PREDLOZI ZAKONA O TURIZMU I O UGOSTITELJSTVU: Zakoni se donose radi usklađivanja, kako sa direktivama EU, tako i sa zakonima o inspekcijskom nadzoru i o opštem upravnom postupku

Članovi skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku su na sednici od 4. marta 2019. godine razmotrili u načelu i prihvatili Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o turizmu.

Predloge zakona o ugostiteljstvu i o turizmu predstavio je dr Miroslav Knežević, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koji je naveo da se oba predloga zakona donose u skladu sa dostignutom novom razvijenosti turizma i ugostiteljstva, posebno imajući u vidu da je priliv od turizma dostigao 1.317 miliona evra. Takođe, ovi zakoni se donose radi usklađivanja, kako sa direktivama EU, tako i sa nacionalnim zakonodavstvom, odnosno, sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) i Zakonom o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje), ali i Nacionalnom strategijom razvoja turizma.

 Kada je reč o Predlogu zakona o ugostiteljstvu, Knežević je istakao da je osnovni cilj borba protiv sive ekonomije i unapređenje poslovnog ambijenta za ona fizička lica koja pružaju ugostiteljske usluge smeštaja. Od sada oni će moći da posluju bez posrednika i sami prijavljuju goste, kao i da budu paušalno oporezovani. Ovo je pre svega važno za domaćinstva u domaćoj radinosti, naveo je Knežević. On je dodao da se, sa druge strane, uvodi i elektronska evidencija gostiju i kreira sistem e-turista, odnosno, centralni informacioni sistem koji će omogućiti bolju koordinaciju i generisaće podatke za dalje kreiranje politike u turizmu. Taj servis će za izdavaoce biti besplatan, što je važno za seoska turistička domaćinstva, istakao je Knežević. On je naveo i da je kaznena politika pooštrena, posebno za one koji imaju tretman neregistrovanih subjekata.

 Predlog zakona o turizmu će omogućiti bolju koordinaciju aktera u javnom i privatnom sektoru i usaglasiti nove promocije i planiranja, istakao je Knežević. Predlogom se daju šira ovlašćenja za proglašenje turističkog prostora i dodatno štite prava potrošača u turizmu, tako što će agencije imati dodatne uslove koji će osigurati putnika, a što se ogleda u deponovanju depozita od strane agencije. Cilj je zaštita, kako turista, tako i same delatnosti, istakao je Knežević. Uvode se i podsticajne mere, tako da će se osim vaučera, davati krediti sa subvencionisanom kamatnom stopom, podsticati unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških standarda, podsticati digitalizacija i inovacije u turizmu i ugostiteljstvu, kao i saobraćajna povezanost sa tržištima od značaja za srpski turizam. I kod ovog Predloga zakona je pooštrena kaznena politika, takođe za one koji imaju tretman neregistrovanih subjekta.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.03.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija