog načina rada u pripremi odluka koje u toku vanrednog stanja imaju snagu izmena i dopuna određenih zakonskih uredbi, je da su u uredbi samo predvidi da sudija ili predsednik veća može da donese takvu odluku, a da se pri tome ne predvidi kad će i kako branilac u takvim uslovima ostvariti svoju zakonsku ulogu. Deo odgovora na ovo pitanje je da se prihvati ono što je Zaštitnik građana predložio tj. da se preduzmu mere i omogući pristup alternativnim načinima i sredstvima komunikacije (Skajp) okrivljenog i branioca u posebnoj prostoriji i bez prisustva trećih lica, uz nadzor gledanjem, a ne i slušanjem, bez ograničenja komunikacije, na 30 minuta. 

Međutim, naglašavanje Ministarstva pravde u javnoj izjavi ovim povodom da se suđenjem preko video linka poštuju sva načela krivičnog postupka i da ni jedno ljudsko pravo ovakvim načinom suđenja nije narušeno, jednostavno nije tačno, jer saglasno odredbama Ustava mere odstupanja u pogledu prava na pravično suđenje, nisu dozvoljene ni u kom slučaju. Stoga, je, po mom mišljenju, bilo neophodno pre donošenja ove Uredbe, da se predloženi način rada u vreme vanrednog stanja stručno raspravi od strane nadležnih organa i, uz prihvatanja svega što je na ovu temu predloženo u stručnoj javnosti, eventualno primeni u slučajevima većeg zdravstvenog rizika na pretresu odlukom predsednika veća, odnosno sudije, ali i uz prethodnu saglasnost tužioca, okrivljenog i njegovog branioca.

Na kraju, ponovo apelujem i predlažem najodgovornijim institucijama države i pravosuđa, da se Visoki savet sudstva i u uslovima vanrednog stanja obavesti i izjasni o svim pitanjima koji se tiču sudova i sudija, počev od stanja bezbednosti i zaštite sudija, svih zaposlenih i učesnika u postupku od koronavirusa, pa do svih drugih pitanja koja ima u svojoj nadležnosti. To je neophodno jer postoje stvarni problemi, rizici i dileme u praksi rada sudova u vreme vanrednog stanja, na koje ne da bi trebalo, nego morali odmah da damo potpune, tačne i stručne odgovore. A to nije stvar profesionalne sujete ili monopola izvršne ili sudske vlasti u određenom društvenom trenutku. Potrebno je da svaka institucija i u vanrednom stanju obavlja svoj deo posla i nadležnosti, tim pre što je iz njih isključena Narodna skupština.

Izvor: Vebsajt Otvorena vrata pravosuđa, Savo Đurđić - Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva, 03.04.2020.
Naslov: Redakcija