PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, br. 44/21, 129/21 i 138/22), u članu 1. stav 1. posle reči: “odnosno između subjekta javnog i subjekta privatnog sektora” dodaju se zapeta i reči: “elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost”, a posle reči: “elektronsko fakturisanje” dodaju se reči: “i elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost”.

Član 2.

U članu 2. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

“5a) “elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost” je prikaz podataka o obračunu poreza na dodatu vrednost, prethodnom porezu i korekcijama obračuna poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza, u smislu ovog zakona;”.

U tački 8) posle reči: “čuvanje elektronskih faktura” dodaju se zapeta i reči: “uključujući i sve pripadajuće nadogradnje”.

Član 3.

U članu 3. stav 1. tačka 2) posle reči: “ka subjektu javnog sektora” dodaju se reči: “na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi”.

U tački 4) posle reči: “zahteve za isplatu” dodaju se reči: “na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi”.

U stavu 2. tačka 6) posle reči: “budžetski sistem” dodaju se zapeta i reči: “osim transakcije na osnovu koje postoji obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost”.

Član 4.

Naziv člana 4. i član 4. menjaju se i glase:

“Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost

Član 4.

Obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura ima poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, kao i lice koje nije obveznik poreza na dodatu vrednost - subjekt javnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura, osim:

1)         obveznika poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet dobara i usluga, uključujući i primljeni avans za taj promet, za koji je izdata elektronska faktura sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa ovim zakonom, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u elektronskoj fakturi za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi elektronska faktura;

2)         obveznika poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, za koji je izdat fiskalni račun sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u fiskalnom računu za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi fiskalni račun;

3)         poreskog dužnika za uvoz dobara.

Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost vrši se zbirno, za sve obaveze, iskazivanjem podataka o osnovici i obračunatom porezu na dodatu vrednost, posebno po poreskim stopama, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost vrši se pojedinačno, po svakoj obavezi, iskazivanjem podatka o osnovici, poreskoj stopi i obračunatom porezu na dodatu vrednost, i to za:

1)         promet dobara i usluga, uključujući i dati avans, za koji je primalac dobara i usluga poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;

2)         promet dobara i usluga koji se vrši uz naknadu obvezniku poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i obvezniku poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, uključujući i primljeni avans, za koji je isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Ako je za transakcije za koje ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa ovim zakonom izdata elektronska faktura sa iskazanim porezom na dodatu vrednost, ne postoji obaveza evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost.

Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura vrši se za poreski period, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, u roku od deset dana po isteku poreskog perioda.

Ako od isteka roka iz stava 5. ovog člana dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, lice iz stava 1. ovog člana koriguje elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene.

Obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u ime lica iz stava 1. ovog člana može se ugovorom preneti informacionom posredniku.

Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način i postupak elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost i korekcije obračuna poreza na dodatu vrednost.”

Član 5.

Posle člana 4. dodaju se naziv člana 4a i član 4a, koji glase:

“Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza

Član 4a

Obavezu elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost obračunatog u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćenog pri uvozu dobara (u daljem tekstu: elektronsko evidentiranje prethodnog poreza) ima obveznik poreza na dodatu vrednost.

Obveznik poreza na dodatu vrednost vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, nezavisno od toga da li može u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza koji se evidentira.

Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši se za poreski period, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, u roku od deset dana po isteku poreskog perioda.

Ako od isteka roka iz stava 3. ovog člana dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, obveznik poreza na dodatu vrednost iz stava 1. ovog člana koriguje elektronsko evidentiranje prethodnog poreza u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene.

Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način i postupak elektronskog evidentiranja prethodnog poreza i korekcije prethodnog poreza.”

Član 6.

U članu 5. stav 1. posle reči: “subjekt privatnog sektora” dodaju se zapeta i reči: “kao i lica na koja se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora”, a reči: “u skladu sa čl. 3. i 4. ovog zakona” brišu se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Subjekt javnog sektora i subjekt privatnog sektora, kao i lica na koja se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora registruju se za pristup sistemu elektronskih faktura.”

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, posle reči: “čuvanje elektronskih faktura” dodaju se zapeta i reči: “kao i za elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost”.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6, menja se i glasi:

“Subjekt privatnog sektora pristupa i koristi sistem elektronskih faktura za elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, neposredno ili preko informacionog posrednika, odnosno za elektronsko evidentiranje prethodnog poreza.”

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: “stava 6.” zamenjuju se rečima: “stava 7.”.

