Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA: Nacionalni saveti ne pokazuju dovoljno inicijative za rešavanje pitanja iz oblasti u kojima su nadležni


Nacionalni saveti nacionalnih manjina moraju svoje aktivnosti da učine dostupnijim široj javnosti, kao i da razviju strategiju i mere da bi postali prepoznatljiviji u javnosti, ocenio je zamenik zaštitnika građana Slobodan Tomić.

Tomić je, na predstavljanju posebnog izveštaja Zaštitnika građana "Analiza o stanju u oblasti vršenja javnih ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina za period 2014-2018.", rekao kako rezultati istraživanja pokazuju da su ovi saveti u prethodnom periodu svoja ovlašćenja primenili najviše u oblasti obrazovanja i službene upotrebe jezika i pisma.

Istraživanje je sprovela institucija Zaštitnika građana 2019. godine, uz podršku Misije OEBS, a podaci su prikupljeni standardizovanim upitnicima.

Tomić je rekao da su uputili preporuke nadležnim državnim organima i mišljenje nacionalnim savetima nacionalnih manjina u cilju prevazilaženja utvrđenih problema i unapređenja ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina. On je naglasio i da je institucija Zaštitnika građana od nacionalnih saveta nacionalnih manjina od 2007. godine primila skoro 1600 pritužbi, da je za 12 godina rada upućeno 209 preporuka, a u 2019. godini čak 24 preporuke. Prema njegovim rečima, najčešće se pritužbe odnose na upis ličnih imena u matične knjige rođenih, ostvarivanje prava na obrazovanje, informisanje, kulturu i službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina.

Pomoćnica generalnog sekretara Zaštitnika građana Jablanka Tabaš predstavljajući izveštaj je navela da je analizom podataka uočeno da je najviše inicijativa, mišljenja i predloga od nacionalnih saveta nacionalnih manjina upućeno u periodu donošenja izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u 2018. godini. Prema njenim rečima, nacionalni saveti u najvećoj meri postaju aktivni kada se od njih traži mišljenje na nivou lokalne samouprave, ministarstva ili pokrajinskih organa. Ona je dodala da je posebno važno pitanje kontakta sa zajednicom i rada u zajednici, kao i dostupnost informacija o ulozi i javnim ovlašćenjima nacionalnih saveta u zajednici.

U posebnom izveštaju se navodi i da nacionalni saveti ne pokazuju dovoljno inicijative za rešavanje pitanja iz oblasti u kojima su aktivni, kao i da ne mogu da koriste neka ovlašćenja zato što nemaju standardizovani jezik ili jezik nacionalne manjine nije uveden u službenu upotrebu.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio ocenio je da su unapređenje efikasnosti saveta, njihov profesionalni razvoj i interna organizacija od suštinske važnosti i da bi trebalo da budu naglašene sveobuhvatnim strateškim planom. Prema njegovim rečima, snažnija koordinacija između nacionalnih saveta nacionalnih manjina bi omogućila razmenu znanja i veština koje bi znatno unapredile njihovu efikasnost.

Većina saveta nacionalnih manjina ne uključuje u punoj meri zakonske norme koje su predviđene da podržavaju kulturnu autonomiju nacionalnih manjina i nedovoljno angažuju svoje zajednice kada procenjuju na terenu potrebe koje zajednice imaju, rekao je Oricio, navodeći da je to jedan od glavnih zaključaka ovog izveštaja.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 07.02.2020.
Naslov: Redakcija