Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AZILU I PRIVREMENOJ ZAŠTITI: Mišljenje Zaštitnika građana na Nacrt zakona


Zaštitnik građana podržava napore predlagača da unapredi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2018) i mišljenja je da je jedna od najznačajnijih izmena Zakona uvođenje kategorije stranca koji je registrovan da je izrazio nameru da podnese zahtev za azil, kao i propisivanje određenih prava za ovu kategoriju lica u vidu obezbeđivanja smeštaja, ishrane i odeće, navodi se u Mišljenju Zaštitnika građana o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, koje je dostavljeno Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Na ovaj način se postojeća faktička situacija na terenu zakonom reguliše, što će otkloniti mogućnost za nezakonitost u postupanju službenika koji rade u centrima za azil. Zaštitnik građana pohvaljuje i odredbu člana 8. Nacrta zakona kojom se preciziraju odredbe koje se odnose na postupanje na granici ili u tranzitnom prostoru na način da su uslovi propisani alternativno, za razliku od ranijeg rešenja po kom nije bilo jasno da li su alternativni ili kumulativni. Zaštitnik građana pohvaljuje i odredbu člana 13. Nacrta kojom je propisano pravo tražioca na besplatno predškolsko obrazovanje i pozdravlja odredbu člana 16. stav 2. Nacrta kojom je propisano da se izuzetno, u opravdanim slučajevima, obezbeđivanje smeštaja licu kojem je odobren azil može obezbediti najduže dve godine od pravnosnažnosti odluke kojom je licu kojem se obezbeđuje smeštaj odobren azil.

Istovremeno, Zaštitnik građana koristi priliku da ukaže i na moguće pravce poboljšanja rešenja i dodatnog preciziranja pojedinih odredaba sadržanih u Nacrtu zakona.

Članom 5. stav 1. Nacrta propisano je da se: "Supsidijarna zaštita neće odobriti tražiocu ako je pre svog dolaska u Republiku Srbiju izvršio jedno ili više krivičnih dela, a koja bi, da su izvršena na teritoriji Republike Srbije bila kažnjiva kaznom zatvora i ako je napustio svoju zemlju porekla isključivo zato da bi izbegao kazne koje proističu iz tih krivičnih dela.". Zaštitnik građana smatra da je potrebno precizirati formulaciju predloženog stava. Naime, u skladu sa principom zabrane kršenja pretpostavke nevinosti, smatra svrsishodnim da se još jednom razmotri predložena odredba i razmotri mogućnost da se propiše da se supsidijarna zaštita neće odobriti tražiocu pravosnažno osuđenom za krivično delo učinjeno pre dolaska u Republiku Srbiju. Na ovaj način bi se u praksi izbegla eventualna paušalna procena da li je neko izvršio krivično delo (npr. uzimanje u obzir novinskih tekstova da je neko izvršilac krivičnog dela prilikom odlučivanja o zahtevu), dok bi se činjenica izvršenja krivičnog dela dokazivala isključivo pravosnažnom presudom. Ovakvim regulisanjem proširio bi se potencijalni krug lica, jer bi pored izvršilaca i saizvršilaca odredbom bili obuhvaćeni i pomagači i podstrekači.

Članom 17. stav 1. Nacrta zakona propisano je da se u članu 78. posle stava 2. dodaje stav 3. koji glasi: "Tražilac kome je izrečena mera iz stava 1. tačka 3) ovog člana, obaveštava se o razlozima ograničavanju kretanja i poučava se o pravu na pravno sredstvo protiv rešenja, u najkraćem roku, pisanim putem, na jeziku koji razume ili se opravdano pretpostavlja da ga razume." Zaštitnik građana predlaže da se razmotri dopuna odredaba Nacrta zakona na način da se propiše da se svi kojima je na bilo koji način i u bilo kom obimu ograničena sloboda kretanja u skladu sa ovim zakonom, obaveštavaju o razlozima ograničenja kretanja i poučavaju o pravu na pravno sredstvo protiv odluke, u najkraćem roku, pisanim putem, na jeziku koji razumeju ili se opravdano može pretpostaviti da ga razumeju.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 28.12.2018.
Naslov: Redakcija