Dosadašnji st. 8. i 9. postaju st. 9. i 10.

Dosadašnji stav 10, koji postaje stav 11, menja se i glasi:

“Korisnik sistema elektronskih faktura može biti izbrisan sa liste korisnika sistema elektronskih faktura iz stava 10. ovog člana ako su ispunjeni uslovi za brisanje sa liste korisnika sistema elektronskih faktura.”

Dodaje se stav 12, koji glasi:

“Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način i postupak registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, način pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura, korišćenje podataka dostupnih u sistemu elektronskih faktura, sadržina liste korisnika sistema elektronskih faktura, uslovi za brisanje sa liste korisnika sistema elektronskih faktura, kao i način i postupak brisanja sa liste korisnika sistema elektronskih faktura.”

Član 7.

U članu 7. stav 1. tačka 4) briše se.

Posle tačke 12) dodaje se tačka 12a), koja glasi:

“12a) poresku kategoriju;”.

Član 8.

U članu 9. stav 5. briše se.

Član 9.

U članu 18. stav 1. tačka 1a) reči: “član 4. st. 1, 2, 3, 4. i 7.” zamenjuju se rečima: “član 4. st. 1, 2, 3, 5. i 6. i član 4a st. 2, 3. i 4”.

Posle tačke 1a) dodaje se tačka 1b), koja glasi:

“1b) ne koristi sistem elektronskih faktura u skladu sa ovim zakonom (član 5. stav 1);”.

U tački 2) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom.

Tačka 3) briše se.

U stavu 3. reči: “odnosno javnog preduzeća” zamenjuju se rečima: “subjekta javnog sektora, odnosno lica na koje se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora”.

Član 10.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim podzakonskog akta kojim se bliže uređuju način i postupak elektronskog evidentiranja prethodnog poreza i korekcije prethodnog poreza, koji će se doneti u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 11.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. januara 2024. godine, osim odredaba člana 5. st. 1-4. ovog zakona koje će se primenjivati za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. avgusta 2024. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Najznačajniji razlog za donošenje ovog zakona je nastavak razvoja sistema elektronskih faktura, uzimajući u obzir da se sprovode aktivnosti u cilju ostvarivanja tehničkih preduslova da se, korišćenjem sistema elektronskih faktura, omogući preuzimanje podataka koji su od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost. Naime, u prethodnom periodu, sistem elektronskih faktura nadograđen je funkcionalnostima neophodnim za integraciju sa informacionim sistemom Uprave carina i sa Sistemom za upravljanje fiskalizacijom, što pruža mogućnost za unapređenje sistema elektronskih faktura uvođenjem elektronskog evidentiranja prethodnog poreza. S obzirom na to da se u sistemu elektronskih faktura već vrši evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, uvođenjem obaveze evidentiranja prethodnog poreza stvaraju se uslovi da se na osnovu podataka kojima raspolaže sistem elektronskih faktura omogući kreiranje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost. S tim u vezi, predlažu se i dopune odredaba o predmetu Zakona o elektronskom fakturisanju (u daljem tekstu: Zakon), proširenje značenja pojma sistema elektronskih faktura, uzimajući u obzir pomenuti planirani razvoj, kao i značenju pojmova uvođenjem definicije elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost.

Razrada odredaba o elektronskom evidentiranju obračuna poreza na dodatu vrednost predlaže se, pre svega, izmenama i dopunama člana 4. Zakona, uz napomenu da je većina postojećih rešenja ostala nepromenjena (npr. pojedinačno i zbirno evidentiranje, situacije kada se vrši pojedinačno evidentiranje, nepostojanje obaveze evidentiranja ako je izdata elektronska faktura i dr.). U vezi sa navedenim, predloženo je preciziranje odredaba koje se odnose na izuzetke od obaveze evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u smislu da ovu obavezu nema obveznik poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet dobara i usluga, uključujući i primljeni avans za taj promet, za koji je izdata elektronska faktura sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa ovim zakonom, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u elektronskoj fakturi za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi elektronska faktura; obveznik poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, za koji je izdat fiskalni račun sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u fiskalnom računu za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi fiskalni račun; kao i poreski dužnik za uvoz dobara. Predlaže se da se elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost vrši u roku od deset dana po isteku poreskog perioda, s ciljem da se omogući blagovremeno preuzimanje podataka iz sistema elektronskih faktura koji su od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost koja se podnosi u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda. Pored toga, ako od isteka navedenog roka dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, predloženo je korigovanje elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene, kako bi svi iskazani podaci bili tačni.

Dodavanjem novog člana 4a predlaže se uvođenje obaveze elektronskog evidentiranja prethodnog poreza (porez na dodatu vrednost obračunat u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćen pri uvozu dobara), nezavisno od toga da li obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza koji se evidentira. Rok za izvršenje navedene obaveze je deset dana po isteku poreskog perioda. Predloženi rok ima za cilj omogućavanje blagovremenog preuzimanja podataka iz sistema elektronskih faktura koji su od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost koja se podnosi u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda. Pored toga, ako od isteka navedenog roka dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, predloženo je korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog poreza u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene, kako bi svi iskazani podaci bili tačni.

Pored toga, u cilju obezbeđivanja nesmetane primene Zakona predloženim izmenama i dopunama vrši se preciziranje odredaba kojima se uređuje krug subjekata koji su u obavezi da koriste sistem elektronskih faktura (preciziranje da se propisana obaveza odnosi i na lica na koja se shodno primenjuju odredbe Zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora), uz neophodna prilagođavanja kaznenih odredaba, dopuna odredaba o obavezi izdavanja elektronske fakture po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora, kojom se ova obaveza zapravo precizira na one zahteve za isplatu na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi, kao i izmena odredbe o izuzetku od obaveze izdavanja elektronske fakture za transakciju po osnovu koje se plaća naknada koja predstavlja javni prihod u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem - izuzetak neće moći da se primeni na transakciju na osnovu koje postoji obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

U cilju otklanjanja eventualnih nedoumica u praksi, predlažu se izmene koje se odnose na uobičajenu sadržinu elektronske fakture u smislu da elektronska faktura uobičajeno sadrži podatak o poreskoj kategoriji, a da podatak o poslovnom računu primaoca elektronske fakture ne predstavlja podatak koji elektronska faktura uobičajeno sadrži, kao i dopuna da korisnik sistema elektronskih faktura može biti izbrisan sa liste korisnika sistema elektronskih faktura (ako prestanu da postoje uslovi da subjekt koristi sistem elektronskih faktura).

Predlozi izmena i dopuna člana 18. Zakona, kojim se uređuju kaznene odredbe, u direktnoj su vezi sa opisanim predlozima koji se tiču obaveze elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost i obaveznog korišćenja sistema elektronskih faktura. Predlaže se uvođenje prekršaja za nekorišćenje sistema elektronskih faktura od strane subjekta čija je dužnost, u skladu sa Zakonom, da sistem koristi, kao i prekršajna odgovornost odgovornog lica pravnog lica - subjekta privatnog sektora, subjekta javnog sektora, odnosno lica na koje se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora, dakle ne samo odgovornog lica u subjektu privatnog sektora ili javnom preduzeću.

Pored svega navedenog, predlaže se i preciznije formulisanje odredaba kojima se određuje obim podzakonskog propisa za čije se donošenje ovlašćuje ministar nadležan za poslove finansija, a koji se donose u svrhu sprovođenja Zakona.

III.        OBRAZLOŽENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona propisuje se dopuna predmeta Zakona kojom se precizira da se predmet zakona odnosi i na elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost.

U članu 2. Predloga zakona vrše se dopune određivanjem pojma elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost i preciziranjem da pojam sistema elektronskih faktura obuhvata i sve pripadajuće nadogradnje.

Članom 3. Predloga zakona precizira se da se elektronske fakture - zahtevi za isplatu ka subjektima javnog sektora odnose na zahteve za isplatu na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi. Pored toga, preciziran je izuzetak od obaveze izdavanja elektronske fakture koji se odnosi na transakciju po osnovu koje se plaća naknada koja predstavlja javni prihod u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, tako da izuzetak ne obuhvata transakciju na osnovu koje postoji obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Članom 4. Predloga zakona vrši se izmena naziva i člana 4. Zakona, kojim se uređuje elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, uz napomenu da je većina postojećih rešenja ostala nepromenjena (npr. pojedinačno i zbirno evidentiranje, situacije kada se vrši pojedinačno evidentiranje, nepostojanje obaveze evidentiranja ako je izdata elektronska faktura i dr.). U vezi sa navedenim, predloženo je preciziranje odredaba koje se odnose na izuzetke od obaveze evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u smislu da ovu obavezu nema obveznik poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet dobara i usluga, uključujući i primljeni avans za taj promet, za koji je izdata elektronska faktura sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa ovim zakonom, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u elektronskoj fakturi za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi elektronska faktura; obveznik poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, za koji je izdat fiskalni račun sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u fiskalnom računu za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi fiskalni račun; kao i poreski dužnik za uvoz dobara. Predlaže se da se elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost vrši u roku od deset dana po isteku poreskog perioda, s ciljem da se omogući blagovremeno preuzimanje podataka iz sistema elektronskih faktura koji su od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost koja se podnosi u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda. Pored toga, ako od isteka navedenog roka dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, predloženo je korigovanje elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene, kako bi svi iskazani podaci bili tačni.

