ZAKON O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE: Odgovori SKGO na pitanja gradova i opština o primeni Zakona

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) objavila je odgovore na postavljena pitanja gradova i opština o primeni Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016 - dalje: Zakon).

• Šta se dešava ukoliko službenik neće da potpiše dokument kojim su mu određeni radni ciljevi?

Na osnovu čl. 7. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora s državnim službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.

Utvrđeni radni ciljevi unose se, prema redosledu njihovog značaja, u poseban akt koji potpisuju ocenjivač i državni službenik.

Primerak akta sa utvrđenim radnim ciljevima ocenjivač dostavlja unutrašnjoj jedinici u državnom organu koja je zadužena za kadrove (u daljem tekstu: jedinica za kadrove) da bi ga priložila u lični dosije državnog službenika, dok po jedan primerak akta zadržavaju ocenjivač i državni službenik.

Ako se državni službenik protivi radnim ciljevima koje mu utvrdi ocenjivač i stoga odbije da potpiše akt u koji su oni uneseni, radne ciljeve mu, posle razgovora s njim i ocenjivačem, konačno utvrđuje kontrolor.

• Kako treba da izgleda izveštaj o ocenjivanju?

Članom 24. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) je propisano:

"Pošto istekne period za ocenjivanje, ocenjivač priprema izveštaj o ocenjivanju državnog službenika.

Izuzetno, izveštaj o ocenjivanju priprema se prevremeno, u roku od 10 dana po isteku kvartala, ako ocenjivač u jednom kvartalu vrednuje državnog službenika za rezultate postignute u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva najnižom ocenom.

Izveštaj o ocenjivanju sadrži predlog ocene državnom službeniku i podatke značajne za predlaganje ocene.

Izveštaj o ocenjivanju u smislu stava 1. ovog člana priprema se na obrascu koji je dat u prilogu I ove uredbe, a izveštaj o ocenjivanju u smislu stava 2. ovog člana priprema se na obrascu koji je dat u prilogu III ove uredbe".

Dakle, obrasci izveštaja o ocenjivanju čine prilog navedene uredbe i isključivo ovi obrasci se koriste u postupku ocenjivanja.

• Kako oceniti zaposlenu ako u toku godine odlazi na porodiljsko odsustvo?

Na osnovu čl. 5. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) državni službenik koji podleže ocenjivanju može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje ako mu prestaje radni odnos ili ako će duže vreme biti odsutan, a mora biti ocenjen u roku od 30 dana od dana kada je podneo zahtev.

• Na koju vrstu radnih mesta se raspoređuje daktilograf I a klase?

Shodno članu 3. Zakona nameštenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavljanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.

Dakle, daktilografski poslovi po svojoj sadržini spadaju u namešteničke poslove.

• Članom 139. stav 1. Zakona predviđeno je da poslodavac pokreće disciplinski postupak.

Članom 141. stav 1. Zakona predviđeno je da poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.

Stav 2. istog člana propisuje da poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti.

Stav 3. istog člana predviđa da je poslodavac dužan da obrazuje disciplinsku komisiju u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa da u njegovo ime vodi disciplinski postupak.

Sudska praksa ukazuje da " Odluku o disciplinskom postupku može doneti samo organ koji je pokrenuo i vodio disciplinski postupak".

U slučaju kada je teža povreda dužnosti iz radnog odnosa, kada poslodavac pokrene postupak u skladu sa članom 139. stav 1. Zakona i obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi postupak u skladu sa članom 141. stav 3. Zakona, ko u tom slučaju odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i ko izriče disciplinske mere?

Članom 141. Zakona je propisano da poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.

Poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti.

Poslodavac je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.

Dakle, u slučaju teže povrede dužnosti iz radnog odnosa obaveza poslodavca je da obrazuje disciplinsku komisiju. Odlučivanje o disciplinskoj odgovornosti službenika u slučaju teže povrede dužnosti iz radnog odnosa je u nadležnosti poslodavca koji može sam da odluči o tome ili da u skladu sa stavom 2. istog člana donese odluku da disciplinska komisija odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, u kom slučaju je to potrebno posebno navesti u aktu (rešenju) o formiranju disciplinske komisije. Izricanje disciplinske mere je u isključivoj nadležnosti poslodavca, koji za taj deo disciplinskog postupka ne može da prenese ovlašćenje disciplinskoj komisiji. Gore napisano je precizirano Mišljenjem Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave broj 011-00-268/2017-20 od 12. jula 2017. godine.

• Načelnik Opštinske uprave doneo je Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi u junu 2017.godine, i na osnovu njega doneo Rešenja o raspoređivanju službenika koja se primenjuju od 01.07.2017.godine. Da li može Načelnik OU nakon 18 dana od dana primene Rešenja o raspoređivanju da donese nova rešenja, nepovoljnija po žalioce, u toku žalbenog roka koji teče po žalbama podnetim na Rešenja koja su na snazi 18 dana?

