ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Izmenama ZKP-a mogao bi da se obezbedi efikasan mehanizam kontrole trajanja postupka – uvođenjem obaveznog vremenskog okvira u proaktivnom rukovođenju postupkom. Sudije bi unapred opredelile nekoliko radnih nedelja u kontinuitetu za jedan slučaj i tako u kratkim rokovima rešavale predmete koji su složeni i teški, pa svrha kažnjavanja ne bi izgubila smisao protekom više godina

Viši sud u Beogradu rešava dve trećine sudskih predmeta u Srbiji, nadležan je za dva miliona stanovnika i ima 60.000 predmeta u radu. Predsednik suda Aleksandar Stepanović smatra da pravosuđe mora i pod zaštitnim maskama da nastavi ka ostvarenju ciljeva, a jedan od najvažnijih je zatvaranje Poglavlja 23, koje predstavlja strateški dokument za reformu pravosuđa.

Za zatvaranje Poglavlja 23 pored veće javnosti rada sudova, potrebno je raditi i na jačanju društvene svesti. Uvreženo je mišljenje da su sudovi u funkciji političkih elita, da nisu poslednja odbrambena linija u zaštiti vladavine prava i kontroli ostale dve grane vlasti. Sudovi moraju jasno da pokažu da nisu servis izvršne vlasti, jer bez promene te svesti kod nosilaca pravosudnih i javnih funkcija uopšte, nećemo biti u mogućnosti da zatvorimo poglavlje 23. Sudovi su tu da primenjuju zakone koji moraju biti jednaki za sve, da postupaju nezavisno, bez pritisaka, u cilju zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda. Samo na taj način će se osigurati samostalnost sudske grane vlasti, navodi Stepanović.

On kaže da je izuzetno važno da najviši pravni autoriteti u Srbiji imaju u vidu izveštaj nezavisnih stručnjaka koji je u januaru prosleđen Evropskoj komisiji, a odnosi se na procenu sposobnosti Srbije da se uspešno bori protiv korupcije na visokom nivou, organizovanog kriminala i pranja novca. Ključno je da se postupa po preporukama iz izveštaja u kome je naglašena potreba za većom saradnjom državnih organa u različitim fazama krivičnog postupka. Jedino ako otklonimo ove nedostatke, možemo dostići standarde potrebne za zatvaranje Poglavlja 23.

U godišnjem izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, Viši sud je istaknut kao najbolji primer dobre prakse u kategoriji sudova u izradi Informatora o radu. U cilju potpunog, tačnog i blagovremenog informisanja građana, medija i predstavnika nevladinog sektora, aktivno su učestvovali u realizaciji Komunikacione strategije Visokog saveta sudstva. Unapređenju javnosti rada suda doprinela je i saradnja sa USAID-om na organizaciji obuka. Zahvaljujući donaciji američkog naroda realizovan je i projekat izgradnje info-pulta na ulazu u Palatu pravde, gde će građani posredstvom kratkog videa moći da se upoznaju sa radom suda, a dobijaće i brošure sa jasnim uputstvima.

U saradnji sa misijom EU, Viši sud planira da jača medijaciju kao način mirnog rešavanja spora. Nastojaće da građane informiše da i bez vođenja dugih i skupih sudskih postupaka, uz stručnu podršku licenciranih medijatora, na efikasan način mogu ostvariti svoja prava.

Za smanjenje broja straih predmeta, kako navodi Stepanović, odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019) mogao bi da se obezbedi efikasan mehanizam kontrole trajanja postupka – uvođenjem obaveznog vremenskog okvira u proaktivnom rukovođenju postupkom. Sudije bi unapred opredelile nekoliko radnih nedelja u kontinuitetu za jedan slučaj i tako u kratkim rokovima rešavale predmete koji su složeni i teški, pa svrha kažnjavanja ne bi izgubila smisao protekom više godina, što trenutno nije redak slučaj, pogotovo u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal. Ne sme se zanemariti činjenica da 20 sudija u zgradi u Ustaničkoj ulici ima na raspolaganju svega četiri sudnice, da se radi u dve smene, da je oprema, nakon upotrebe posle 17 godina, prilično uništena.

Jedan od problema su i "glomazne" optužnice koje neretko godinama imaju svoja proširenja. Izmene zakona bi morale da se tiču i rešavanja zloupotrebe procesnih prava učesnika u postupku, u prvom redu prava na odbranu, gde se u pojedinim slučajevima dešava da se pretresi odlažu više desetina puta zaredom.

Vlada je nedavno usvojila Strategiju za razvoj pravosuđa 2020–2025. godine, u kojoj su i predlozi za bolji rad Višeg suda u Beogradu.

Kao član radne grupe za izradu strategije, Stepanović je dostavio predloge za savladavanje rastućeg priliva predmeta i nejednake opterećenosti sudija na teritoriji Beograda, a sve zbog brže i jednake dostupnosti pravde građanima. U poslednjih godinu i po dana realizovano je nekoliko predloga – povećan je broj sudija i rešeno je pitanje prostora, tako što je svaki sudija, preseljenjem u rekonstruisanu Palatu pravde, dobio zasebnu sudnicu, što predstavlja i evropski standard.

Trenutno je prosečna dužina krivičnog postupka svedena na 12 meseci, a u prvostepenoj građanskoj materiji na 18. Ročišta se zakazuju u razmaku od dva do tri meseca, a prethodnih godina taj raspon je bio od šest do osam. I dalje je neravnomerna opterećenost sudija građanskog odeljenja, a razlog tome nalazi se i u isljučivoj nadležnosti ovog suda u pojedinim materijama za teritoriju cele Srbije. Izmenama zakona može se uspostaviti i nadležnost drugih sudova i time delimično prevazići enorman priliv novih predmeta.

U nekim zemljama postoje centralizovani softveri kojima se, nakon popunjavanja prosečnog priliva po sudiji za celu zemlju, predmeti automatski prelivaju na druge sudove istog ranga. Podjednaka opterećenost sudija je izuzetno važna radi jednake dostupnosti pravde svim građanima Srbije, kao i zbog vrednovanja sudija prilikom napredovanja u karijeri. Ovo je tehnički moguće i u praksi ostvarivo kada se odlučuje o žalbama bez rasprave. Stepanović naglašava da sudije drugostepenog građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu prosečno imaju u radu 3.192 predmeta, dok njihove kolege u drugim sudovima istog ranga u Srbiji imaju 834. Primera radi, Viši sud u Negotinu ima 277 predmeta u radu po sudiji.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 07.09.2020.
Naslov: Redakcija