Članom 5. Predloga zakona dodaju se naziv i član 4a, koji se odnose na obavezu elektronskog evidentiranja prethodnog poreza (porez na dodatu vrednost obračunat u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćen pri uvozu dobara), nezavisno od toga da li obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza koji se evidentira. Rok za izvršenje navedene obaveze je deset dana po isteku poreskog perioda. Predloženi rok ima za cilj omogućavanje blagovremenog preuzimanja podataka iz sistema elektronskih faktura koji su od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost koja se podnosi u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda. Pored toga, ako od isteka navedenog roka dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, predloženo je korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog poreza u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene, kako bi svi iskazani podaci bili tačni.

U članu 6. Predloga zakona precizira se da se obaveza korišćenja sistema elektronskih faktura odnosi i na lica na koja se shodno primenjuju odredbe zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora, uz odredbe o registraciji subjekata, kao i korišćenju sistema elektronskih faktura za elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost. Predlaže se i uvođenje mogućnosti brisanja sa liste korisnika sistema elektronskih faktura, kao i da se aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže uredi način i postupak registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, način pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura, korišćenje podataka dostupnih u sistemu elektronskih faktura, sadržina liste korisnika sistema elektronskih faktura, uslovi za brisanje sa liste korisnika sistema elektronskih faktura i način i postupak brisanja sa liste korisnika sistema elektronskih faktura (uz napomenu da je većina ovih ovlašćenja već bila sadržana u drugim odredbama Zakona).

Članom 7. Predloga zakona vrši se brisanje tačke 4) člana 7. stav 1, što znači da podatak o poslovnom računu primaoca elektronske fakture ne predstavlja podatak koji elektronska faktura uobičajeno sadrži i vrši se dopuna dodavanjem tačke 12a) kojom je navedeno da poreska kategorija predstavlja element koji elektronska faktura uobičajeno sadrži.

U članu 8. Predloga zakona vrši se tehnička redakcija u smislu brisanja ovlašćenja ministra nadležnog za poslove finansija koje se odnosi na način i postupak registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, iz razloga što je navedno ovlašćenje sadržano u članu 6. Predloga zakona (koji se odnosi na član 5. Zakona).

Članom 9. Predloga zakona vrši se usklađivanje prekršajnih odredaba sa predloženim izmenama i dopunama.

Članom 10. Predloga zakona predviđeno je da će se podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim podzakonskog akta kojim se bliže uređuju način i postupak elektronskog evidentiranja prethodnog poreza i korekcije prethodnog poreza, koji će se doneti u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 11. Predloga zakona predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a da će se primenjivati od 1. januara 2024. godine, osim odredaba člana 5. st. 1, 2, 3. i 4. ovog zakona koje će se primenjivati za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. avgusta 2024. godine.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA REALIZACIJU ZAKONA

Sredstva za realizaciju ovog zakona obezbeđena su u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Članom 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti? Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Zakon o elektronskom fakturisanju (u daljem tekstu: Zakon) usvojen je 29. aprila 2021. godine i u potpunosti je usklađen sa odredbama Direktive 2014/55/EU (Directive On Electronic Invoicing In Public Procurement). Zakon je predvideo fazno uvođenje obaveza: prvo je, od 1. maja 2022. godine, nastupila obaveza subjekata javnog sektora da primaju i čuvaju elektronske fakture i da izdaju elektronske fakture drugim subjektima javnog sektora, kao i obaveza da subjekti privatnog sektora izdaju elektronske fakture subjektima javnog sektora; od 1. jula 2022. godine nastupila je obaveza da subjekti privatnog sektora primaju i čuvaju elektronske fakture izdate od strane subjekta javnog i privatnog sektora; od 1. januara 2023. godine nastupila je obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora. Važno je napomenuti da je svim korisnicima privatnog i javnog sektora bilo omogućeno korišćenje demo okruženja sistema elektronskih faktura (u daljem tekstu: SEF) sedam meseci pre nastupanja prve zakonske obaveze korišćenja SEF-a, kao i da je korišćenje SEF-a potpuno besplatno.

Zakonom predviđeni podzakonski propisi, kojima se bliže uređuje sprovođenje odredaba Zakona, doneti su blagovremeno i sprovode se u celosti: Uredba o postupku i uslovima za davanje i oduzimanje saglasnosti za obavljanje poslova informacionog posrednika (“Službeni glasnik RS”, br. 69/21 i 132/21), Uredba o uslovima i načinu korišćenja sistema za upravljanje fakturama (“Službeni glasnik RS”, br. 69/21, 132/21 i 46/22), Uredba o uslovima i načinu čuvanja i stavljanja na uvid elektronskih faktura i načinu obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine faktura u papirnom obliku (“Službeni glasnik RS”, br. 69/21, 132/21 i 46/22), kao i Pravilnik o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, broj 47/23) koji je počeo da se primenjuje 1. jula 2023. godine, a kojim su objedinjene i detaljnije uređene odredbe prvobitno sadržane u tri pravilnika, koji su na dan početka primene Pravilnika o elektronskom fakturisanju prestali da važe (Pravilnik o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, načinu pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura i načinu korišćenja podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura, Pravilnik o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja i Pravilnik o načinu postupanja Centralnog informacionog posrednika).

Na dan 27. septembra 2023. godine, u SEF-u je registrovano ukupno 220.461 subjekt, od čega je 10.782 subjekata javnog sektora, a subjekata privatnog sektora 209.679.

Ukupno je preko SEF-a izdato 93.031.454 elektronskih faktura, od čega je 9.329.917 izdato subjektima javnog sektora (od strane kako subjekata privatnog sektora, tako i od subjekata javnog sektora), a 83.701.537 subjektima privatnog sektora (od strane kako subjekata privatnog sektora, tako i od subjekata javnog sektora). Ukazujemo i na činjenicu da su svi obveznici poreza na dodatu vrednost registrovani kao korisnici SEF-a (bilo da su subjekti javnog, bilo da su subjekti privatnog sektora).

2) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Izmene i dopune Zakona ne predlažu se iz razloga otklanjanja problema, već zbog potrebe da se nastavi sa razvojem SEF-a, uzimajući u obzir da se sprovode aktivnosti u cilju ostvarivanja tehničkih preduslova da se, korišćenjem SEF-a, omogući preuzimanje podataka koji su od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost.

3) Koja promena se predlaže?

a) Razrada odredaba o elektronskom evidentiranju obračuna poreza na dodatu vrednost predlaže se, pre svega, izmenama i dopunama člana 4. Zakona, uz napomenu da je većina postojećih rešenja ostala nepromenjena (npr. pojedinačno i zbirno evidentiranje, situacije kada se vrši pojedinačno evidentiranje, nepostojanje obaveze evidentiranja ako je izdata elektronska faktura i dr.). S tim u vezi, predloženo je preciziranje odredaba koje se odnose na izuzetke od obaveze evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u smislu da ovu obavezu nema obveznik poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet dobara i usluga, uključujući i primljeni avans za taj promet, za koji je izdata elektronska faktura sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa ovim zakonom, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u elektronskoj fakturi za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi elektronska faktura; obveznik poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, za koji je izdat fiskalni račun sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u fiskalnom računu za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi fiskalni račun; kao i poreski dužnik za uvoz dobara.

Predlaže se da se elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost vrši u roku od deset dana po isteku poreskog perioda, s ciljem da se omogući blagovremeno preuzimanje podataka iz sistema elektronskih faktura koji su od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost koja se podnosi u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda. Pored toga, ako od isteka navedenog roka dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, predloženo je korigovanje elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene, kako bi svi iskazani podaci bili tačni.

b) Dodavanjem novog člana 4a predlaže se uvođenje obaveze elektronskog evidentiranja prethodnog poreza (porez na dodatu vrednost obračunat u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćen pri uvozu dobara), nezavisno od toga da li obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza koji se evidentira. Rok za izvršenje navedene obaveze je deset dana po isteku poreskog perioda. Predloženi rok ima za cilj omogućavanje blagovremenog preuzimanja podataka iz sistema elektronskih faktura koji su od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost koja se podnosi u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda. Pored toga, ako od isteka navedenog roka dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, predloženo je korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog poreza u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene, kako bi svi iskazani podaci bili tačni.

4) Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Sve predložene promene, u obimu u kojem su predložene, neophodne su iz razloga unapređenja SEF-a koji treba da omogući preuzimanje podataka od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost, što treba da dovede do smanjenja sive ekonomije i poreskog jaza.

5) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložene promene uticaće na sve obveznike poreza na dodatu vrednost, kao i na sve poreske dužnike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. Pored toga, predložene promene uticaće i na rad Ministarstva finansija u čijoj je nadležnosti, u skladu sa Zakonom, nadzor nad primenom tog zakona.

6) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

SEF se u Republici Srbiji razvija tempom bržim od razvoja u državama Evropske unije, čiju dobru praksu inače Republika Srbija sledi. Posledično, omogućavanje preuzimanja podataka od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost iz SEF-a u ovom trenutku nema uporedivo rešenje koje bi bilo preuzeto iz drugih zakona relevantnih država.

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Predmetna promena ima za cilj da stvori uslove za preuzimanje podataka od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost iz SEF-a. Naime, uvođenjem evidentiranja prethodnog poreza, uz već postojeće evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, omogućiće se kreiranje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost. S tim u vezi, predlaže se da se obaveze koje se odnose na početak evidentiranja prethodnog poreza primene za poreske periode koji počinju posle 31. avgusta 2024. godine.

2) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Ciljevi nisu predmet važećih dokumenata javnih politika.

3) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

S obzirom na predloženo rešenje - da se obaveze koje se odnose na početak evidentiranja prethodnog poreza primene za poreske periode koji počinju posle 31. avgusta 2024. godine, početnu tačku ostvarivanja posebnog cilja predstavlja ispunjavanje obaveze evidentiranja prethodnog poreza od strane obveznika poreza na dodatu vrednost za koje je poreski period kalendarski mesec za poreski period septembar 2024. godine, što znači do 10. oktobra 2024. godine. Obveznici poreza na dodatu vrednost za koje je poreski period kalendarsko tromesečje počeće da ispunjavaju obavezu elektronskog evidentiranja prethodnog poreza za kalendarsko tromesečje oktobar - decembar 2024. godine, što znači do 10. januara 2025. godine.

Izvor provere ispunjenosti cilja je elektronsko evidentiranje prethodnog poreza u SEF-u.

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Imajući u vidu cilj ovog zakona, propisana rešenja u srednjem i dugom roku mogu imati pozitivne efekte na javne prihode, dok se ne predviđa uticaj na javne rashode.

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Imajući u vidu da će SEF preuzimati određene podatke iz sistema Uprave carina i Sistema za upravljanje fiskalizacijom, postoji mogućnost za minimalnim dodatnim radnim angažovanjem lica za potrebe unosa podataka koji neće biti preuzeti iz navedenih sistema. S druge strane, kako predložena rešenja treba da dovedu do omogućavanja kreiranja preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost u narednom periodu, očekivano je da će obveznicima poreza na dodatu vrednost biti olakšano iskazivanje podataka u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost.

 Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1) Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Izabranom opcijom ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene, postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije.

2) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Izabrana opcija nema neposredan uticaj na vladavinu prava i bezbednost.

3) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Dodatne mere koje je potrebno sprovesti odnose se na intervencije u podzakonskom aktu, unapređenju SEF-a i usklađivanju internog tehničkog uputstva za korišćenje SEF-a. Bliže uređenje načina i postupka elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost i korekcije obračuna poreza na dodatu vrednost, kao i načina i postupka elektronskog evidentiranja prethodnog poreza i korekcije prethodnog poreza biće sprovedeno donošenjem Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o elektronskom fakturisanju, pri čemu je planirani rok za ovu aktivnost 31. decembar 2023. godine.

Pored toga, potrebno je izvršiti i dodatno unapređenje SEF-a koje treba da bude realizovano u okviru planiranog projekta “Nadogradnja sistema E-faktura funkcionalnostima potrebnim za poluautomatsko prikupljanje podataka za elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost”, koji kroz postupak javne nabavke sprovodi Ministarstvo finansija. Paralelno sa intervencijama na nadogradnji SEF-a biće ažurirano interno tehničko uputstvo za korišćenje SEF-a koje sadrži detaljna objašnjenja za rad u sistemu, koje će biti objavljeno od strane Ministarstva finansija.

Ključna pitanja za analizu rizika

1) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Obezbeđena su potrebna finansijska sredstva za sprovođenje javne nabavke i procenjeno je da je vremenski period za njenu realizaciju dovoljan.

2) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Ne postoje rizici za sprovođenje izabrane opcije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 06.10.2023.