USTAV RS: Osnova platforme advokature za izmene Ustava

Upravni odbor Advokatske komore Srbije na sednici Održanoj 30.10.2017. godine, na osnovu člana 66 Zakona o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US), člana 9 i 33 Statuta Advokatske komore Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2011, 78/2012 i 86/2013), razmatrajući aktivnosti i učešće advokature u aktivnostima vezanim za izmene Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) , jednoglasno je doneo

ODLUKU

Upravni odbor Advokatske komore Srbije u započetom procesu izmena Ustava, a polazeći od činjenice da je u postojećem pravnom poretku advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, određena kao ustavna kategorija, ocenjuje da je pitanje položaja advokature u Ustavu od najvišeg značaja. Iz činjenice da je uloga advokature određena najvišim pravnim aktom mi crpimo svoju snagu da suvereno nastupamo kao branioci zajamčenih prava naših građana. Duboko svesni ovog načela Upravni odbor Advokatske komore Srbije donesi ovu Odluku kojom se utvrđuju osnove platforme advokature Srbije za koje će se Advokatska komora Srbije zalagati u procesu izmena Ustava:

- Član 67. stav 2. Ustava ("Pravnu pomoć pruža advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom") treba da ostane nepromenjen.

Očuvanjem ove Odredbe Ustav čuva se i samo pravo građana na pravnu pomoć koju pruža advokatura. Kod ocene dostignutog nivoa građanskih prava od suštinskog je značaja način na koji se neko pravo ostvaruje obzirom da Ustav garantuje pravo na pravnu pomoć određenog kvaliteta. Taj kvalitet se ogleda u stručnosti pružalaca pravne pomoći i njihovoj odgovornosti za posledice neodgovarajuće pravne pomoći, bilo da je reč o advokatima čija odgovornost podrazumeva celokupnu privatnu imovinu ili o službama pravne pomoći pri opštinama čija odgovornost podrazumeva celokupnu državnu imovinu. Svako proširenje kruga pružalaca pravne pomoći umanjilo bi dostignuti nivo građanskih prava i predstavljalo bi povredu čl. 20. st. 2. Ustava (dostignut nivo ljudski i manjinskih prava ne može se smanjivati).

U novim ustavnim rešenjima član 67. stav 2. treba da zadrži mesto u delu koji se odnosi na ljudska i manjinska prava i slobode. Mišljenje Venecijanske komisije o ovoj odredbi Ustava navedeno je u tački 40 Mišljenja o Ustavu usvojenom od strane Komisije na 70 plenarnoj sednici u Veneciji 2007. godine. U odnosu na član 67. Ustava mišljenje glasi: "Ova odredba ide dalje od Evropske konvencije o ljudskim pravima, što je veoma pozitivno". Mišljenje o ovoj odredbi je jedino koje u ovoj meri afirmativno podržava ustavno rešenje.

Ustav treba da predviđa novu odredbu koja bi definisala advokaturu na sledeći način: "Advokatura kao deo pravosuđa je samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom".

Ovakva odredba potvrdila bi očiglednu istinu da je advokatura u svakom smislu deo pravosuđa i istakla suštinsku razliku između advokature i usluga na tržištu. Ovo bi za posledicu imalo da u postupku pregovora o pristupanju EU advokatura bude svrstana u Poglavlje 23 gde i pripada (pravosuđe i ljudska prava).

Prema sadašnjoj sistematizaciji Ustava, pravosuđe se nalazi u delu pod naslovom "Uređenje vlasti". Advokatura ne može biti u okviru poglavlja Ustava koje se odnosi na uređenje vlasti, već u okviru posebnog poglavlja Ustava koje će se odnositi na pravosuđe. Uključivanje advokature u pravosuđe je veoma značajno. Vladavinu prava, kao ideal kome se teži, nije moguće ostvariti bez učešća advokature koja kontroliše sudsku vlast, štiti prava građana i čini im prava dostupnim. U postupku preispitivanja zakonitosti sudskih odluka i postupaka mora postojati advokatura kao kontrolni element u službi ostvarivanja i zaštite prava građana. U protivnom, sudski postupci bi se sveli na inkvizicione postupke bez adekvatne Odbrane ili zastupanja. Zbog toga treba uraditi drugačiju sistematizaciju novog Ustava u ovom delu i predvideti poseban deo za pravosuđe.

- Povodom najavljenih izmena Ustava koje se odnose na pravosuđe, advokatura ističe da je za definisanje odgovarajućih ustavnih rešenja od suštinskog značaja sprovesti javnu raspravu u kojoj bi učestvovala celokupna stručna javnost. Neophodna pretpostavka javne rasprava je nacrt predloga za izmenu Ustava u odnosu nakoji bi svi učesnici mogli zauzeti konkretne stavove. U radnoj grupi za izradu nacrtaUstava, advokatura mora imati obezbeđeno mesto. Imajući u vidu da u ovom momentu takavnacrt još uvek ne postoji, advokatura može samo zauzeti načelne stavove povodompojedinih pitanja koja su problematizovana u javnosti.

- Osnovne pretpostavke vladavine prava su ustavne garancije nezavisnosti sudstva i stalnosti sudijske funkcije. Ove garancije moraju biti apsolutne. Zbogtoga bi trebalo ukinuti imenovanje sudija na "probni period" od tri godine, kojipredstavlja izuzetak od stalnosti sudijske funkcije i objektivnu prepreku sudskojnezavisnosti.

- Izmena Ustava treba da unapredi nepristrasnost, stručnost i odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija, kao i da minimizuju političke uticaje na pravosuđe. Treba isključiti Narodnu skupštinu iz procesa izbora članova VSS i DVT, a iz članstva u ovim telima treba isključiti predstavnike zakonodavne i izvršne vlasti. Većinu u VSS i DVT trebalo bi da imaju predstavnici sudijske i tužilačke profesije koji su izabrani od svojih kolega. Međutim, ako se želi depolitizacija rada VSS i DVT onda i svi ostali članovi ovih tela treba da budu predstavnici svojih profesija, a ne "istaknuti pravnici" koje bira Narodna skupština po meri nosilaca političke vlasti.

- Pravosudna akademija ne bi trebalo da bude obavezan uslov za prvi izbor na sudijsku ili tužilačku funkciju, jer se na taj način znatno otežava pristup sudijskim i tužilačkim funkcijama iz advokature. Kao uslov za prvi izbor, pravosudna akademija bi ojačala postojeće barijere između pravosudnih profesija i pogodovala bi nepotizmu i internom protekcionizmu u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

U pogledu harmonizacije propisa Republike Srbije sa propisima Evropske Unije koje se tiču položaja advokature, Advokatska komora Srbije ostaje otvorena za razgovore sa svim relevantnim činiocima i zastupaće rešenja koja odgovaraju tradicijama srpske advokature i srpskog pravosuđa. Upravni odbor Advokatske komore Srbije ističe da advokatura poseduje ogromne resurse u smislu znanja, iskustva i spremnosti da u punoj meri učestvuje u procesu iznalaženja najboljih zakonskih rešenja.

Na tom zajedničkom poslu advokatura je prirodni savetnik.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Beograda, 02.11.2017.
Naslov. Redakcija