IZMENE ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: UPUćIVANJE U INOSTRANSTVO RADI DIJAGNOSTIKE, A NE SAMO RADI LEčENJA

Član Nadzornog dobora Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji dr Radoje Simić kaže da bi upućivanje u inostranstvo radi dijagnostike, a ne samo radi lečenja moglo da bude ozakonjeno ukoliko budu usvojene izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon). Kako objašnjava, ova mogućnost uglavnom će se koristiti kada je potrebno uraditi složene genetske analize.

Navodi da su optužbe za malverzaciju u slučaju opredelile nadležne da osnuju budžetski fond, s idejom da se u Srbiji više nikada ni za jedno bolesno dete ne prikuplja novac slanjem SMS poruka, uplata na tekuće račune, humanitarnih koncerata. Veruje da bi izmene zakona mogle uticati da bude manji broj vaninstitucionalnih akcija za prikupljanje novca za lečenje.

Simić je istakao da je cilj donekle ispunjen i od početka 2015. godine, 36 dece je upućeno na lečenje u inostranstvo bez humanitarnih akcija, a preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na lečenje u inostranstvo je upućeno 270 dece.

Dodaje i da nema nikakve komplikovane procedure za upućivanje u inostranstvo, kao i da kod roditelja postoji psihološki momenat, neki veruju da će brže ostvariti cilj, a drugi se plaše odbijanja pri konkurisanju za sredstva. Za konkurisanje, kako kaže, potreban je samo jedan dokument više od konkurisanja u RFZO. Ipak, roditelji bolesne dece i dalje pogrešno veruju da će brže prikupiti novac sami u nekoj akciji, kaže on. Dakle, ova dva fonda se ne isključuju i nije reč o paralelnim ustanovama, već se o onima koje se nadopunjuju.

“Odluku o upućivanju na lečenje donosimo i za nedelju dana, a pamtim slučajeve kada je bilo čak i kraće. Prednost fonda je da, osim što raspolažemo preciznom dijagnozom i mestom gde se dete upućuje na lečenje, znamo i ishod. Odnosno, da li je dete izlečeno, njegovo stanje popravljeno, za razliku od humanitarnih akcija gde donatori nikada ne dobiju informaciju o rezultatu lečenja”.

Ipak, akcije preko društvenih mreža i medija nisu poslate u istoriju i zaborav.

“Akcije prikupljanja novca koje se sada pokreću vode se jer su mnoge porodice egzistencijalno istrošene brigom o teškom bolesnom članu i češće su vezane za pomoć u preživljavanju, a ne direktno za lečenje”, dodaje dr Simić.

Izvor: Politika, izvod iz vesti, Olivera Popović, 10.08.2016.