Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RAZMATRA SE MOGUĆNOST USVAJANJA ZAKONA O NEBANKARSKIM FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA I O ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA: Zagovornici propisa koji bi omogućili rad ovih finansijskih institucija tvrde da bi one smanjile troškove zaduživanja


Nema razloga da Srbija ne donese Zakon o nebankarskim finansijskim institucijama i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, stav je koji su nedavno, po ko zna koji put od 2013. godine, ponovili predstavnici Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencija za međunarodni razvoj (USAID). Kako tvrde, omogućavanjem rada investicionih fondova, kao što su fondovi preduzetničkog kapitala i kreditne unije, za četiri godine u našu privredu bi se plasiralo oko 870 miliona evra mikrokredita. Tako bi se ubrzao razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća i otvorilo više od 100.000 novih radnih mesta.

Zagovornici propisa koji bi omogućili dolazak nebankarskih finansijskih institucija tvrde da bi njihovim postojanjem naš finansijski sistem postao raznovrsniji i konkurentniji, što bi smanjilo troškove zaduživanja.

Sandra Rodić, ekspert za razvoj finansijskog tržišta USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, napominje da je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj se privreda finansira gotovo isključivo zaduživanjem kod komercijalnih banaka. Banke kod nas čine više od 90 odsto finansijskog sektora, a u zemljama Evropske unije manje od 75 procenata.

Prednost nebankarskih institucija je i u tome što savetuju svoje klijente da na siguran način, stručno i pametno upravljaju pozajmljenim sredstvima – kaže Rodićeva.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da su, posle napretka u uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao pokretače ekonomskog rasta, neophodne i specifične politike, kao što je usvajanje zakona za osnivanje nebankarskih finansijskih institucija, koje postoji u većini evropskih zemalja. Arsić tvrdi da one ne bi ugrozile stabilnost finansijskog sistema, jer posledice njihovog visokog rizika u poslovanju i eventualne gubitke ne bi snosila država, već vlasnici kapitala, a Narodna banka Srbije ima dovoljno zaposlenih da ih efikasno kontroliše.

U predstavljaju rezultata ovogodišnje, sedme po redu "Ankete 1.000 preduzeća", koju je u našoj zemlji USAID sprovodio od 2011. godine, konstatuje se da "izrazito ograničen pristup različitim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji predstavlja jednu od najvećih prepreka rastu domaće ekonomije, da više od dve trećine preduzeća (69 odsto), u 2017. godini nije pozajmljivalo novac za finansiranje razvoja, u poređenju sa 31 odsto u 2011. godini. Ovogodišnja anketa pokazala je da 84 preduzeća finansira svoj rast iz sopstvenih sredstava, a ostali modeli finansiranja gotovo se uopšte ne koriste. Ovo nameće mnoga pitanja, a jedno od njih je – koliko su banke tome doprinele visokim kamatama i maržama.

Aleksandar Gračanac, iz Sektora za preduzetništvo u Privrednoj komori Srbije, podseća da je za period 2015–2020, predviđeno da se unaprede alternativni izvori finansiranja donošenjem zakona o mikrofinansiranju.

Prema rečima Katarine Obradović-Jovanović, pomoćnice ministra u Sektoru za razvoj MMSP Ministarstva privrede, ovaj vladin resor je uradio dosta na stvaranju različitih mogućnosti finansiranja privatnog sektora, a nova zakonska regulativa, koja treba da omogući rad fondova, u nadležnosti je Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija.

Iz Narodne banke je saopšteno da je rešenjem guvernera 22. februara 2016. godine osnovana radna grupa za izradu predloga za unapređenje pravnog okvira u oblasti finansijskih usluga, kojim bi se omogućilo osnivanje i poslovanje nedepozitnih finansijskih institucija (NDFI). Od ključnog je značaja, kažu u NBS, da se uspostave visoki standardi, pre svega da bi se zaštitili korisnici finansijskih usluga, uz primenu direktiva Evropske unije.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Mikavica, 04.11.2017.
Naslov: Redakcija