Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O MEĐUNARODNOJ PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA: SRBIJA PODNELA 370 ZAHTEVA ZA IZRUčENJE U POSLEDNJE DVE GODINE


Podatak koliko tačno srpskih državljana u inostranim zatvorima čeka isporučenje Srbiji nije poznat, jer se takva evidencija uopšte ne vodi. Postupak izručenja regulisan je zakonodavstvom svake zemlje i od njega zavisi kojom brzinom će se odvijati. Određeni rokovi u kojima ekstradicioni postupak mora da bude okončan ne postoje, pa u praksi on može da traje od mesec dana pa čak i do nekoliko godina.

U poslednje dve i po godine, Republika Srbija je podnela oko 370 molbi za izručenje. Iako odredbe domaćeg zakonodavstva i međunarodnih ugovora gotovo do detalja regulišu postupak ekstradicije, u praksi su problemi, očito, neizbežni. Najcešći su kada je reč o krivičnim delima ratnih zločina.

"Određenih problema ima u vezi sa ratnim događajima na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno izručenjem okrivljenih za ratne zločine koji su se dogodili na tom području. Neretko se dešava da ovakvi slučajevi dobijaju političku konotaciju, što predstavlja dodatni problem. Ipak, treba napomenuti da, od bivših jugoslovenskih republika, nejintenzivniju saradnju, ne samo kada je reč o ekstradiciji, imamo sa Bosnom i Hercegovinom, a potom sa Hrvatskom. Od evropskih zemalja, mogli bismo da izdvojimo saradnju sa Saveznom Republikom Nemačkom i Austrijom. Sa izvesnim poteškoćama se suočavamo i kada je reč o zahtevima za izručenje Roma i albanskih državljana. Nikako, međutim, to ne treba shvatiti da se u ovim slučajevima ne udovoljava našim zahtevima, ali je činjenica da postoje neki specifični uslovi. Od naše zemlje, na primer, traži se da se obaveže da ce poštovati ljudska prava, da će okrivljene njihovi predstavnici moći da posećuju kada to budu želeli... U ovakvim slučajevima, u obaveštenju zemlji od koje se ekstradicija zahteva, taksativno se navode sve konvencije koje je naša zemlja potpisala, a samim tim se i obavezala na poštovanje ljudskih i drugih prava" ,

Za razliku od postupka izručenja, ekstradicioni pritvor ima tačno utvrden "rok trajanja". On, kako to propisuje Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009), ne može da traje duže od godinu dana od dana pritvaranja osobe čije izručenje se zahteva. Sud je po službenoj dužnosti dužan da po isteku svaka dva meseca, ispituje da li postoje razlozi za njegovo produženje ili ukidanje. 

Podatak koliko tačno srpskih državljana u inostranim zatvorima čeka izrucenje nije poznat. "Ne vodi se evidencija prema državljanstvu osoba čije izrucenje traži Srbija, s obzirom na to da svaka država može da traži da joj se izruči strani ili sopstveni državljani, ukoliko su ispunjeni uslovi za to. U slučaju pojednostavljenog izručenja, odnosno kada se osoba saglasi da bude izručena, strana zemlja obaveštava drugu da nije potrebno podnositi molbu za izručenje", objašnjavaju u Ministarstvu pravde. Molba za izručenje, po pravilu, podnosi se u roku od 18 dana od dana hapšenja.

"Najviše molbi za izručenje Srbija je podnela Nemačkoj, Austriji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Kada osoba bude izručena našoj zemlji, protiv nje se može voditi krivični postupak, odnosni izvršenje krivične sankcije samo za delo za koje je izručenje odobreno", navode u Ministarstvu pravde.

Da država mora brzo da reaguje potvrđuju i neke od odredaba Evropske konvencije o ekstradiciji. U slučaju da više zemalja istovremeno traži izručenje iste osobe zbog istog ili različitih krivičnih dela, odluka ce biti doneta pošto se sagledaju sve okolnosti konkretnog slučaja, a naročito je važno na kojoj je teritoriji krivično delo učinjeno, težina dela, redosled podnošenja zahteva, državljanstvo osobe čije izručenje se zahteva i mogućnost izručenja trećoj državi. 

Među najpoznatijim beguncima na čije izručenje Srbija čeka vec godinama, pored Dobrosava Gavrića, svakako su najpoznatiji članovi zemunskog klana Luka Bojović, Vladimir Milisavljević i Siniša Petrić. Molba za njihovo izručenje podneta je nadležnim organima Kraljevine Španije sredinom 2012. godine, ali po njoj još nije odlučeno. Brazilske vlasti odbile su da Srbiji isporuče Gorana Nešića, koga domaće pravosuđe tereti za šverc narkotika.

Izvor: Portal 021, 08.07.2016.
Naslov: Redakcija