Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Nacrtom zakona obuhvaćen period od 2007. godine, ali se mogu prihvatiti i druga rešenja


Na rešenju da se poreklo imovine preispituje od 2007. godine insistirala je Poreska uprava, ali se, kroz javnu raspravu, mogu prihvatiti i druga konstruktivna rešenja, izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović povodom polemike u javnosti zašto je prvim Nacrtom zakona o poreklu imovine i posebnom porezu predviđeno da se krene od 2007.

"Poreska uprava od 1. januara 2007. godine raspolaže elektronskim bazama i elektronskim prijavama poreskih obveznika, pa je ukazala da na taj način može lakše da izvrši kontrolu onoga što je stvarno prijavljeno", rekla je ministarka Kuburović.

To je, s druge strane, i period od kada kreću sa radom i odgovarajući elektronski registri drugih državnih organa, koji će takođe služiti za preispitivanje imovine, precizirala je Kuburović.

Ministarka je pojasnila da je upravo period preispitivanja imovine bio jedno od najspornijih pitanja prilikom izrade Nacrta zakona, koji su sastavili predstavnici Ministarstava pravde i finansija, Poreske uprave i Uprave za sprečavanje pranja novca.

Tokom javne rasprave, međutim, svi mogu da iznesu komentare i predlože bolja rešenja, a Ministarstvo pravde će, kaže Kuburović, prihvatiti sve što je konstruktivno i za šta se proceni da može biti primenjivo.

Prema njenim rečima, cilj nije da zakon bude 'mrtvo slovo na papiru', već da se primenjuje.

Ona je istakla da poseban porez koji će po stopi od 75 odsto morati da plate oni koji ne mogu da dokažu da su neprijavljene prihode legalno stekli, neće isključiti mogućnost da budu i krivično gonjeni.

Zakon o poreklu imovine i posebnom porezu se odnosi na sve građane, koji mogu biti poreski obveznici, odnosno da nije namenjen samo za političare ili za funkcionere, jer se poseban zakon već bavi imovinom isključivo državnih funkcionera, a to je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US).

Ona je odbacila tvrdnje da Nacrt zakona nije predvideo ispitivanje imovine srodnika, ističući da su, naprotiv, obuhvaćeni "svi oni koji su u kontaktu i vezi sa licem čija se imovina ispituje".

"Imovina srodnika nije izuzeta ovim zakonom i bilo čija imovina koja se dovede u pitanje može da se ispita u skladu sa njim", decidna je Kuburović.

Iako se, kako kaže, često može čuti da neko lice nešto poseduje zato što su mu to poklonili roditelji ili deca, Kuburović je naglasila da će u slučaju sumnje imovina i tih lica podleći kontroli.

"Ako se pozivate na to da vam je neko poklonio ili pozajmio neki novac, onda i poklonodavac ili zajmodavac podleže kontroli", ukazala je Kuburović.

Nacrtom zakona, kako je navela, propisana je obaveza svih državnih organa koji raspolažu podacima, koji mogu biti bitni za utvrđivanje iznosa imovine fizičkog lica, da ih dostave Poreskoj upravi, bez obzira na to da li je reč o nepokretnostima, računima u banci, štednim ulozima, finansijskim instrumentima...

Pod udar budućeg zakona o poreklu imovine će doći oni koji svojim načinom života izazivaju sumnju da nisu prijavili sve prihode, odnosno da postoji razlika između legalno prijavljenih prihoda koji se oporezuju i njihove stvarne imovine, pojasnila je.

Čija će se imovina kontrolisati određivaće se na osnovu godišnjih smernica koje će donositi direktor Poreske uprave, na osnovu procene rizika.

Prijave, prema rečima ministarke, moći će da podnose i fizička i pravna lica, a Poreska uprava će biti dužna da po njima postupi i utvrdi da li postoje preduslovi da se ispituje da li je došlo do ilegalnog povećanja nečije imovine.

Ukoliko postoji sumnja da je neko imao povećanje, mimo onoga što je prijavio tokom jedne godine, Poreska uprava će pokušati da utvrdi stvarnu vrednost imovine.

Kuburović kaže da Nacrt zakona predviđa obavezu Vlade da nakon stupanja zakona na snagu donese uredbu koja će propisati način utvrđivanja visine imovine.

"To je bila obaveza iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018 i 95/2018), koji je i dalje na snazi, ali nemamo uredbu, pa nismo mogli da imamo ni pravo unakrsno ispitivanje imovine. Vlada će sada preuzeti obavezu da donese takvu uredbu na osnovu koje će se utvrđivati stvarna vrednost imovine", naglasila je ministarka.

Ukoliko se u postupku procene utvrdi da postoji razlika u iznosu većem od 150.000 evra između stvarne i prijavljene imovine, Poreska uprava počinje preispitivanje i poziva konkretno lice da dokaže na koji način je steklo tu imovinu.

"Ako to lice ne može da dokaže legalan način ili ni na koji način ne može da dokaže kako je ta imovina stečena, ona će se smatrati nezakonitom i podleći će posebnom porezu. Osnovicu posebnog poreza činiće zbir vrednosti utvrđenih u posmatranom periodu, a poreska stopa će biti 75 odsto", navela je Kuburović.

Izvor: Vebsajt Kurir, 09.03.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija