Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: U skladu sa Zakonom obavezni element okvirnog ugovora o pružanju platnih usluga su i vrsta i visina svih naknada koje pružalac platnih usluga, odnosno banka, naplaćuje korisniku platnih usluga, a ako ih naplaćuje zbirno i vrstu i visinu svake pojedinačne naknade koja čini zbirnu naknadu


U situaciji kada su kamate na kredite na najnižem nivou, banke domišljato pokušavaju da više zarade na drugim uslugama. Tako pojedine povećavaju već postojeće naknade, dok neke banke doslovce izmišljaju potpuno nove namete, koje znatno poskupljuju njihove usluge. Pa sada imamo i "naknade za nerealizovane čekove". Ili, u prevodu - što ček pustite više meseci "na odloženo", to ćete više platiti banci.

Izdavanje čekova uvek se naplaćivalo, ali simbolično, oko pet dinara po jednom čeku. Neki bankari su u tome videli mogućnost dobre zarade, pa su ovaj trošak podigli na čak 30 dinara. Za uobičajenu količinu od 10 čekova, to je 300 dinara početnog troška. Međutim, ovde se nije stalo, pa se naplaćuje i naknada za nerealizovane čekove, opet po 30 dinara za svaki mesec "stajanja" čeka. To znači da ukoliko čekom platite pazar u prodavnici šest meseci na odloženo, vaš račun uvećaće se za dodatnih 180 dinara. I to nije sve. Kada konačno ček stigne na naplatu vašoj banci, ona će vam zaračunati i dodatnih 100 dinara na ime troškova "realizacije čeka". Tako vas konkretan pazar u supermarketu na poček na kraju košta 310 dinara, plus iznos na čeku, što je više od kamate na bilo koju karticu.

Banka koja je izmislila ove naknade za čekove uvela je i naknadu za prelazak sa skupljeg na jeftiniji paket tekućeg računa. Naplaćuje se i odjava paketa usluga vođenja tekućeg računa, i to 240 dinara, iako je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014 - dalje: Zakon) jasan po pitanju da zatvaranje tekućeg računa mora da bude - besplatno.

Plaćanje na šalteru takođe je obesmišljeno u pojedinim bankama, gde se dešava da provizija bude veća od iznosa na papiru. Pa su u pojedinim bankama minimalni iznosi provizija čak 150 dinara. Pojedine banke naplaćuju i papirne slipove posle podizanja novca sa bankomata, i to obično po 20 dinara...

Krediti su već posebna priča, i te provizije najviše "bole", pošto se uglavnom zaračunavaju u procentualnom iznosu od odobrenog zajma. Najčešće se kreću od jedan do dva odsto na iznos pozajmljenog novca, što kod stambenih kredita, kao najvrednijih, ume da bude značajna suma.

U Narodnoj banci Srbije ukazuju da je odredbama Zakona propisana obaveza bankama da u predugovornoj fazi korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima pod kojima banke pružaju usluge.

- Između ostalog, u skladu sa odredbama člana 16. Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), obavezni element okvirnog ugovora o pružanju platnih usluga su i vrsta i visina svih naknada koje pružalac platnih usluga, odnosno banka, naplaćuje korisniku platnih usluga, a ako ih naplaćuje zbirno - i vrstu i visinu svake pojedinačne naknade koja čini zbirnu naknadu- napominju u NBS.

Prema podacima Agencije za privredne registre, banke su 2016. godine na ime raznih naknada i provizija naplatile ukupno 51 milijardu dinara. Kada se od toga oduzme gotovo 16 milijardi dinara provizija koje su banke imale kao trošak, dobija se neto rezultat od 35,3 milijarde dinara čiste zarade od raznih naknada. Ipak, kamate i dalje ostaju osnovni izvor prihoda za bankare. Prošle godine su, u to ime, banke od privrede i građana naplatile nešto više od 152 milijarde dinara, dok su one same platile 28 milijardi dinara kamata. Tako je čista zarada banaka na kamatama 2016. godine bila 123,8 milijardi dinara.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. Krasić, 06.06.2017.
Naslov: Redakcija