PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA: Cilj je da se kroz proširenje nadležnosti individualnih i kolektivnih radnih sporova, uvođenje mogućnosti zaključenja sporazuma u individualnim sporovima, produženje rokova i praćenje rezultata rada kroz statističku obradu podataka o vrsti i načinu okončanja spora, dodatno afirmiše ovaj način rešavanja spora

Oblast mirnog rešavanja radnih sporova uređena je Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 104/2009 - dalje: Zakon).

Višegodišnja primena Zakona ukazala je na mnoge probleme u praksi, zbog kojih treba unaprediti oblast mirnog rešavanja radnih sporova i dodatno afirmisati rad Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je da se kroz proširenje nadležnosti individualnih i kolektivnih radnih sporova, uvođenje mogućnosti zaključenja sporazuma u individualnim sporovima, produženje rokova i praćenje rezultata rada kroz statističku obradu podataka o vrsti i načinu okončanja spora, dodatno afirmiše ovaj način rešavanja spora.

Unapređenje zakonodavnog okvira treba da doprinese podsticanju poslodavaca i zaposlenih da međusobne sporove rešavaju mirnim putem posredstvom miritelja i arbitara pred Republičkom agencijom, kako bi se što više rasteretili sudovi i stranama u sporu smanjili troškovi.

Odredbe o kolektivnim radnim sporovima neophodno je uskladiti sa praksom i potrebama tako što će se proširiti definicija kolektivnih radnih sporova koji mogu da se rešavaju mirnim putem. S tim u vezi sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca i utvrđivanje minimuma procesa rada smatraće se kolektivnim radnim sporom. Potrebno je dodatno pojasniti neprecizne odredbe oko kolektivnih sporova koji se odnose na primenu kolektivnih ugovora. Neophodno je dopuniti odredbe koje se odnose na strane u kolektivnom sporu, jer postojeći Zakon pod stranom u kolektivnom sporu smatra učesnike kolektivnog ugovora, odnosno poslodavca, sindikat, zaposlenog ili predstavnika zaposlenih - u odnosu na primenu kolektivnog ugovora ili opšteg akta i ostvarivanje kolektivnog prava, u skladu sa zakonom. Međutim, u praksi se kao strane javljaju štrajkački odbor i osnivač za javna preduzeća i javne službe.

Potrebno je uskladiti odredbe o individualnim radnim sporovima koji se rešavaju mirnim putem sa praksom i potrebama tako što će se proširiti nadležnost sa isplate minimalnih zarada na isplate zarade odnosno plate, naknade zarade odnosno plate bez obzira na visinu, kao i na isplatu drugih primanja u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

Takođe, potrebno je dopuniti i pojasniti osnovna načela mirnog rešavanja radnih sporova, tako što će se u Zakonu jasno definisati nezavisnost i nepristrasnost miritelja i arbitara u toku postupka mirnog rešavanja radnog spora.

Delokrug Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova je potrebno precizirati i proširiti u skladu sa stečenim iskustvom i novom praksom i dopuniti sa nadležnošću organizovanja obuka za miritelje i arbitre. Takođe u praksi se javlja problem legitimisanja miritelja i arbitara zbog nepostojanja jasnog pravnog osnova da im se izdaju službene legitimacije, te je potrebno u zakonu dati pravni osnov za to.

Što se tiče samog postupka, rok koji druga strana u sporu ima da se izjasni na predlog o mirnom rešavanju radnih sporova od tri dana u praksi se pokazao previše kratak, te je taj rok bilo potrebno produžiti.

Takođe, ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja odnosno arbitra u zakonu nije propisano na koji način i kojim aktom ga direktor određuje, te je neophodno to pojasniti i dati jasan pravni osnov.

Važeći Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova je neprecizan u pogledu preventivne uloge miritelja radi sprečavanja nastanka spora, pa je potrebno definisati i precizirati zakonske odredbe u tom pogledu kako bi se posebna pažnja poklonila preventivnoj ulozi miritelja radi sprečavanja nastanka spora prilikom kolektivnog pregovaranja.

Zakon nije dovoljno jasan u pogledu roka za podnošenje predloga u delatnostima od opšteg interesa i gde postoji obaveza obezbeđivanja minimum procesa rada gde je propisan rok od tri dana, što stvara probleme jer u rok ulaze i neradni dani, te je to potrebno izmeniti.

Zakon je nedovoljno precizan u pogledu postupka mirenja te je neophodno precizirati i pojasniti sam postupak mirenja, kako rokove, tako i način na koji miritelj može da da preporuku o mirnom rešavanju radnog spora. Važeći Zakon propisuje da ako strane u sporu prihvate preporuku, zaključuju sporazum o razrešenju spora, a ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. Ukoliko predmet spora nije kolektivni ugovor, onda sporazum ima snagu izvršne isprave. Ove odredbe stvaraju mnogo problema u primeni, te ih je potrebno izmeniti. Važećim Zakonom je propisan rok za okončanje kolektivnog radnog spora od 30 dana od dana otvaranja rasprave. Međutim, u praksi je često taj rok kratak, te predstavlja ograničenje u postupku mirnog rešavanja spora. Bilo je potrebno produžiti ovaj rok, a da se ne ugrozi efikasnost postupka.

Po pitanju arbitraže u Zakonu nisu dati dovoljno jasno rokovi u pogledu zakazivanja prve rasprave te je i to potrebno precizirati. Takođe, u postojećem Zakonu održavanje rasprava u svim sporovima je javno, a s obzirom da sporovi povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu često sadrže osetljive podatke bilo je potrebno da se u ovim sporovima isključi javnost.

Imajući u vidu da je osetno proširena nadležnost u individulnim sporovima bilo je potreno uvesti mogućnost angažovanja veštaka, a da to ne povećava troškove postupka.

Praksa je pokazala vezano za okončanje postupka pred arbitrom da je bilo potrebno omogućiti da se postupak pred arbitrom okonča sporazumom strana u sporu, ili u slučaju kada arbitrar proceni da je postupak nemoguć, da okonča postupak.

Takođe, kod sporova koji se odnose na zlostavljanje i diskriminaciju na radu bilo je potrebno pronaći takvo rešenje koje bi kod ovih sporova zadržalo duh mirnog rešavanja radnog spora, a koje bi zadovoljilo sve strane u sporu.

Prilikom izbora miritelja i arbitara bilo je potrebno uskladiti uslove u pogledu stručne spreme sa posebnim zakonima koji regulišu ovu oblast. Takođe je potrebno produžiti rok od 15 dana za izbor miritelja i arbitara, a koji je propisan važećim Zakonom. Ovo iz razloga usaglašavanja sa posebnim propisima koji se odnose na obavezu organa da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, te da ih pribavlja i obrađuje.

U cilju normiranja poželjnog ponašanja miritelja i arbitara bilo je potrebno stvoriti pravni osnov za donošenje etičkog kodeksa.

Zbog svega navedenog, neophodno je proširiti nadležnosti za rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova kako bi se veći broj sporova mogao rešavati mirnim putem i time rasteretili sudovi.         

Cilj Predloga zakona je pre svega dalje unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti što podrazumeva:

• stvaranje zakonodavnog okvira u kome će se pojačati uloga Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova kako bi se što više individualnih i kolektivnih radnih sporova rešilo na miran i efikasan način;
• smanjenje broja radnih sporova koji se vode pred sudovima i njihovo rasterećenje;
• unapređenje socijalnog dijaloga;
• ušteda sredstava koja se finansiraju iz budžeta;
• unapređenje uslova za rad miritelja i arbitara;
• unapređenje rada i postignutih rezultata miritelja i arbitara;
• komunikacija sa socijalnim partnerima, saradnja sa sindikalnim organizacijama i udruženjima poslodavaca;
• uspostavljanje mehanizama za izveštavanje o ishodima postupaka izvršenja konačnih rešenja miritelja i arbitara.                                

 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova odnosi se na sve poslodavce i zaposlene, Takođe, odnosi se i na sindikate ovlašćene predstavnike zaposlenih, štrajkački odbor, osnivače za javna preduzeća i javne službe.

U smislu važećeg Zakona, pod individualnim radnim sporom podrazumevaju sporovi između poslodavca i zaposlenih povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu, otkaza ugovora o radu i ugovaranja i isplate minimalne zarade, sporovi povodom pojedinačnih prava utvrđenih kolektivnim ugovorom, drugim opštim aktom ili ugovorom o radu - naknada troškova za ishranu u toku rada, naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, isplata jubilarne nagrade, isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Pod kolektivnim sporovima podrazumevaju sporovi između učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora u skladu sa zakonom, odnosno poslodavac, sindikat, zaposleni ili predstavnik zaposlenih - u odnosu na primenu kolektivnog ugovora ili opšteg akta i ostvarivanje kolektivnog prava, očigledno je da je znatno veći broj individualnih i kolektivnih radnih sporova koji se javljaju u praksi i na koje će uticati rešenja zakonu.

Najčešći korisnici usluga Agencije su poslodavci i sindikati iz realnog sektora kao i javnih preduzeća. Učesnici u sporovima pred Agencijom su predstavnici reprezentativnih sindikata kako na republičkom nivou tako i na nivou grane, grupe, podgrupe i delatnosti. Pored toga, zakonska rešenja će biti i od značaja i za Uniju poslodavaca Srbije i njeno članstvo, kao i druga udruženja poslodavaca u skladu sa zakonom.

Predložena rešenja će doprineti bržem i jednostavnijem pristupu rešavanju kolektivnih radnih sporova za sindikate i poslodavačka udruženja, kao i individulanih sporova za sve zaposlene u Republici Srbiji koji će imati unapređen alternativni institucionalni okvir za rešavanje radnih sporova. Takođe, navedene izmene u pogledu proširivanja nadležnosti kod kolektivnih i individualnih radnih sporova će omogućiti veći broj postupaka i dodatno rasterećenje sudova.

Posebno je važno napomenuti da kroz preciznije određenje rokova i pravila postupka i miritelji i abitri će imati koristi i predložena rešenja će doprineti njihovom efikasnijem radu u realnom vremenskom okviru.

Efekti predloženih rešenja na subjekte regulacije, za sindikate i poslodavce, će posebno doći do izražaja u pogledu sporova povodom ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca kao i sporova povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom.

Izvor: Iz Obrazloženja Predloga zakona, 08.01.2017.