KVALITET USLUGA U USTANOVAMA PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE: Trećina građana smatra da su domovi zdravlja neefikasni, te da je usluga koju dobijaju nekvalitetna, a najviše primedbi imaju na čekanje, redove, zakazivanje, lošu opremu i komunikaciju. Najviše su diskriminisani Romi, siromašni građani i nezaposleni i oni najteže dolaze do usluge. U Srbiji se ne prepoznaje da osobe s invaliditetom imaju teškoće u pristupu ustanovama, i to ne prepoznaju ni građani, ni zdravstveni radnici
Trećina građana smatra da su domovi zdravlja u Vojvodini i Srbiji neefikasni i da je usluga koju dobijaju nekvalitetna, a najviše primedbi imaju na čekanje, redove, zakazivanje, lošu opremu i komunikaciju, pokazalo je istraživanje o zadovoljstvu kvalitetom usluga u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.
Istraživanje su sproveli Evropski pokret u Srbiji i Centar za evropske politike, a rezultati su predstavljeni na okruglom stolu u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.
Katarina Tadić iz Centra za evropske politike ukazala je da je istraživanje među pacijentima rađeno od 6. do 29. decembra prošle godine, a učestvovalo je 1.200 nasumično pozvanih građana iz cele zemlje, osim s Kosova. Istraživanje je obuhvatilo i zdravstvene radnike, a pitanja su se odnosila na efikasnost i kvalitet usluga, očekivanja i zadovoljstvo, prisustvo zloupotreba, prisustvo diskriminacije i informisanost. Prema njenim rečima, građani su najviše nezadovoljni procedurom, a naročito mladi.
"Kada je reč o zloupotrebama i korupciji, skoro 80 odsto ispitanika reklo je da koristi privatna poznanstva kako bi dobili uslugu. Najviše su diskriminisani Romi, siromašni građani i nezaposleni i oni najteže dolaze do usluge. U Srbiji se ne prepoznaje da osobe s invaliditetom imaju teškoće u pristupu ustanovama, i to ne prepoznaju ni građani, ni zdravstveni radnici", podaci su koje je iznela Katarina Tadić.
Svega dva odsto medicinara potvrdilo je da postoji korupcija, za razliku od anketiranih građana kojih je više od 30 odsto reklo da ima korupcije u zdravstvu.
Oko 80 odsto ispitanika je neinformisano ili je malo informisano, a više od polovine njih ne zna kome mogu da se obrate ukoliko su im prekršena neka prava.
Ispitivanje među zdravstvenim radnicima urađeno je u februaru i u njemu je učestvovalo 50 lekara i 51 medicinski radnik. Oni smatraju da je zdravstvo efikasno, a skoro 90 odsto i da je kvalitetno.
"Problem je nedovoljno doktora i drugog medicinskog osoblja, nedovoljno opreme, loše zakazivanje, loši uslovi rada i niske plate. Naveli su da su nezadovoljni promenama zdravstvenih knjižica i više od 50 odsto njih ne vidi prednost zamene, a više od 40 odsto smatra da zamena nije ni potrebna", ukazala je Tadić i dodala kako je više od 80 odsto zdravstvenih radnika navelo da nije potrebno plaćanje i donošenje poklona, kao i da 50 odsto građana koristi poznanstva za dolazak kod lekara.
Pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović rekao je da je u toku istraživanje o mogućnostima obavljanja specijalističkih pregleda i dijagnostike, jer se najveći broj pritužbi koje dobija Ombudsman odnosi na nemogućnost zakazivanja.
"Potrebno je da se mapira problem i da se zajedno uključimo u njegovo rešavanje. Građani ne koriste prava koja imaju i ne obraćaju se zaštitniku, ne uzimaju potvrde od ustanova kada ne mogu da im zakažu pregled u roku od 30 dana. Treba da se promeni ugao posmatranja i da se uključi i privatna praksa, ali u skladu sa zakonom. Oni su delimično i inicirali ovo istraživanje, jer im se manje od jedan odsto građana obraća s potvrdom da ne mogu da obave pregled", ukazao je Pavlović i dodao kako kroz istraživanje treba da se vidi kako da dođu do usluge najugroženije kategorije, među kojima su stari i osobe s invaliditetom.
Član Gradskog veća Novog Sada zadužen za zdravstvo profesor dr Zoltan Horvat smatra da promena zdravstvenih knjižica nije donela ništa, jer mnoge ustanove nemaju čitače i kaže da je za svakog pacijenta potrebno ponovno unošenje podataka i 16, 17 klikova.
"Jedino što je doneo IZIS (Integrisani zdravstveni informacioni sistem) jeste da se vidi da li je pacijent ušao na vreme i koliko ko radi. U Domu zdravlja "Novi Sad" urađena je digitalizacija rendgen aparata, više nema filmova i razvijača i pacijenti snimak dobijaju na ce-deu. Ali, kada ga donesu u Klinički centar Vojvodine, lekari nemaju gde da ga otvore, jer nemaju kompjutere, nema štampača, tonera, papira. Naravno da su onda pacijenti nezadovoljni", ukazao je Horvat i dodao da država ne može da kupi toliko aparata da svi pacijenti odmah budu na redu.
Za razliku od dr Horvata, pomoćnica direktora Doma zdravlja "Novi Sad" dr Ljerka Popov pohvalila je sistem IZIS i smatra da je on doneo red u zdravstveni sistem. Istakla je da je problem što zdravstveno osiguranje nema definisan paket usluga. Navela je da dnevno kroz ovu ustanovu prođe 1.000 pacijenata i napomenula da se rok od 30 dana za zakazivanje specijalističkih pregleda odnosi samo na prvi pregled, a ne i na kontrolne preglede.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Petrović, 07.07.2017Naslov: Redakcija