Zakon, kao i prateće uredbe, ne propisuju mogućnost premeštaja na radno mesto u niže zvanje, izuzev kada je reč o odredbama koje slede.

Član 145. Zakona glasi:

"Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne:

1) novčana kazna od 20% do 30% osnovne plate, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci;

2) određivanje neposredno nižeg platnog razreda;

3) zabrana napredovanja do četiri godine;

4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten;

5) prestanak radnog odnosa".

Dakle, u slučaju utvrđene teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne kazna premeštaja na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten.

Na osnovu čl. 34. Zakona:

"U slučaju elementarnih nepogoda, više sile ili drugih nepredvidivih okolnosti, službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi na radnom mestu nižem od svog, dok traju te okolnosti.

Službenik za to vreme zadržava prava koja proizlaze iz njegovog radnog mesta".

Uredbom o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) i to čl. 42. je propisano:

"Državnom službeniku čiji je rad u periodu za vanredno ocenjivanje, ocenjen ocenom "zadovoljava" rukovodilac organa donosi rešenje o premeštaju na radno mesto razvrstano u neposredno niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i određuje mu se koeficijent platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premešten, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se platni razred sa neposredno nižim koeficijentom u okviru platne grupe koja odgovara zvanju u koje je izvršilačko radno mesto državnog službenika razvrstano. Uz to rešenje, državnom službeniku dostavlja se i izveštaj o vanrednom ocenjivanju".

U svakom slučaju, ne mogu se doneti nepovoljnija rešenja po žalioce tokom roka za žalbu, pa ni nakon njega, osim u gore navedenim slučajevima koji su propisani Zakonom odnosno Uredbom.

Treba dodati, shodno čl. 58. Zakona u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, Pravilnik usvaja Veće, a ne donosi ga načelnik uprave.

• Da li može načelnik OU da bude predsednik žalbene komisije?

Članom 178. Zakona o je propisano da najmanje dva člana žalbene komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Navedenim članom nije propisano ko ne može biti predsednik odnosno član žalbene komisije ukoliko ispunjava navedene uslove.

Ali, shodno čl. 172. Zakona žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave je kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika. Na osnovu čl. 174. istog Zakona žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.

Dakle, žalbena komisija odlučuje po žalbama u drugom stepenu upravo na rešenja, prevashodno, načelnika uprave, te stoga načelnik uprave ne može da bude predsednik odnosno član žalbene komisije.

• Da li može da se prekrši član Zakona i da član žalbene komisije, diplomirani pravnik ima manje od propisanih pet godina radnog staža u struci?

Članom 178. Zakona je propisano da najmanje dva člana žalbene komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Dakle, zakonska odredba je veoma jasna i od nje se ne može odstupiti.

• Da li može načelnik OU da rasporedi lice na jedno radno mesto, a da mu odmah uruči nalog o radu na drugom radnom mestu i u drugoj službi, i to poslove koje je obavljao prethodnim Rešenjem, odnosno da se Rešenje daje samo fiktivno?

Na osnovu Zakona i Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016) vrši se razvrstavanje izvršilačkih radnih mesta, na osnovu pravilnika, kojim se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu. Razvrstavanje se sprovodi odgovarajućim rešenjem i odstupanje od navedenog rešenja je moguće samo pod uslovim definisanim zakonom, kao i na način kako je to definisano zakonom, poput situacije iz čl. 33. Zakona kada je službenik dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik. Napominjemo da vrstu i trajanje ovih poslova određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci.

• Da li službenik mora da postupi po nalogu ukoliko je nalogom raspoređen na drugo radno mesto i u drugoj službi u odnosu na ono na koje je raspoređen rešenjem odnosno da li je dužan da postupi po nalogu koji je suprotan rešenju o raspoređivanju i koje mu je uručeno istog dana kada mu je dat navedeni nalog?

Shodno čl. 31. Zakona službenik je dužan da izvrši usmeni nalog rukovodioca, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, što saopštava rukovodiocu ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što pismenim putem saopštava rukovodiocu.

Ako rukovodilac ponovi nalog u pismenom obliku, službenik je dužan da izvrši i o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.

Službenik je dužan da odbije izvršenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.

Ako je nalog iz stava 3. ovog člana izdat od strane rukovodioca pokrajinskog organa ili načelnika uprave, odnosno rukovodioca koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, službenik je dužan da odbije izvršenje takvog usmenog ili pismenog naloga i da o tome pismeno obavesti izvršni organ autonomne pokrajine ili gradsko, odnosno opštinsko veće koje vrši nadzor nad radom uprave.

Izvor: Vebsajt SKGO, 11.09.2017.
Naslov: Redakcija